Photo info Flying the flag for Pride
Rainbow flag
© Matt Jeacock/Getty Images
meni

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.

Prikaži poruke meni

Teme - TanjicA

#1
Politika / Izbori 2022
April 04, 2022, 12:38:37
Jeste li glasali?
Kakvi su vaši utisci, jeste li očekivali ovakve rezultate?
#2
Funny pics / Ukrštenica
Mart 30, 2022, 13:35:46
 :lol  :lol  :lol
Ne možete videti priloge u ovom forumu.
#3
Funny pics / Bomba na Srbiju
Mart 04, 2022, 13:18:11
Ne možete videti priloge u ovom forumu.
#4
Sve za dom / Uređenje terase
Mart 04, 2022, 12:38:52
Malo ideja, obzirom da obožavam tako ušuškan lep kutak, a i na svojoj terasi provodim dosta vremena...
#5
Šta mislite, i kakav je vaš stav povodom sukoba?
#6
Tv i svet filma / Medijski mrak u Srbiji
Januar 05, 2022, 10:01:01
Da li smatrate da u Srbiji vlada medijski mrak? Koje ugasio svetlo?
Da li imate tv kanale koji nisu "režimski" i da li ih pratite?
#7
Serije / Elite
Avgust 18, 2021, 16:06:34
ELITE: Serija koja je zaludela milionsku publiku

Trenutno omiljena španska serija na Netflixu je serija Elite, serija koja je miljama daleko od sapunica na koje smo navikli kada smo bili klinci.



Oni su lepi, bogati i imaju probleme. Probleme tipa "bogati plaču, ali baš jako". Autori serije su se pobrinuli da njihove priče ne budu trivijalne.

Oni se bore za jednakost u društvu, pokazuju razliku među kulturama, među bogatašima i onima koji to nisu, među ljudima koji su rešili da žive drugačije, prikazane su razorene porodice, pogrešne vrednosti, a kroz sve vas vode slojeviti likovi koji vam drže pažnju.

Serija iz sezone u sezonu prati likove Samjuela, Nadiu, Kristijana, Karlu, Lukreciju, Guzmana... Njihovi životi su isprepleteni privatno i u školi, iza njih se kriju mračne priče, ne one lagane i trivijalne kao u američkim tinejdžerskim serijama. Oni otvoreno govore o svojoj seksualnosti, a tamne strane svoje ličnosti ogoljuju toliko da su brutalni.

A sve počinje užasnim ubistvom. Radnja se dalje plete taman tako da svima drži pažnju.

Čak i ako ste je dugo odbijali, gomila bogatih skockanih klinaca će vam pokazati da nećete baš da bacite tri sata života dok ih pratite. Serija je daleko od onih old skul tin stvari od kojih može samo da vam pripadne muka.

Četvrta sezona ove drame koja je izašla na Netfliksu sa elementima trilera, vraća nam stare likove na male ekrane, ali nam u priču uvodi i potpuno nove likove koji će upotpuniti priču. Iako je misterija oko koje je isprepletena radnja ove serije rešena (ubistvo devojke koju glumi María Pedraza), to ne znači da učenike ove škole u četvrtoj, i za sada poslednjoj, sezoni dočekati miran period.

https://www.imdb.com/title/tt7134908/
#8
Književnost / Matija Bećković
Avgust 18, 2021, 15:44:55
Matija Bećković



Matija Bećković, srpski pisac i pesnik, rođen je 29. novembra 1939. godine u Senti. Otac Matije Bećkovića, Vuk Bećković bio je oficir Jugoslovenske kraljevske vojske na službi u Novom Sadu u Petrovaradinskoj kasarni. Kapitulacijom kraljevske vojske 1941. godine, da bi izbegao zarobljeništvo odlazi na očevo imanje u Velje Duboko u Rovcima u Crnu Goru. Čitavo vreme rata, ostaje u Rovcima, te se pred kraj rata sa jedinicama četničkih odreda povlači prema Austriji, nakon čega mu se gubi trag. Po nekim podacima ubijen je na području današnje Slovenije u okolini Brežica. Majka mu je bila Zorka Taušan rođena u Kanjiži.


Detinjstvo

Osnovnu školu završio u selu Velje Duboko, pohađao je gimnaziju u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu, gde je živeo kod teke, majčine sestre. Školske 1959/60, godine upisao se na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu na grupu za jugoslovensku i opštu književnost. Svoje detinjstvo i gubitak oca opisao je u poemi Čiji si ti mali?, što mu je i predodredilo njegovo bavljenje politikom i istorijom.


Mladost

Sa osamnaest godina objavio je prvu pesmu u časopisu Mladoj kulturi. Osim poezije, Bećković piše i pozorišne tekstove, kao i monodrame. Borislav Mihajlović, opisuje prvi susret sa Matijom riječima:
Citat,,Kad je to ime prvi put zazvonilo u Beogradu, svet se u čudu pitao: ko to glasno uzvikuje u stihovima svoje ime, ko to tako drsko stoji kraj mora, "jer mu se ne slaže sa košuljom", čijoj to maniji veličine "nema pisma od Homera, a mora da mu je pisao", kome to geniju "jednogodišnja biljka dolazi pored vrata i moli ga da je pomene", kome to Narcisu, "nijedan narcis nije do kolena?"...Zaželeo sam da ga upoznam. Pesnici uvek izgledaju drukčije nego što smo ih zamišljali. Preda mnom je sedeo izrazito lep mlad čovek čistih i otvorenih crta lica, bez traga bilo kakve poze i egzibicionističke želje da impresionira, uzdžano učtiv i samopouzdan, Jednostavno – jednostavan. Bio je najmlađi za stolom i jedini nije pio alkohol. Pio je svoju čašu kisele vode kao i dotle i kao što je pije do dandanas. Neosetno je uzeo reč i od tog trenutka ona je bila njegova."

Književna dela

Boravak u Rovcima uvelikome je pridonijeo njegovom književnom jeziku i rečniku, prepunog arhaizama i tako da je veliki deo svoga književnog dela napisan ovim jezikom. U knjizi Reče mi jedan čoek, napisao je deset poema, jezikom, kojim se govorilo u Velje Dubokom, a o jeziku, Matija je tim povodom napisao:
Citat,,Tamo gde se govori glasno, gde je govor svečani čin, gde kad jedan govori, drugi ćute, gde se gleda u oči kad se govori, gde ostaju da žive oni koji su iza sebe neku lijepu riječ ostavili – tamo je kovnica jezika, istok uma, izvor mudrosti, bistrine, rafiniranosti, zdravlja. Tamo su one prve, najbistrije kapi u kojima je sve – i po kojima je sve ostalo dobilo ime"


Pozorište

U Srpskom narodnom pozorištu u Beogradu je 1978. godine izvedena Međa Vuka Manitoga, a potom monodrame Reče mi jedan čoek i Ne znaš ti njih. Predstave sa Bećkovićevim tekstovima izvode se i u Zagrebačkom teatru ITD, Teatru mladih, teatru Jazavac, Teatru MM, Srpskom narodnom pozorištu, Klubu M. Dopisni je član SANU, odjeljenja za jezik i književnost je od 15. decembra 1983. godine, a za redovnog je člana izabran 25. aprila 1991. godine. Bio je predsjednik Udruženja književnika Srbije od 1988-92. godine.

Poezija

Prepoznatljivi deo Bećkovićevog pesničkog dela su dve poeme, napisane svojoj ženi. Vera Pavladoljska, napisana 1960. i Kad dođeš u bilo koji grad (2003.), zapravo su jedna celina koja se nadovezuje sa vremenskim intervalom od preko četrdeset godina. Jovan Delić u belešci knjige Bez niđe nikoga, piše o vezi ove dve poeme:
Citat,,Te dvije poeme, Vera Pavladoljska i Kad dođeš u bilo koji grad – čine svojevrstan pjesnički diptih: prva je u znaku mladosti, zanosa i zaljubljenosti; druga u znaku variranja tema ljubavi, smrti i Boga, dučićevskog vjernog lirskog trojstva u Bećkovićevom nerazdjelnom jedinstvu. Iako je prva pisana bez pomisli na drugu, a druga, nesumljivo, sa sviješću no postojanju prve, one u pjesničkom opusu Matije Bećkovića danas čine svojevrsnu cjelinu, diptih poema sestara, koje se međusobno dopunjuju, dozivaju i osvjetljavaju na vremenskoj distanci od četiri decenije."


Bibliografija

Do sada je objavio sledeće knjige:

    Vera Pavladoljska, zbirka pjesama, 1962., , , ISBN:,
    Metak lutalica (1963),
    Tako je govorio Matija (1964),
    Dr. Janez Paćuka o međuvremenu,
    O međuvremenu (1968),
    Če – Tragedija koja traje (1969),
    Reče mi jedan čoek (1970),
    Međa Vuka Manitoga (1976),
    Lele i kuku (1980),
    Dva sveta,
    Poeme, Srpska književna zadruga, Beograd (1986),.
    Služba Svetom Savi (1989),
    O Njegošu (1988),
    Kaža, Srpska književna zadrugam 1988. ISBN YU 86-379-0060-7
    Čiji si ti mali?, BIGZ, Beograd 1989. ISBN 86-13-00349-4
    Nadkokot,
    Služba,
    Sabrane pesme,
    Kosovo – najskuplja srpska reč (1989)
    Ćeraćemo se još,
    Kad budem mlađi,
    Bez niđe nikoga, Zavod za uđbenike, Beograd 2007. ISBN 978-8617-323-521

Nagrade

    1970. Oktobarska nagrada grada Beograda;
    1971. Nagrada "Milan Rakić";
    1989. Zmajeva nagrada;
    1988. Sedmojulska nagrada;
    1990. Disova nagrada;
    1997. Nagrada Vukove zadužbine za umjetnost;
    1998. Njegoševa nagrada za književnost;
    1998. Nagrada "Desanka Maksimović";
    1998. Nagrada Drainac;
    2001. Godišnja nagrada Prosvete;
    2006. Nagrada "Radoje Domanović";
    2008. Književni vijenac Kozare;


Najlepši citati:

"Više je biti pesma, nego pesnik, a biti ti više je od oboje."

"Radnici koji nikada nisu videli more, kad je sretnu misle da je dan lepši no inače. Ta žena, taj gigant, ta država u državi, kad sam je prvi put video rekao sam: Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje, koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči."

"Kad sam je drugi put video rekao sam: Eno moje poezije kako prelazi ulicu. Obećala je da će doći ako bude lepo vreme."

"Nigde čovek nije toliko mali kao pred šalterom i nigde mali ljudi nisu veći nego iza njega."

"Ti si moj heroj koji se postideo i ipak počinio izdajstvo."

"Čovek lako prihvata da je neko srećniji, a teško pristaje da je iko nesrećniji od njega. Začudilo bi nas ko bi se sve prijavio za konkurs za najvećeg mučenika."

"Mene ne zanim istina. Ja znam ko je u pravu."

"Ja ne znam za drugo nebo osim njenog kišobrana. Kad me ona voli ne znam od čega živim. Ne jedem, zaboravljam da dišem i vrlo često umirem."

"Kuca ništavilo na svim prozorima. Sve je dignuto u vazduh, samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom."

"Ko tebe voli taj će zakasniti da se na vreme leči i da se ponovo rodi."

"Život nam ne bi bio potreban, kad bi bio jasan."

"Ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo, svet me izgubi ali ti me dobi."

"Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje. Ti si moja Sinagoga ograđena žicom. Ti si moja naročito u ovo doba, pogotovu sada. Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio na nešto drugo."

"Kad sretneš ženu koja plače, priđi joj, to je moja draga."

"Uđi u moje oči pre nego što ih sklopim, da te pod trepavicama čuvam."

Preuzeto sa:
    sr.wikipedia.org/wiki/Matija_Bećković
    http://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-matija-beckovic/
#9
Muzika / Evrovizija 2021
Maj 19, 2021, 09:11:48
Da li pratite?
Imate li favorite?
Šta mislite o našim predstavnicama?

#10
Serije / Porodica
Mart 30, 2021, 15:27:57
Porodica

,,Porodica" je mini serija koja prati poslednjih 48 sati zajedničkog života porodice bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, na slobodi. Pod opsadom policije, novinara i demonstranata, zatočeni u vili na Dedinju, bez ikakve kontrole nad situacijom, nepredvidive ljudske reakcije počinju da izlaze na površinu, a borba na život i smrt postaje jedini cilj. I kao što je njihova porodica, tokom decenije svoje vladavine, uticala na sve, i u poslednjim trenucima ona je u centru pažnje čitavog sveta. Hapšenje Miloševića i poslednji sati u vili ,,Mir" događaj je koji je prevazišao srpsku političku i društvenu javnost, već se ticao i svih zemalja EX YU. Sa druge strane ova serija prevazilazi politiku i bavi se ljudskim sudbinama četvoročlane porodice, koji nikada nisu verovali da se ovako nešto može desiti i koji reaguju nepredvidivo, instiktvno i ljudski.

Ovo je priča o početku kraja jedne porodice, jedne zemlje i jedne epohe. Poslednji zajednički trenuci koje će ova porodica doživeti na slobodi i trenutak opsade njihove kuće predstavljaju metaforu i tragediju ne samo njih samih već i cele zemlje i naroda.

Uloge tumače:
Slobodana Miloševića igra Boris Isaković, Mirjanu Marković Mirjana Karanović, Mariju Milošević, Tijana Marković, Zorana Đinđića Uliks Fejmiu, Vojislava Koštunicu Svetozar Cvetković, a Čedomira Jovanovića Milan Marić.

Ostale uloge tumače:
Radovan Vujović, Gordan Kičić, Katarina Živković, Vuk Kostić, Marko Baćković, Miloš Timotijević, Ljubomir Bandović, Dubravka Kovjanić, Isidora Simionović Svetlana Bojković i Jana Bjelica

#11
Filmovi / Dara iz Jasenovca
Februar 22, 2021, 09:02:45
Dara iz Jasenovca

https://www.imdb.com/title/tt10554232/

Kako vam se čini? Jeste li gledali? Da li je vredan oskara?

Trejler:
#12
Biografije / Meril Strip
Januar 18, 2021, 21:28:45
Meril Strip

Meri Luiz "Meril" Strip (engl. Mary Louise "Meryl" Streep; Samit, 22. juna 1949) američka je pozorišna, filmska,televizijska glumica i pevačica. Često opisana kao najbolja glumica generacije. Glumačku karijeru započela je 1971. godine, u pozorišnoj predstavi Seviljski plejboj, a prvu filmsku ulogu dobila je 1977. godine u drami Džulija Freda Zinemana. Najpoznatiji filmovi u kojima je glumila su: Lovac na jelene, Žena francuskog poručnika, Moja Afrika, Mostovi okruga Medison, Đavo nosi Pradu i Sumnja. Za ulogu u drami Kramer protiv Kramera dobila je Oskar za najbolju glumicu u sporednoj ulozi, a za uloge u filmovima Sofijin izbor i Čelična dama nagrađena je Oskarom za najbolju glumicu u glavnoj ulozi.


Detinjstvo

Rođena je kao Meri Luiz Strip (engl. Mary Louise Streep) u Samitu, Nju Džerzi (SAD) u porodici Harija Vilijama Stripa Mlađeg, apotekara, i Meri, likovnog urednika. Pradeda njenog oca doselio se u Sjedinjene Države iz grada Lofenaua u Nemačkoj. Po dolasku u SAD, dotadašnje prezime Štreb (nem. Streeb) je promenio u Strip (engl. Streep). Njen pradeda živeo je u Švajcarskoj. Majčini potomci poreklom su iz Pensilvanije i sa Roud Ajlanda. Vilijam Pen, osnivač Pensilvanije, dalji joj je rođak.

Pohađala je versku školu ,,Bernards" (Bernards), a diplomirala je glumu 1971. godine na koledžu ,,Vasar" (Vassar). Tu je privukla pažnju glumice Džin Artur, koja joj je povremeno davala savete i instrukcije. Nekoliko godina kasnije magistrirala je umetnost na Univerzitetu ,,Jejl". Za vreme školovanja na Jejlu dobila je i prve uloge: glumila je Helenu u predstavi San letnje noći, a potom osamdesetogodišnju nepokretnu ženu u kolicima.

Nagrade i priznanja

Meril Strip je rekorder kada su u pitanju nominacije za Oskara - bila je nominovana šesnaest puta, od toga 13 puta za najbolju glavnu glumicu. Drži rekord i kada su u pitanju Zlatni globusi. Za ovu nagradu je bila nominovana dvadeset pet puta. Dobitnik je dva Emija za najbolju glumicu u seriji. Godine 1998, dobila je svoju zvezdu na Bulevaru slavnih, a 2004. - Nagradu za životno delo od Američkog filmskog instituta. Dobitnik je počasne filmske nagrade ,,Cezar", koju dodeljuje francuska Akademija filmske umetnosti. Dobila je počasni doktorat Univerziteta Prinston 2009. godine, a već 2010-e za doktora umetnosti proglasio je i Harvard.

Najveća glumica 20. veka, Ketrin Hepbern, nije cenila Meril. Na pitanje šta misli o njoj, rekla je samo: ,,Klik, klik, klik!", i objasnila da su to točkovi u njenoj glavi (dok glumi). Druga holivudska diva, Beti Dejvis, obožavala je Stripovu i još početkom osamdesetih poslala joj pismo u kome joj je rekla da ceni njen rad i da joj predviđa blistavu karijeru.
#13
Serije / This is us
Januar 07, 2021, 16:06:50
Šta god da radite prestanite i puštajte ovu sjajnu sjajnu seriju! Divna je, puna ljubavi, života i bukvalno čas plačem čas se smejem.
Sjajna.

https://www.imdb.com/title/tt5555260/
#14
Da ste mi zdravi, bezbedni, nasmejani, srećni i ispunjeni u narednoj godini!
Živeliii!  :pijani :pijani
#15
Politika / Kada će u Srbiji biti bolje?
Jul 28, 2020, 09:19:39
Mislite li da će ikad u Srbiji biti bolje?
Da li mislite da će se bilo šta nekad promeniti, da ćemo živeti u zemlji bez nepotizma, ličnih koristi, korumpiranih organa, lošeg zdravstvenog sistema?
#16
Koje koristite najviše i koje su vam se najbolje pokazale? Sa kojima baratate a koje su vam prekomplikovane?
#17
Imate li iskustva, da li ste ih koristili, imali neke probleme ili pozitivne utiske? Neki savet ili nešto? :)
#18
Serije / Dark / Mrak
Jul 28, 2020, 09:09:39
Dark (Mrak) je nemačka naučno-fantastična triler veb televizijska serija koju su stvorili Baran bo Odar i Jantje Friese. Smešten u izmišljenom gradiću Vinden u Nemačkoj, Mrak se bavi posledicama nestanka deteta koje otkrivaju tajne i skrivene veze među četiri otuđene porodice dok polako razvlače zlu grešku vremenske zavere koja obuhvata tri generacije. Kroz seriju, Mrak istražuje egzistencijalne implikacije vremena i njegove efekte na ljudsku prirodu.

Mrak je prva originalna serija Netfliks-a na nemačkom jeziku; emitovana je na Netfliksovoj striming usluzi 1. decembra 2017. Prva sezona je primila pozitivne kritike kritičara, koji su napravili početna poređenja sa drugom Netfliksovom serijom, Čudnije stvari.

Netfliks je ponovno pokrenuo seriju Mrak za drugu sezonu, koja je 21. juna 2019. emitovana uz pozitivne reakcije kritičara i publike. Pre izlaska druge sezone, serija je ponovo predstavljena za treću i poslednju sezonu. Snimanje je počelo krajem juna 2019. godine.


https://www.imdb.com/title/tt5753856/
#19
Razno / Zanimacije u vreme korone?
Jul 28, 2020, 09:07:47
Čime se zanimate u vreme korone, jeste li našli neki novi hobi, aktivnost, kako ste prebrodili policijski čas, ove depresivne dane kada treba izbegavati kontakte, karantine i slično?
Da li ste nešto čitali, gledali, naučili nešto novo, stekli neke nove veštine?

Ja sam opasno počela da spremam razne vrste kolača i slatkiša, prvo za sebe a onda i za porodicu i prijatelje, dosta sam o tome čitala, gledala tutorijale i odlučila da pokušam sama isto, i mogu vam reći da nije uopšte loše :)
Pored toga sam osvežila kućnu bašticu i nabacila neke nove cvetiće, čitala i gledala nove serije :)
#20
Muzika / Komentari na trenutno aktuelnu muziku
Oktobar 02, 2019, 13:58:55
Nevezano da li je domaća ili strana..

Meni nije jasno i jako sam šokirana pojavom Maja, Senida, Rasta, Stojana i njima sličnima, odakle su se pojavili i zašto su pobogu toliko popularni? Stvarno ne razumem.
#21
Filmovi / Mostovi okruga Medison
Oktobar 02, 2019, 12:59:24
Ne znam koji put sam odgledala sinoć opet ovaj film..

I moram da podelim jedan tekst sa bloga bosonoga, koji je sjajno napisan a tiče se ovog remek dela:


                     Gledala sam neko veče film "Mostovi okruga Medison" ("The Bridges of Madison County"). Klasik. Za sva vremena. Ostvarenje koje treba, cijenim, svako da pogleda.   Ostala sam budna dugo nakon što su slova odjavne špice iscurila sa ekrana. Ne zbog insomnije, već zato što su mi "Mostovi okruga Medison" ponovo postavili neka pitanja. Bila sam na dopunskoj nastavi iz života.
Gledajući kako Robert Kinkejd kog igra Klint Istvud (Clint Eastwood), fotograf slobodnog duha, na zadatku u Ajovi, u potrazi za tamošnjim natrkivenim mostovima, sasvim slučajno zastaje pred kućom domaćice Frančeske Džonson koju igra Meril Strip (Meryl Streep), koja je netom ispratila supruga i dvoje djece na četvorodnevno putovanje van grada, ponovo sam pred samom sobom polagala ispit iz razumijevanja smisla života, i ljubavi. Al to mi dođe na isto. Opet sam sebe uhvatila kako se ljutim što ponovo plačem zbog filma, nečije maštarije.
Gledala sam kakvo dvoje potpunih stranaca postaju najveća moguća ljubav. Kako emocije ostavljaju po strani sve ostalo, dok njih dvoje postaju ono što su zapravo oduvijek i bili, samo nisu bili tu, jedno pored drugog, da bi to i postali. Kako tokom četiri dana žive ono što nisu svih prethodnih decenija. Kako se bore da shvate. Kako se pitaju, bježe i vraćaju. Gledala sam teške odluke, s kojim je valjalo živjeti. I sva ta pitanja – ko sam, gdje pripadam, da li sam srećan, da li sam ovo zaista ja?
A onda su me uvod, drama, rasplet, tup osjećaj na kraju svega, sve te klape koje su ispunile taj, samo još jedan film, taj film o usamljenim ljudima koji čitavog života žude da ostvare svoje snove i koji onda kad su ti isti snovi tu, pred njima, okrenu se, odu ili ostanu, svako na svojoj strani, na onoj početnoj tački, prije susreta ispred kuće na farmi tamo negdje na zabačenom imanju u Ajovi, prodrmali do krajnjih sopstvenih niti – koliko zapravo mi ljudi volimo ljubav, koliko volimo sebe, svoju suštinu, ono što želimo od života, od njegove esencije i da li to znamo prepoznati i imati hrabrosti da to zgrabimo i ne puštamo, uprkos posljedicama?
"Mostovi okruga Medison" priča su o ljudskoj čežnji i razumijevanju i svemu onome u šta to mi ljudi znamo da pretvorimo. Nije to samo priča o ljubavi koja se rađa tokom četiri dana, dok ostaneš sam sa sobom i vlastitim mislima, pa uslijedi slučajni susret. Priča je to o odlukama koje nas prate cijelog života, o svim onim pitanjima koja cijelo to vrijeme postavljamo sebi, o ponekad a zapravo uvijek sudbonosnoj dilemi – ostati ili otići.
To je priča koja nije filmski scenario, već život. Koja se i sad dešava u bezbroj domova, na svakom ćošku planete, iza nekih spuštenih roletni, gdje neko razmišlja gdje ili s kim mu je mjesto. Koliko je jaka ljubav koja traje a ne traje godinama, a koliko ona koja je za samo nekoliko dana pokrenula lavinu i pomjerila planine. To je priča koju  je doživjelo nebrojeno žena i muškaraca koji su se dijelili između porodice, ranijeg izbora i praze ljušture u koju su se pretvorile i iznenadnog daška koji je u njima presrastao u uragan. To je priča o nebrojeno žena i muškaraca koji su pristali da ostanu, pristali da se zadovolje, dajući se nesebično drugima, zaboravljajući negdje usput sebe i svoje potrebe.
Priča o tome koliko smo u stanju da sami sebi ubijedimo da stvari treba da idu po nekom ustaljenom ili (samo)nametnutom toku, da tu nema odstupanja, a da kad se dese treba da ih pokopamo negdje u sebi. O potiskivanju, o unutrašnjim borbama koje su tako moguće, o tome koliko je lako ili teško živjeti sa nekim odlukama, s tim da sebe neprestano propitujemo i nikad ne pronađemo jedini ispravan odgovor.
Foto: Warner Bros. Priča je to o velikim snovima koji su u međuvremenu postali naviknuta java, koju ne remetimo, kojoj stavljamo barijere i ućutkamo je svaki put kad nam došapne da nismo to sanjali. Ona priča o tome kako se sve vremenom izliže, ako je zidano samo na pustim snovima ili našoj izmaštanoj slici. Kako je jedina trajna kategorija iskrena ljubav, pa ako je takve nije bilo na početku, neće je nikada ni biti. I šta ako je baš tad negdje pronađemo?
Ili je to možda svjedočanstvo o tome da zaista na ovom svijetu za svakoga od nas postoji baš ona samo nama suđena osoba, ona koja čeka da je negdje, nekad, bilo gdje i bilo kad nađemo. Da to može biti sa dvadeset, trideset, ali i osamdeset godina. Nekad prosto treba više vremena, a do tada jednostavno nismo bili strpljivi ili nismo vjerovali da nam je baš ona zapisana. Ili smo odustali od potrage, vjerujući da ne zaslužujemo ili da velike ljubavi ne postoje. A postoje. Ne samo u filmovima.
Gledala sam "Mostove okruga Medison" i iznova, nakon dramske pauze u svom životu, počela da vjerujem u te velike, najveće ljubavi. Od kojih je čovjek u stanju da umre. Da se pomiri sa sudbinom, al da je zapravo izigra, da joj okrene leđa. Ponovo sam počela da vjerujem da za sve nas ima taj neko naš, samo je pitanje da li smo se sreli i šta ćemo učiniti kad se sretnemo. Koliko ćemo biti hrabri, a koliko će nas držati neko ranije bačeno sidro.
I koliko je moguće znati šta je greška? I prema kome ćemo zgriješiti? I do koje granice je podnošljivo biti sebičan? Da li i kada treba najviše voljeti sebe, znajući da će neko time biti povrijeđen?
Znam da i sad u tami iza nekih zavjesa neko slično razmišlja. Gdje mu je mjesto, i gdje mu je srce. I treba li preko nekih mostova hrabro preći, a neke zauvijek spaliti. Film zna biti život, ali i život jebeno zna da bude film.


Meni ovaj film svaki put budi gomilu emocija i pokreće gomilu pitanja, tera me da preispitam sebe i da srušim sve barijere koje sam mislila da imam. Sjajno sjajno ostvarenje, i rekla bih, vanvremensko!
Šta vi mislite?  wub
#22
Lektire & knjige / Artur Rembo - Ofelija
Jul 22, 2019, 10:10:52
Artur Rembo - Ofelija
Prepričano, pesma, lektira, analiza

Tema pesme - Iz naslova pesme je apsolutno jasno šta je tema pesme. Ali ko je bila Ofelija koju je Artur Rembo opevao u svojoj najpoznatijoj pesmi?

Pesma "Ofelija" ima za motiv junakinju dela Vilijama Šekspira "Hamlet". A analiza će vam pojasniti kako se to Artur Rembo poslužio ovim delom velikog Šekspira da bi stvorio stihove pesme "Ofelija".

Analiza pesme - Dakle, kao što smo već naveli, Artur Rembo je za osnovni motiv pesme "Ofelija" uzeo junakinju iz dela Vilijema Šekspira, tragedije "Hamlet". Tako sudbina Ofelije koju je Šekspir opisao postaje osnov Remboove pesme.

Ofelija je, inače u tragediji "Hamlet" opisana kao devojka koja pati jer mora da bira između ljubavi prema ocu i ljubavi prema kraljeviću Hamletu. I upravo zbog te i tolike patnje, ona oduzima sebi život u trenutku duševnog rastrojstva, kada sazna da je Hamlet ubio njenog oca. U tragediji "Hamlet" Ofelija je opisana kao nevina, čista i nadasve bezgrešna mlada žena koja, koja čak i u trenutku kada oduzima sebi život ne prestaje da peva.


Sada kada znate koji je osnovni motiv i sama analiza dela "Ofelija", Artura Remboa bi trebalo da vam bude lakša. A ukoliko je ova lektira i tema koju imate za sastav sigurno će vam biti mnogo lakše da odlučite kako i šta da pišete kada imate osnov.


Dalja analiza dela pokazuje da je pesma "Ofelija" sastavljena iz tri dela. Po četiri strofe čine prvi i drugi deo, a svaka strofa je sačinjena od po četiri stiha. Treći deo čini jedna strofa, koju opet čine četiri stiha.


U prvom delu, pesma "Ofelija" opisuje trenutak kada Ofelija oduzima sebi život. Artur Rembo do tančina opisuje šta se događa sa prirodom oko nje, a Ofeliju poredi sa velikim krinom, koji je simbol nežnosti i čistote, pa kaže:

Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju...


A reku koja je odnosi, a koja se može sagledati i kao reka života uopšte, Artur Rembo vidi kao crnu:

Već vekovima tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.



U trenutku kada Ofelija oduzima sebi život:

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;

U drugom delu, lektira " Ofelija " nudi sliku Ofelijinog oslobođenja:

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.



Iako na početku drugog dela pesme "Ofelija", Artur Rembo slobodu vidi kao oporu, na kraju tog istog dela pokazuje da je Ofelija najzad oslobođena.


I u trećem delu Ofelija je opisana kao neprolazna, vanvremenska, te postaje svojevrstan simbol večne lepote i nevinosti. Ofelija se vraća na zemlju u potrazi za cvećem koje je nekada brala, to jest za svim onim lepotama koje je nekada iskusila:

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;



A u poslednjem stihu, pesnik opet Ofeliju poredi sa krinom, te još jednom potvrđuje i naglašava koliko je ona čista i nevina duša:

Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.

Iako mnogi đaci pokušavaju da "pomognu" sebi pokušavajući da pronađu prepričano delo "Ofelija", mislim da je apsolutno jasno da je to nemoguće izvesti. Na prvom mestu zato što je reč o pesmi koja uopšte nije dugačka, a i za čije čitanje će vam biti potrebno najviše deset minuta. A na drugom mestu, zato što ukoliko ne pročitate ove divne stihove nećete moći da razumete delo, a bojim se da vam ni analiza neće baš biti mnogo od koristi.

Svi znamo da svako doživljava jedno književno delo na poseban način, a to se naročito odnosi na lirska dela.

Zato predlažem da pročitate ovu pesmu, jer će vam to puno značiti, a posebno ukoliko imate za domaći zadatak da napišete sastav vezan za pesmu "Ofelija".

Takođe, imajte na umu da ni analiza dela, bez obzira koliko do tančina bila urađena, ne može da vam bude od neke naročite koristi, ukoliko već niste pročitali delo.

A u želji da vam barem malo olakšamo, kako se ne biste "mučili" da pretražujete internet u potrazi za stihovima ove prelepe pesme, možete ih pročitati u nastavku našeg teksta. Nadam se da ćete uživati i da će vam lektira "Ofelija" možda otvoriti neke nove vidike.

__________________________________

Artur Rembo - Ofelija

Šekspirova tragedija Hamlet poslužila je Rembou kao predtekst za ovu pesmu: njega je posebno dirnula tragična sudbina lepe Ofelije. Ona kao da je predodređena da bude žrtva i stradalnik: ostala je rano bez majke, rasla je uz strogog oca kome se ukazala sjajna karijera na dvoru, bila je sputana porodičnom stegom, odvojena od sveta i života, bez iskustva, potčinjena i pasivna, nesposobna za samostalnu inicijativu. U njenom karakteru su bezazlenost i neiskvarenost, čistota duše i misli. Našla se između oca i Hamleta, koji su u sukobu. Ona je zaljubljena u Hamleta, a otac hoće da je iskoristi protiv njega. Hamlet navlači masku ludila da bi otkrio istinu o očevoj smrti; otuđuje se od Ofelije, ubija njenog oca. Ofeliju obuzima dvostruka patnja - zbog očeve smrti i Hamletovog "ludila". Unutrašnja rastrzanja i prevelik bol odvode je u ludilo - samo peva, plete vence od cveća i stavlja ih na glavu. U beloj haljini, sa vencem od cveća na glavi, i drugim u ruci, ona se penje na vrbu iznad reke da okači venac. Grančica puca i Ofelija pada u reku. Dok je voda nosi, ona peva svoju pesmu i nestaje u reci.

Priča o lepoj Ofeliji inspirisala je mladog Remboa, ali se njegovo pesničko oko zadržava samo na poslednjoj slici, na poslednjem trenutku kada "Bela Ofelija poput velikog krina / leluja velovima koji uranjaju..." - trenutak nestajanja lepe Ofelije sa ovoga sveta. Njegova namera nije bila da na lirski način i kroz lirski oblik ponovi priču o Ofelijinoj smrti, nego da progovori o lepoti, ljubavi, bolu i smrti i posle smrti, uveren da Ofelija još živi i plovi u srcima ljudi.

Pesma je oblikovana iz tri odelite celine različitog obima. Prva i druga celina sastoje se od po četiri katrena, a treća ima samo jedan katren. Prva celina je složenija jer se o Ofeliji govori sa dve tačke gledišta: Ofeliji koja nestaje u vodi (prva tri stiha prve strofe) i mrtvoj Ofeliji (tri preostale strofe ovog dela pesme). Četvrti stih prve strofe je razvođe između sveta života i sveta smrti. Lirsko kazivanje u prvoj celini ima neutralan ton trećeg lica. Druga celina sa svoje četiri strofe ima formu apostrofe - lirski subjekt se obraća mrtvoj Ofeliji. Treća celina ima samo jednu strofu u obliku apostrofe, sinteza je svega pevanja i nosilac poruke.


Prvi deo


Prva strofa - slika poslednji trenutak života lepe Ofelije kada njeni velovi počinju da uranjaju u vodu. Kontrast je osnovni princip raspoređivanja motiva u ovoj strofi: mirni crni val i na njemu Bela Ofelija poput velikog krina. Sadržina stiha uslovljava dinamiku slike i dinamičnu promenljivu intonaciju. Prvi stih čine leksičke jedinice u čijem značenju su mir, san, tišina, smirena intonacija. Drugi stih poseduje značajnu energiju koju mu daju sintagme Bela Ofelija (snažan kontrast beline naspram pređašnjeg crnila) i veliki krin (intenzitet je u pridevu "veliki" i imenici "krin" - belina, lepota, svežina). Treći stih opet spušta intonaciju: leksičke jedinice LELUJA, VELOVI, URANjA sugerišu mirnoću, lakoću, sporost. Treći stih ("leluja velovima koji uranjaju...") završava sliku poslednjeg trenutka Ofelijinog, ali je ostavlja otvorenom i nezavršenom (tri tačke) ostavljajući mogućnost nastavljanja. Tri tačke su prag između života i smrti, ovostranog i onostranog. Ovde se završava priča o životu lepe Ofelije, kao da kaže pesnik, ali priča o Ofeliji nije završena jer je ona uvek sa nama. Posle ove tri tačke dolazi četvrti stih pesme čija sadržina ne korespondira sa prethodnom: "Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina" - prethodna tri stiha opisuju poslednji trenutak Ofelijina života, ovaj uvodi motiv hajke, koji je potpuno slobodan jer ne korespondira ni sa prethodnom ni sa potonjom sadržinom. Ovaj stih snažno deluje kao iznenađenje i time čini prelom u sadržini i tonu pesme. U kontrastnom je odnosu prema sva tri prethodna stiha svojom sadržinom (koja nije u vezi sa prethodnom), intonacijom i intenzitetom rečenice (ODJEK, HAJKA). On dakle ima tehničku funkciju - da razdvoji dve lirske priče i omogući lirskom subjektu dva nova vida kazivanja o novoj temi - mrtvoj Ofeliji.

Druga strofa - Uvodi novi motiv - Tužne Ofelije (mrtve Ofelije);


Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.


Ovaj motiv razvija se u dve slike: prva je slika mrtve Ofelije koja plovi rekom, druga je slika njena pesma (romansa) koja se gubi u lahoru i večeri. Anaforom "već vekovima" sugeriše se dugo prisustvo njene smrti i njene pesme u svesti čovečanstva. Lirsko kazivanje je živo, upečatljivo, zvučno i slikovito. To se postiže zgusnutošću različitih poetsko-stilskih sredstava; KONTRASTA (sablast bela - crna teče), PARADOKSA/OKSIMORONA (krotka ludost), ONOMATOPEJE (romori, lahor), anafore.

Treća strofa - dalje razvija motiv mrtve Ofelije novim pojedinostima: vetar vije velove, voda ih ljuljuška, drhte i plaču rese iva, trske. Slika mrtve devojke je potpuna i definitivna. Eufonija je izražena preplitanjem ASONANCE i ALITERACIJE (VE, VE, V), dopunjuju je žive PERSONIFIKACIJE (drhte, plaču). Ovde su se sreli mrtvo ljudsko biće i žive biljke koje ga okružuju.

Taj živi svet je u prvom planu pevanja u četvrtoj strofi: on je personificiran (uzdišu, zaspaloj, budi, drhtaj), pun glasova i zvukova — asonanca (A, A, A) i aliteracija (R, R, R). Iznad svih tih glasova i zvukova je tajanstvena pesma koja "sa zlatnih pada zvezda" poput suza. Ovom hiperbolom vasionskih razmera bol za nestalom mladošću i lepotom dobija univerzalno i svevremeno značenje.


Drugi deo

Druga celina je u obliku apostrofe: to je obraćanje lirskog subjekta mrtvoj Ofeliji. To sada nije ni Bela Ofelija, ni Tužna Ofelija, nego Bleda Ofelija. Vokativni oblik ("Bleda Ofelijo!") treba da skrene pažnju predmeta lirskog opevanja na ono što će lirski subjekt, kao svoj stav, doživljaj i viđenje izložiti. Odmah iza vokativa sledi konstatacija "lepa poput snegova!" koja je sigurna i izrazito naglašena (uzvičnik). Iz drugog stiha ("Da, Ti umre, dete, odnele su te vode") zrači nežnost, toplina, ljubav. Ceo stih je sinteza onoga što je rečeno i dočarano u prvoj celini. Delovi stiha, svaki pojedinačno, zrače posebnom emocijom i smislom. DA je izgovoreno sa uzdahom; ono ne nosi potvrdno značenje, nije ni konstatacija; ono je uzdah. TI, sa velikim "t", izražava duboko poštovanje i uvažavanje; to uvažavanje iskazuje lirski subjekt u ime onih koji vekovima prate umiranje Ofelijino i njeno vraćanje u život čitalaca i gledalaca. DETE je reč sva meka od nežnosti, topla od ljubavi. "Odnele su te vode" je kopča sa početnom slikom iz prve strofe pesme, skidanje toga motiva i udaljavanje od vizure lirskog subjekta i čitaoca. Uvodi se opet motiv vetra. On dobija različita obličja: RUŠI, ŠAPUĆE, DAH, PEV PRIRODE, UZDAH NOĆI, TUŽALjKA GRANjA, GLAS LUDIH MORA, GRCAJ, SLOMI. U svim ovim obličjima preovlada- vaju tamne boje, sumorna raspoloženja, uzdah i grcanje, tužaljka.

Treća strofa dovršava sliku mnogolikog vetra i uvodi novu sliku: u aprilsko jutro se pojavljuje: "bledi vitez", ,jadni ludak" koji seda pored mrtve Ofelije. Motiv "viteza" može se shvatiti u svetlu književne tradicije: vitez svojoj dragoj govori o ljubavi svoga srca, o lepotama života, budućnosti. Da ovaj motiv u pesmi funkcioniše na navedeni način, pokazuje četvr- ta strofa ove celine:

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.


Eksklamativni ton, podignuta intonacija i emotivna tenzija kazuju o snazi otpora i negacije svih lepih reči, obećanja i nadanja. "Kakva snivanja!" uzvikuje lirski subjekt nežno oslovljavajući sa "Ludo". Sve se topi i nestaje, čovek oseća stravu od saznanja da nema ni ideala, ni budućnosti.

Treći deo

U poslednjem delu pesme i poslednjoj strofi tenzija se smiruje:

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.


Oblik i ton apostrofe nastavlja se iz druge celine pesme, ali je poetsko kazivanje ovde mirno, skoro neutralno, sa narativnim primesama ("A pesnik kaže"). Uvođenje pesnika u svet pesme nije slučajno: on je svedok njenog dolaska "preko zvezdane pruge", on je ovekovečio njenu lepotu, ljubav i smrt. Tri motiva - cveće, velovi, krin - uspostavljaju asocijativnu vezu sa izvorom lirske priče, Šekspirovim Hamletom. Cveće, velovi, krin simbolizuju nevinost, mladost i lepotu koji su neuništivi jer traju u zvezdanom prostranstvu kroz vekove. Vraćanje Ofelijino po cveće koje je nekada brala je vraćanje u potrazi za ljubavlju u koju je, na trenutak, posumnjala, ali je se nije odrekla.

Kao da je u grobu čula Hamletove reči:

Voleo sam Ofeliju.
Braće četrdeset hiljada
sa svom množinom svoje ljubavi
dostigli ne bi moju.


Pesnik će još jednom primeniti svoj omiljeni postupak: naglo menja formu kazivanja i vizuru, sa prvog lica koje je forma kazivanja u prva tri stiha, prelazi na treće lice u četvrtom stihu; sa slike Ofelijinih noćnih dolazaka po cveće, prelazi se na sasvim novu sliku: "Ofelija plovi, veliki krin vrh vala" - slika sa početka pesme, iz prve strofe. Tako je ova poslednja strofa sinteza svega pevanja i nosilac smisla - Ofelija traje, ljubav traje, lepota traje, stradanje traje.

Pesmom Ofelija Rembo oživljava davnašnju priču o lepoj i nesrećnoj Ofeliji, zapravo nastavlja je onde gde je Šekspir stao. Šekspir je završio priču o Ofeliji njenim spuštanjem u grob, a Rembo veruje u njen onostrani život pa zato nastavlja priču. Ali ova Remboova lirska priča nije samo to. Ofelija je povod da pesnik iskaže svoje viđenje ljubavi, života, lepote, svoja razmišljanja o trajanju i nestajanju, i svoje saznanje o tragičnosti ljubavi

Prototekst - Svaki tekst koji služi kao osnova za stvaranje novoga teksta. U istom značenju koristi se i termin predtekst. Narodna pesma Ženidba Maksima Crnojevića poslužila je Lazi Kostiću kao prototekst za dramu Maksim Crnojević.

Metatekst - Tekst koji je nastao pod uticajem drugoga teksta (prototeksta). Metatekst se može posmatrati u sinhroniji i dijahroniji. Sinhronijskog tipa je metatekst koji je nastao u stvaralačkom postupku autorove prerade teksta: Mihailo Lalić je preradio Lelejsku goru ali i neke druge svoje romane. U sinhronijske metatekstove spadaju prevodi i rekonstrukcije: Mažuranićeva dopuna Gundulićevog Osmana. Dijahronijski metatekstovi su oni kojima je književna tradicija izvor prototeksta ili predteksta. To je primer pesme, Ofelija, koja nastaje pod uticajem Šekspirove tragedije Hamlet. Naša narodna balada Hasanaginica poslužila je kao prototekst za istoimene drame Alekse Šantića, Milana Ogrizovića i Ljubomira Simovića. Narodna pesma Banović Strahilja inspirisala je Milana Ogrizovića i Borislava Mihajilovića Mihiza da napišu istoimene drame. Kao predtekst može da posluži i tekst neknjiževnog karaktera: Tražim pomilovanje Desanke Maksimović nastaje pod uticajem Dušanovog Zakonika.

__________________________________

Artur Rembo - Ofelija
I


Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju
Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju...
Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.



Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.



Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuška velove, spletene, bele;
Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,
Nad čelom koje sanja trske se nadnele.



Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;
Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda
Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:
- Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.



II



Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.
- Vetrovi što se ruše s norveških bregova
Šaptali su ti reči opore slobode;



To dah jedan što ti guste svijao kose
Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;
Slušao ti je srce pev prirode, što se
Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.



To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.



Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.



III



A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.

__________________________________


Biografija pisca:
Žan Nikola Artur Rembo je rođen u francuskom gradu Šarlvilu 20. oktobra 1854. godine. Umro je nakon svega 37 godina u Marselju, 10. novembra 1891. godine. Opisivali su ga kao čoveka vrlo nemirnog duha, a veliki Viktor Igo ga je poredio sa Šekspirom, pa ga je čak i nazvao "dete Šekspir". Smatra se da je na Remboa veliki uticaj imala njegova majka, koja je bila stroga katolkinja i koja ga je strogo vaspitavala. Koliko je poznato, otac ih je napustio kada je Artur Rembo bio tek šestogodišnjak.

Smatraju ga predstavnikom takozvanog pokreta dekadencije i iako je bio veoma mlad kada je počeo da objavljuje svoja dela ostavio je veliki trag u umetnosti, a imao je i jak uticaj na druge književne stvaraoce, ali i ostale umetnike.

Međutim, iako je bio strogi katolik, Rembo je čitao i razne priče i bajke, koje su obilovale avanturama. Smatra se da je tutor koga je njegova majka angažovala, jer se nadala uspešnom školovanju mladog Remboa, imao najveći uticaj na dečaka. Naime, tada je Artur Rembo počeo da pokazuje interesovanje i za klasičnu književnost i to ne samo francusku, već i grču i rimsku. Upravo pod njegovim uticajem, Rembo počinje da stvara svoje, originalne stihove kako na francuskom, tako i na latinskom jeziku. Njegova prva odštampana pesma je i objavljena 2. januara 1870. godine i nosila je naziv "Novogodišnji poklon siročadi".

Nedugo zatim njegov mentor, ali i uzor postaje Žorž Izambar, pa je upravo on prva osoba kojoj je i pokazao svoju pesmu " Ofelija ", a za koju će se vremenom ispostaviti da je možda i jedna od najboljih pesama koje je napisao. Ubrzo nakon toga, u Remboovom životu se događaju neprijatnosti, jer Izambar usled izbijanja Francusko – pruskog rata odlazi,a Rembo ostaje u prilično lošem psihičkom stanju. Počinje da se ponaša neuobičajeno, da provocira, da pije, postaje neuredan, pa čak krade i knjige iz lokalnih radnji. Usled svega toga biva uhapšen, te u pariskom zatvoru provodi celih nedelju dana. Čak se govorilo da se priključio i Pariskoj komuni.

Međutim, osoba koja je najviše, čini se uticala na Remboov život je drugi veliki francuski pesnik Pol Verlen. Ovde nećemo govoriti o njihovom međusobnom odnosu ništa drugo do da je Verlen bio oduševljen stavarlaštvom mladog Remboa. Naime, pošto je Artur Rembo pisao mnogim pesnicima, ali nije dobijao odgovor, na nagovor svog prijatelja Bretanja, Rembo upućuje pismo i predstavniku simbolista, Verlenu. U pismima se pored ostalih pesama našla i jedna koja je bila vrlo specifična, da ne kažemo da je sadržala zapanjujuće stihove, a to je pesma "Spavač u dolu".

Kada je pročitao stihove, Verlen je bio oduševljen te je Remboa pozvao da dođe kod njega u Pariz. Sada nećemo komentarisati njihov međusobni odnos, jer to nije naša tema, tek govorilo se da su Verlen i Rembo imali aferu. A bilo je među njima svakakvih smicalica i svađa, koje se gotovo uvek pominju uz njihova imena. Činjenica je samo da je Verlen imao dobar uticaj na književno stvaralaštvo mladog Remboa i da nas ne zanima kakav su međusobni odnos imali, jer analiza pesme "Ofelija" definitivno ne zahteva da znamo i to. Ono što je važno jeste da kada se obrađuje lektira "Ofelija", Artura Remboa bitno je znati ove, manje više osnovne biografske podatke. Dok je njegov odnos sa velikim Verlenom tema nekog drugog teksta.
#23
Priča baba Zorke: "U svemu je dozvoljeno biti kukavica, osim u ljubavi. U ljubavi ne budi kukavica, i nikad ne voli kukavice."


Post izvjesne Marine Radoš na Facebooku o ljubavnoj priči njene pratetke Zorke obavezno morate da pročitate.
"Moja pratetka Zorka krajem pedesetih godina prošlog stoljeća fatalno se zaljubila u dečka iz susjednog sela. Ona je bila fazon mene, za ljubav dajem sve, odjebite tradicijo, običaji, odjebite susjedi i rodbino.
Spletom tadašnjih nesretnih okolnosti on je morao pobjeći u Australiju. Složio joj je patničke fazone: "Zorka odlazim, vratit ću se po tebe, čekaj me, ne udaji se, ne rađaj sinove fukari."

Zorka je ladno odgovorila: Ja ću doći za tobom.

Priča meni to moja pratetka Zorka prije nekoliko godina, sjetim se toga slučajno večeras i meni u glavi moj posljednji dejt. Imam 25 godina, mobitel, viber, Facebook, Whatsapp i sva ostala čuda koja omogućavaju da se Dragi i ja dogovorimo kad ćemo, što i gdje. I dogovaramo se čitav dan, gdje ćemo, što ćemo, što će on obući da ne bi bilo ko zadnji put (on u trenirci, ja u haljini) i sve ostale boljke koje zamaraju današnji svijet. Ali, to nije poanta ove priče.

Tetka Zorka ima 17 godina. Polupismena je djevojka u duvanjskom selu. Pokupi ono malo stvari što ima, pješke ide do grada, pa sa autobusom, pa s vlakom, pa brodom putuje tri mjeseca. Bez mobitela. Bez vibera. Bez Facebooka. Bez točnog dogovora. Ona je jednostavno rekla da će doći, a on je jednostavno rekao da će je čekati tamo.

Nepismenost. Odjeća seljanke. Autobus. Vlak. Brod i pučina tri mjeseca.

I bili su zajedno skoro 60 godina.

On ju je jednostavno čekao, i ona je jednostavno otišla za njim.

Je li takva luđačka ljubav izumrla? Što nam se to događa? Tko je nama iskomplicirao živote?

Zašto završavamo u brakovima bez ljubavi, a u ruci danas držimo čitav svijet?

Zašto završavamo u vezama gdje se ljubav samo priželjkuje, u kojima se samo trudimo da zavolimo nekoga?

Zašto ostajemo s onima koji nas gaze i varaju? Zašto lažemo o plodnim i neplodnim danima? Zašto pravimo djecu da bi zadržali curu ili dečka?

Zašto ostavljamo one koje volimo zato što su na hranidbenom lancu ispod nas?

Zašto ponižavamo one koji nas vole?

I glavno pitanje, koje mi ovih dana i naročito ovih noći, ne izlazi iz glave: Zašto danas kad imamo mobitel, viber, fejs, auto, 50 maraka za autobusnu kartu, slobodu kretanja, slobodan vikend mi nemamo hrabrosti otići tamo gdje želimo? Zašto nemamo hrabrosti ostaviti sve što imamo za ljubav, i zašto nikad nismo sigurni da nas ta ljubav stvarno čeka?

Nemam pojma.

Ali znam da je svijet ovako ružno mjesto samo zato što prečesto nemamo hrabrosti nekome reći: "Čekaj me, doći ću po tebe." Zato što nemamo hrabrosti ni čekati ni otići.

Garantiram vam svojim životom, svijet je ogavno mjesto zato što ljudi više nemaju hrabrosti za luđačku ljubav.

Dugo nisam vidjela tetku Zorku, ali dobro pamtim što mi je tada rekla na kraju priče: Sine, u svemu je dozvoljeno biti kukavica, osim u ljubavi. U ljubavi ne budi kukavica, i nikad ne voli kukavice."
#24
Filmovi / Južni vetar
Novembar 13, 2018, 12:06:51
Južni vetar

U životu Petra Maraša, pripadnika beogradske automobilske mafije, stvari počinju da dobijaju smisao.
Originalni naslov:    Južni vetar
Početak prikazivanja filma:    25.10.2018
Dužina trajanja filma:    125 min
Država/Godina:    SRB/2018
Žanr:    krimi
Glumci:    Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Dragan Bjelogrlić, Nebojša Glogovac, Miloš Timotijević, Jovana Stojiljković, Srđan Todorović, Bogdan Diklić, Aleksandar Berček, Hristo Shopov, Ivaylo Zahariev
Režiser:    Miloš Avramović
Distributer:    ART VISTA d.o.o.

#25
Filmovi / Zvezda je rođena - A star is born
Oktobar 30, 2018, 12:35:31
Četiri puta nominovan za nagradu Oskar, Bredli Kuper i višestruko nagrađivana, zvezda Lejdi Gaga, kojoj je ovo prva glavna filmska uloga, zajedno u filmu ZVEZDA JE ROĐENA.

Originalni naslov:    A Star Is Born
Početak prikazivanja filma:    04.10.2018
Dužina trajanja filma:    135 min
Država/Godina:    USA/2018
Žanr:    muzički, drama
Glumci:    Lady Gaga, Bradley Cooper, Andrew Dice Clay, Sam Elliot
Režiser:    Bradley Cooper
Distributer:    Blitz Film & Video Distribucija d.o.o.

#26
U jeku diskusija o donorima, pravilima i moralnom momentu, pitam se šta vi mislite, da li i oni koji nisu donori treba da dobiju organe?

Citat
Velika polemika vodila se oko ovog zakona, a jedna izjava uzburkala je javnost.

Profesorka Danica Grujičić istakla je da oni koji ne žele da budu donori, ne treba ni da dobiju organe ukoliko im to bude potrebno jednog dana.

Da li je u primeni zakona to moguće?
#27
Fotografija / Instagram: saveti za super fotke
Avgust 22, 2017, 03:00:00
Instagram: saveti za super fotke



Instagram koristi preko 200 miliona ljudi. Ljudi gledaju Vaše fotke, te je krajnje vreme da prestanete da krijete loše fotografije iza filtera i postanete bolji u pravljenju istih. Evo i nekoliko saveta i trikova koji će Vam pomoći da napravite lepše fotografije za Instagram i dobijete više lajkova.

Napravite bolje i lepše fotografije za Instagram

Kao što to od nedavno znamo, Instagram je sada ,,glavni baja" među društvenim mrežama za deljenje fotografija. Koristi ga preko 200 miliona ljudi, uključujući tu i predsednika SAD-a i Bijonse. Uz toliko uperenih očiju na Vaše fotke, vreme bi bilo da prestanete da krijete loše fotografije iza filtera i da postanete bolji u pravljenju istih.

Evo i nekoliko saveta i trikova koji će Vam pomoći da pravite lepše fotografije za Instagram i da dobijete više lajkova.

1. Ne koristite Instagram za slikanje fotografija

Želimo reći da ne koristite kameru iz aplikacije za Instagram kako biste slikali. Vašoj Instagram kameri nedostaje nekoliko karakteristika Vaše standardne kamere: ne može da zumira, automatski iseca Vaš kadar u kvadrat, ne može da snima usporeni snimak...

Ukratko: Nije ni približno moćna koliko je aplikacija kamere Vašeg smartfona. Slikajte koristeći se tom aplikacijom, a potom uvezite fotografiju kada otvorite Instagram.


2. Budite mirni

Sad kad se koristite aplikacijom za kameru koja Vam je došla uz telefon, sledi nekoliko smernica kojih bi trebalo da se držite kada budete slikali. Prvo: Vi ste ljudski tronožac. Ukoliko to situacija dozvoljava, oslonite se na nešto – drvo, klupu, prijatelja, šta god – pre nego što slikate. Ukoliko je tu sto koji bi Vam umirio ruke, oslonite se na njega.

Ovo je naročito bitno kada slikate noću, kada se blenda zatvara sporo, a fotografije obično ispadnu kao zamućeni pokušaj eksperimentalne umetnosti.


3. Upamtite: Radite u kvadratu

Deo Instagramovog nostalgičnog šmeka podrazumeva i isecanje svake fotografije u savršeni kvadrat na ovoj društvenoj mreži, kao što su to nekad činili fotoaparati Polaroida u svoje vreme. Rezultat toga je i da fotke koje pravite sa kamerom smartfona ispadaju daleko od spektakularnih ukoliko ih ne slikate imajući na umu ovaj kvadrat. Kada god fotografišete objekte, udaljite se malo kako biste bili sigurni da imate dovoljno prostora oko tih predmeta.

Uvek ih možete kasnije iseći. A isto tako možete probati i nešto drugo da slikate osim knjiga i latea.

Ukoliko koristite iOS 7, možete automatski slikati fotke sa ovim kvadratnim ramom. Samo otvorite aplikaciju za kameru i idite nadesno.


4. Fokus

Verovatno znate kako možete dodirnuti ekran telefona da biste poboljšali čistoću slike. Kada otvorite aplikaciju kamere i slikate, dodirnite jednom deo ekrana na kom se nalazi ono na šta fotografija treba da bude skoncentrisana. Pojaviće se žuti kvadrat i on će prepodesiti fokus i ekspoziciju kamere na tu regiju. Ova funkcija se ponaša potpuno isto i na većini smartfonova koji rade na Androidu.

Vlasnici ajfona takođe mogu fiksirati fokus i ekspoziciju kako bi dobili isto osvetljenje koje žele, tako što će držati svoje prste na ekranu. Kada se reči AE/EF Lock pojave pri dnu Vašeg telefona, fokus i osvetljenje se neće menjati.


5. Koristite se nekom od aplikacija za kameru

Smatrate kako Instagram ima super filtere? Ove aplikacije će posramiti Willow i sve njegove njemu slične, ali manje popularne. Ne, stvarno, dostupne su Vam sjajne aplikacije za montažu fotografija. Ovo su samo neke sa kojima smo se upoznali i zavoleli ih:

VSCO Cam

Ova besplatna, minimalistična iOS i Android aplikacija je popularna među artistički nastrojenim tipovima i to zbog dobrog razloga. S njom možete slikati (i podešavati fokus i osvetljenje) iz nje same, a potom montirati i modifikovati fotke pomoću ekstenzivne kolekcije suptilnih filtera. Ukoliko Vam je potrebna inspiracija, takođe možete pratiti i kolege fotografe preko društvene mreže same ove aplikacije.

Camera+

Iako će Vas koštati 1,99 $, ova aplikacija za iOS je svojevrstan standard za svakoga ko želi da svoje fotografije učini magično boljim. Pored velikog izbora filtera, možete odrediti, ispraviti ili prepraviti ekspoziciju svake fotke. Takođe imate opcije za dodavanje fokusa, osvetljenja ili ,,čistoće" bilo kojoj slici. Zapravo je iznenađujuće kako nekoliko manjih podešavanja unutar ove aplikacije mogu učiniti Vašu tužnu fotku tmurnog dana epskim iskustvom i ako smemo reći, dubokim.


Diptic

Ova aplikacija za iOS i Android Vam dozvoljava da ukombinujete brojne fotografije u jedan, prilagodljivi ram, za samo 99 centi. Mi volimo da je koristimo kao neku vrstu dnevnika rođendana za naše prijatelje, ali je isto tako dobra i za pokazivanje detalja lepih venčanja ili sjajnih izlazaka.

Upamtite, kada završite sa obradom svog remek dela, sve što treba da uradite je da ga sačuvate u foto-albumu glavne kamere, otvorite Instagram i učitate je.
#28
Serije / Young Sheldon
Avgust 22, 2017, 02:33:47
Young Sheldon



Opis: Pratićemo devetogodišnjeg Šeldona Kupera (Iain Armitage) u istočnom Teksasu, njegovu porodicu i njegove školske dane. Ovo je prednastavak serije The Big Bang Theory.

Narator: Jim Parsons
Žanr: komedija
Kanal: CBS
Premijera: 25. 09. 2017.
http://www.imdb.com/title/tt6226232/




Spin-off TBBT počinje sa emitovanjem u septembru. ;) Jedva čekam najava izgleda extra, evo klipa:


#29
Biografije / Steve Jobs - Stiv Džobs
April 07, 2017, 12:25:17
Steve Jobs

Stiv Džobs, puno ime Stiven Pol Džobs (engl. Steve Jobs, puno ime engl. Steven Paul Jobs, 24. 2. 1955. — 5. 10. 2011) bio je jedan od osnivača i bivši glavni rukovodilac Epla (engl. Apple). Takođe je bio jedno vreme rukovodilac Piksara (engl. Pixar) sve dok nije bio prodat Dizniju. Takođe je bio jedan od najvećih deoničara Diznija i član Diznijeve uprave. Smatran je jednom od vodećih ličnosti u industriji računara i zabave.

Džobsova poslovna biografija je dosta doprinela mitu o usamljenim, preduzetničkim osobenjacima Silicijumske doline, naglašavajući njegovo shvatanje značaja estetike i dizajna u javnosti. Njegov rad na proizvodima koji su bili funcionalni i privlačni stvorio mu je kultni status.

Zajedno sa suosnivačem Epla Stivenom Voznijakom doprineo je širenju popularnosti personalnih računara u kasnim 1970im godinama. U ranim osamdesetim godinama prošlog veka Džobs je prvi uočio komercijalni potencijal grafičkog korisničkog interfejsa i miša. Nakon što je izgubio kontrolu u upravi Epla 1985, Džobs je osnovao firmu Nekst (engl. NeXT), koja se bavila računarskim platformama specijalizovanim za visoko obrazovanje i poslovnu primenu. Kada je 1997 Epl kupio Nekst, Džobs se vratio u preduzeće koje je suosnovao i od tada je na položaju glavnog izvršnog rukovodioca.

24. avgusta 2011. Stiv Džobs je objavio kako podnosi ostavku na mesto generalnog direktora Epla. Objavljeno je kako je umro 5. oktobra.



Biografija

Stiv Džobs je rođen u San Francisku od majke Amerikanke i oca Sirijca, tada studenata. Nedelju dana po rođenju bio je dat na usvajanje. Bio je usvojen od strane bračnog para Džobs, koji su mu dali ime Stiv Pol Džobs. Njegovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili kćerku Monu Simpson, spisateljicu, koju je Džobs upoznao tek kad je odrastao. Brak njegovih bioloških roditelja se kasnije raspao. Džobs ne prihvata naziv ,,usvojitelji" za bračni par Džobs i smatra ih svojim jedinim roditeljima. Pohađao je osnovnu školu u Kuperitinu i srednju školu Homsted i pohađao časove u kompaniji Hjulit Pakard u Palo Altu.

Nedugo zatim tu se i zaposlio i radio je zajedno sa Stivenom Voznijakom kao sezonski radnik tokom leta. Godine 1972, Džobs je maturirao u srednjoj školi i prijavio se na Rid Koledž u Portlandu. Iako je napustio redovno školovanje nakon prvog semestra nastavio je da sluša pojedina predavnja kao što je, između ostalog, kaligrafija. ,,Da nisam bio prisutan na upravo tom predavanju, Mek nikad ne bi imao višestruke slovne tipove i proporcionalno postavljene fontove", izjavio je Džobs.

U jesen 1974, Džobs se vratio u Kaliforniju i počeo da prisustvuje sastancima računarskog kluba Hombru, zajedno sa Stivenom Voznijakom. Zaposlio se kao tehničar u Atariju, proizvođača poznatih video-igara, sa namerom da skupi novac za put u Indiju radi duhovnog uzdizanja. Tokom šezdesetih godina prošlog veka otkriveno je od strane telefonskih ,,hakera" da dečija pištaljka delimično prekrivena lepljivom trakom, koja se dobijala besplatno uz svaku kutiju ovsenih pahuljica, može da reprodukuje kontrolni signal od 2600 Hz kojeg je AT&T koristio za međugradske telefonske pozive. Nakon što je pročitao o ovom otkriću, zajedno sa Voznijakom je, na kratko, krenuo u posao sa ,,plavim kutijama" koja je omogućavala protivzakonite besplatne međugradske razgovore.

Jedno vreme, Džobs je putovao po Indiji zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta Danijelom Kotkeom, (koji će kasnije biti prvi zaposlenik u Eplu) u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. U Ameriku se vratio, sa obrijanom glavom i tradicionalnom indijskom odeždom. Vratio se na svoj stari posao u Atariju gde mu je poveren zadatak da napravi štampanu ploču za igricu Breakout. Prema Nolanu Bušelu, osnivaču Atarija, Atari je nudio 100 dolara po čipu manje. Džobs je pokazivao malo interesovanje i znanje o štampanoj ploči i dogovorio se sa Voznijakom da podele zaradu ukoliko Voznijak uspe da smanji broj čipova na ploči. Na iznenađenje Atarija, Voznijak je uspeo da smanji broj čipova za 50, nacrt je bio tako uzan da se nije mogao umnožiti na na proizvodnoj traci. Tada je Džobs rekao Voznijaku da mu je Atari dao svega 700 dolara (umesto 5000 dolara koliko je stvarno dobio) i da je Voznijakov deo svega 350 dolara.


Počeci računara ,,Epl"

Kada je 21-godišnji Džobs video računar koji je Voznijak napravio za sebe, ubedio ga je da mu pomaže kad je osnovao preduzeće koje je prodavalo taj računar. Epl (engl. Apple Computer Co.) je osnovan je ortačka firma 1. 4. 1976 godine. Iako je prvobitni plan bio da prodaju štampana kola, Džobs i Voznijak su napravili jednu količinu već sklopljenih računara i time ušli u posao sa personalnim računarima.



Prvi personalni računar kojeg su njih dvojica prodavali bio je Apple I, po ceni od 666,66 dolara, broj koji se Voznijak smislio jer je voleo ponavljanje cifara. Njegov naslednik, Apple II, bio je predstavljen naredne godine i postigao je ogroman uspeh, pretvarajući Epl u bitnog igrača na novorođenom tržištu personalnih računara. U decembru 1980, sa uspešnim finasijskim rezultatima, kompanija ,,Epl" je počela da se kotira na berzi čime je Džobs postao multimilioner.

Kako je Epl rasto, rasla je i potreba za iskusnim rukovodiocem koji bi upravljao rastom preduzeća. Godine 1983, Džobs je pozvao Džona Skalija iz Pepsi Kole da bude glavni izvršni rukovodilac, rekavši mu: ,,Da li želiš da ostatak tvog života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš da promeniš svet?". Naredne godine Epl je krenuo da menja svet, sa reklamom nazvanom ,,1984" na Superboulu, finalu američke lige u američkom fudbalu. Dva dana kasnije, na godišnjem sastanku deoničara 24. 1. 1984. Džobs je predstavio Apple Macintosh. Macintosh je bio prvi komercijalni uspešan računar sa grafičkim korisničkim interfejsom, koji je nastao pod uticajem XEROX PARC-a. Razvoj računara Macintosh je započeo Džef Raskin, a kasnije je od njega to preuzeo Džobs.

Mada je Džobs bio ubedljiv i harizmatični propovednik za Epl, neki od njegovih službenika su ga često opisivali kao sklonog greškama remetioca. Opšti pad prodaje koji se desio krajem 1984. godine doveo je do pogoršanja odnosa sa Skalijem. Krajem maja 1985, nakon najave velikog broja otkaza u Eplu i borbe za prevlast u preduzeću, Skali razrešio Džobsa položaja rukovodioca Macintosh-ovog odeljenja.


Osnivanje Neksta

Osetivši se izolovanim od sopstvene kompanije, Džobs je prodao sve osim deonica u Eplu i osnovao je drugu kompaniju Nekst Kompjuters (engl. NeXT Computers). Poput računara Apple Lisa, Nekstova radna stanica je bila tehnoloski napredna, ali je bila jako skupa pa nije uspela da se probije iz tog razloga. Ali oni koji su mogli daje priuste sebi imali su mnoge tehnološke inovacije kao što je softver napredne generacije i mnoge druge nove eksperimentalne tehnologije (Mach kernel, digitalni signal processor i ugrađeni eternet port).

Džobs je NeXt Cube opisao kao interpersonalni računar, za razliku od ostalih, personalnih računara. To jest, ako bi računar ljudima dozvoljavao da komuniciraju i sarađuju međusobno na veoma jednostavan način, to bi rešilo mnoge probleme koje personalni računari nisu bili u stanju da reše. Pošto su mu zamerali da na originalnom mekintošu nije uključio neke mrežne karakteristike, odlučio je da ne ponovi grešku, tako da je izradio savremeni sistem za elektronsku poštu, NeXTMail, koji je bio primer njegove interpersonalne filozofije. Između ostalog, podržavao je ugrađenu grafiku i zvuk u elektronskoj pošti.

NeXT-ova tehnologija je igrala važnu ulogu u katalizaciji tri nepovezan događaja:

    -World Wide Web. Tim Berners-Li je osmislio ovaj sistem u CERNu na Nekstovoj radnoj stanici. SOD Interface Žana Marija Haloa je postao osnova za Interface Builder, koju je Berners iskoristio u svom projektu World Wide Web.
    -NeXT računari su korišćeni za izradu računarske igre Doom.
    -Povratak Epla. Pošto se oslanjao na stare softvere i pošto nije nadogradio glavni operativni sistem, Epl je sredinom devedesetih umalo stigao do bankrota. Džobsov progresivni juniks bio je previše ambiciozan, ali je predstavljao solidnu osnovu za jedan operativni sistem. Epl je posle otkupio ovaj softver i pod Džobsovim vođstvom doživeo renesansu.


Povratak u Epl

Epl je 1996. kupio Nekst za 429 miliona dolara dovodeći Džobsa nazad u kompaniju koju je i osnovao. U martu 1998. Uskoro je postao i privremeni glavni izvršni rukovodilac, pošto su direktori izgubili poverenje u i smenili tadašnjeg rukovodioca Džilberta Ameliju. Džobs je pokrenuo niz projekata kao što su Apple Newton, Cyberdog i Opendoc, u cilju povratka profitabilnosti Epla. U narednim mesecima mnogi zaposleni su bili pod pritiskom zbog Džobsovog poleta i entuzijazma, pa nikad nisu znali da li će ostati u jednom trenutku bez posla ukoliko Džobs dobije neku nepredvidivu ideju.

S kupovinom Neksta mnoge komponente iz njegove tehnologije našle su svoj put do Eplovih proizvoda, od koji je najznačajniji NeXTSTEP, koji je evoluirao u Mac OS X. Pod Džobsovim vođstvom kompanija je znatno napredovala i povećala zaradu izbacivanjem iMac-a na tržište, kao i drugih novih proizvoda. Od tada su inovativni dizajn i moćan brend radili za Epl. Na sajmu Mekvorld Ekspo 2000. Džobs je postao stalni glavni izvršni rukovodilac.

Poslednjih godina kompanija se razgranala. Ppredstavljanjem muzičkog plejera ajpod, digitalnog softvera iTunes, kao i internetprodavnice za preuzimanje muzike iTunes Store, kompanija je napravila prodor među uređaje potrošačke elektronike i digitalne muzike. Nedavno su proširili posao predstavljanjem i iPhone, uređaja koji kombinuje mobilni telefon, ajpod i uređaj za krstarenje Internetom.

Džobs radi u Eplu za godišnju zaradu od jednog dolara, što ga je svrstalo u Ginisovu knjigu rekorda kao ,,najslabije plaćenog rukovodioca". Njegova zarada je ostala jedan dolar, ali on tradicionalno prima veliki broj laskavih poklona od strane upravnog odbora, uključujući četrdeset miliona dolara vredan avion koj je dobio 1999. i deonice vredne trideset miliona dolara koje je dobio u periodu od 2000-2002, tako da je Džobs uprkos svojoj plati od jednog dolara i te kako dovoljno nagrađen za svoje napore. Na ovaj način Džobs umanjuje porez na dobit, jer se po američkom poreskom zakonu plata oporezuje sa 35%, a neke druge dobiti, kao akcije na primer, sa 15% poreza.


Skandal sa akcijama

Stiv Džobs je 2001. dobio akcije Epla u vrednosti od 7.500.000 dolara za cenu od 18,30 dolara po akciji. Stvarna cena je trebalo da bude 21,21 dolar, što je povlačilo poreski prihod od 20.000.000 dolara koje on nije prijavio kao prihod. Da je pokrenuta pravna porcedura, Džobs je mogao da se suoči sa brojnim kriminalnim optužbama i kaznama. Epl je tvrdio da su mu akcije odobrene na specijalnom sastanku upravnog odbora. Pored toga, istraga se fokusirala na lažne datume opcija koje su rezultirale retroaktivnim povećanjem od 20 miliona dolara. Ovaj slučaj predstavlja kriminalni akt i vlada SAD je sprovela brojne istrage, ali je i Epl sproveo internu istragu koja je završena 29. 12. 2006, a Džobs je po njoj bio nesvestan pravnog značenja ovog čina, a dodeljene akcije su navodno vraćene.


Piksar i Dizni

Džobs je 1986. kupio Grafiks Grup (kasnije preimenovanu u Piksar) od grafičkog ogranka Lukasfilma za 10 miliona dolara kojih je 5 miliona pridodato kao kapital kompaniji. Glavni razlog za ovako nisku cenu je bila potreba Džordža Lukasa da finansira svoj razvod 1983, bez smanjivanja udela i kontrole nad franšizom Zvezdanih ratova.

Nova kompanija, koja se prvobitno nalazila u Point Ričomondu, Kalifornija, a uskoro je bila preneta u Emerivil, Kalifornija, je sklopila ugovor sa kompanijom Dizni o produkciji velikog broja kompjuterski animiranih dugometražnih filmova koje bi Dizni kofinansirao i distribuirao. Prvi film koji se izrodio iz ovog partnerstva bio je Priča o igračkama, doneo je slavu i dobre kritike studiju, kada se pojavio 1995. Narednih 10 godina, pod vođstvom Piksarovog direktora Džona Lasetera, kompanija je proizvela visokobudžetne hitove kao što su: ,,Život jedne bube" (1998), ,,Priča o igračkama 2" (1999), ,,Udruženje monstruma" (2001), ,,Potraga za Nemom" (2003), ,,Neverovatni" (2004), ,,Automobili" (2006) i ,,Mućkalica" (2007). ,,Potraga za Nemom" i ,,Neverovatni" su dobitnici Oskara za najbolji dugometražni animirani film, uspostavljenu 2001.

Tokom 2003. i 2004, pošto je Piksarov ugovor sa Diznijem polako isticao, Džobs je pokušao da pregovara sa izvršnim direktorom Diznija Majklom Ajznerom, ali su pregovori propali, pa je početkom 2004. Džobs objavio da će Piksar morati da traži novog partnera za distribuciju svojih filmova kada im ugovor istekne. Lična netrpeljivost dvojice izvršnih direktora je bila navođena za glavni razlog neuspeha kompanija da produže saradnju.

Oktobra 2005. Bob Ajger je zamenio Ajznera na čelu Diznija i Ajger je brzo uspeo da obnovi saradnju sa Džobsom i Piksarom. 24. januara 2006, Džobs i Ajger su objavili da se Dizni složio da otkupi Piksar u transakciji vrednoj 7,4 milijardi dolara. Kada je posao zaključen, Džobs je postao najveći samostalni deoničar Diznija sa vlasništvom nad oko 7% deonica. Džobsove deonice u Dizniju su uveliko premašile Ajznerove koji poseduje 1.7%, a član porodice Dizni – Roj E. Dizni poseduje 1% deonica. Tako se Džobs pridružio upravnom odboru direktora kompanije.

Lični život

Džobs se oženio sa Loren Pauel 18. marta 1991. i ima troje dece sa njom. Takođe ima ćerku Lisu Brenon–Džobs sa Kris–En Brenon, kojom se nije oženio. Lisa je novinar koji piše za ,,Harvard Krimzon". U nezvaničnoj biografiji ,,Drugi dolazak Stiva Džobsa˝ autor Alan Dojčman navodi da se Džobs zabavljao sa Džoan Baez. Dojčman citira Elizabet Holms, Džobsovu drugaricu sa Rid koledža, koja tvrdi da je ,,verovala da je Stiv postao ljubavnik Džoan Baez u velikoj meri zbog toga što je Baezova bila ljubavnica Boba Dilana". U još jednoj neautorizovanoj biografiji ,,Ikona: Stiv Džobs" Džefrija Janga i Vilijama Simona se tvrdi da se Džobs čak i oženio Džoanom Baez, ali su pošto je ona tada imala 41 godinu, malo je verovatno da je par mogao da ima decu. Baezova je pomenula Džobsa u svojim memoarima And a voice to sing with iz 1987.

Stiv Džobs je takođe bio veliki obožavalc Bitlsa i uživao u Bahu oi ostaloj klasičnoj muzici. Džobs nije bio vegeterijanac, iako se to često tvrdilo. Iako nije jeo meso sisara i živine, sa vremena na vreme je jeo ribu (pesceterijanizam).

31. jula 2004. Džobs je operisan od retke vrste tumora pankreasa. Preminuo je 5. 11. 2011. u 56. godini.
#30
Nikola je negde spomenuo da gleda trenutno filmove iz ove kateforije, pa reko' da pokrenemo temu...

Ja sam nedavno odgledala Lion (2016), po istinitom događaju rađen, topla preporuka od mene, sjajan film, sjajna i dirljiva priča, odlična gluma, sve u svemu kompletna desetka!

Pišite svoje predloge, pa da zajedno gledamo  ::flowers:: :)