Nirvana (sanskrit: निर्वाण nirvāṇa) ili nibana (pali: निब्बान nibbāna) je pojam koji koriste đainisti i budisti da opišu blaženo stanje konačnog oslobođenja od zemaljskih strasti i večitog kruga preporađanja.
Ovaj najuzvišeniji i krajnji cilj budizma zapadni proučavaoci često pogrešno poistovećuju sa "gašenjem" života, a ne rđavih strasti.
Etimologija
Sanskritska reč nirvana se sastoji od korena va(na) što znači »duvati« i prefiksa ni(r) što znači »van, bez, izvan«. Prefiks nir ispred imenice često ukazuje na nedostatak ili odsustvo onoga što reč označava. Obično se prevodi kao »ugasnuće, utrnuće«.
Pali reč nibana se vezuje za glagol nibati ("hladiti duvanjem") i prevodi se kao ugasnuće, poput gašenja sveće duvanjem. Ovaj termin znači gašenje vatre, hlađenje i smiraj. "Hlađenje" se ovde odnosi na stanje "ohlađenosti" od "groznice" žudnje, mržnje i neznanja, tri glavna zla u budizmu. U ovom smislu najverovatnije korišćen u svakodnevnom govoru drevne Indije za iskazivanje osećanja zdravlja, odnosno odsustva groznice.
Nirvana u budizmu
Budino učenje
Gotama Buda je govorio: "Nirvana je najveća sreća" (Dhp. 204)
Učenje Gautame Bude o nirvani, izloženo u četiri plemenite istine, je praktično i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nedaća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka. Buda uviđa da ljudsku dukhu (tugu, patnju, stradanje) prouzrokuje tanha (želja, žeđ, žudnja), a da nasuprot dukhe stoji nirvana, koja je sukha (blaženstvo, najveća sreća). U vezi sa nirvanom Buda kaže:
O prosjaci, postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo nerođenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za rođeno, odraslo i uslovljeno. Pošto postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za rođeno, odraslo i uslovljeno.
Postizanje nirvane pretpostavlja gašenje želje kao pokretne snage delanja (karma) i stoga, prestanak dukhe. Ona se dostiže upražnjavanjem pravila plemenitog osmostrukog puta koji podrazumeva: ispravne nazore, ispravne namere, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu pažnju i ispravnu sabranost. Buda opisuje nirvanu kao stanje ,,ni bića, ni nebića, ni bića-i-nebića, ni ni-bića-ni-ne-bića".
Budističke škole
Dva veka nakon Budine smrti, prvobitna jedinstvena budistička zajednica (sangha) je podeljena, kada su se budući mahajanisti (tada mahasanghika - »velika zajednica«) odvojili od sthavira (»starih«). Vremenom su u novonastalim školama nastala različita tumačenja nirvane. Pudgalavade su tvrdile da u nirvani i dalje traje neodrediva »osoba« (pudgala) koja nije ni istovetna sa skandhama niti je potpuno različita od njih. Sthavire su ih smatrale jereticima jer se, po njihovom mišljenju, ideja o pudgali nije slagala s doktrinom o anati. Škole sarvastivada i vaibhasika su vršile analizu dharmi (elemenata bivanja), zaključivši da je nirvana neuslovljena dharma, stvarnost po sebi, a posebne dharme su njena ispoljavanja. Stoga, samo je nirvana realna, a ne oni koji su je dosegli. Sauntrantika škola smatra da su dharme koje se mogu imenovati bar nominalno realne, a nirvana je njihovo utrnuće, odsustvo ili «kasnije nebivanje«.
Theravadini tvrde da je nirvana pozitivna, naglašavajući njenu uzvišenost kao religijski cilj stremljenja arhanta. Nibana je opisana u spisima na paliju kao spokojna, čista i besmrtna. Mahajanisti su smatrali da su ciljevi arhanta ograničeni i sebični, jer ne pomaže čovečanstvu koje pati. Oni su uveli ideal bodhisatve, mudraca koji dostiže nirvanu, ali se zbog dobrobiti drugih ponovo vraća u samsaru. Tako bodhisatva živi duboku jednakost samsare i nirvane. Mahajanska jednačina po kojoj «samsara jeste nirvana« i doktrina o bodisatvi značajno su doprinele složenosti zamisli o nirvani. Nagarđuna i madhjamika škola su izjednačavali nirvanu s prazninom (šunjata), poričući osnovanost svih teorijskih konstrukcija, tvrdeći da je praznina krajnja istina o samsari i nirvani. U školi jogačare, u skladu sa shvatanjem da pojavni svet zavisi od stanja svesti, samsara se uglavnom smatrala iluzornim aspektom nirvane. Za pristalice jogačare samsara je posledica ideacionih projekcija, praznih po sebi, koje zamagljuju čistotu nirvane poput oblaka, sve dok ih ne razagnaju vetrovi prosvetljenja.
Nirvana u đainizmu
Ideja nirvane postoji i u đainizmu, iako tu ovo vrhovno stanje ne uključuje negaciju sopstva (atmana), nego ga postiže individualna duša (điva) potpunim pročišćenjem od naslaga karme.
Nirvana u hinduizmu
Hinduisti se takođe koriste ovim terminom da bi označili religiozno oslobođenje (mokša).
U nekim novijim prevodima Bhagavad Gite (II, 72, V, 24—26), nirvana je prevedena terminom sloboda.
