samo-opusteno Zdravlje na dlanu
Pages: 1
Bolesti zavisnosti By: Alle Date: Septembar 01, 2010, 18:49:50
 U drevnim civilizacijama (vavilonskoj, persijskoj, staroindijskoj, Grci,  
 Rimljani, Turci, Indijanci, Inke...) ljudi su koristili prirodne droge iz svoje
 okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga
 izvan tog konteksta bila je retka pojava.  

 U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije korišćenja i pojave
 zloupotrebe droga.

 Dolazi i do dramatičnog porasta broja osoba - zavisnika od različitih
 droga, bilo prirodnog ili sintetičkog porekla i to naročito među mladima.


Droga za silovanje

Droga za silovanje (date rape drug) je termin koji se koristi za bilo koji narkotik koji se može upotrebiti kod seksualnog iskorišćavanja žrtve.

Obično se radi o supstancama sa sedativnim, hipnotičkim i amnestičkim dejstvom, a dodaju se u hranu ili piće bez znanja žrtve.

Vrlo je širok krug sredstava koja mogu imati ovaj efekat, sedativi iz grupe benzodijazepina, drugi hipnotici, te kombinacija alkohola sa sedativnim učinkom.

Tu spadaju GHB, ketamin i flunitrazepam, poznatiji kao rohipnol.

On deluje tako da onemogući žrtvu da se brani od nasilnika, a može da izazove i privremeni gubitak pamćenja, pa se žrtva ne seća ničega što se događalo u periodu koji je usledio nakon konzumacije.

Najčešće sve izgleda kao noćna mora, a naknadno dolazi do osećanja krivice, nemoći.

Počinje da deluje već posle 15-20 minuta posle uzimanja, a dejstvo najčešće traje četiri do šest sati, s tim da su poznati i slučajevi kada je trajalo dvanaest sati.

Naročito se potenciraju opasne nuspojave ako se kombinuje sa alkoholom, jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja.

Zastrašujuće je i pomisliti koliko postojanje ovakvih droga može biti opasno kada se nađu u rukama seksualnih nasilnika. Pitanje koje se nameće samo po sebi je šta može učiniti osoba da spreči da bude žrtva silovanja i dejstva narkotika koji omogućava taj čin.

Postoji nekoliko jednostavnih mera predostrožnosti kojih bi se trebalo pridržavati.

Pre svega, ni na javnim niti na privatnim zabavama ne bi trebalo prihvatati već natočenu čašu i otvorena pića, bez obzira da li su alkoholna ili bezalkoholna, od osoba koje ne poznajete ili u koje nemate poverenja.

U kafićima, barovima i klubovima uzimajte piće samo direktno od barmena i gledajte šta vam sipa. Nemojte svoju čašu nigde ostavljati, a dok ste za stolom nemojte okretati leđa stolu.



Takođe, bitno je da budete na oprezu, naročito ukoliko čujete da se govori o ovim drogama ili ako primetite da vaši prijatelji deluju previše opijeni za količinu unetog alkohola. Jedina preporuka u takvoj prilici je da se odmah pokupite i napustite to mesto.

Danas je kokain droga drugog stepena, što znači da se vrlo često zloupotrebljava, ali se može koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao što je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla.

U suštini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosno slobodna baza.

Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za pušenje.

Kokain se obično prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd.

Ulični dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili šećer, ili droge kao što je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

Narkomanija

Narkomanija kao oblik zavisnosti od hemijskih sredstava uključuje kompulzivnu upotrebu sredstava koja izaziva i zavisnost od droge, a karakterišu je:

- neodoljiva žudnja za nastavljanjem uzimanja droge - psihoaktivne supstance (tj. supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje) prirodnog ili sintetičkog porekla;

- dugim uzimanjem droge dolazi do porasta tolerancije, pa se količina droge povećava radi postizanja odgovarajućeg farmako-dinamičkog i psihološkog efekta;

- psihička ili fizička zavisnost, ili i jedna i druga;
- apstinencijalni sindrom, nakon prestanka uzimanja droge;
- štetne posledice za pojedinca i društvo.

Znatiželja, nezadovoljstvo i "mladalačka pobuna protiv sveta", želja za prihvatanjem u društvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja – samo su neki od stotinu razloga zbog kojih mladi ljudi počnu eksperimentisati s drogama.



Roditelji, u večnoj trci da porodici osiguraju "normalan" život, mogu se naći u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i roditelji koji misle da rade "najbolje" nađu pred zidom i užasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budućnošću i životom.

Zato, treba naći vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Baš kao što dete učimo o rešavanju drugih životnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oči ni pred drogama. Mladi čovek mora naučiti kakva mu zaista opasnost preti. Porodična sreća, pa i život mogu biti cena kojom se plaća zanemarivanje i pomisao "Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca".

Roditelji, po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. Deca koriste drogu i po nekoliko godina, a njihovi roditelji to saznaju, recimo, tek u poslednja dva meseca. Osim što su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najčešće su roditelji "slepi za promene u ponašanju kod svoje dece". Štaviše, roditelji obično negiraju promene u detetovom ponašanju.

Vreme počinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Čak se kod sve mlađih i mlađih adolescenata, kod dece od 12, 13 ili 14 godina uspostavlja zavisnost ili zloupotreba uzimanja droga. S obzirom da adolescenti još nemaju sopstvenu organizovanu ličnost, oni žele da se identifikuju sa vršnjacima, da postanu deo plemena u kome neće da štrče ni na koji način.

Ogromna je želja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost adolescenta.

Adolescent tek utvrđuje granice svojih mogućnosti. On ne zna koliko daleko može da trči, koliko može da voli, koliko može da podnosi bol. Jedna od njihovih važnih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve što požele, da mogu da nadvladaju sve prepreke.



Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško. Kao što je rekao Nathaniel Emmons:

"Navika je kako najbolji sluga, tako i najgori gospodar." Navika (habituacija) se u savremenoj literaturi svrstava u psihičku (emocionalnu) zavisnost.
Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kojem osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.

Fizička zavisnost je rezultat tkivne, odnosno ćelijske adaptacije na drogu. Droga postaje deo poremećenog metabolizma zavisnika i u slučaju naglog prekidanja konzumacije droge dolazi do apstinencijalnog (psihoorganskog) sindroma. On se ispoljava žudnjom, vegetativnim sindromom i somatomotornim simptomima, a u retkim slučajevima i konvulzijama i psihotičnim fenomenima.

Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu. Za sredstva koja imaju slična svojstva i način delovanja javlja se kombinovana (ukrštena) tolerancija.

Širenje zloupotrebe droga može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala sa povećanjem proizvodnje i ponude; promenom kvaliteta življenja i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.

Rizične grupe

Zloupotreba droge prisutna je u svim dobnim grupama, ali je ipak najrizičniji uzrast - adolescentno doba. "Krivci" za to su novi načini zabave, trendovi, pozitivni stavovi prema drogama, materijalistička filozofija, hedonistička orijentacija prema životu, povodljiv adolescentni karakter itd.

Osećaj inferiornosti i nedostatak samopoštovanja; loše socijalne prilike u porodici, nedostatak roditeljske pažnje i ljubavi doprinose verovatnoći da će adolescent posegnuti za drogama.

Psihodinamski faktori uzrokagf narkomanije

Bitan etiološki (uzročni) faktor u pojavi narkomanije je poremećaj ličnosti. Teškoće prilagođavanja su različito uslovljene. Psihodinamske škole koje naročito studiraju patogenetske faktore društva koji uslovljavaju poremećaje ličnosti navode da su faktori međuljudske konkurencije, vrednovanje slabijeg i jačeg, povod za stvaranje psihičke tenzije i straha kao njene posledice.



Taj strah iscrpljuje energiju ličnosti i dovodi do teškoća prilagođavanja. Odbrana od tog straha, svesno ili nesvesno ugrađenog u ličnost, može između ostalog biti i narkomanija.

Prema tome, gledano sa psihološkog stajališta, narkomanija je simptom bolesti, a ne poseban entitet. Sa socijalnog stajališta, ipak je treba klasifikovati kao posebnu bolesnu reakciju, jer su njene asocijalne posledice specifične.

Dok npr. veliki broj neurotika uspeva zadržati produktivan stav u društvu, narkomani u pretežnom broju slučajeva postaju asocijalni, naročito pasivnošću prema dužnostima koje društvo postavlja kao nužne (školovanje, posao, brak i dr.).

Narkomanija se najčešće javlja kod sociopatskih ličnosti i karakternih neuroza. Kod narkomana, osnovni okviri ličnosti ispunjeni su gubitkom interesa za širu i užu okolinu, smanjenjem produktivnosti, postepenim opadanjem gipkosti psihičke energije.

Zanimljivo je okupljanje narkomana. Oni u svoje grupe nerado primaju osobe koje ne uživaju u opojnim sredstvima. Ovo okupljanje, prema mišljenju nekih autora, ne potiče samo iz opreza prema vlastima, nego i odatle što interpersonalne veze narkomana imaju svoje posebne crte.

Zbog njih, ulazak drugih osoba ugrožava homogenu klimu vlastite grupe, tako ugodnu narkomanima. Izdvajanje narkomana uslovljava i društvo, jer ih sa sociološke tačke posmatranja smatra asocijalnim i manje vrednim.

Kategorije konzumenata

Osobe koje uzimaju droge uslovno se mogu podeliti u dve grupe: u prvoj se nalaze tzv. "uspešni konzumenti" koji uzimaju droge u svrhu stimulacije i smirenja, a služe im kao pomoć u trci za materijalističkim ciljevima modernog društva (karijera i zarada novca). U drugu skupinu pripadaju oni koji beže od stvarnosti jer misle da su nesposobni za život, neuspešni i nedovoljno poštovani.

Podaci o broju zavisnika moraju se uzeti s rezervom jer se do podataka može doći samo posredno, preko registrovanih zavisnika u medicinskim institucijama, preko smrtnih slučajeva izazvanih predoziranjem ili putem registrovanih kriminalnih aktivnosti.  

Alkoholizam

Kada govorimo o navikama pijenja alkohola, danas zapažamo da gotovo nema prilike koja nije praćena pijenjem nekog od alkoholnih napitaka.

Uobičajeno je piti za vreme letnjih vrućina – zbog žeđi, a u zimskim hladnoćama – radi utopljavanja. Rođenje deteta je praćeno veseljem uz čašicu, ali pijenjem se ublažava i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se češće i više pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez pijenja, dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim situacijama kada se ništa ne radi.

Najbolji opis ovog pijenja nalazimo u knjizi J. Londona – (Kralj alkohol), kad kaže: ..."kad ih zadesi nesreća, ljudi piju. Kad nemaju sreće, oni piju u nadi da će sreća doći.

Ako umesto sreće dođe nesreća, oni piju da zaborave. Ako se sretnu sa prijateljem, oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem i izgube ga, opet piju. Ako im je udvaranje okrunjeno uspehom, toliko su sretni da moraji piti.

A kad budu odbijeni, piju iz suprotnog razloga. Ako nemaju šta da rade, oni i tada piju, jer sigurno znaju da će, kad popiju dovoljan broj čaša, crvi početi gmizati u njihovim mozgovima i da će imati pune ruke posla. Kad su trezni, žele da piju. A kad se napiju, žele da piju još više..."

Izrazito pozitivni odnos društva prema konzumiranju alkohola leži u njegovom psihofarmakološkom učinku na čoveka. On je izraziti anksiolitik i blagi sedativ. Ublažavajući napetost razgaljuje dušu i umnogome olakšava međusobnu komunikaciju.

Anksioznost je u čoveka normalana pojava, bez koje ne bi bilo moguće prilagođavanje na svakodnevne nove uslove.


Čovek tokom evolucije nije razvio neograničeni prag podnošljivosti (tolerancije) na frustracije. Najčešće rastemo u oskudici, skučenosti i u emocionalno nesređenoj porodici. Život je, takođe, pun osujećenja, zabrana, kazni i raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune zaokupljenosti samoljubljem i strahom od obespravljenosti. Nasilje nije nikad jače carevalo. Ljudsku zajednicu karakteriše "kultura mržnje", gde frustracija, gnevnost, suparništvo, sebičnost i mržnja istiskuju sklad, ljubav, toleranciju...

Navedene su svakodnevne pojave koje provociraju kvalitativnu i kvantitativnu pojačanu anksioznost. To su neugodne emocije koje čovek teško podnosi. Stoga on spontano traži neko sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao ga je u alkoholnom piću, prihvatio ga i ugradio ga u život u svakodnevnoj potrebi za olakšanjem napetosti. Tako se alkoholno piće instaliralo u kulturu najvećeg dela čovečanstva i postalo svakodnevni i nerazdvojni pratilac savremenog čoveka.

Odg: Bolesti zavisnosti By: Alle Date: Septembar 02, 2010, 21:18:25
Marihuana



Marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas.To je zelena, braonkasta ili siva mešavina sitno isecakanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki Indijske konoplje (Cannabis sativa).

U svetskom žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas
se najčešće koriste termini: trava, vutra, šit (hašiš), pot, gandža, mara. Obično se puši umotana u cigarete koje se nayivaju džojint (joint) ili u luli (pajp, ćilam, nargila).

Ima jači miris od duvana u cigarete, kao i od duvana u luli. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao što je krak ' kokain (crack-cocaine), izmrvljene tablete, što se obično naziva "hemija". Neki korisnici marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao čaj.

U Severnoj Americi tokom gajenja često se biljka zaliva vodom u koju se dodaje više vrsta hemikalija koje daju marihuani dodatne halucinogene efekte prilikom konzumiranja a i dovode do zavisnosti.

Glavni sastojak u marihuani (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta -9- tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima.

Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a koji sadrži. Jačina droge se meri u odnosu na prosečnu količinu THC-a. Marihuana prosečno sadrži oko 3% THC-a.



Zdravstvene teškoće

Marihuana je štetna i rizična po zdravlje. Veoma je teško precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na činjenicu da ne postoji sistem u našem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo različitih kategorija opijata, kao što su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge.

Marihuana može biti štetna na mnogo načina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom dužeg vremena konzumiranja.

Upotreba marihuane prouzrokuje:

Probleme sa pamćenjem i učenjem; zaboravljanje; gubitak koordinacije; dezorijentisanost; iskrivljenu percepciju; ubrzani rad srca; anksioznost i napade panike; napade paranoje, straha i smeha; napetost; zakrvavljene oči; povećan apetit.



Posledice korišćenja marihuane:

Oštećenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremećaji u reproduktivnim organima i radu srca, povećanje krvnog pritiska, rak.

Uticaj na mozak

THC oštećuje nervne ćelije u delu mozgu zaduženom za pamćenje. Naučnici su otkrili da THC menja način na koji informacije dolaze do mozga i prerađuju se u hipokampusu (limbički sistem mozga koji je od presudnog značaja za učenje, pamćenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom). Neuroni u sistemu prerađivanja informacija u hipokampusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom području ometeni su prisustvom THC-a.

Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.

Uticaj na pluća



Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Pušenjem "trave" se povećava rizik od pojave bronhitisa i upale pluća, a pet xointa nedeljno, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent dnevno popušenoj pakli cigareta.

Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Ovo može biti zbog toga što korisnici marihuane dublje udišu dim i duže ga zadržavaju u plućima kao i zbog toga što se dim marihuane ne filtrira.
Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.

Uticaj na srce i krvni pritisak

Upotreba, marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema.

Uticaj na trudnoću

Upotreba bilo koje droge škodi zdravlju žene u trudnoći, periodu kada ona treba posebno da se neguje i brine o sebi i svom zdravlju. Zloupotreba droga je u suprotnosti sa pravilnom ishranom i kontrolisanim aktivnostima tokom trudnoće i nepovoljno utiče na funkcionisanje imunološkog sistema a može naškoditi i fetusu. Istraživanja pokazuju da su bebe rođene od majki koje su u toku trudnoće uzimale marihuanu lakše i imaju manju glavu od beba čije majke tokom trudnoće nisu uzimale ovu drogu.

Manje bebe imaju većih zdravstvenih problema od većih beba. Postoje studije koje ukazuju na probleme nervnog sistema i koncentracije kod dece čije su majke pušile marihuanu za vreme trudnoće. Dojilje koje uzimaju marihuanu, putem mleka prenose određenu količinu THC-a na bebu. Konzumiranje marihuane tokom prvog meseca dojenja može da uspori razvoj motorike (kontrolisanje pokreta) kod bebe.

Uticaj intezivnog konzumiranja marihuane na učenje, ponašanje i motivaciju

Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima šta se s njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate.

Jedna studija sprovedena među srednjoškolcima pokazuje da vitalne sposobnosti vezane za koncentraciju, učenje i pamćenje izuzetno slabe kod onih koji redovno uzimaju marihuanu, čak i posle prekida od 24 sata. Upotreba marihuane među tinejxerima prouzrokuje slabiji uspeh u školi, devijantno ponašanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delinkventima i uživaocima droga.

Takođe, istraživanja pokazuju regresivno ponašanje (sisanje prsta, bes) kod dece predškolskog uzrasta čiji roditelji uzimaju marihuanu, nego kod dece čiji roditelji ne konzumiraju ovu drogu.

Zavisnost

Zavisnost od bilo koje droge postoji kad postoji snažna, nekontrolisana želja i potreba za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i društvenim posledicama. Marihuana zadovoljava ovaj kriterijum.

Postoje mišljenja da marihuana ne izaziva zavisnost, međutim najnovija istraživanja su pokazala da se kod ove droge dugotrajnim korišćenjem podiže prag osetljivosti uživaoca i povećava se njegova tolerancija na drogu, pri čemu se razvija i zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, i u ovom se slučaju pojavljuju prateći efekti. Neki teški korisnici pokazuju znakove zavisnosti, jer kad ne uzimaju drogu javlja se apstinencijalna kriza: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak težine i drhtanje ruku.

Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabeleženo antisocijalno ponašanje brzo je došlo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takođe, pokazala da je kod problematične omladine koja puši cigarete, uzima alkohol i marihuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pušenja cigareta, a još veće nego do redovnog uzimanja alkohola.

Izmeđuu ostalog, istraživanja na životinjama sugerišu da marihuana stvara i fizičku zavisnost, što se potvrđuje apstinencijalnim krizama kod ljudi. Kod redovnih korisnika marihuane može se razviti "tolerancija" što znači da su im potrebne veće količine droge da bi se postigli željeni rezultati, koje su ranije postizali s manjim dozama.

Lečenje

Prema podacima NIDA (National Institute on Drug Abuse), u SAD više od 120.000 ljudi godišnje započne lečenje zavisnosti od marihuane. Do pre nekoliko godina bilo je teško pronaći program lečenja. Lečenje ove zavisnosti bilo je isto kao i lečenje zavisnosti od drugih droga.

To je uključivalo detoksifikaciju, terapiju ponašanja i terapijske grupe. Odnedavno, istraživači testiraju različite načine da korisnike marihuane uključe u terapiju i da im pomognu pri odvikavanju. Program lečenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrške.

Koliko marihuana ostaje u organizmu?

Posle konzumiranja marihuane, njen glavni halucinogeni sastojak, THC (delta-9-tetrahydrocannabinol), ostaje u organizmu od 3 do 30 dana u zavisnosti od metabolizma osobe. Ako se bas konkretno trazi da li je neko konzumirao marihuanu, ispitivanje mora da se radi direktno za THC, odnosno na opojne droge.

Po konzumiranju marihuane, THC ostavlja tragove u plucima, krvi, mozgu, jetri, masnom tkivu, bubrezima i kosi. Obicno se testovi na opojne droge rade na mokracu i tu se moze ustanoviti prisustvo THC do 30, a u zavisnosti od metabolizma ispitanika, i do 45 dana. Novija istrazivanja u SAD pokazuju da tragovi THC najduze ostaje u korenu kose i to cak do 3 godine od konzumiranja.

Medjutim, danas postoje razne supstance koje mogu uspesno da odstrane THC, a i ostale narkotike i halucinogene supstance iz organizma, bar tako tvrde proizvodjaci tih sredstava (Marihuana Detox Kits).
Odg: Bolesti zavisnosti By: Alle Date: Septembar 04, 2010, 23:36:56
Inhalati



Inhalantima se nazivaju hemijska isparenja koja se udišu i stvaraju psihoaktivne efekte, što znači da dovode do izmene svesti. Iako su mnogi ljudi izloženi isparljivim rastvaračima i drugim inhalantima, u kući ili na poslu, oni ih ne smatraju drogama, jer ta sredstva nisu proizvedena u tu svrhu.

Mladi ljudi često zloupotrebljavaju inhalante, delimično i zbog toga što su lako dostupni i jeftini. Roditelji bi trebali voditi računa da deca ne dođu u dodir sa tim proizvodima.

Inhalanti se dele u sledeće kategorije:

1. Rastvarači

- industrijski ili kućni rastvarači ili proizvodi koji sadrže rastvarače, uključujući razređivač, benzin i lepak - rastvarači koji se koriste u kancelarijama i umetničke potrepštine, kao što su: korektor, boje, markeri, sredstva za čišćenje.

2. Gasovi

- gasovi koji se koriste u kući ili komercijalni proizvodi, uključujući butan i propan gas, gasovi za rashlađivanje - kućni aerosoli u spreju, kao što su: boje u spreju, lakovi za kosu, dezodoransi i zaštitni sprejevi - medicinski anestetički gasovi kao što su: eter, hloroform, halothane i nitrous oxide (gas koji izaziva smejanje).

3. Nitrati

- alifatički nitrati, uključujući cyclohexyl nitrite, koji je dostupan svakome; amyl nitrite, koji je dostupan samo na recept; i butyl nitrite, koji spada u ilegalne supstance.

Zdravstvene teškoće

Iako su različitog sastava, skoro svi zloupotrebljavani inhalanti stvaraju efekte slične anestetičkim, što znači da deluju tako što usporavaju telesne funkcije. Kada se, kroz nos ili usta, udahnu u pluća inhalanti izazivaju intoksikacijske efekte. Intoksikacija traje nekoliko minuta ili više sati ako se uzimanje ponavlja. Ispočetka, korisnici mogu osetiti laganu stimulaciju; nastavljajući inhaliranje mogu se osetiti slobodnije i slabije će se moći kontrolisati; na kraju korisnik može izgubiti svest.
Udisanje visoko koncentrisanih količina hemikalija koje se nalaze u rastvaračima ili sprejevima može direktno uzrokovati prestanak rada srca i smrt. Visoke koncentracije inhalanata mogu uzrokovati smrt usljed gušenja, jer inhalanti dolaze u pluća, a potom u centralni nervni sistem što dovodi do prestanka disanja. Udisanje određenih rastvarača može izazvati sledeće pojave, koje su neizlečive:

- gubitak sluha - tolueni (boje u spreju, lepkovi) i trićloroetyleni (sredstva za čišćenje, korektor)
- periferne neuropatije ili grčeve ekstremiteta - hexani (plin, benzin) i nitro oxidi (paste za čišćenje)
- oštećenja mozga ili CNS-a - tolueni (boje u spreju, lepkovi)
- oštećenja koštane srži - benzeni (benzin)

Ozbiljne, ali potencijalno izlečive, pojave uključuju:

- oštećenja bubrega i jetre - supstance koje sadrže toluene i chlorinated hydrocarbons (korektor, sredstva za hemijsko čišćenje)

- nedostatak kiseonika u krvi - organski nitrati i methylene chloride (razređivač, aceton)
Smrt koju su izazvali inhalanti obično je uzrokovana veoma visokim koncentracijama isparenja. Namerno udisanje isparavanja iz plastične ili papirne kese veoma povećava opasnost od ugušenja. Čak i kad se koriste aerosoli ili isparljiva sredstva u skladu sa svojom namenom (npr. farbanje, čišćenje), najbolje je da se to radi u dobro provetrenim prostorijama ili napolju.

Amyl i butyl nirtati su povezani sa Kaposi sarkomom (KS), vrstom raka koji se najčešće javlja kod ljudi obolelih od AIDS-a. Studije o KS su pokazale da je mnogo ljudi koji imaju KS koristilo isparljive rastvarače. Još uvek se istražuje hipoteza da su nitrati faktor koji doprinosi razvoju KS kod ljudi zaraženih HIV virusom.
Odg: Bolesti zavisnosti By: ^Tina^ Date: Septembar 11, 2010, 13:48:40
O bože, kako je užasna ona Droga za silovanje, nisam ni znala baš kako to funkcioniše.  :huh
Odg: Bolesti zavisnosti By: rancilo Date: Novembar 29, 2010, 22:09:01
kao da ove ostale nisu uzasne,a kao da je za silovanje potrebna droga za silovanje
Odg: Bolesti zavisnosti By: ekwelika Date: Decembar 01, 2010, 10:00:51
Mozda su trebali da u drogu za silovanje, stave i one opiate koji povecavaju nagon za sexom.. Te su gadnije..