Prijava

Ne možete videti priloge u ovom forumu.

Koje influensere / blogere pratite? Koga volite, ko vam je iritantan, ko vam je zanimljiv?
Nije bitna sfera, oblast, platforma..

[Sve što treba da znate o kremama za sunčanje]

Sve što treba da znate o kremama za sunčanje

Kreme za sunčanje koje imaju zaštitni faktor 100 dovode potrošače u zabludu, jer taj faktor ne štiti dva puta bolje od SPF faktora 50. Američki regulator je zabranio i pojmove kao što je "vodootporna krema".
Krema za sunčanje



Ne dovodite u rizik opekotine od sunca ili melanom koristeći stare kreme budući da sredstva za zaštitu od sunca gube sposobnost blokiranja UV zračenja posle 12 meseci.

Brojni kupači koji će ići na plažu ovog leta moći će da pronađu na policama prodavnica nove kreme za sunčanje dizajnirane kako bi proizvodi bili delotvorniji i jednostavniji za korišćenje. Uprskos tim promenama, mnoge će kreme za sunčanje i dalje imati zbunjujuće informacije o SPF-u za koje neki stručnjaci smatraju da dovode kupce u zabludu i da su potencijalno opasni po zdravlje, navodi udruženje za zaštitu potrošača "Environmental Working Group".


Istraživanje kojim je ispitano 1.400 krema za sunčanje pokazuje da većina proizvoda poštuje nove zahteve koje je od kozmetičke industrije zatražila američka "Food and Drug Administration", piše Dejli mejl.


Po tim pravilima zabranjeni su pojmovi poput "vodootporna krema" koje regulatori smatraju direktnim dovođenjem potrošača u zabludu. Među zahtevima je i onaj da kreme za sunčanje imaju filtere za UVA i UVB zrake.


Protekloh godina su neki proizvodi imali samo filtere koji blokiraju UVB zrake koje uzrokuju najviše opekotina, ali nudile su malu zaštitu od UVA zračenja koje predstavljaju najveći rizik od raka kože i bora.


Uprkos tom širem spektru zaštite, jedan od sedam proizvoda koje je udruženje za zaštitu potrošača pregledala hvalilo se SPF zaštitnim faktorom iznad 50. Prema toj brojki su stručnjaci već dugo skeptični pa napominju da SPF brojevi poput 100 ili 150 mogu da daju korisnicima lažan osećaj sigurnosti što ih može motivisati da ostanu na suncu duže i nakon što krema prestane da štiti kožu.


Mnogi potrošači pretpostavljaju da je SPF 100 dva puta efikasniji SPF-a 50, nego dermatolozi kažu da je razlika zanemariva. Proizvod s faktorom 50 može štititi od 97 odsto potencijalnih opekotina koje uzrokuju UVB zrake, dok oni s faktorom 100 mogu blokirati 98,5 posto tih zraka. Osim toga, kreme za sunčanje treba koristiti u kombinaciji s zaštitom na glavi, odećom i suncobranima kako bismo se što bolje zaštitili od ultraljubičastog zračenja.


- Zaštita od UV zraka iznad faktora 50 je relativno mala - kaže dr Henri Lim, šef odeljenja dermatologije u bolnici Henri Ford u Detroitu.


SPF označava količinu izloženosti suncu koja može uzrokovati opekotine na zaštićenoj koži u poređenju sa nezaštićenom kožom.


Raširena je zabluda da se SPF broj odnosi na određeni broj sati provedenih na suncu. To je netačno, jer nivo izloženosti suncu varira od područja, doba dana i vrste kože. Još je 2011. godine FDA upozorila da označavanje proizvoda s SPF vrednosti većom od 50 znači dovođenje potrošača u zabludu.

 

Šta pijete obično?

Vaš izbor je ?

Zanima me u koju grupu spadate, onih koji se briju samo tamo gde moraju, bradu, ili ona grupa koja brije sve, intimne delove, ispod pazuha, noge etc..?

[Bela košulja - IN komad za svakog muškarca]

Bela košulja - IN komad za svakog muškarca



Proljetne revije muške mode  odavno su prikazane, a trendovi za ovo proljeće već su određeni . No, uvijek je dobro podsjetiti se na trendove koji su dominirali u kolekcijama za ovu sezonu. Jedan od tih je svakako povratak bijele košulje.

Ovaj jednostavan komad, koji vjerojatno svatko ima u ormaru, definitivno spada u kategoriju povratnika za sezonu proljeće/ljeto 2012. Nakon nekoliko godina izbjegavanja košulja bijele boje i pribjegavanja izdanjima u bojama i printevima, svakako možemo reći da ovaj minimalistički komad dominira kolekcijama, a samim time postaje i trend.  Izdvojili smo za vas tek nekoliko dizajnera koji su odlučili uključiti baš ovaj svevremenski odjevni predmet u svoje kolekcije.
Svi dizajneri vole bijelu košulju

     

Eksperimentiranje s materijalima je svakako karakteristika proljetne kolekcije Itala Zucchelija za Calvin Klein Collection. Nijansiranje bijele ne-boje te igra naborima i proporcijama podiže običan komad, poput transparentne košulje, na novu razinu. Zuccheli je definitivno pokazao svoju sposobnost koketiranja izrazito muževne mode s elementima ženstvenosti.



Potpuno drukčiji pristup tom bazičnom komadu odjeće svakako ima dvojac Dean i Dan Caten koji stoje iza brenda Dsquared2. Braća Caten svakako igraju na kartu predozirane muškosti koja je zaštitni znak njihovog dizajna, a njihova je proljetna kolekcija bila prepuna bijelih košulja. Kombinirali su ih s kožnim jaknama, leptir mašnama i drugim klasičnim komadima, ali je svakako najupečatljivija kombinacija bijele košulje s petrolej-zelenim blejzerom, ljubičastom maramicom i denver plavim hlačama koju možemo zamisliti na jednom od holivudskim IN dečkiju. Mladoj se publici obraća i Sarah Burton kroz svoju kolekciju za britanski brend Alexander McQueen gdje daje bijeloj košulji potpuno novi prizvuk- prizvuk engleskog rocka.
Bijela košulja s retro prizvukom

Nešto klasičniji i odrasliji pristup bijeloj košulji imala je Véronique Nichanian, glavna dizajnerica muške mode za francusku modnu kuću Hérmes. Monokromatska kombinacija ne-boja i opuštena silueta idealna je za večernju šetnju plažom jednog francuskog obalnog gradića, a upravo takvim životom i žive klijenti ovog francuskog brenda s dugom povijesti. Bijela košulja ima i safari aspekt, a upravo ju u toj priči zamišlja Umit Benan. S voluminoznim našivenim džepovima i u kombinaciji s hlačama u istoj boji jajetove ljuske, on svojeg kupca vidi kao ljubitelja prirode, ali i vintage stila.



Vintage i retro su svakako bile odrednice Ivice Klarića kad je dizajnirao proljetnu kolekciju IK studija. Prizvuk dandyja, ali u moderniziranom obliku svakako je zasluga klasične bijele košulje koja je objedinila čistoću i minimalizam s tradicijom.

Ovo su samo neki od dizajnera koji su iskoristili jedan jednostavan komad poput bijele košulje i iz njega stvorili priču svojstvenu vlastitom brendu. Bijela se košulja svakako može kombinirati i na druge načine - uz tamne traperice ravnog kroja za hladnije večeri ili u kombinaciji s kratkim hlačama boje pijeska i zavrnutim rukavima, a za one hrabrije uz još jedan proljetni IN komad- hlače u boji. Na vama je da iskoristite taj potpuno 'bezličan' komad i pretvorite ga u potpuno personaliziranu kombinaciju.

[Saveti za muškarce s dugom kosom]

Saveti za muškarce s dugom kosom




Mnogi muškarci žele imati dugu kosu, a među njima je i naš čitatelj Toni koji nam se obratio. Oduvijek je volio dugu kosu, a želi frizuru kakvu nosi Ivano Balić. Kako postići dugu kosu i kako je njegovati, otkrio je frizer stilist Nikola Solenički.


Ivano Balić     


"Veliki broj žena na muškarcima preferira dulju i kovrčavu kosu. Padajući u blagim kovrčama uz lice, ovakva frizura je idealna za ležerne muškarce sa stilom, tim više što se ne morate previše potruditi da ju postignete", otkriva Nikola tajnu duge kose. "Ako imate dulju, postepeno šišanu kosu, jednostavno ju poslije pranja nemojte sušiti fenom. Dovoljno je da mokru kosu prstima oblikujete pjenom ili gelom i da ju osušite prirodnim putem. Kosa počešljana naprijed prema čelu i obrvama nije više povezana sa izgledom školskog dječaka. Sve više i više muškaraca uključuje taj stil frizure u sportski način života i na taj način ga svakako povezuje sa nečim modernijim" objašnjava Nikola.

Nikola Solenički naglašava i kako je odavno prošlo vrijeme kada su muškarci samo prali kosu šamponom i sušili sušilom. Danas postoji bezbroj mogućnosti i što se njege i što se stiliziranja tiče. "Možete odlučiti želite li nositi strogu frizuru poput Jakea Gyllenhaala ili kuštravu ,,upravo sam ustao iz kreveta" frizuru poput Johnnyja Deppa. U modi su također ženstvenije frizure s dužim šiškama ili dužom kosom na vrhu glave. Owen Wilson nosi tu uniseks frizuru. Ali pripazite! Svoju ćete frizuru nositi i na poslu. Dreadlocksi, irokez, punk frizure ili frizure s plemenskim ili drugim izbrijanim motivima stvar su ukusa ili neukusa, kako god gledate na to, ali nikad ne znate kako će netko reagirati na njih" upozorava Nikola.

Osim sušila za kosu i češljam dugokosi muškarci trebaju i četku za kosu. Najbolje su četke s prirodnim dlakama ili masažne četke s okruglim gumenim ili drvenim zupcima. Želite li pak ravnu kosu, nemojte zaboraviti na kvalitetno glačalo za kosu, koje odgovara vašim potrebama. Nikola naglašava i potrebu da se u slučaju duge kose i druge dlake na licu drže urednima.

Posebno su važne obrve koje treba eventualno skratiti i počupati te brada koja mora biti uvijek uredno podšišana. "Uz dugu ili poludugu kosu pristaje i "trodnevna" bradica, ali taj "nije me briga kako izgledam" stil treba pomno osmisliti i na kraju to sve treba biti uredno i mirišljavo pa makar i bili boem! Ako su vam obrve jako neuredne, jednostavno nanesite malo voska za kosu", savjetuje Nikola.


Pixsell Brad Pitt, Owen Wilson     

"Muškarci koji žele dugu ili poludugu kosu moraju računati na odlazak frizeru jednom u mjesec dana. To jamči da će izgledati uredno i njegovano. Kosa vam mora biti uvijek čista, jer žene zaziru od muškaraca s masnom kosom" upozorava mladi frizer i dodaje kako za sportske aktivnosti skakao valja nabaviti gumice i trake za kosu. Nakon treninga kosu je potrebno oprati, pošto muško vlasište ima intenzivniji miris od ženskog.  Postoje čak i posebni šamponi za muško vlasište koji se mogu nabaviti u specijaliziranim trgovinama. Za kraj je Nikola dodao "Duga kosa na muškarcu je stvar osobnog ukusa, ali imajte na umu da čak i nju morate nositi sa stilom."

[Kako steći dečje poverenje]

Kako steći dečje poverenje

U najranijem uzrastu deca slepo veruju roditeljima, ali kako sazrevaju traže "jače" argumente za zahteve i pravila. Upravo u tim objašnjenjima jeste i ključ poverenja, jer ukoliko ih lažete, ne ispunjavate obećanja i ne slušate ih, nikada vam neće verovati

Dečje poverenje nije nešto što se podrazumeva samom činjenicom da ste roditelji, ono se gradi, stiče, razvija vremenom. Do polaska u školu roditelji su deci jedini modeli na osnovu kojih oni stiču sliku o svetu i okruženju i zbog toga su im apsolutni uzori. Deca veruju mami i tati, smatraju da su oni svemogući, da sve znaju i da su uvek u pravu. Zbog toga ne preispituju roditeljske odluke, iako često zbog njih negoduju, već ih prihvataju kao najbolja i jedina rešenja.

Međutim, sa odrastanjem i sazrevanjem, deca počinju da traže argumente za određene odluke i žele da opravdate svoje zahteve i pravila. Upravo u tim objašnjenjima je i ključ sticanja poverenja, jer ukoliko ih izneverite, prevarite ili slažete, deca vam neće verovati, a odnos će biti sve komplikovaniji i teži.

Ipak, nemojte zanemariti ni period kada su deca sasvim mala, jer je upravo sticanje poverenja u roditelje u tom ranom razvojnom stadijumu odlučujuće za kasniji odnos.
Zbog toga psiholozi naglašavaju važnost konstantnog odnosa sa detetom.
To znači da ne odstupate mnogo od ustaljenih načina vaspitanja i vremena koje provodite sa detetom, čak i kada je porodica u "vanrednim" situacijama.

To znači da dete ne sme da trpi ukoliko, na primer, roditelji imaju nesuglasice, ukoliko je stigla nova beba, ili se događa nešto što nije obično.
Deca u takvim situacijama mogu da se osete zapostavljeno, zaboravljeno i zanemareno, što je siguran put da prestanu da vam veruju.
A odrastanjem dečje potrebe su sve složenije, ono traži više vremena, kompleksnije odgovore na pitanja i drugačiji način komunikacije.

Zbog toga je važno da pratite svoje dete i da mu "dozvolite" da odrasta. Ukoliko se sa školskim detetom ponašate kao da je predškolac, vrlo lako možete da izgubite njegovo poverenje.

Poznati psiholog i analitičar Erik Erikson veruje da postoji osam faza razvoja tokom životnog ciklusa. Prva je tzv. "osnovno poverenje", koje traje tokom prve godine života. To znači da majka, ispunjavajući osnovne detetove potrebe, stiče njegovo poverenje, odnosno dete shvata relacije i činjenicu da će mu majka pomoći da bude sito, suvo, zadovoljno.
Kada je majka brižna, spremna da odgovori na sve dečje potrebe, dete razvija i samopoverenje, odnosno postaje sigurno u svoje mogućnosti. Što je majka posvećenija, to je odnos čvršći i nežniji. Na "osnovno poverenje" odrastanjem se nadograđuje ono "pravo", koje roditelji moraju da zasluže, posvećenošću i iskrenim odnosom prema mališanima.

Siguran način da u tome uspete je da pokažete detetu da može da vam veruje tako što ćete uvek biti tu za njega. Možete i govoriti, objašnjavati šta poverenje znači, ali ono se najbolje stiče delima. Psiholozi tvrde da su dečje glavice kao sunđeri i da upijaju ono što se oko njih događa. Zbog toga ih nijedan razgovor neće ubediti da vam veruju ako svojim delima to i ne dokažete. To prvenstveno znači da ste dosledni i da nikada ne obećavate ono što ne možete da ispunite. Ako mu kažete, na primer, da ćete ga popodne izvesti napolje ili da ćete doći na njegovu priredbu u vrtiću, to obavezno i uradite. Kada ispunite obećanje nikada nemojte da insistirate na tome i da naglašavate kako ste zbog toga žrtvovali svoje vreme.

Pokažite da ste dostojni poverenja. Razgovarajte sa detetom ravnopravno, delite sa njim dnevne događaje, naravno, uz prilagođen rečnik i objašnjenja. Ne prekidajte mališane kada vam nešto pričaju i pokažite im da ih slušate.
Nemojte samo ispitivati, kritikovati i proveravati dete. Ukoliko ste sagovornik koji vodi samo monolog, ako stalno preispitujete dečje odluke i ne verujete mu, stvorićete loš odnos i poslati poruku da nije dovoljno vredno, pametno, voljeno.

A to stvara nesigurnu ličnost koja nema sa kim da podeli ono što preživljava. Obraćajte pažnju na ono što dete priča i nikada mu se nemojte podsmevati. Jer, bez obzira na to koliko vam se neki njegov problem ili nedoumica čine smešnim, to je za njega važno i značajno.

Uvek pohvalite dete kada je uspešno. Time ćete doprineti razvoju njegovog samopouzdanja i pokazati mu da pratite ono što radi. To će kod deteta stvoriti osećaj sigurnosti, bliskosti i poverenja. Cilj vaspitanja, tvrde psiholozi, nije poslušno dete. Važno je da nauči kako treba da se ponaša, ali isto tako i da razmišlja svojom glavom i zauzme stav kada mu nešto ne odgovara. Pasivno slušanje autoriteta dovodi samo do problema i ne gradi poverenje. Uvek hvalite dete kada je tu, jer svaka pohvala ili nagrada gubi smisao ako onaj koga hvalite nije prisutan.

Preterana kontrola je, takođe, siguran put da izazovete nepoverenje svog deteta. Stalno ispitivanje, insistiranje na objašnjenjima i "špijuniranje" dete neće protumačiti kao znak zabrinutosti, već nepoverenja. Čak i kada dete pogreši, važno je da zna da mu verujete i da ta jedna greška nije narušila odnos i ljubav koju može dobiti u kući. Prepustite detetu neke odluke čak i kada je sasvim malo, jer će tako postajati samostalno i znaće da mu verujete. Dozvoljavajući mu da ponešto samo odluči ili reši pokazujete da cenite njegovo mišljenje i da se ono "važi" u porodici.
Deca su jako ponosna kada ispune roditeljska očekivanja, osećaju se prihvaćeno i voljeno sa svim svojim manama i vrlinama. Ukoliko dete ima pritisak da uvek mora da bude savršeno i da ne sme da greši, stvorićete kod njega samo osećaj straha. Takva deca odrastaju sa velikim teretom da nisu dovoljno dobra što je pogubno za razvoj samopouzdanja.
Nemojte očekivati previše, niti svoje ambicije prenositi na dete. I nikada ne odustajte od stvaranja poverenja između vas i deteta, jer će vas mališani sigurno razočarati nekim postupkom ili rečima. To je deo odrastanja i sasvim je u redu.

Tokom čitavog života postojaće trzavice i iskušenja, dete će prolaziti kroz različite faze, komunikacija će se menjati, ali kada jednom uspostavite odnos poverenja, naučićete dete da vam veruje, pružićete mu sigurnost da je porodica njegovo utočište. Ona treba da bude mesto na kojem će uvek biti prihvaćeno, zaštićeno, sklonjeno od svih nevolja i razočaranja sa kojim će se susretati van doma.
Sa druge strane, kada verujete detetu i vi ćete biti mirniji, sposobniji da mu pomognete i spremniji da podržite njegove odluke, jer ćete znati da je sposobno da se snađe u različitim okolnostima.

[Sedam neverovatnih otkrića o trudnoći]

Sedam neverovatnih otkrića o trudnoći

Jeste li se ikada zapitali šta se zaista događa ispod kože tokom tih devet meseci trudnoće?
Što je trudnoća veća, sve se više čudnih stvari dešava sa organizmom. Evo sedam otkrića, koje navodi HuffingtonPost, koje ne očekujete dok očekujete bebu.

Trudnice su seksi
Mnoge trudnice misle za sebe da nisu privlačne. Mnogi muškarci se nikako ne slažu sa tim. Jedno istraživanje je pokazalo da 60 odsto muškaraca ima istu dozu privlačnosti prema svojoj partnerki kao pre trudnoće, dok 27 odsto muškaraca ima veću želju prema svojoj trudnoj partnerki. Najveći procenat muškaraca koji smatraju da su trudnice i doilje privlačnije su bili stari između godinu i godinu i po dana, kada im je majka ponovo ostala u drugom stanju.

Grudi više porastu ako nosite devojčicu
Oblik stomaka nema nikakve veze sa polom koji nosite bez obzira na uvreženi stav. Ipak, oblik grudi itekako ima veze. Naime, grudi više rastu ukoliko nosite devojčicu, jer ukoliko je dečak u pitanju, testosteron koji oni proizvode dovodi do toga da grudi manje porastu.

Ako ste sanjali o polu deteta verovatno ste u pravu
Trudinice koje sanjaju o tome kog je pola njihova beba ili imaju jak osećaj o tome, najverovatnije su u pravu. Ženska intuicija, iako nije sasvim objašnjena, podržana je od strane nauke.

Noćne more utiču na brzinu porođaja
Žene koje su imale živopisne snove tokom trudnoće imale su u proseku sat vremena kraće trudove od žena koje nisu sanjale. One žene koje su imale noćne more u trećem tromesečju, imale su brže porođaje i manje šanse za postporođajnu depresiju od onih žena koje su imale samo lepe snove. Cilj sanjanja je možda u tome da pomogne da se reše unutrašnji sukobi i shvate nove informacije, a samim tim veća je psihološka pripremljenost za rođenje deteta.

Mršave žene imaju veće šanse da rode devojčicu
Mršavice imaju češće devojčice. Mnoga istraživanja pokazuju blage, ali statistički značajne razlike u polu bebe u odnosu na žene koje su mršave i one koje su normalne težine. Naime, ženski embrioni su teži od muških, i zato imaju veće šanse da prežive u težim uslovima koji postoje kod ultra mršavih žena. Ipak, to nije siguran metod u fomiranju pola, tako da se nikako ne preporučuje gladovanje.

Vaš miris tela utiče podsvesno na vašeg partnera
Do trećeg semestra, u znoju trudnica se javljaju nova hemijska jedinjenja (feromoni). Niko nije zaista siguran zašto se oni javljaju u tom trenutku i nestaju kratko posle porođaja. Ima više teorija, jedna je da to služi da novorođenče prepozna po mirisu svoju majku. Suptilan miris podsvesno izaziva kod partnera proizvodnju hormona, kao što je prolaktin, koji utiče na vezivanje i spremnost za očinstvo. Muškarci koji imaju visok nivo prolaktina u vreme rođenja bebe više se brinu o bebi od onih koji imaju niži nivo.

Ćelije bebe ostaju u vašem organizmu ceo vaš život
Tokom trudnoće, ćelije bebe preko placente dolaze do majke i tu ostaju zauvek. Ćelije bebe su najčešće u plućima majke, kičmenoj moždini, koži, štitnoj žlezdi, jetri, crevima, grliću materice, žučnoj kesi, slezini, limfnim čvorovima i krvnim sudovoma. Bebine ćelije, takođe, mogu da žive i u majčinom srcu i mozgu. Pošto mogu da utiču na zdravlje, ćelije fetusa takođe, mogu i da izazovu i promene u majčinstvu.

[Raspisani parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori za 6. maj]

Raspisani parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori za 6. maj



Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je danas parlamentarne izbore u Srbiji za 6. maj, a predsednica srpskog parlamenta Slavica Đukić-Dejanović raspisala je za isti datum izbore za lokalnu samoupravu. Izbori za Skupštinu Vojvodine biće održani 6. maja, zajedno sa lokalnim i parlamentarnim, saopštio je danas predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši.

Predsednik Srbije potpisao je Odluku o raspisivanju izbora u 12 sati u zgradi predsednika na Andrićevom vencu 1.


Prema Ustavu Srbije, izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Skupštine Srbije, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.



Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa da se republički izbori moraju održati u roku od 45 do 60 dana, što znači da će gradjani na birališta izaći najkasnije 29. aprila ili 6. maja.


Kada su u pitanju lokalni izbori, zakon propisuje da izbori za odbornike moraju da budu sprovedeni najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnim odbornicima.



Predaja izbornih lista do 21. aprila

Rok za podnošenje izbornih lista za učestvovanje 6. maja na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima ističe 21. aprila. Zbirne izborne liste treba da budu objavljene najkasnije do 26. aprila, a stranke i koalicije će na glasačkim listićima biti poređane po redosledu proglašenja izborne liste. RIK do 10. maja treba da proglasi konačne rezultate parlamentarnih izbora, od kada počinje da teče rok od 30 dana za potvrđivanje mandata novoizabranih poslanika. Nova skupština treba da bude konstituisana do 9. juna. Poslednji rok za izbor nove vlade je 90 dana od dana konstituisanja novog saziva parlamenta, odnosno 8. septembar.



Izbore za lokalne odbornike raspisuje predsednik Skupštine Srbije, a od raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 dana, ni više od 60 dana.


Izbori za Skupštinu AP Vojvodine raspisuju se najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslanicima i moraju da se okončaju u roku od 60 dana. Prema Statutu Vojvodine, izbore za poslanike u pokrajini raspisuje predsednik vojvođanske skupštine.


Izbori u Vojvodini se sprovode po kombinovanom izbornom sistemu u skladu sa odlukom o izboru poslanika. Po toj odluci, od ukupno 120 poslanika u Skupštini Vojvodine, 60 se bira po proporcionalnom, a 60 po većinskom izbornom sistemu.

[Kažu da je to humanije: "Matriks" farme za uzgajanje pilića bez mozga i nogu]

Kažu da je to humanije: "Matriks" farme za uzgajanje pilića bez mozga i nogu

Masovna proizvodnja piletine za ljudsku ishranu u zapadnim zemljama podrazumeva velike farme-hangare u kojima se gomila pilića na skučenom prostoru drži u nehumanim uslovima pre klanja. Student arhitekture Andre Ford smislio je način da problem bude rešen, kako on kaže, humanije - proizvodnjom pilića sa uklonjenim mozgom, koji ne bi bili svesni užasa života u prenatrpanim farmama.


Model farme budućnosti: Piliće bez mozga i nogu kljukaće preko cevčica


Pilići koji se na farmama masovno uzgajaju za ljudsku ishranu žive u prostorijama bez prirodnog svetla tokom šest do osam nedelja svog kratkotrajnog postojanja. Kljukaju se kako bi rasli što brže i često uginu zato što njihova malena srca i pluća ne mogu da podnesu ubrzani rast tela.

Prema Fordovoj zamisli, dostojnoj naučno-fantastičnog serijala "Matriks", pilićima bi se uklanjali udovi i deo mozga. Tako ne samo da bi bili nesvesni užasa svog postojanja, već bi bili gušće spakovani na farmama koje bi drastično uvećale proizvodni kapacitet.

Iako ideja zvuči bizarno i, mnogi bi rekli, šokantno, Ford tvrdi da je njegov sistem napredniji i humaniji.

- Osnovna razlika između mog i postojećeg sistema proizvodnje je što moj sistem uklanja patnju (pilića). Realnost sadašnjeg načina uzgoja je jednako šokantna, ali je zamaskirana iza romantične vizije tradicionalnih farmi koja je nama potrošačima urezana u memoriju preko ambalaže proizvoda - rekao je Ford za Wired.co.uk.


Ramovi u koje bi pilići bez mozga bili smeštani



Posle odstranjivanja čula, pilići bi bili poređani u beskrajne nizove vertikalnih ramova. Hrana, vazduh i voda bili bi dopremani kroz sistem cevčica, a na isti način bi se odlagao izmet. Da mišići ne bi atrofirali, primenili bi se strujni šokovi.



Sistem bi omogućio gustinu od 11,7 pilića na kubni metar, u odnosu na postojećih 3,2. Ford je ovu farmu budućnosti nazvao "Centar za nesvesno uzgajanje".


Matriks je humaniji


Komore u kojima žive ljudi u filmu "Matriks"

Andre Ford je svestan poređenja njegovog sistema s "Matriksom" braće Vahovski.

Ipak, on kaže da postoji velika razlika.

- Sličnosti postoje, mada je u "Matriksu" dominantna vrsta bila dovoljno ljubazna da podvrsti obezbedi alternativnu stvarnost, koja je mnogo bolja od "stvarnog" postapokaliptičnog sveta. To je divan gest mašina iz "Matriksa", a pilići u ovom sistemu ne bi imali tako luksuzan dodatak - kaže Ford.

Ipak je to samo kuče

[Jovan I. Deretić]

Jovan I. Deretić

Jovan I. Deretić je srpski publicista. Rođen je 8. januara 1939 ili 1937. godine u Orahovcu, opštini Trebinje u Kraljevini Jugoslaviji (današnja Republika Srpska, BiH).


Biografija

Studirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu 1961-62. godine, a 1963. godine je napustio Jugoslaviju i otišao prvo u Francusku gde je studirao 1964-66. godine na Tehničkom koledžu u Parizu, a potom je 1967-70. godine studirao istoriju u Lionu. Stekao je doktorat prava (LLD) u SAD. Radio je u periodu između 1966. i 1997. u tehničkoj struci - inženjering u raznim firmama u Francuskoj i Americi, a poslednjih šest godina u Čikagu. Više godina je bio urednik Američkog Srbobrana. Do 1997. godine živeo je u Čikagu kada se preselio u Beograd. Pored srpskog jezika, govori francuski i ruski, a služi se nemačkim, italijanskim, latinskim i starogrčkim.

Glavni predmet njegovog istraživanja jeste srpska antička istorija, koju zvanična istoriografija ne poznaje. Njegovi tekstovi govore o navodnom postojanju srpske antičke istorije od 2000. godine p. n. e, pa do 7. veka, kada su po zvaničnoj istoriji, Srbi došli na Balkan zajedno sa drugim slovenskim narodima.

Pojavio se na skupu ,,Metodološki problem porekla Albanaca" 21. juna 2007. godine u organizaciji SANU Trinaest radova sa ovog skupa, među kojima i rad Jovana I. Deretića (Arbanasi, od Kavkaza do Srbije), objavljeni su u knjizi Albanci - Lažni Iliri, Pešić i sinovi, ISBN 978-86-7540-084-4.

Učestvovao je i na tri međunarodna kongresa u Sankt Peterburgu, na kojima je predstavio svoje radove:

    Prvi međunarodni kongres Akademije fundamentalnih nauka, održan je od 12. do 14. maja 2008. godine na kom je dr Deretić predstavio svoj rad ,,Doćirilovska pismenost", i predstavio je srpsko-rusko (rašansko) pismo, zvano srbica;
    Drugi kongres Instituta za staroslovenske i staroazijske civilizacije je održan od 12. do 14. maja 2009. godine, i tu je dr Deretić predstavio svoje izlaganje o doseljavanju Albanaca na Balkan;
    Treći kongres Instituta za staroslovenske i staroazijske civilizacije je održan od 12. do 14. maja 2010. godine, i tu je predsedavao sekcijom o srpsko-rašanskoj kulturi.


Politička karijera

Kasnije je bio na listi Demokratske zajednice Srbije dr Obrena Joksimovića.

U decembru 2009. godine, pokušao je da učestvuje na ponovljenim lokalnim izborima u opštini Voždovac, kao nosilac liste Pokret za Voždovac, ali ta lista nije ispunila neophodne uslove za učešće na izborima.

Godine 2011. osnovao je udruženje građana Slobodna Srbija.


Deretićevo viđenje istorije Srba

Deretić smatra da je istorija srpskog naroda izmenjena pod pritiskom Austrougarske i Vatikana na Berlinskom kongresu nakon čega u Srbiji počinje da se krije antička istorija srpskog naroda i srpskom narodu se nameće priča da je na Balkansko poluostrvo došao tokom Velike Seobe Slovena na Balkan. Deretić smatra da je današnja istorija o srpskom narodu napisana na osnovu odeljka Konstantina VII Porfirogenita ,,O narodima". Po njemu ovaj odeljak je izmišljen i nekoliko vekova kasnije ubačen u njegovo delo ,,O upravljanju Carstvom", kako bi se promenila istorija.

Neke od tvrdnji o istoriji srpskog naroda koje promoviše Jovan I. Deretić su:

    Velike seobe Slovena na Balkan nije bilo već su Sloveni na Balkanu autohton narod koji su antički pisci drugačije nazivali. Tako da su Iliri, Tračani, Dačani idr. samo različita imena za srpski narod.
    Aleksandar Veliki je zapravo srpski vojskovođa Aleksandar Karanović i on je treći srpski vojskovođa koji je u svom pohodu na istok došao do Indije. Pre njega su to učinili Nino Belov i Serbo Makaridov.
    Ostali slovenski narodi su proistekli iz srpskog naroda.
    Hrvati su poreklom avarsko pleme koje je primilo srpski jezik.
    Srpsko pismo (srbica) je najstarije evropsko pismo iz koga su se razvila sva kasnija evropska pisma.[11]
    Srbi su dobili Kosovsku bitku 1389. godine.
    Dušanovo carstvo je obuhvatalo značajno veće teritorije.

Deretić o srpskom imenu

Deretić navodi da je Serbon poštovan kao vrhovni bog kod Srba koji je bio prisutan svuda gde je srpski narod dosegao. Da li je sam bog dobio ime po narodu, ili narod po bogu, kako kaže, još nije otkriveno. Serbon ima i svoje dvojnike kod drugih naroda, Grka i Rimljana, ali se njegova uloga ni kod njih nije promenila, obrazlaže Deretić. Serbon je bio bog rata, ratničkog staleža kod Srba. Deretić tvrdi da je prvi koji je dao pravilan toponim o srpskom imenu bio Herodot. Herodot kaže da se na Sredozemnom moru, tačnije na istočnom delu Sredozemnog mora nalazi jedan zaliv za koji su stari Grci mislili da je jezero. Herodot to jezero naziva ,,serbonidos limne" na starogrčkom jeziku, što Deretić proizvoljno tumači kao ,,srpsko jezero". Drugi oblik čistog srpskog imena Deretić nalazi kod rimskog pisca Plinija i geografa Ptolemeja. Obojica, tvrdi Deretić, upotrebljavaju ime ,,Serbi" narod koji Deretić definiše kao Srbe u predelu Kavkaza. Što se tiče srpskog imena na predelu evropskog kopna, Deretić Ptolemejevo pominjanje grada Serbinon na Savi, današnji Zagreb, dovodi u vezu sa navodnim starovekovnim Srbima. Na predelu antičkog Epira Deretić nalazi tri toponima o navodnom srpskom imenu, Serbijani, Serbijana i Serbijane. Na predelu antičke Grčke, tačnije u Arkadiji navodi mesto koje se naziva Serbon. Deretić smatra da je mesto dobilo ime ako ne po samom bogu Serbonu onda po hramu tog boga koji se na tom mestu navodno nalazio. Zatim u Meseniji, nalazi mesto koje se zove Serbota, u Lakoniji mesto koje se zove Serbojka. U Engleskoj, na britanskom ostrvu, Deretić tvrdi da je postojalo mesto koje se zvalo Serberijam, i to ime je navodno očuvano kroz ceo antički i srednjovekovni period sve do 15. i 16. veka kada je taj naziv promenjen u Salzberi, ističe Deretić. To su nazivi u kojima je navodno očuvano ,,pravilno srpsko ime". Pored ovih, Deretić nalazi nešto izmenjena srpska imna u kojima je došlo do zamene jednog od suglasnika, pa tako za grad Sofiju koji se u antičkom zvao Serdika, Deretić tvrdi da se zvao Serbika. Inače, što se tiče pravog, odnosno izvornog naziva za Srbe, Deretić tvrdi da on glasi ,,Serbi".

Deretić o Podunavlju kao praprostoru Srba

Deretić ističe da se pored egipatske civilizacije na Nilu, i mesopotamske između Tigra i Eufrata, razvila i podunavska civilizacija na obalama reke Dunav, i da je bila mnogo naprednija od ostalih. Po njegovim rečima, prva zemljoradnja i prva obrada metala su bile zastupljene baš na ovom području. Prerada bronze je u Podunavlju bila zastupljena u 6. milenijumu p. n. e, a zemljoradnja u 3. milenijumu kod Starčeva i 4. milenijumu kod Lepenskog Vira tvrdi Deretić. Zatim se, po njegovim rečima, u Podunavlju razvila grnčarija, i navodeći predmete koji su iskopani u Vinči, Deretić govori o velikoj umetnosti i stilu u njihovoj izradi. Deretić govori i o prvim božanstvima u Podunavlju, pa se pored Sunca kao izvor života obožavao i Mesec kao božanstvo plodnosti i tvrdi da se na tim iskopinama nalazi i simbol iz današnjeg grba Srbije, 4 ocila. Međutim po njegovom shvatanju to nisu 4 ocila već 4 mlada meseca i ističe da se oni nalaze na svim oslikavanjima tzv. boginje Serbone, boginje plodnosti. Kao najveće dostignuće podunavske civilizacije Deretić ističe pismo ,,srbicu", i tvrdi da su od njega nastala kasnija pisma, rimska, grčka i jevrejska. Deretić navodi da se ova civilizacija širila u pravcu 7 reka i nabraja tzv. sveto sedmorečje, Drava, Sava, Drina, Morava, Dunav, Tisa i Tamiš. Međutim, razvojem civilizacije i tehničkim dostignućima javlja se i potreba za osvajanje prostora koji nisu izvorno bili njen deo, pa Deretić navodi tri velika pohoda iz pravca Podunavlja ka Maloj Aziji, Persiji i Indiji pod vođstvom tri osvajača: Nina Belova, Serba Makeridova i Aleksandra Velikog.

Deretić o Srbiji pre Rimskog carstva

Po Deretiću Srbija se prostirala duž istočne obale Jadranskog mora, nekoliko vekova pre rimskog osvajanja. Prestonica ove antičke Srbije bio je grad Sarda, današnji Skadar. Ovu Srbiju, duž Jadranskog mora, naziva Jadranskom Srbijom, da bi napravio razliku između nje i druge dve Srbije: jedna u Dakiji(današnja Rumunija) i druga na severu, na Sarmatskom moru (Baltičko more).

Po Deretiću, Jadranska Srbija je dostigla najveći svoj domet u vreme vladavine kralja ili cara Agrona, od 240. do 230. godine p. n. e. Ovu Agronovu državu Zonara naziva ,,Srpskom imperijom".

Jadranska Srbija je imala u svome sastavu sledeće pokrajine, prema savremenim nazivima: Crnu Goru, Albaniju, Metohiju, Rašku, Bosnu, Hercegovinu, Dalmaciju, Liku i Krbavu i Istru. Cela jadranska obala, od Trsta do Jonskog mora, bila je u posedu Srbije.

Deretić takođe tvrdi da je Jadranska Srbija osvojena od Rimljana, postepeno u nekoliko ratova od 229 do 168 godine s. e. a rimska vlast je utvrđena tek 9-te godine n. e.

Rimljani su Srbiju nazivali Ilirijom, imenom koje su preuzeli od Grka. Po Deretiću Jadranska Srbija nije bila i jedina srpska država na Helmskom Poluostrvu pa su Grci upotrebljavali posebne nazive za svaku od njih. Jedno srpsko pleme sa predela između reka Vojuše i Maće zvalo se Ilirima, ili tačnije rečeno: Grci su ih zvali Ilirima. Kako je to pleme iz Jadranske Srbije bilo najbolje poznato Grcima, oni su po njemu i sva druga srpska plemena, zapadno od njega, nazivali Ilirima.

Po raspadu Rimskog carstva i po raspadu rimske Ilirije Deretić tvrdi da Vizantinci su nazivali Ilirijom samo dračku temu, to jest predeo plemena Ilira.

Takođe ime Dalmati i po njemu ime Dalmacija nisu imena nekog posebnog naroda. To je ime nastalo po tvrđavi Dalmi, koja je bila sedište jednog saveza srpskih plemena u borbi protiv Rimljana, oko 160 godine s. e. Tvrđava Dalma se nalazila desno od izvora reke Neretve, iznad Nevesinja. Plemena Dalmskog Saveza Rimljani su nazivali Dalmatima.

Deretić afirmiše da stari pisci su najčešće govorili o pojedinim pokrajinama ili plemenima, a ređe o narodu kao celini u nacionalnom pogledui da nisu imali isto shvatanje o naciji kao što to mi danas imamo.

Deretić tvrdi da je i Herodot, u petom veku s. e., utvrdio da su Veneti i Iliri jedan isti narod. Citira i geografa Tolomeja iz Aleksandrije(drugi vek n. e.)koji kaže da su Veneti (Venedi) veliki narod koji čini dobar deo Sarmatije. Deretić pod Sarmatijom podrazumeva Severnu Srbiju, a Srbi u njoj se nazivaju Venetima. U Severnoj Srbiji bilo je tada i drugih naroda osim Srba.

I Mavro Orbin, 16-ti vek, kaže: "Ovi Tolomejevi Veneti su današnji Sloveni".Potom citiran je i Euzebije Pamfil, 4-ti vek n. e. koji kaže da je Tiberije pobedio (9-te godine n. e.) ,,sarmatske Dalmate".

Deretić uzima u obzir i ravenskog anonimnog pisca Kosmografije, koji je živeo polovinom 7. veka, i koji kaže da su postojale tri Srbije: jedna do Grčke, druga u Dakiji i treća u Sarmatiji, do Sarmatskog mora. Pod prvom Srbijom koju mi nazivamo Jadranskom, ovaj anonimni pisac podrazumeva i staru Makedoniju. Druga Srbija je, kaže, bila otadžbina antičkih Dačana. Treća je otadžbina Sarmata.


Dela

    Istorija Srba, I tom, Nica, 1975.
    Istorija Srba, II tom, Nica, 1976.
    Zapadna Srbija, Čikago, 1995.
    Serbi, narod i rasa – Nova Vulgata, Čikago, prva edicija 1995; Beograd, 2006. drugo izdanje, 2009. treće izdanje - ISBN 86-86129-03-x
    Arbanasi u Srbiji, Beograd, 1999.
    Antička Srbija, Beograd, 2000.
    Srbi i Arbanasi, Beograd, 2005. - ISBN 978-86-90277-52-0
    Naša pobeda, Beograd, 2006.
    Albanci lažni Iliri, Beograd, 2007.
    Izmišljeno doseljavanje Srba, Beograd, 2008. - ISBN 978-86-86129-04-8
    Srbica, Beograd, 2009.
    Doćirilovska pismenost
    Istorija Srba i Rusa, I tom
    Pavlova pećina (koautorstvo)

[Seka Aleksić - Biografija]

Seka Aleksić - Biografija



Rodjena je 23.aprila 1981. godine u Zvorniku, u Bosni i Hercegovini.Rodjena je u znaku bika, sa podznakom vodolija. Njenu porodicu čine majka,otac i brat.
Išla je u osnovnu školu "Mitar Trifunović Učo" u Zvorniku. Njen učitelj je bio iskusni i provereni pedagog Irfan Nevzatović. Seka je sa njim i danas u kontaktu, i ti njihovi susreti su veoma dirljivi.
Seka je oduvek volela muziku, a njen pevački uzor je bila Vesna Zmijanac.
   U osnovnoj školi je zbog izrazitog talenta za pevanje bila dugo godina solista u školskom horu, sa kojim je išla na brojna takmičenja, na kojima su osvajali najcešće prva mesta.
Prvi profesionalni nastup imala je u leto 1996 godine, a njen prvi orkestar sa kojim je nastupala zvao se "Strogo poverljivo".
U nerednih nekoliko godina pevački put je vodio Seku Aleksić po celoj bivšoj Jugoslaviji.
2000-te godine odlazi u Švajcarsku gde ostaje 2 godine. Tamo peva po klubovima i diskotekama i za kratko vreme postaje neprikosnovena zvezda za našu dijasporu, ne samo u Švajcarskoj.
Tamo je 2002 godine uradila svoju prvu matricu za cd.
Krajem oktobra 2002 godine, u hali sportova "Ada" u Ćupriji održan je deseti po redu festival narodne muzike "Moravski biseri" na kojem je Svetlana Aleksić pobedila glasovima publike.
Sutradan u svim novinama i revijama su osvanuli naslovi sa njenim imenom, i sa njenim fotografijama. Svuda su bile samo reči hvale, divljenja i najave nove zvezde naše estrade. "Nova mega zvezda je rodjena" pisalo je u mnogim revijalnim listovima.
   Početkom decembra 2002 godine, u moćnoj produkciji i medijskoj prezentaciji kuce "Grand" objavljen je prvi cd Seke Aleksić sa vodećim hitom "Da sam muško", koji je postigao planetarnu popularnost.
U početnim nastupima na tv "Pinku", kao i na drugim tv kanalima, Seka je imala tremu,bila je po malo zbunjena, ali je svojom iskrenošću i spontanošću uspevala da šarmira sve, i kritičare, i voditelje i publiku. Imala je jedan cilj - "da bude najbolja"! I postala je najbolja!
Njeni nastupi zabeleženi su na svim svetskim meridijanima. Nastupala je na gotovo svim kontinentima, a najviše u Evropi.
Postala je neprikosnovena estradna zvezda na prostoru bivše Jugoslavije. Podjednako je vole u Crnoj Gori, Makedoniji, BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Rumuniji... itd
   Nakon godinu dana , 2003-ce godine Seka objavljuje svoj drugi cd. I on je objavljen u produkcijskoj kući "Grand ", a autori pesama su proverena i najbolja ekipa na svetu, za ovu vrstu muzike - Dejan Abadić, Dragan Brajović Braja, Marina Tucaković...
I ovaj cd se pojavio početkom decembra. Njime je Seka definitivno potvrdila svoj uspeh, i njime je učvrstila svoje vodeće mesto na našoj estradi!
Zatim počinju da stižu razna priznanja, kao što su: "Oskar popularnosti", "Hit godine", "Pevačica godine", "Album godine", "Scenski nastup godine" itd.
Status mega hita sa ovog cd-a ponela je pesma "Crno i zlatno".
   U julu 2005 Seka je objavila svoj treći cd. Naslovna pesma na tom cd-u bila je "Dodji i uzmi me". Bio je to svojevrsni provokativno-ljubavni zov devojke ili žene, koji su sve dame prepoznale kao deo svog ženskog sentimenta, Sve pesme na ovom cd-u su postale veliki hitovi, a pesma "Iskoristi moje mane" je postala ženska himna. U novembru pomenute godine, tacnije 9-og novembra Seka je imala svoj prvi solistički koncert u Tuzli, u hali sportova "Mejdan", gde ju je dočekalo 8 hiljada obožavalaca!!! Seki je posebno drag taj koncert jer je njemu prisustvovao, pored svih, dragih joj ljudi, i njen učitelj iz osnovne škole Irfan Nevzatović!
   Zatim je usledio humanitarni koncert u Sremskoj Mitrovici, u sportskoj hali "Pinki", pod nazivom 'SEKA ZA OSNOVCE'. Ovim koncertom Seka je uspela da pokaže svu širinu svoje duše.
   Ona je ceo prihod od koncerta uložila u nabavku nekoliko desetina kompjutera sa opremom, i poklonila ih osnovnim školama u sremskom i mačvanskom okrugu!!!
   Te iste godine Seka lansira i svoju modnu liniju pod nazivom 'RICH BITCH' koja je rasprodata u rekordnom roku. Ujedno je prva, i jedina naša zvezda koja je osnovala svoj sopstveni modni brend. Lepota modnih linija, atraktivnost krojeva, moderne boje, mladalački modeli, neupadaljive, a veoma ukusne dekoracije i aplikacije, kvalitet materijala, zastupljenost prirodnih materijala i tkanina, kao i modne kreacije koje naglašavaju lepotu tela... samo su neke od impresija modnih kritičara koji su videli ovu kolekciju...
   Godinu 2006-tu Seka ce pamtiti, osim po brojnim nastupima širom sveta, i po svom prvom igranom filmu - "Mi nismo andjeli - treći deo", u kome je igrala lik "Smokvice". Ovom ulogom ona je ostvarila svoj detinji san da postane pevačica ili glumica. Seka je postala i pevačica, i glumica!!!
Pomenuti film je bio najgledaniji te godine u Srbiji, a Seka je dobila bezbroj komplimenata za odigranu ulogu.
U novembru 2007. godine svetlost dana ugledao je i njen četvrti po redu album, koji nosi naziv "Kraljica", po istoimenoj pesmi. Ovaj album Seka je spremala temeljno i studiozno, vodeći računa o najsitnijim detaljima, ne bi li opravdala poverenje velikog broja svojih fanova i poštovalaca, koji su ovaj album išcekivali sa velikim nestrpljenjem. Njihovo čekanje se ipslatilo, Seka ih je sve obradovala sa 11 novih hit pesama, koje su munjevito zavladale diskotekama, kafićima, cd plejerima...
   Dragan Brajović, Dejan Abadić, Marna Tucaković i Romario potrudili su se da ovaj Sekin cd- zvuči moćno i antologijski! Posebnu čast Seka je imala što joj je pevač i kompozitor Sergej Ćetković, (koga privatno sluša i obožava njegove pesme), napisao jednu prelepu baladu pod nazivom "Reci gde smo mi", koja se takodje nalazi na ovom cd-u.
   Mnogi su se pronašli u novim pesmama Seke Aleksić, a posebno pripadnice lepšeg pola. Novinari je proglašavaju neprikosnovenom kraljicom srpske estradne scene. Njena popularnost nije jenjavala, a interesovanje za njene nastupe bilo je ogromno, pa je usledila izuzetno posećena turneja po Evropi, kasnije i Americi, na kojoj Seka promoviše svoj četvrti album.
   Uporedo sa novim albumom Seka je radila na svojoj modnoj liniji Queen S, u okviru koje se pojavljuju unikatni modeli haljina, nakit, a Seka najavljuje i modnu liniju za kucne ljubimce, po čemu je ponovo prva u Srbiji i okruženju. Osniva i humanitarni fond "Deci s ljubavlju" sa namerom da pomogne deci lišenoj roditeljskog staranja, topline i ljubavi.
   Svi novi izazovi kod nje dovode do euforije i žudnje da pobedi, da bude najbolja u svemu. Ona je rodjena kraljica i pobednica! Takvom ju je Bog stvorio, i ona tu misiju ostvaruje sa svakim novim projektom! Snagu i energiju prikuplja na egzotičnim mestima kao sto su: Kuba,Tajland, Egipat, Dubai, Bali...itd, a obožava da posećuje svetske centre kulture, poput muzeja, galerija, pozorišta i opera, gde obogaćuje svoje znanje i svoju dušu... Lepa, mlada, energična, maksimalno odgovorna i ambiciozna da u svemu bude prva i najbolja, beskrajno odana majci i porodici, verna prijateljima i drugovima, iskrena i spontana, prostodušna i osetljiva na socijalne probleme siromašnih i nemoćnih, obožavalac zdravog života i sporta, zdrave hrane i cveća, (naročito ruža), nežno raspoložena kada sunce izlazi, ili zalazi...itd. Seka Aleksić je jedinstvena pojava u svetu estradne umetnosti, koja je, van svake sumnje, najveća zvezda estrade prve decenije 21-og veka, sa izgledom da to ostane i u sledećim decenijama!

["Delfini" su šampioni Evrope!]

"Delfini" su šampioni Evrope! 

Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je drugu titulu prvaka Evrope od sticanja nezavisnosti, a "delfini" su do zlata u Ajndhovenu stigli pobedivši Crnu Goru sa 9:8, revanširavši se tako "ajkulama" za poraz u finalu Evropskog prvenstva odigranog 2008. u Malagi.



Značaj ovog finala, trećeg za "delfine" od raspada državne zajednice a drugog za crnogorske "ajkule", u mnogome je odredio i to kako će se odvijati uvod meča. Odbrane su se bolje snalazile od napada, ofanzivne akcije često su prekidane zbog grešaka igrača koji su jurišali ga protivničkom golu, a na sve to su se i čuvari mreže isticali.

Zato se čitavih sedam minuta čekalo na prvi gol, no kada god bi neko uspeo da povede, a tri puta u nizu vodila je Srbija, vrlo brzo se stizalo do izjednačenja. Pred sam kraj poluvremena, nakon što je posle Sorove odbrane peterca Janoviću i Pijetlovićeve majstorije u trećem golu sa igračem više, činilo se da su "delfini" na putu da se rezultatski odlepe, ali su sjajni pogoci razigranog Ivovića i Vladimira Gojkovića, doneli "ajkulama" prednost pred veliki predah.

Bilo je tada jasno da će odlučiti trenutak inspiracije, neki poseban momenat koji će podići ekipu a uzdrmati moral rivala, a onda se on desio na početku treće deonice. U jednom trenutku "delfini" su ostali bez dvojice isključenih saigrača, ali ne samo da nisu klonuli duhom u toj situaciji, već su uspeli da se velikim trudom izdignu iz tog teškog momenta i odbrane se. Desetak sekundi kasnije, kontranapad Srbije okončan je golom Aleksića, čime je otpočeo ples "delfina".

Preokrenuli su vođstvo rivala, poveli i - krenuli po novo zlato. A nije im bilo lako. Isključenja su im osipala redove, čak tri puta im se u ovom finalu desilo da moraju da se brane bez dvojice u bazenu u odnosu na standardan broj, ali - nisu klonuli. Možda ih je bilo manje u bazenu, ali u njemu ne igra broj, već srce. A tu je uvek jedno. Ekipno.

Finale Evropskog prvenstva u vaterpolu 2012.
Srbija - Crna Gora 9:8 (1:1, 2:3, 3:1, 3:3)
Ajndhoven - Bazen: Peter van den Hugenband. Gledalaca 3.500. Sudije: Stavridis (Grčka), Gomez (Italija). Igrač više: Srbija 13 (7), Crna Gora 11 (4). Dva igrača više: Srbija 1 (1) Crna Gora 3 (1) Peterci: Crna Gora 1 (0).
Srbija: Soro, Šaponjić, Gocić, Udovičić 2, Ćuk, Pijetlović 1, Nikić, Aleksić 1, Rađen 1, Filipović 1, Prlainović 1 , S.Mitrović 2, B. Mitrović.
Crna Gora: Radić, Brguljan, Pasković 1, Petrović, Klikovac, Radović 3, N. Janović 1, M.Janović, Ivović 2, Zlokovi1ć, Gojković 1, Jokić, Šćepanović.