Kod Knjaževca postoji kupalište u koje dolaze sa svih strana
Lekovito blato Rgoške banjeAutor: M. Petrović | Foto:S. Đalić | 03.09.2009. - 05:00
Obično, pričaju mi o nečemu izuzetno retkom, lepom, ili neobičnom - kako je voda ljubičasta, da stena ima oblik majke koja doji dete, ili šta već... - i kad dođem tamo, da ne uvredim domaćine, klimam glavom, ali voda je mutna, a kamen je jedan od hiljadu istih. E pa, ovde je, u Rgoškoj banji, bilo drugačije: mehurići zaista neprestano izbijaju na površinu vode, pa nekad bude kao da ključa. To je, kažu, gas radon, zbog kojeg je ovo jezerce izašlo na dobar glas i zbog čega se naziva ,,banjom".
Temperatura vode, u kojoj ima i selena, magnezijuma, fluora i mangana je konstantno 28,6 stepeniS puno pouzdanosti, u Knjaževcu, sedištu opštine kojoj selo Rgošte i njegova ,,banjica" pripadaju, reći će da u ovoj vodi čija je temperatura stalno 28,6 stepeni ima i selena, magnezijuma, fluora i mangana. Radon je dobar za inhalaciju pluća, selen se povezuje sa lečenjem raka, zna se i da magnezijum blagotvorno deluje na srce, a fluor povoljno utiče na zdravlje zuba i čvrstinu kostiju. Posle Drugog svetskog rata voda je upućena u Beograd na analizu, gde je utvrđeno prisustvo ovih elemenata, ali i odgovoreno da njihova količina i kombinacija nemaju neko posebno lekovito svojstvo. Narod je, međutim, imao drugačije mišljenje: reumatični i oni što su patili od išijasa nisu se razumeli u hemiju, ali su znali šta im koristi.
Ostaci praistorijskog naselja- Evo tu, gde sedi ona žena - pričaju na obali ,,banjice", ,,male banje" meštani - sa onog kamena su prošlo leto konobari spuštali u vodu jednog iz Bosne. Na konopce, nije mogao da se pomeri... Posle dvadeset dana je išao sa štapom!
Banjica je sasvim neuređena, grubo rečeno: rupa puna vode, između puta s jedne i njive sa plastenicima s druge strane. Nema uređenih prilaza vodi, pa kupači, ako su mlađi, skaču... ili pažljivo silaze držeći se za kamenje i retke žbunove. Najčešće su iz okolnih sela i obližnjeg Knjaževca, ali ima ih što dolaze i iz daleka, ako ih nevolja natera. Ili su, jednostavno, dobro obavešteni.
- Ono devojče - pričaju kupači uglas o svetskoj šampionki u plivanju iz Pančeva Nađi Higl - tu je živela, u onoj kući. Svako jutro stavi peškirče oko vrata, pa trči eno tamo... a ovde, na ovaj kamen ulazila u vodu.
Prošle godine, prilikom obnove puta, otkopan je i ulaz u pećinu tik uz banjicu. Kažu da su se u njoj kupali rimski legionari. Kažu još i da u pećini radon izlazi na površinu u takvim ,,balonima" da kupača izdiže iz vode kao lopta... Što se Rimljana tiče, ima logike: pored ovog izvora nađeni su ostaci naselja iz bronzanog doba, pa malo pliće u zemlji, na istom mestu iz rimskog i srednjovekovnog. Očigledno je da su njihovi stanovnici i bez hemijskih instituta prepoznavali lekovitost mesta.
U Rgoštu su se, recimo, čudili kako nisam znao do sada da ova voda pomaže zaceljenju ogrebotina i plitkih rana. ,,To je zbog mangana..."
Pre dvadesetak dana, pričaju, usred noći zateknu u vodi Cigane sa konjem. Ovaj nečim isečen napred, preko grudi - kažu Rgoštani da je konj bio ukraden, da je bilo jasno da su ga vodili preko neke žičane ograde. Konjokradice ga dovele u banjicu da se izleči, ali su ih oterali...
Davna istorijaNa otkopu nastalom radovima na obali Svrljiškog Timoka nađeni su tragovi praistorijskog naselja. Pod rukovodstvom dr Milorada Stojića iz Arheološkog instituta u Beogradu i Bojane Ilijić, kustos arheolog Zavičajnog muzeja u Knjaževcu, obavljena su zaštitna arheološka iskopavanja, pri čemu su otkriveni delovi keramičkog materijala, životinjske kosti i alatke od njih, perle i koštani ukrasi. Posebnu vrednost predstavlja otkriće sedam žrtvenih jama, sa odlično očuvanim skeletima životinja koje su u njih polagane.
