Photo info A small but mighty guardian
Spring Point Ledge Light in South Portland, Maine
© Haizhan Zheng/Getty Images

Tajna srpskog trougla

Započeo MarkoKg, Jul 27, 2009, 11:41:34

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

MarkoKg

Tajna srpskog trougla


Geolozi, demografi, turizmolozi, etnolozi i ekolozi

ČUDO i dar prirode - Đavolja varoš, nalazi se na njenim obroncima. Čuveni vizantijski car Justinijan Prvi na suprotnoj padini sazidao je velelepni grad, Justinijanu Primu. Pod njenim okriljem su i rudnik zlata, olova i cinka u Lecu i jedinstveni gejzir s toplom vodom u Sijarinskoj banji.
Koje još tajne krije Radan planina? Da li je tačno da se u komunističkom dobu u njenoj utrobi deponovao radioaktivni otpad?
Odgovore na ova pitanja i mnogobrojne misterije koje se povezuju sa ovom planinom, čija se najviša kota Petrov vrh nalazi na 1.400 metara nadmorske visine, pokušaće da sazna grupa istraživača, geologa, demografa, turizmologa, etnologa i ekologa. Pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnologiju, 24 istraživača, uglavnom sa severa zemlje, iz Vojvodine, već desetak dana proučavaju i istražuju sve što je u vezi sa ovom planinom.
"Krivac" za čitav ovaj poduhvat, najsveobuhvatniji do sada, jeste Aleksandar Todorović, apsolvent geografije na Novosadskom univerzitetu. Njegovi su rodom iz ovog kraja, i još kao
dete upijao je ovdašnje lepote prirode. Veruje da "ima nešto" u ovoj planini. Bio je dovoljno ubedljiv da njegovu ideju o istraživačkom kampu prihvate Društvo istraživača "Branislav Bukurov", katedra za demografiju Beogradskog univerziteta i Ekološki centar iz Karlovaca.
- Pripreme za ovaj kamp trajale su skoro godinu dana. Sredstva u iznosu od 700.000 dinara obezbedilo nam je Ministarstvo nauke i tehnologije. Ideju podržava i opština Lebane, tako da možemo da se posvetimo naučnim istraživanjima. Povod istraživanja je namera Zavoda za zaštitu prirode da čitav kompleks Radana proglasi za dobro izuzetnog značaja - kaže Todorović.
- Ciljevi našeg istraživanja su geografija naselja, turizam, demografija, etnologija i zaštita životne sredine. Radan planina će dobiti ličnu kartu sa svim podacima - dodaje Todorović.
Istraživači su podeljeni u grupe i svako ima svoje zaduženje, ne samo po pitanju naučnih ciljeva, već i tokom spremanje hrane i čišćenja kuće. Dnevno prepešače i po 30 kilometara. Marija Gajić, demograf, kaže da je poslednji čas za istraživanja, jer život na Radan planini polako odumire.
- Prosek starosti na ovoj planini je 70 godina, a u Srbiji je oko 41 godinu. Popis iz 2002. godine nam malo koristi, jer se situacija na terenu mnogo promenila. Recimo, sela koja po popisu imaju 80 stanovnika sada nemaju ni 20 - navodi Marija, koju posebno interesuje proces rađanja kroz tri generacije.

SRODILI SE S PLANINOM
RADANOM se već pročulo da neka deca, "pametna i lepo vaspitana", kruže okolo i "nešto zapitkuju". Aleksandar, kome su kolege već nadenule nadimak Krivoputić, kaže da je prvobitno nepoverenje meštana iščezlo i da sada imaju dobru saradnju.
- U početku znaju da budu nepoverljivi, ali, kada nam otvore vrata svojih kuća, i svoje duše, ništa više ne kriju - kaže Krivoputić, koji se nada da će do kraja kampa ovaj njegov nadimak biti neosnovan. - Već smo se srodili s planinom i uskoro za nas neće biti tajni