Prijava

[Oasis]

Ateizam (grč. α - odrični prefiks, grč. Θεος - Bog; bezbožništvo u doslovnom prevodu) je, u širem smislu, odbijanje verovanja u postojanje božanstava. U užem smislu, ateizam je stav da ne postoje božanstva. Kroz istoriju se često pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji. Najčešće se vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma, ali nije nužno pravilo.

Ateizam je opozicija teizmu, koji je u svom najopštijem obliku verovanje da postoji barem jedno božanstvo.

Termin ateizam je u početku imao negativno značenje kojim su označavane osobe koje su odbijale da veruju u ono u šta su tada verovali širi slojevi društva. Širenjem slobodoumlja, naučnog skepticizma i potonje kritike religije, značenje reči je primilo uže značenje. Prve osobe koje su se izjašnjavale kao ateisti pojavili su se u 18. veku.

Ateisti su skeptični prema tvrđenjima o natprirodnim pojavama, obrazlažući svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takođe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje božanstvo. Među njima su problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja. Drugi razlozi za ateizam spadaju u spektar od filozofskih do društvenih i istorijskih. Iako su neki ateisti prihvatili sekularne filozofije.  Ne postoji jedna ideologija ili skup pravila o ponašanju koji svi ateisti poštuju.

U zapadnom svetu, ateisti se smatraju isljučivo nereligioznim i nespiritualnim osobama. Međutim, ateizam postoji u nekim verskim ili duhovnim sistemima verovanja, kao što su đainizam, budizam i hinduizam. Đainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.

Etimologija

Grčka reč αθεοι (ateoi), koja se pojavljuje Poslanici Efescima na papirusu sa početka 3. veka.

U ranoj Antičkoj Grčkoj, pridev (ἄθεος (od odričnog prefiksa ἀ- i θεός "bog") je značio ,,bezbožan". Prvim put se koristio kao cenzorski izraz koji je otprilike značio ,,sraman" ili ,,grešan". U 5. veku p. n. e. reč je počela da se upotrebljava da označi odlučnije i aktivnije bezbozništvo u smislu ,,kvarenja odnosa sa bogovima" ili ,,negiranja bogova". Reč ἀσεβής (asebēs) je kasnije počela da se upotrebljava protiv onih koji su bez stida negirali ili nepoštovali lokalne bogove, čak i ako su verovali u njih. Moderni prevodi klasičnih tekstova ponekad daju atheos kao ,,ateistički". Kao apstraktna imenica postojala je reč ἀθεότης (atheotēs). Ciceron je preslovio ovu grčku reč u latinsku atheos. Ova reč se često koristila u raspravama između ranih hrišćana i helenista, u kojoj je svaka strana tako opisivala onu drugu u pežorativnom smislu.

U engleskom jeziku reč atheist (od francuske athée), u značenju "onaj koji poriče ili ne veruje u postojanje bogova", prethodi reči atheism, a prvi put se koristila najranije od 1566. godine  i ponovo od 1571. Reč atheist (ateistički) kao izraz za praktično neverništvo se počela koristi najranije od 1577. Reč atheism (ateizam) je izvedena od francuske reči athéisme, i pojavljuje se u engleskom oko 1587. Ranije delo, iz oko 1534, je koristilo reč atheonism. Povezane reč su nastale kasnije: deist in 1621,theist 1662. godine,deism 1675. godine, i theism 1678. godine.

Karen Armstrong je napisala da je ,,tokom 16. i 17. veka, reč ,,ateista" još uvek bila rezervisana isključivo za polemiku... Reč ,,ateista" je bila uvreda. Niko nije ni sanjao da nazove sebe ateistom." Sredinom 17. veka još uvek se smatralo da je nemoguće ne verovati u boga; reč ateista je značilo neprihvatanje trenutnog poimanja božanskog.

Reč ateizam se prvi put upotrebila u Evropi krajem 18. veka da se opiše samopriznato izričito neverovanje u monoteističkog avramskog boga. Delimično zahvaljujući svojoj širokoj upotrebi u monoteističkom zapadnom društvu, reč ateizam obično znači ,,neverovanje u boga", više nego uoštenije ,,neverovanja u božanstva". U modernim radovima, jasna razlika između ove dve definicije se ne pravi. U engleskom jeziku, arhaično značenje reči atheism je je značilo samo neverovanje u jednog boga, a ne i u politeistička božanstva. Na osnovu ovoga je u 19. veku skovana zastarela reč adevism da označi neverovanje u politeistička božanstva. Početkom 20. veka, globalizacija je doprinela širenju reči ateizam na neverovanje na sve vidove božanstava, iako je u zapadnom svetu česta pojava da se ateizam označi prosto kao ,,neverovanje u Boga".

Neki ateisti su se usprotivili samoj prirodi reči "ateizam". U svojoj knjizi Letter to a Christian Nation, Sem Haris je napisao:

,,Zapravo, ,,ateizam" je reč koja ne bi trebalo ni da postoji. Nikom nije nikad potrebno da se izjasni kao ,,neastrolog" ili ,,nealhemičar". Nemamo reči za ljude koji sumnjaju da je Elvis još uvek živ ili da su vanzemaljci prešli galaksiju samo da bi uznemiravali farmere i njihovu stoku. Ateizam je ništa drugo do buka koju razumni ljude prave u prisustvu neosnovanih religioznih verovanja."

Definicije i razlike


Dijagram koji pokazuje odnose između definicija čvrstog/slabog i implicitnog/eksplicitnog ateizma. Ekplicitni čvrsti/pozitivni/jaki ateisti (purpurno sa desne strane) su stanovništva da je tvrdnja "da postoji barem jedno božanstvo" netačna. Ekplicitno slabi, negativni/meki ateisti (plavo sa desne strane) odbacuju ili se uzdržavaju od verovanja da neka božanstva postoje bez da zapravo tvrde da je postojanje makar jednog božanstva" netačna tvrdnja. Implicitni slab/negativni ateisti (u plavoj boji sa leva) bi obuhvatali ljude (kao što su mala deca ili neki agnostici) koji ne veruju u neko božanstvo, ali nisu jasno odbacili takvo verovanje (veličine skupova u dijagramu ne pokazuju stvara odnos u među stanovništvom.)

Pisci se ne slažu kako da najbolje definišu i klasifikuju ateizam, u smislu na koje se natprirodne entitete pojavljuje, da li je to neka tvrdnja ili odsustvo tvrdnje i da li to zahteva svesno, jasno odbijanje. Predložene su različite vrste kategorija da se napravi razlika između različitih oblika ateizma.


Spektar

Neke od nejasnoća i kontroverzi u definisanju ateizma potiču od poteškoće dostizanja konsenzusa o definicijama reči ,,božanstvo" ili ,,bog". Brojnost drastično različitih koncepicija boga i božanstava prourokuje više ideja koje se odnose na primenu ateizma. Na primer. Antički Rimljani su optuživali hrišćane da su ateisti jer nisu verovali u paganska božanstva. Ovaj problem je postepeno rešen pošto je teizam usvojen kao izraz koji obuhvata verovanja u bilo kakva božanstva.

Zbog širokog skupa fenomena koji se negiraju, ateizam se može suprotstavljati svemu, počevši od verovanja u božanstva, pa do postojanja spiritualnih, natprirodnih ili transcedetalnih koncepata, poput onih u budizmu, hinduizmu, đainizmu i taoizmu.


Implicitni i eksplicitnivi ateizam


Definicije ateizma takođe variraju u stepenu razmiljanja koji neka osoba mora da uloži u ideju bogova da bi se smatrao ateistom. Ateizam je nekada definisan da znači prosto odstustvo verovanja da bilo koje božanstvo postoji. Ova široka definicija bi obuhvatila novorođene i druge osobe koje nisu bili pod uticajem teističkih ideja. Još 1772. godine baron Holbah je rekao da su "sva deca rođena kao ateistička; ona nemaju ideju o bogu." Slično tome Džordž H. Smit (1979) je izjavio: "Čovek koji nije upoznat sa teizmom je ateista samo zato što ne veruje u boga. Ova kategorija bi obuhvatala dete sa konceptualnim kapacitetom da shvati ova pitanja, ali koje je još uvek nesvesno tih pitanja. Činjenicama da to dete ne veruje u boga ga kvalifikuje kao ateistu." Smit je skovao termin implicitni ateizam da označi odsustvo teističkih verovanja bez njihovih svesnih odbacivanja i eksplcitni ateizam da označi uobičajenu definicij svesnog neverovanja. Ernest Nagel se uspotivio Smitovoj definicije ateizma kao prostog odsustva teizma, priznajući samo eksplicitni ateizam kao pravi ateizam.


Pozitivni i negativni ateizam

Filozofi kao što su Entoni Flu, i Majkl Martin, su postavili pozitivni (jak/čvrst) ateizam protiv negativnog (slabog/mekog) ateizma. Pozitivni ateizam je ekplicitno tvrđenje da bogovi ne postoje. Negativni ateizam obuhvata sve druge oblike neteizma. Stoga, prema ovoj kategorizaciji, svako ko nije teista je ili negativni ili pozitivni ateista. Termini slab i jak su relativno novijeg datuma, dok su termini negativni i pozitivni ateizam stariji, koji su se koristili (u malo drugačijem smislu) u filozofskoj literaturi i među katoličkim apologetima. Po ovakvom razgraničenju ateizma, većina agnostika se kvalifikuje kao negativni ateisti.

Većina agnostika vidi svoje poglede drugačijim od ateističkih, smatrajući ga ne više opravdanim od teizma ili tretirajući ih jednako. Tvrdnja o nedostušnosti saznanja za ili protiv postojanja bogova se ponekad vidi kao indikacija da i ateizam zahteva skok vere. U uobičajene ateističke odgovore na ovaj argument spada odgovor da nedokazane verske tvrdnje zaslužuju istu količinu neverovanja kao i sve ostale nedokazane tvrdnje, i da neproverljivost postojanja bogova ne podrazumeva jednaku vrednost bilo koje mogućnosti. Dž. Dž. K. Smart dalje tvrdi da ,,ponekad neka osoba koja je zapravo ateista može predstaviti sebe kao, čak i strastveno, kao agnostika nerazumno generalizovanog filozofskog skepticizma koji bi nas sprečio da kažemo da znamo sve drugo, osim možda istina matematike i formalne logike." Zbot tog neki ateistički pisci, kao što je Ričard Dokins više vole da razlikuju teističke, agnostičke i ateističke stavove po verovatnoći koji svaki daju tvrdnji ,,bog postoji".


Definicija nemogućeg i nepostojanog

Pre 18. veka, postojanje nekog boga je bilo opšte prihvaćeno u zapadnom svetu da je čak mogućnost istinskog ateizma bila pod znakom pitanja. Ovo se zvalo teistički inatizam - mišljenje da svi ljudi veruju u boga od rođenja; po ovom mišljenju ateisti su prosto negirani.

Postoji i stav da su ateisti skloni da veruju u boga u kriznim trenucima, da se ateisti postaju vernici na samrti i da ne postoje ateisti u rovovima." Neki zagovornici ovog stava tvrde da je prednost religije da vera omogućava ljudima da bolje podnesu teške trenutke, delujući kao opijum za narod. Međutim, postoje i suprotni primeri razočaranja u religiju u teškim trenucima, među kojima bukvalno spadaju i ateisti u rovovima.

Detaljnije o Ateizmu na wikipediji:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

[Oasis]

Broj ateista


Procenat ljudi u evropskim državama koji je rekao: ,,Ne verujem da postoji bilo kakvog oblika duha, boga ili životne sile." (2005)

Teško je odrediti broj ateista u svetu. Osobe koje odgovaraju na ankete o veri mogu drugačiji definisati ateizam ili praviti drugačiji razlike između ateizma, nereligioznih verovanja i neteističkih religioznih i duhovnih verovanja. Hindus ateista bie mogao sebe da predstavi kao hindusa, iako je u isto vreme ateista. U istraživanju iz 2005. koje je objavljno u Enciklopediji Britanika je pokazalo da nereligiozne osobe čine oko 11,9% svetskog stanovništva, a ateisti 2,3%. Ove brojke ne ubrajaju one koji slede ateističke religije, kao što su neki budisti.

U anketi iz objavljenoj 2006. u Fajnenšl tajmsu je dao procente za Sjedinjene Države i pet evropskih država. Najmanji procenat ateizma je bio u SAD sa samo 4%, dok se procenat ateizma u evropskim državama pokazao znatno višim: Italija (7%), Španija (11%), Ujedinjeno Kraljevstvo (17%), Nemačka (20%) i Francuska (32%). Procenti u ovoj anketi za evropske države je sličan onima u zvaničnom istraživanju Evropske unije, koji je pokazao da 18% stanovništva EU ne veruje u nekog boga. Druga istraživanja su procenila procenat ateista, agnostika i drugih nevernika u nekog boga na manje od 10% u Poljskoj, Rumuniji, Kipru i nekim drugim evropskim državamas, i do 85% u Švedskoj, 80% u Danskoj, 72% u Norveškoj i 60% u Finskoj. Prema Australijskom statističkom birou, 19% Australijanaca nema religiju, a u ovu kategoriju su uključeni ateisti. Između 64% i 65% Japanaca su ateisti, agnostici ili ne veruju u boga.


Odnos ateista i agnostika u svetu.

Međunarodno istraživanje je pokazalo pozitivnu vezu između nivopa obrazovanja i neverovanja u neko božanstvo, a istraživanje Evropske unije je pokazalo pozitivnu vezu između ranog napuštanja škole i verovanja u nekog boga. U članku objavljenom u časopisu Nejčer 1998. godine je spomenuto je istraživanje koje je sugerisalo da je verovanje u ličnog bofa ili zagrobni život na najnižem nivou ikada među članovima američke Nacionalne akademije nauka, gde je 7,0% verovalo u boga u poređenju sa 85% među ukupnim stanovništvom SAD. Nasuprot tome, u članku koji je objavio Univerzitet u Čikagu koji je razmatrao gore navedeno istraživanje, objavljeno je da je 76% lekara verovalo u boga, što je više od 7% među naučnicima, ali manje od 85% ukupnog stanovništva. Iste godine, Frenk Selovej sa Masačusetskog tehnološkog instituta i Majkl Šermer sa Kalifornijskog državnog univerziteta su sproveli anketu da je u odabranom uzorku odraslih visokobrazovanih osoba (12% osoba je imalo doktorat, a 62% su imali završeni fakultet) 64% je verovalo u boga i postojala je veza koja je pokazivala da verska ubeđenja opadaju sa nivoom obrazovanja. Inverzna korelacija između religioznosti i inteligencije/obrazovanosti je pronađena u 39 istraživanja sprovedenih između 1927. i 2002. Ovi nalazi se uglavnom podudaraju sa meta-analizom koju je 1958. sproveo profesor Majkl Argajl sa univerziteta Oksford. On je analizirao sedam istraživanja koja su istraživala korelaciju između stava prema religiji i izmerene inteligencije među đacima i studentima iz SAD. Iako je utvrđena jasna negativna korelacija, ova analiza nije otkrila uzrok, ali je napomenuto da su život u autoritativnoj porodici i društveni položaj mogli uticati.

Takođe pogledajte - "Ateisti Srbije":
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5

[Tekila Gerila]

Udruženje ateista srbije je jedno vulgarno bogoborstvo.
Nisu svi ateisti bogoborci , niti su primitivci.

[StevenHoking]

Da li se znaju rezultati ovogodišnjeg popisa stanovništa konkretno me zanima broj ateista, ili da li postoji taj podatak za neku proteklu godinu?

[Ventus]

Negde sam procitao da je broj vernika negde oko 90% Evo prelistaj ovde, mozda nadjes odgovor: http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf