Photo info Jewel of the Adriatic
The Old Town of Rovinj, Croatia
© trabantos/Shutterstock
meni

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.

Prikaži poruke meni

Teme - Alle

#1
Filozofija, Sociologija i Nauka / Koung Fu Tse
Februar 22, 2011, 15:14:02
Konfučije ili Kung Fu ce, je kineski filozof i socijalni reformator koji je živeo od 551- 479. godine pre nove ere. Osnivač je kineske filozofije i učenja nazvanog konfučijanizam. Njegova dela, kao i vešina drevnih kineskih spisa, spaljena su za vreme vladavine cara Ši Hoangtija, dinastije Ch'in (221-207.). Srećom, Konfučijeve misli zabeležili su njegovi učenici i sledbenici.
Konfučije je živeo u vreme Sidarte Gaotame Bude i Lao Cea na Istoku
i Periklea u Grčkoj, rođen je u vreme pada Vavilona . . .



Kada se genije pojavi u svetu, znaćete ko je jer se glupaci udružuju protiv njega.


Velika vešina ljudi su prirodno glupi i lenji: oni će odlaziti na dno, ma kako stvari bile uređene. Potpomagati ih državnom pomoći, znači liti vodu u bure bez dna.



Ne zaboravi svoje neuspehe u času uspeha.



Kad u zemlji postoji red, beda i poniženje su sramota. Kad u zemlji vlada nered, bogatstvo i ugled su sramota.



Kada dođeš na svet čitav svet se osmehuje, a ti si jedini koji plačeš. Živi tako da na dan svoje smrti kada čitav svet bude plakao ti budeš jedini koji će se smejati.



Nemoj misliti da si veliki čovek zato što ti je senka velika, kad se sunce rađa.



Kada naiđeš na čoveka sa kojim vredi govoriti i sa njim ne govoriš, izgubio si ga. Kada naiđeš na čoveka sa kojim ne vredi govoriti i sa njim govoriš, izgubio si reči. Mudrac ne gubi ni čoveka ni reči.


Lenjost korača tako lagano da siromaštvu nije potreban nikakav napor da je stigne.



Oni koji se pretvaraju uvek su kradljivci vrline.



Svi ljudi ne mogu biti bogati i poznati ali svi mogu biti dobri.
Nadošla reka te može sprečiti da je pređeš, ali te ne može sprečiti da se vratiš.



Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje - ono je najplemenitije; vaspitanje - ono je najlakše i iskustvo - ono je najneugodnije.



Uzvišen čovek voli svoju dušu, neuzvišen čovek voli svoju svojinu. Uzvišen čovek uvek pamti kako je bio kažnjen zbog svojih grešaka; neuzvišen čovek uvek pamti kakve je poklone dobijao.



Plemenit čovek prebacuje sebi, a prostak prebacuje drugima.



Neko može da pobedi hiljade ratnika na bojnom polju ali se taj ne može porediti sa pobednikom koji je pobedio samog sebe.


Godine 551. pre nove ere u gradiću Tsou u državi Lu (danas Shantung) rođen je dečak kome su dali ime Ch'iu Chung-ni K'ung. Čovek koji će jednoga dana biti prepoznat kao esencijalni kineski filozof započeo je kao pastir čuvajući ovce, ali je zato već u svojoj 22 godini prvi u Kini utemeljio privatnu školu. U toj školi podučavao je učenike pravdi, etici, vladanju i moralnim vrednostima.

U srži svog verovanja Konfučije je iskreno bio uveren kako samo obrazovanje može doneti jednakost svim ljudima. U pedesetoj godini života pozvan je na knežev dvor gde je neko vreme bio ministar pravosuđa i pritom je proveo razne društvene reforme. Zbog neslaganja s politikom dvora zahvalio se na svom položaju i otada je lutao po raznim krajevima Kine nudeći svoje usluge vladarima feudalnih državica. Potkraj života posvetio se sakupljanju i redigovanju starih spisa i izlaganju vlastitog učenja (navodno je imao 3.000 učenika, među kojima 72 izvanredno talentovana, koji su beležili i sačuvali za potomstvo njegove govore i razgovore). Za razliku od Lao Cea koji je bio njegov savremenik i koji je bio ubeđen da je ljudsko društvo i tad ogrezlo u pokvarenosti i korupciji i da mu nema spasa tako da se njime i ne vredi baviti, Konfučije je verovao u hrabrog princa koji će imati snage da uredi svet po njegovim načelima.

Najstariji tekstovi koji sadrže elemente konfučizma sačuvani su u redakcijama koje su vremenski znatno udaljene ne samo od Konfučijevog doba nego i od vremena u kojem je živio glavni sistematičar i tumač njegovog učenja Mencije (Meng-Tse).

Konfučije društvene odnose svodi na pet glavnih: odnos između vladara i podanika, oca i sina, muža i žene, starijeg i mlađeg i između prijatelja. Prva četiri hijerarhijska odnosa treba da označe pravednost i dobronamernost u upravljanju, a ispravnost i iskrenost u pokoravanju. Iz prijateljskog odnosa treba da proistekne međusobno unapređivanje vrlina.
Konfučije veruje u iskonsku dobrotu čoveka i dodeljuje veliku društvenu ulogu uticaju i primeru vladara (što su vladari kroz istoriju itekako znali da cene!).

Centralni pojam Konfučijeve etike je jen (ljudskost). To je opšti zakon koji treba da upravlja svim odnosima u porodici i državi, a formuliše se kao zlatno pravilo za koje smo bili ubeđeni da smo ga mi smislili: "Ne čini drugome ono što ne želiš da tebi drugi čine". Vrlina jena dopunjava se pravednošću, intelektualnim obrazovanjem, vernošću zadanoj reči i strogim održavanjem drevnih običaja i ceremonija. Poštovanje jena čini plemenitim i onoga koji nije plemenitog roda.

Konfučije je u religoiznim pitanjima agnostik, iako po tradiciji drži da je na putu čoveka, posebno vladara, uzor tao neba. On s ironijom otklanja pitanje o postojanju duhova i o životu posle smrti. Tokom vekova Konfučijevo učenje bilo je izloženo brojnim interpretacijama i reformama. Pod dinastijom Han njegovo učenje uživalo je pun autoritet, ali je izgubilo svoju prvobitnu čistoću stapajući se s elementima narodnog verovanja. Car Wu Ti (140-87.) proglasio ga je državnom religijom. Potisnuta neko vreme budizmom i taoizmom, konfučijevska se tradicija obnavlja i reformiše u XI i XII veku. Car K'ang Hsi (1662-1722.) je po uzoru na katolicizam sveo Konfučijevo učenje na sistem dogmi. Uporedo sa transformacijom konfučionizma iz filozofske koncepcije u narodnu religiju preobražava se i sam Konfučijev lik, od mislioca on postaje svetac, pa i božanstvo, kojem se grade hramovi i prinose žrtve.

Konfučijevi potomci su tokom dinastičkog perioda bili priznavani i dobijali su posebne počasti i titule od vladara. Posebna titula "vojvode vrhunske svetosti" davana je najstarijem članu svake generacije. Sadašnji najstariji direktni Konfučijev potomak 77. generacije, rođen je 1920. godine i profesor je na Tajvanu.



Najveća dobrota je poput vode. Ona koristi nebrojenim bićima, a nikad se nizašta ne otima, već je zadovoljna položajem što ga svi ljudi preziru.



Plemenit čovek je je dostojanstven, ali nije gord; prostak je gord ali nije dostojanstven.



Pobediti rđave navike čovek može samo danas, a ne sutra.



Ništa ne stari tako brzo kao zasluga.



Ništa nije dosadnije zaposlenim ljudima od posete dokoličara.



Zabluda, glupost i laž ne počinju od misli, nego od reči.



Onaj ko ne zna da ne zna, budala je - kloni ga se. Onaj ko ne zna a zna da ne zna, dete je - nauči ga. Onaj ko zna a ne zna da zna, spava - probudi ga. Onaj ko zna a zna da zna, mudar je - sledi ga.



Ne čini istina čoveka velikim, nego obratno, čovek čini istinu velikom.



Od sebe mnogo zahtevaj, a malo od drugih, to je jedini način da se sačuvaš od ogorčenja.


Kad čovek ne bi ništa voleo više od života, ne bi li onda stalno činio sve što može da ga spasi? Ako čovek ništa ne mrzi više od smrti, zašto onda ne izbegava sve opasnosti koje se mogu izbeći?



Sa čovekom koji ne kaže sebi: "Šta da radim?" - sa takvim čovekom ja zaista ne znam šta da radim.



Sasvim je dovoljno razmisliti dva puta ...



Lepa je stvar čovek, ako je čovek.



Moralan čovek smatra da moralni zakon počinje u odnosu između muškarca i žene, ali da se završava u prostranim daljinama svemira.



Ljubav prema znanju slična je mudrosti.



Zašto mi nisi kazao da sam ja čovek koji zaboravi da jede kad se nečim oduševi, zaboravi sve svoje nevolje kad je srećan i nije svestan da starost nailazi?



Vi mislite da ja mnogo znam. Ne znam. Neki neobrazovan čovek me je pitao nešto i nisam umeo ni reči da mu odgovorim. Samo sam razmotrio obe strane pitanja i našao se u potpunoj nedoumici.
#2
Kontejner / Odg: S*V*A*Š*T*A*R*A
Novembar 15, 2010, 15:19:15
ZdraFo Alexa.. :) Ovu turu ja častim.. :D
:pijani :pijani :pijani :pijani
Dva za tebe dva za mene. :D
#3
Ankete, Glasanja & Dueli / Knjiga ili sveska
Septembar 10, 2010, 14:13:00
I zbog cega ? :D
#17
Zdravlje na dlanu / Rak grlica materice
Septembar 02, 2010, 21:46:27
Šta je rak grlića materice?

Rak grlića materice je zloćudni tumor koji nastaje na grliću materice.Grlić je deo materice koji je okrenut prema vagini.On je lako dostupan i može se pregledati jednostavnim i bezbolnim metodama.
Svake godine u Evropi, u više od 60,000 žena otkrije se rak grlića materice, a oko 30,000 žena umre od ove bolesti.  Rak grlića materice najčešće se javlja kod mlađih žena, između 35. i 50. godine života. Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju žena obolelih od raka grlića materice sa oko 1500 novih slučajeva godišnje. Veliki broj naših žena prvi put se javi ginekologu kada je bolest već uzela maha i kada je lečenje teško i neizvesno. Nažalost, oko 500 žena u svake godine u Srbiji izgubi život zbog raka grlića materice.
Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena na vreme i da se na vreme pristupilo lečenju.


Kako nastaje rak grlića materice?

Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i počnu da se umnožavaju na nekontrolisan način. Ovaj proces započinje razvojem abnormalnosti ćelija grlića materice koje se tokom vremena postepeno pogoršavaju, pre nego što se konačno razviju u rak. Te abnormalnosti se nazivaju premalignim promenama.
Većina premalignih promena na početku razvoja bolesti je blagog stepena i  spontano će nestati bez ikakvog lečenja. U nekim slučajevima, ne dolazi do spontanog izlečenja i ukoliko se ovakve premaligne promene na vreme ne pronađu i ne uklone, mogu da prerastu u rak grlića materice. Za to je potrebno je nekoliko godina.Tokom ovog dugog vremena premaligne promene grlića materice mogu se lako otkriti i veoma lako i uspešno izlečiti.  One, međutim, ne daju nikakve tegobe, pa se otkrivaju samo redovnim pregledima.

Koji su faktori rizika za nastanak raka grlića materice?

Faktor rizika je sve što može povećati mogućnost nastanka bolesti. Faktori rizika mogu biti faktori sredine i nasledni (genetski) faktori, ali i određene lične navike kao što je pušenje, koje je poznati faktor rizika za veliki broj kancera. Veoma je važno zapamtiti da to što imate faktor rizika za određenu bolest ne znači da ćete i dobiti bolest. To jednostavno znači da su, ukoliko su svi ostali uslovi jednaki, Vaše šanse da obolite veće nego kod osobe koja nema isti faktor rizika.

Faktori rizika za nastanak raka grlića materice su

-Izvesne genitalne infekcije (HPV)
-Hemijski faktori (pušenje)
-Imunosupresija (oslabljen imuni sistem, HIV, stanja posle transplantacije organa)
-Seksualne navike (rano stupanje u seksualne odnose, promiskuitet)
-Faktori vezani za muškog partnera (promiskuitet)
-Način života (loši socio-ekonomski uslovi)


Koje su rizične grupe žena?

Žene koje imaju nizak rizik za rak grlića materice:

-nepušači
-žene koje ranije nisu imale abnormalan Pap bris
-žene sa seksualnim navikama niskog rizika (kasno stupanje u polne odnose, mali broj partnera)

Žene sa faktorima visokog rizika:

-seksualna aktivnost započeta u ranoj mladosti (pre 16. godine)
-brojni seksualni partneri
-odnosi sa muškarcem koji ima HPV infekciju
-prethodne seksualno prenosive bolesti ili genitalne bradavice
-pušači ili raniji pušači
-odsustvo normalnog imunog odgovora (sve HIV pozitivne žene, žene koje iz različitih razloga primaju
imunosupresive)
-intrauterina izloženost dietilstilbestrolu (DES)
-žene kojima prethodno nije redovno uziman Papanikolau bris
-žene mladje od 30 godina

Prema današnjim saznanjima, najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice je infekcija Humanim papiloma virusom (HPV).

Međutim, ovo nije jedini faktor rizika. Da bi HPV infekcija dovela do nastanka raka grlića materice neophodni su i drugi faktori od kojih su najvažniji:
pušenje
oslabljen imuni sistem
Veliki broj studija je ispitivao uticaj pušenja na nastanak abnormalnosti u ćelijama grlića materice i njihovo pogoršavanje do raka. Pokazano je da pušači imaju nešto više od dva puta veći rizik za nastanak raka grlića materice u poređenju sa ženama koje nikada nisu pušile. Na sreću, ovaj rizik se smanjuje posle ostavljanja pušenja.
Rak grlića materice neće se razviti ukoliko nema dugotrajne HPV infekcije i na sreću,  imuni sistem većine ljudi,  izbori se protiv HPV infekcije u roku od 24 meseca. Bilo šta što slabi imuni sistem, kao što je hemioterapija ili HIV infekcija, može odložiti ili sprečiti eliminaciju HPV i povećati rizik za nastanak raka grlića materice.
U većini slučajeva rak grlića materice otkriva se kod žena koje nisu redovno kontrolisane i nije im redovno rađen pregled brisa grlića materice nazvan Papanikolau test.
#18
Zdravlje na dlanu / Rak prostate (Karcinom prostate)
Septembar 02, 2010, 21:35:42


Učestalost i faktori rizika

Javlja se uglavnom nakon 40. godine života. Mikroskopski tumori prostate se otkrivaju kod 70-90% muškaraca između 80 i 90 godine. Ova vrsta tumora je zastupljenija u Severnoj Evropi, Severnoj Americi i Novom Zelandu u odnosu na Južnu Ameriku i mediteranske zemlje, a najniže stope imaju Izrael, Rusija i Japan. Sve ovo upućuje da faktori sredine, a naročito ishrana utiču na pojavu ovog oboljenja. Genetska predispozicija je takođe jedan od faktora rizika. Muškarci kojima je neko u porodici oboleo od raka prostate, imaju značajno veći rizik od razvoja bolesti. Smatra se da postoji određena povezanost između nekih infekcija, kao što su bakterijski prostatitis i neke virusne infekcije (virus herpesa, humani papiloma virus, citomegalovirus), ali takva veza do sada nije naučno dokazana. Benigna hiperplazija prostate, odnosno dobroćudno povećanje prostate je vrlo česta pojava kod starijih muškaraca. S obzirom da na povećanje prostate utiče testosteron, mnogi muškarci su zabrinuti kako bi to stanje moglo biti povezano s rakom. Ova dva oboljenja se razvijaju u različitim delovima prostate i najnovija istraživanja pokazuju kako nisu međusobno povezana. Benigna hiperplazija prostate se pojavljuje u unutrašnjem delu prostate, dok rak ima tendenciju pojavljivanja u spoljašnjem delu. Pušači koji obole od raka prostate imaju vrlo lošu prognozu. Umereno i učestalo konzumiranje alkohola takođe se ubraja u faktore rizika.

Klinička slika

Rak prostate sporo raste u odnosu na druge vrste karcinoma i veliki broj njih dugo ne bude otkriven. Rak prostate u početnoj fazi nema nikavih simptoma. U odmaklom stadijumu se javljaju tegobe poput otežanog ili  učestalog mokrenja (pogotovo noću), nemogućnost održavanja normalnog mlaza, bol i pečenje prilikom mokrenja, krv u urinu... Pojava konstantnih bolova u kostima koji traju barem dve nedelje je simptomatična za uznapredovali karcinom prostate. Ovakvi bolovi se najčešće javljaju u karlici, donjem delu leđa, kukovima ili kostima nogu. Bolovi mogu biti praćeni značajnim gubitkom telesne težine. Neka oboljenja mogu izazivati slične simptome kao i rak prostate. Benigna hiperplazija prostate može uzrokovati probleme s mokrenjem. Prostatitis je upala prostate, uglavnom uzrokovana bakterijom. Simptomi koji se javljaju su učestalo, bolno mokrenje, ponekad praćeno povišenom temperatuom i pojavom krvi u urinu.

Dijagnoza

Klinički pregled podrazumeva pregled rektuma prstom (digitorektalni pregled) koji u slučaju raka otkriva promene na površini uglavnom uvećane prostate. Prostata specifični antigen (PSA) je protein koji se nalazi u ćelijama prostate, može se otkriti u krvi i njegove vrednosti su povećane kod muškaraca s rakom prostate, mada mogu biti povećane i kod nekih drugih oboljenja ovog organa. Rengenski snimak pluća, intravenska urografija (snimanje urinarnog trakta uz pomoć kontrasta) i scintigrafija kostiju mogu isključiti ili potvrditi pojavu metastaza.

Lečenje

Terapija zavisi od stadijuma bolesti kao i od životnog doba pacijenta.
Radikalna prostatektomija je postupak kojim se hirurškim putem odstranjuje cela prostata i deo uretre (mokraćne cevi), zračenje (radioterapija) je takođe jedna od metoda i standardna hormonska terapija.

Prognoza

Rak prostate je po učestalosti drugi najčešći rak kod muškaraca, međutim on ne spada u najčešće uzroke smrti. Kada se rak prostate otkrije u ranom stadijumu procenat izlečenja je izrazito visok (oko 98%). Međutim kada je bolest uznapredovala, a pogotovo ako je karcinom dao metastaze prognoza je loša.

Prevencija

Rano otkrivanje raka je danas moguće redovnim godišnjim skriningom muškaraca između 40 i 50 godina digitorektalnim pregledom i određivanjem vrednosti prostata specifičnog antigena (PSA) u krvi.
#19
Zdravlje na dlanu / Tremor (drhtanje)
Septembar 01, 2010, 19:19:40
Tremor - drhtanje, predstavlja ritmičnu ili neritmičnu oscilaciju ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela. Za razliku od klonusa koji je monofazičan ( kontrakcija i dekontrakcija grupe mišića), tremor je bifazičan (naizmenična kontrakcija agonista i antagonista). Amplituda ovih oscilacija može biti veoma mala, jedva vidljiva ili veoma velika do potpune nesposobnosti pacijenta.
Društvo za poremećaje pokreta bazira klasifikaciju na razlikovanju između:


-tremora u miru
-posturalnog
-prostog kinetičkog
-intencionog (pri ciljanim pokretima) tremora.
U okvirima pojedinih kliničkih sindroma mogu se izdvojiti:

-pojačani fiziološki tremor
-klasični esencijalni tremor
-primarni ortostatski tremor
-specifični tremori-ciljni i pozicioni
-distonični tremor
-tremor kod ili u Parkinsonove bolesti
-cerebelarni tremor
-Holmesov tremor
-palatalni tremor
-medikamentni i toksični tremor
-tremor kod perifernih neuropatija
-psihogeni tremor

Statički (položajni) tremor

Javlja se pri ispruženim rukama i najbolje se uočava kada se prsti rašire. Može se lepo osetiti ako se dlanovi ispitivača naslone na vrhove bolesnikovih ispruženih prstiju. Oscilacije se mogu učiniti vidljivim ako se na prste ispruženih ruku stave listovi papira. Pomoću posebnih sprava - akcelerometra mogu se meriti frekvenca i amplituda tremora.

Ova vrsta tremora se najčešće sreće kao fiziološki tremor. On nastaje pri održavanju istog položaja i predstavlja smetnju kada je preteran, npr. kod treme pri nastupu pred publikom. Frekvenca mu je 8-12 Hz. Statički tremor se javlja i kao simptom neuroze, alkoholizma ili tireotoksikoze. Bolest sui generis se zove esencijalni tremor. Ukoliko se javi u senijumu posle 65. godine naziva se senilni tremor, a ako se javlja familijarno-familijarni tremor. Nasleđuje se autozomno dominantno i može da se javi u bilo kom životnom dobu. Ima spor tok. Najčešće se javlja na prstima ruku, ali može da zahvati i glavu i glasne žice kada daje drhtav (tremoliran) glas. Obično je statički, ali može da bude intencioni, a nekada se javlja i pri mirovanju. Sa uzimanjem alkohola se smanjuje, ali se po prestanku njegovog dejstva pogoršava. U slučaju tremora u miru moguća je pogrešna dijagnoza Parkinsonove bolesti. Za lečenje se koriste beta blokatori (propranolol i drugi), clonazepam i primidon.

Intenciomi, kinetički, akcioni tremor

Nastaje kod oštećenja cerebeluma (mali mozak). Najčešće se sreće kod multiple skleroze. U nekim slučajevima može biti ogromnih amplituda pa se svaki voljni pokret pretvara u pravo mlataranje ekstremitetom. Intencioni tremor je čest znak hepato - cerebralne degeneracije (Wilsonova bolest).

Alternirajući, posturalni ili rubralni tremor

Javlja se pri zauzimanju određenog položaja, npr. ovaj tremor se javlja na rukama kada se one ispruže. Ovo je grub tremor celih ekstremiteta u vertikalnom smeru sa progresivnim uvećanjem amplitude. Glavu i trup zahvata pri sedećem položaju. Znak je disfunkcije dentato-rubro-talamo-kortikalnog puta. Občino se vidi kod multiple skleroze.

Osim ovih vrsta organskih tremora postoji i histerični tremor, koji je nepravilan, grub, promenljiv, gubi se sa odvraćanjem pažnje. Najčešće ga je teško razlikovati od organskog tremora.
#20
Zdravlje na dlanu / Bolesti zavisnosti
Septembar 01, 2010, 18:49:50
 U drevnim civilizacijama (vavilonskoj, persijskoj, staroindijskoj, Grci,  
 Rimljani, Turci, Indijanci, Inke...) ljudi su koristili prirodne droge iz svoje
 okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga
 izvan tog konteksta bila je retka pojava.  

 U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije korišćenja i pojave
 zloupotrebe droga.

 Dolazi i do dramatičnog porasta broja osoba - zavisnika od različitih
 droga, bilo prirodnog ili sintetičkog porekla i to naročito među mladima.


Droga za silovanje

Droga za silovanje (date rape drug) je termin koji se koristi za bilo koji narkotik koji se može upotrebiti kod seksualnog iskorišćavanja žrtve.

Obično se radi o supstancama sa sedativnim, hipnotičkim i amnestičkim dejstvom, a dodaju se u hranu ili piće bez znanja žrtve.

Vrlo je širok krug sredstava koja mogu imati ovaj efekat, sedativi iz grupe benzodijazepina, drugi hipnotici, te kombinacija alkohola sa sedativnim učinkom.

Tu spadaju GHB, ketamin i flunitrazepam, poznatiji kao rohipnol.

On deluje tako da onemogući žrtvu da se brani od nasilnika, a može da izazove i privremeni gubitak pamćenja, pa se žrtva ne seća ničega što se događalo u periodu koji je usledio nakon konzumacije.

Najčešće sve izgleda kao noćna mora, a naknadno dolazi do osećanja krivice, nemoći.

Počinje da deluje već posle 15-20 minuta posle uzimanja, a dejstvo najčešće traje četiri do šest sati, s tim da su poznati i slučajevi kada je trajalo dvanaest sati.

Naročito se potenciraju opasne nuspojave ako se kombinuje sa alkoholom, jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja.

Zastrašujuće je i pomisliti koliko postojanje ovakvih droga može biti opasno kada se nađu u rukama seksualnih nasilnika. Pitanje koje se nameće samo po sebi je šta može učiniti osoba da spreči da bude žrtva silovanja i dejstva narkotika koji omogućava taj čin.

Postoji nekoliko jednostavnih mera predostrožnosti kojih bi se trebalo pridržavati.

Pre svega, ni na javnim niti na privatnim zabavama ne bi trebalo prihvatati već natočenu čašu i otvorena pića, bez obzira da li su alkoholna ili bezalkoholna, od osoba koje ne poznajete ili u koje nemate poverenja.

U kafićima, barovima i klubovima uzimajte piće samo direktno od barmena i gledajte šta vam sipa. Nemojte svoju čašu nigde ostavljati, a dok ste za stolom nemojte okretati leđa stolu.



Takođe, bitno je da budete na oprezu, naročito ukoliko čujete da se govori o ovim drogama ili ako primetite da vaši prijatelji deluju previše opijeni za količinu unetog alkohola. Jedina preporuka u takvoj prilici je da se odmah pokupite i napustite to mesto.

Danas je kokain droga drugog stepena, što znači da se vrlo često zloupotrebljava, ali se može koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao što je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla.

U suštini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosno slobodna baza.

Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za pušenje.

Kokain se obično prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd.

Ulični dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili šećer, ili droge kao što je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

Narkomanija

Narkomanija kao oblik zavisnosti od hemijskih sredstava uključuje kompulzivnu upotrebu sredstava koja izaziva i zavisnost od droge, a karakterišu je:

- neodoljiva žudnja za nastavljanjem uzimanja droge - psihoaktivne supstance (tj. supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje) prirodnog ili sintetičkog porekla;

- dugim uzimanjem droge dolazi do porasta tolerancije, pa se količina droge povećava radi postizanja odgovarajućeg farmako-dinamičkog i psihološkog efekta;

- psihička ili fizička zavisnost, ili i jedna i druga;
- apstinencijalni sindrom, nakon prestanka uzimanja droge;
- štetne posledice za pojedinca i društvo.

Znatiželja, nezadovoljstvo i "mladalačka pobuna protiv sveta", želja za prihvatanjem u društvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja – samo su neki od stotinu razloga zbog kojih mladi ljudi počnu eksperimentisati s drogama.



Roditelji, u večnoj trci da porodici osiguraju "normalan" život, mogu se naći u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i roditelji koji misle da rade "najbolje" nađu pred zidom i užasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budućnošću i životom.

Zato, treba naći vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Baš kao što dete učimo o rešavanju drugih životnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oči ni pred drogama. Mladi čovek mora naučiti kakva mu zaista opasnost preti. Porodična sreća, pa i život mogu biti cena kojom se plaća zanemarivanje i pomisao "Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca".

Roditelji, po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. Deca koriste drogu i po nekoliko godina, a njihovi roditelji to saznaju, recimo, tek u poslednja dva meseca. Osim što su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najčešće su roditelji "slepi za promene u ponašanju kod svoje dece". Štaviše, roditelji obično negiraju promene u detetovom ponašanju.

Vreme počinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Čak se kod sve mlađih i mlađih adolescenata, kod dece od 12, 13 ili 14 godina uspostavlja zavisnost ili zloupotreba uzimanja droga. S obzirom da adolescenti još nemaju sopstvenu organizovanu ličnost, oni žele da se identifikuju sa vršnjacima, da postanu deo plemena u kome neće da štrče ni na koji način.

Ogromna je želja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost adolescenta.

Adolescent tek utvrđuje granice svojih mogućnosti. On ne zna koliko daleko može da trči, koliko može da voli, koliko može da podnosi bol. Jedna od njihovih važnih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve što požele, da mogu da nadvladaju sve prepreke.



Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško. Kao što je rekao Nathaniel Emmons:

"Navika je kako najbolji sluga, tako i najgori gospodar." Navika (habituacija) se u savremenoj literaturi svrstava u psihičku (emocionalnu) zavisnost.
Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kojem osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.

Fizička zavisnost je rezultat tkivne, odnosno ćelijske adaptacije na drogu. Droga postaje deo poremećenog metabolizma zavisnika i u slučaju naglog prekidanja konzumacije droge dolazi do apstinencijalnog (psihoorganskog) sindroma. On se ispoljava žudnjom, vegetativnim sindromom i somatomotornim simptomima, a u retkim slučajevima i konvulzijama i psihotičnim fenomenima.

Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu. Za sredstva koja imaju slična svojstva i način delovanja javlja se kombinovana (ukrštena) tolerancija.

Širenje zloupotrebe droga može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala sa povećanjem proizvodnje i ponude; promenom kvaliteta življenja i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.

Rizične grupe

Zloupotreba droge prisutna je u svim dobnim grupama, ali je ipak najrizičniji uzrast - adolescentno doba. "Krivci" za to su novi načini zabave, trendovi, pozitivni stavovi prema drogama, materijalistička filozofija, hedonistička orijentacija prema životu, povodljiv adolescentni karakter itd.

Osećaj inferiornosti i nedostatak samopoštovanja; loše socijalne prilike u porodici, nedostatak roditeljske pažnje i ljubavi doprinose verovatnoći da će adolescent posegnuti za drogama.

Psihodinamski faktori uzrokagf narkomanije

Bitan etiološki (uzročni) faktor u pojavi narkomanije je poremećaj ličnosti. Teškoće prilagođavanja su različito uslovljene. Psihodinamske škole koje naročito studiraju patogenetske faktore društva koji uslovljavaju poremećaje ličnosti navode da su faktori međuljudske konkurencije, vrednovanje slabijeg i jačeg, povod za stvaranje psihičke tenzije i straha kao njene posledice.



Taj strah iscrpljuje energiju ličnosti i dovodi do teškoća prilagođavanja. Odbrana od tog straha, svesno ili nesvesno ugrađenog u ličnost, može između ostalog biti i narkomanija.

Prema tome, gledano sa psihološkog stajališta, narkomanija je simptom bolesti, a ne poseban entitet. Sa socijalnog stajališta, ipak je treba klasifikovati kao posebnu bolesnu reakciju, jer su njene asocijalne posledice specifične.

Dok npr. veliki broj neurotika uspeva zadržati produktivan stav u društvu, narkomani u pretežnom broju slučajeva postaju asocijalni, naročito pasivnošću prema dužnostima koje društvo postavlja kao nužne (školovanje, posao, brak i dr.).

Narkomanija se najčešće javlja kod sociopatskih ličnosti i karakternih neuroza. Kod narkomana, osnovni okviri ličnosti ispunjeni su gubitkom interesa za širu i užu okolinu, smanjenjem produktivnosti, postepenim opadanjem gipkosti psihičke energije.

Zanimljivo je okupljanje narkomana. Oni u svoje grupe nerado primaju osobe koje ne uživaju u opojnim sredstvima. Ovo okupljanje, prema mišljenju nekih autora, ne potiče samo iz opreza prema vlastima, nego i odatle što interpersonalne veze narkomana imaju svoje posebne crte.

Zbog njih, ulazak drugih osoba ugrožava homogenu klimu vlastite grupe, tako ugodnu narkomanima. Izdvajanje narkomana uslovljava i društvo, jer ih sa sociološke tačke posmatranja smatra asocijalnim i manje vrednim.

Kategorije konzumenata

Osobe koje uzimaju droge uslovno se mogu podeliti u dve grupe: u prvoj se nalaze tzv. "uspešni konzumenti" koji uzimaju droge u svrhu stimulacije i smirenja, a služe im kao pomoć u trci za materijalističkim ciljevima modernog društva (karijera i zarada novca). U drugu skupinu pripadaju oni koji beže od stvarnosti jer misle da su nesposobni za život, neuspešni i nedovoljno poštovani.

Podaci o broju zavisnika moraju se uzeti s rezervom jer se do podataka može doći samo posredno, preko registrovanih zavisnika u medicinskim institucijama, preko smrtnih slučajeva izazvanih predoziranjem ili putem registrovanih kriminalnih aktivnosti.  

Alkoholizam

Kada govorimo o navikama pijenja alkohola, danas zapažamo da gotovo nema prilike koja nije praćena pijenjem nekog od alkoholnih napitaka.

Uobičajeno je piti za vreme letnjih vrućina – zbog žeđi, a u zimskim hladnoćama – radi utopljavanja. Rođenje deteta je praćeno veseljem uz čašicu, ali pijenjem se ublažava i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se češće i više pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez pijenja, dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim situacijama kada se ništa ne radi.

Najbolji opis ovog pijenja nalazimo u knjizi J. Londona – (Kralj alkohol), kad kaže: ..."kad ih zadesi nesreća, ljudi piju. Kad nemaju sreće, oni piju u nadi da će sreća doći.

Ako umesto sreće dođe nesreća, oni piju da zaborave. Ako se sretnu sa prijateljem, oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem i izgube ga, opet piju. Ako im je udvaranje okrunjeno uspehom, toliko su sretni da moraji piti.

A kad budu odbijeni, piju iz suprotnog razloga. Ako nemaju šta da rade, oni i tada piju, jer sigurno znaju da će, kad popiju dovoljan broj čaša, crvi početi gmizati u njihovim mozgovima i da će imati pune ruke posla. Kad su trezni, žele da piju. A kad se napiju, žele da piju još više..."

Izrazito pozitivni odnos društva prema konzumiranju alkohola leži u njegovom psihofarmakološkom učinku na čoveka. On je izraziti anksiolitik i blagi sedativ. Ublažavajući napetost razgaljuje dušu i umnogome olakšava međusobnu komunikaciju.

Anksioznost je u čoveka normalana pojava, bez koje ne bi bilo moguće prilagođavanje na svakodnevne nove uslove.


Čovek tokom evolucije nije razvio neograničeni prag podnošljivosti (tolerancije) na frustracije. Najčešće rastemo u oskudici, skučenosti i u emocionalno nesređenoj porodici. Život je, takođe, pun osujećenja, zabrana, kazni i raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune zaokupljenosti samoljubljem i strahom od obespravljenosti. Nasilje nije nikad jače carevalo. Ljudsku zajednicu karakteriše "kultura mržnje", gde frustracija, gnevnost, suparništvo, sebičnost i mržnja istiskuju sklad, ljubav, toleranciju...

Navedene su svakodnevne pojave koje provociraju kvalitativnu i kvantitativnu pojačanu anksioznost. To su neugodne emocije koje čovek teško podnosi. Stoga on spontano traži neko sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao ga je u alkoholnom piću, prihvatio ga i ugradio ga u život u svakodnevnoj potrebi za olakšanjem napetosti. Tako se alkoholno piće instaliralo u kulturu najvećeg dela čovečanstva i postalo svakodnevni i nerazdvojni pratilac savremenog čoveka.
#21
Simptomi alergija nepoznati britanskim naucnicima

Britanski naučnici utvrdili su da čak 80 % od 500 ispitanih pedijatara ne uspeva odmah da prepozna alergiju deteta na kravlje mleko i da znake ove bolesti u većini slučajeva mešaju sa onima koje imaju druge bolesti.
Naučnici tvrde da je problem u simptomima koji su prilično neodređeni ( najčešće se javljaju povraćanje, dijareja, svrab i kijanje), pa se zato mogu pripisati mnogim bolestima.
Istraživanje je takođe pokazlo da lekari ne znaju na koji način je najbolje lečiti pomenuto stanje, a bez odgovarajuće terapije, alergija ne pojedine vrste hrane može biti čak i smrtonosna.
Majkama novorođenčadi koja su alergična na kravlje mleko stručnjaci savetuju upotrebu hipoalergenog ili sojinog mleka, dok Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje, ako je moguće u toku prve dve godine dečijeg života.
#22
Rano otkrivanje ključ je za učinkovitiji tretman Alzheimerove bolesti i drugih oblika kognitivnih oštećenja, a nova istraživanja pokazuju da je test, koji je razvijen na University of Tennessee, u više od 95 posto slučajeva uspješan u otkrivanju kognitivnih abnormalnosti povezanih s ovom bolešću.
Test, nazvan CST - computerized self test - osmišljen je kako bi bio jednako učinkovit i relativno jednostavan kako za medicinske profesionalce, tako i za bolesnike.

Rex Cannon, docent psihologije na UT Knoxville i Dr. John Dougherty, izvanredni profesor na UT Graduate School of Medicine, radili su s timom istraživača na razvoju CST-a. Poticaj za test došao je zbog podataka koji pokazuju da 60 posto slučajeva Alzheimerove bolesti nije dijagnosticirano u primarnoj zaštiti i da takva odgoda u postavljanju dijagnoze dovodi do propusta u mogućnostima liječenja.

"Rano otkrivanje bilo nam je glavni cilj tijekom kliničkih napora u istraživanju Alzheimerove bolesti, sa željom da dokažemo kako bi primjena CST u primarnoj zdravstvenoj zaštiti bila od iznimne važnosti", rekao je Cannon. CST je kratak, interaktivni on-line test koji radi na procjeni različitih funkcionalnih oštećenja u kognitivnim domenama - u biti, to je "fitness test" za osnovne funkcije razmišljanja i obrade informacija koje su pogođene Alzheimerovom bolešću i blažim oblicima kognitivnih oštećenja.

Istraživanje Cannona i Doughertya bit će objavljeno u travanjskom broju Journal of Alzheimer's Disease, a objavljeno je u ranom online izdanju časopisa. Pokazano je da je CST znatno učinkovitiji i precizniji u otkrivanju prisutnosti Alzheimerove bolesti i drugih oblika kognitivnih oštećenja u pacijenata od ostalih postojećih testova. CST je imao 96-postotnu stopu točnosti u usporedbi sa 71 posto i 69 posto za testove koji su trenutno u uporabi.

Dio cilja u razvoju ovog testa, prema Cannonu, bio je osigurati koristan test u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, gdje liječnici nužno nemaju detaljnu obuku u prepoznavanju kognitivnih oštećenja, ali gdje rana dijagnoza može učiniti najviše dobra za pacijenta. "Računalno je testiranje u razvoju i uzbudljivo je područje za istraživanje", rekao je Cannon, koji je naveo da test može biti objektivan način da se utvrdi koje bolesti mogu utjecati na pacijenta i pružiti informacije kada je potreban početak tretmana koji može ublažiti posljedice Alzheimerove bolesti.

Cannon i Dougherty, koji su također povezani s Cole Neuroscience Center na UT Medical Center, surađivali su s Medical Interactive Education u razvijanju CST tijekom protekle dvije godine.


#23
Zdravlje na dlanu / Aritmija srca
Avgust 27, 2010, 17:34:24
Nepravilan rad srca se naziva još i aritmija srca.
Normalan broj otkucaja srca se kreće od 50 do 100 otkucaja u minuti.
Aritmija i nepravilan rad srca se ne moraju javiti u isto vreme. Aritmija se može javiti i kod normalnog broja otkucaja srca ili kod usporenog rada srca – bradiaritmija koja se javlja kod broja otkucaja srca manjeg od 50 u minuti.
Aritmija se  može javiti i kod značajno ubrzanog rada srca tahiaritmija – broj otkucaja srca veći od 100 u minuti.


Šta prouzrokuje aritmiju srca ?

Aritmija srca može biti prouzokovana raznim faktorima kao što su:
-koronarna bolest arterija
-disbalans elektrolita u krvi
-promenama u srčanom mišiću
-oštećenjem srca usled srčanog udara
-procesom lečenja posle operacije na srcu
Nepravilan rad srca se može javiti i kod potpuno normalnih i zdravih osoba.
#24
Zdravlje na dlanu / Infarkt Srca
Avgust 27, 2010, 17:32:02
Infarkt srca – šta je to ?
Infarkt srca se javlja kada nam je zaustavljen dotok krvi u srce. Bez krvi i kiseonika koji ona nosi, deo našeg srca umire. Infarkt srca ne mora biti uvek sa smrtnim ishodom. Brza intervencija može ponovo osposobiti dotok krvi u srce i tako nam spasiti život.


Šta prozrokuje infarkt srca ?

Infarkt srca se javlja kada se zaustavi dotok krvi do srca. Ovo se obično dešava zbog masnih naslaga na zidovima krvnih sudova – koronarnih arterija.
Svako začepljenje jedne od koronarnih arterija ili neke od njenih ogranaka, te prekida snabdevanja krvlju dela srčanog mišića kojeg hrani začepljena arterija, dovodi do infarkta. Taj deo srca umire. Zapravo, srčane ćelije tog dela srca umiru.
Ako ovo začepljenje traje 30-ak minuta (prema nekim istraživanjima i kraće), srce je nepovratno oštećeno. Srce je doživelo svoj "srčani udar", tj. infarkt miokarda. Sada se treba boriti da ga i preživi.
Stvari poput napornih vežbi, iznenadnog emocionalnog stresa ili nekontrolisanog korišćenja lekova mogu prouzrokovati infarkt srca. U velikoj broju slučajeva, ne postoji jasan razlog zašto je nastao infarkt srca ili naznaka kada će on nastati.

Koji su simptomi infarkta srca ?

Najčešći simptom infarkta srca predstavlja oštar bol u grudima.
ovaj bol pacijenti opisuju kao nelagodnost, pritisak, stiskanje ili težinu koju osećaju u grudima
bol se može širiti niz levo rame i ruku do drugih delova tela, kao što su ledja, vrat ili desno rame.

Dobar deo pacijenata pored navedenih imaju i barem jedan od sledećih simptoma:
-bol u želucu
-znojenje
-otežano disanje
osećaj slabosti i umora
-osećaj dezorjentisanosti
#25
Bolovi u kolenima mogu da se jave u svakoj životnoj dobi, čak i kod veoma mladih osoba,a najčešće ih uzrokuju preveliko opterećenje, istrošenost čašice ili nasleđe.

Da bi se sprečila pojava artroze, bečki profewsor Hademar Bankhofer savetuje lečenje ishranom i to unošenjem biljnih ulja, đumbira i ribe. Banhofer tvrdi da utrljavanje prirodnih sredstava ( ulja od kamilice, kantariona, maslina i azijske ,,tigorove masti" ) može da napravi čudo.
Koren đumbira, takođe, blagotvorno deluje na ove tegobe: izrendani svež koren blago se utrlja u kožu zgloba kolena, a uz ovu terapiju treba piti i čaj od đumbira. Bankhofer smatra da može da pomogne i redovno konzumiranje morske ribe ( lososa, haringe i skuše ) bogate omega-3 masnim kiselinama, koja ne samo da jača zglobove, već i srce, a ublažava i upale.
#26
Oligospermija, odnosno manjak spermatozoida, jedan je od najčešćih uzroka steriliteta muškarca. Iako je potreban samo jedan spermatozoid da bi se oplodila jajna ćelija, verovatnoća da će pojedinačni spermatozoid stići do jajne ćelije gotovo je zanemarljiva, zbog čega oligospermija značajno smanjuje šanse da dođe do začeća.
Od velike pomoći može biti terapija za muški sterilitet uzrokovan niskim brojem spermatozoida. Nakon što dijagnostikuju neplodnost kod muškarca, urolozi određuju adekvatnu, individualnu terapiju.


Simptomi za sterilitet

Za većinu muškaraca, jedini znak malog broja spermatozoida je nemogućnost začeća deteta. Par se smatra neplodnim ukoliko ne začne dete nakon godinu dana, tokom kojih je imao redovne odnose. Ako je u pozadini narušene proizvodnje spermatozoida hormonalni disbalans, mogu da se jave i drugi siptomi poput smanjenemaljavosti tela i lica, ili problem sa seksualnim funkcijama.

Faktori rizika kod steriliteta

Uzrok smanjenja broja spermatozoida može biti genetske ili hormonalne prirode. Određeni poremećaji, kao što je Klajnfelerov sindrom ili nedovoljno lučenje hormona, utiču na proizvodnju sperme. Upotreba opojnih sredstava, pre svih, kokaina i marihuane, takođe može uticati na smanjenje broja spermatozoida.
Na redukciju proizvodnje sperme, negativan uticaj imaju prekomerna težina ( izaziva hormonalne poremećaje ), upotreba nekih vrsta lekova, izloženost radijaciji, određenim hemikalijama i toploti, kao i pušenje, kako aktivno tako i pasivno. Određene hiruške intervencije i povrede testisa takođe mogu smajiti produkciju spermatozoida.

Prevencija Oligospermije i Steriliteta

prestanite sa pušenjem jer pušenj ugrožava proizvodnju spermatozoida i utiče na smanjenje libida
izbegavajte prekomerno konzumiranje alkohola
izbegavajte nedozvoljene supstance kao što su anabolički steroidi, marihuana i kokain jer utiču na proizvodnju spermatozoida
izbegavajte tople kupke i saunu jer dugotrajna izloženost toploti može privremeno da smanji brojnost spermatozoida
izbegavajte tesan donji veš i predugo sedenje ili držanje prenosnih računara u krilu koji mogu takođe da povećaju temperaturu skrotuma
pravilno se hranite i unosite dovoljne količine svežeg voća i povrća, kao i koštunjavog voća poput badema i brazilskog oraha
Najnovija istraživanja pokazuju da redovna upotreba peruanske make u velikom broju slučajeva rezultira povećanjem broja i kvaliteta spermatozoida.
Tablete ,,PeruvianMaca" efikasno su pomoćno sredstvo u tretmanu oligospermije.
#27
Zdravlje na dlanu / Anemija i nedostatak gvožđa
Avgust 27, 2010, 17:18:36
Anemija se najbrže dijagnostikuje analizom krvi, čiji rezultati pokazuju bro, veličinu i oblik eritrocita, kao i nivohemoglobina. Uzrok ovog poremećaja može biti nedostatak gvožđa, ali i vitamina B9 i B12.
Ljudsko telo ne može samo da stvara gvožđe, već ga uzima iz hrane ili zaliha u organizmu. Rezerve se nalaze u crvenim krvnim zrncima, čiji je životni vek 120 dana, nakon čega se gvožđe iz njih ponovo vraća u koštanu srž, gde se proizvode novi eritrociti.
Ako organizam ne dobija nove količine gvožđa, rezerve se isrcpljuu, koštana srž ne stvara dovoljno eritrocita i tada nastaje sideropenijska anemija, kojukarakteriše smanjnje volumena eritrocita ( mikrocitna anemija ).
Deficit gvožđa može nastati zbog njegovog gubljenja ( usled krvarenja ), povećane potrebe z aovim mineralom ( tokom razvoja i trudnoće ), smanjenja apsorpcije u organima za varenje ili, ređe, zbog nepovoljnog unosa putem hrane. Posledice dugotrajne anemije izazvane nedostatkom gvožđa mogu biti veoma ozbiljne, a ukoliko se jave u detinjstvu, mogu dovesti i do usporenog razvoja.
Pored vrtoglavice, slabosti, lupanja srca ili nedostatka koncentracije, zbog poremećaja izgranje ćelija u organizmu, mogu se javiti i upalne promene na jeziku, želucu, rane u uglovima usana, pucanje noktiju.
Gvožđe se može nedoknaditi uzimanjem preparata koji sadrže mineral a ako je njegov deficit izazvan krvarenjem, treba otkloniti uzrok gubitka krvi, što se su slučaju polipa ili tumora čini hiruškim zahvatom. Prekomerni gubitak krvi ( i gvožđa ) može se nadoknaditi samo tansfuzijom.


Ishrana za anemične osobe

Najbolji izvor gvožđa su crveno meso, plava riba, žumance jajeta, zeleno povrće, mahunarke, orasi, sušeno voće i žitne pahuljice, kao i iznutrice – jetra i bubrezi.
Veoma je važno da se ove namirnice kombinuju sa hranom koja pospešuje apsorpciju gvožđa. Preporučljivo je da se uz obroke od mesa i povrća pije sok, dok kombinovanje mesa ili povrća sa žitaricama ili melekom treba izbegavati.
#28
Zdravlje na dlanu / Prevremeni klimaks
Avgust 27, 2010, 17:13:44
Prevremeni klimaks predstavlja gubitak menstruacije pre četrdesete godine. Mnoge žene imaju u tridesetim godinama smanjenu plodnost i neuredan menstrualni ciklus, što predstavlja prvi simptom smanjene funkcije jajnika. Međutim, to se može javiti i u dvadesetim godinama.


Uzrok prevremene menopauze – prevremenog klimaksa

Pravi uzrok prevremene menopauze nije poznat. Znaju se stanja koja su povezana sa njim. To su:
-Autoimuni poremećaj : Dve trećine žena sa prevremenom menopauzom imaju autoimuni poremećaj. U njihovom organizmu postoje antitela protiv tkiva jajnika, endometrijuma (sluzokoža materice) ili nekog od hormona jajnika. Nezna se šta izaziva taj autoimuni proces. Kod ovih žena obično ima u porodici obolelih od šećerne bolesti, reumatoidnog artritisa ili autoimune bolesti štitne žlezde.
-Nasledni nedostatak ili smanjena funkcija X – hromozoma. Žene normalno imaju dva X-hromozoma(hromozomi su nosioci naslednih osobina). Dešava se da, iako postoje dva X – hromozoma, jedan ima smanjenu funkciju, što dovodi do poremećaja u radu jajnika. Kod Turner-ovog sindroma jedan X- hromozom nedostaje i tu se takođe sreće ovaj poremećaj.
-Hirurški uzroci : prilikom odstanjenja janika dolazi do menopause. Do nje mogu da dovedu i druge hirurške intervencije, koje remete snabdevanje janika krvlju. Kod tih žena su simptomi klimakterijuma mnogo burniji nego kod žena koje imaju jajnik, a njegova funkcija se postepeno gasi.
Citostatici koji se koriste za lečenje pojedinih malignih tumora i zračenje trbuha mogu da dovedu do gašenja funkcije jajnika.Ovo oštećenje je obično trajno, a samo retko se dešava da se posle više meseci, funkcija jajnika ponovo uspostavi.
-Neke virusne infekcije, posebno mumps, virus zaušaka mogu biti uzrok.
-Nasleđe : 5 – 10% žena sa prevremenom menopauzom imaju majke i sestre sa istim poremećajem.

Tegobe kod prevremenog klimaksa

Tegobe su iste kao kod klimaksa koji nastupa oko pedesete godine, sem ako menopauza ne nastane naglo (operacija).
Valunzi su najtipičnija tegoba ovog perioda. Javljaju se kao napadi vrućine, praćeni crvenilom lica vrata i grudi. Nakon tog naleta sledi znojenje.
Noćno znojenje je takođe prisutno.
Nesanica, osećaj lupanja srca(palpitacije) i neodređene tegobe u grudima.
Slabljenje pamćenja, nezainteresovanost, anksioznost (strah bez vidljivog razloga i uznemirenost), depresija, plač.
Fizički umor i glavobolja.
Smanjenje libida i atrofija polnih organa.
Proširenje i tromboza vena.
Osteoporoza
#29
Zdravlje na dlanu / Rak pluca-Simptomi i lecenje
Avgust 27, 2010, 16:58:25
Bolesti disajnih organa - Rak pluća i pušenje - simptomi
Koji su simptomi raka pluća?
-kašalj
-krvavi ispljuvak
-bol u grudima
-gubitak apetita
-gubitak težine
-dodatni simptomi koji se mogu povezati sa rakom pluća:
-slabost
-teškoće pri gutanju
-teškoće pri govoru
-abnormalno tamna ili svetla koža
-dekoloracija kože – plavkasta ili bleda
-abnormalni nokti
-mišićne kontrakcije ili mišićna atrofija
-oticanje i bol u zglobovima
-promuklost ili promene glasa
-temperatura
-oticanje i paraliza lica
-spuštanje kapka
-razvoj dojki kod muškaraca
-osetljivost ili bol u kostima


Ispitivanja u slučaju raka pluća

Obavezna  je poseta lekaru ako se pojave sledeći simptomi:
-kašalj ili bol u grudima koji ne prestaju,
-hripanje prilikom udisanja,
-iskašljavanje krvi,
-promuklost ili oticanje lica i vrata.
Slušanjem šumova u grudima stetoskopom (auskultacija) utvrđuju se trajni lokalizovani hropci. Pregledom ruku mogu se videti proliferativne promene na vrhovima prstiju.
Ako postoje simptomi, lekar će možda pogledati bronhije pomoću posebnog instrumenta – bronhoskopa – koji se povuče kroz grlo do bronhija. Ovo ispitivanje, koje nazivamo bronhoskopija obično se vrši u bolnici. Pre pregleda, bolesniku će biti dan lokalni anestetik (lek koji prouzrokuje gubitak osećaja u kratkom vremenu) u zadnji deo grla. Može se osetiti pritisak, ali obično ne i bol. Lekar može uzeti ćelije sa zidova bronhija ili izrezati male delova tkiva koje će pogledati mikroskopom da bi video da li postoje ćelije raka. Taj se postupak zove biopsija.
Lekar takođe može uzeti iglu da bi uklonio tkivo s mesta u plućima koja je teško dostupno bronhoskopom. Rez se napravi u koži i igla se stavlja između rebara. Ovaj se postupak zove punkcijsko-aspiracijska biopsija. Lekar će pod mikroskopom pogledati tkivo da bi video sadrži li ćelije raka. Pre testa daje se lokalni anestetik kako bolesnik ne bi osetio bol.
Mogućnost izlečenja (prognoza) i odabir lečenja zavise o stadijuma raka (zahvata li samo pluća ili se proširio), polu i opštem zdravstvenom stanju bolesnika.

Lečenje raka pluća

Operacija, radioterapija i hemoterapija koriste se za lečenje raka malih ćelija pluća. Međutim, često ne dolazi do izlečenja.
Rak velikih ćelija pluća je uobičajena bolest. Obično se leči operacijom (operisanjem raka pluća) ili radioterapijom (korištenjem visokih doza rendgenskih zraka za uništavanje ćelija raka). Međutim kod nekih se bolesnika može koristiti i hemoterapija.

Prevencija raka pluća

Ako pušite, prestanite. Trudite se  izbegavati pasivno pušenje. Rutinski skrining pojedinaca koji spadaju u visokorizičnu grupu (muškarci stariji od 45 godina koji puše 40 ili više cigareta dnevno) može pomoći u ranom otkrivanju bolesti.
#30
Zdravlje na dlanu / Rak dojke
Avgust 27, 2010, 16:37:48
Prisutnost raka dojke u porodičnoj anamnezi (podaci o bolestima uporodici) povećavaju rizik nastanka raka dojke (ukoliko se radi o sestri, majci, kćeri). Rizik je povećan i kod žena sa postojećim in situ ili invazivnim karcinomom. Povećana je opasnost i kod žena s ranom pojavom prve menstruacije, kasnom menopauzom ili prvom trudnoćom u kasnijoj životnoj dobi (iznad 30.).

Rak dojke se u više od 80% slučajeva slučajno otkriva kao kvržica.
Nalaz pri pregledu otkriva masu jasno različitu od okolnog tkiva dojke. Uznapredovali oblik karakterističan je pričvršćenoću za zid grudnog koša ili kožu iznad. Ukoliko su zahvaćeni i aksilarni limfni čvorovi (ispod pazuha), te povećanje supraklavikularnih i infraklavikularnih (iznad i ispod ključne kosti), mala je verovatnća izlečenja hirurškim zahvatom. U terapiji se još koriste i zračenje i hemoterapija.

Postavljanje dijagnoze raka dojke

Za postavljanje dijagnoze raka dojke koristi se:
biopsija tkiva,
mamografija,
aspiracija iglom i
citološka analiza dobijenog uzorka.

Prevencija raka dojke

Za prevenciju raka dojke važan je samopregled, redovni pregled onkologa (ginekologa),  mamografija i ultrazvuk učestalošću s obzirom na dob (iznad 40, svakih 1-2 godine, zavisno od nalaza).

Tipovi raka dojke

Karcinoma in situ - Češći je kod mlađih osoba, a današnji postotak od više od 15% učestalosti u USA, rezultat je boljeg pretraživanja (skrining) pacijentica. Ovaj karcinom se u potpunosti nalazi unutar kanalića dojke, bez invazije okolnog zdravog tkiva.
Duktalni karcinom in situ – Ovaj se oblik pojavljuje u premenopauzalnih i postmenopauzalnih žena, opipljiva je masa i često je ograničen na samo jedan kvadrant dojke. Čini 43% dijagnostikovanih raka dojke kod žena od 40 do 49 godina, i 92% u žena od 30 do 39 godina. Ukoliko se ne leči, velika je verovatnoća razvoja invazivnog karcinoma, no budući je lokaliziran, može se u potpunosti operativno odstraniti.
Lobularni karcinoma in situ - Otkriva se obično slučajno jer ne stvara nikakvu opipljivu masu, najčešće u premenopauzalnih žena. Između 25 i 35% bolesnica s ovom dijagnozom razvija invazivni oblik karcinoma nakon pritajenosti ( nekad i do 40 godina). Jednako učestalo se pojavljuju na obe strane.
Invazivni duktalni i lobularni tumori - Ovo su najčešći tipovi invazivnog raka, oko 90%, i imaju lošiju prognozu.