Homeopatija je pravac u alternativnoj medicini koji u terapiji koristi veoma male koncentracije supstanci (lekova) koje u većim koncentracijama izazivaju iste ili slične simptome u organizmu kao i sama bolest. Osnivač ovog pravca je bio nemački lekar Samuel Haneman (1755-1843), koji je primetio da kora kininovca kod zdravog čoveka izaziva iste simptome kao malarija. Pristalice homeopatije nazivaju oficijelnu (školsku) medicinu alopatijom jer smatraju da se ona služi grubim postupcima u lečenju pošto koristi visoke koncentracije lekova koji u organizmu izazivaju promene suprotne onima koje izaziva bolest.
Homeopatija se i danas koristi kao vid alternativnih terapija.
Efikasnost homeopatskog načina lečenja nije veća od placebo efekta, što se pokazalo u naučnim i kliničkim studijama.Dok su neke studije imale pozitivne rezultate, sistematska evaluacija objavljenih rezultata homeopatskog lečenja nije dokazala njihovu efikasnost.
IstorijaSamuel Haneman je, prevodeći knjigu o lekovima koju je napisao profesor sa Londonskog univerziteta Vilijam Kulen, naišao na detaljan opis dejstva kore kininovca (kinina) koji se koristio za lečenje malarije. Kulen je lekovitost kinina objasnio njegovim gorkim ukusom. Skeptičan prema ovom objašnjenju Haneman je odlučio da isproba delovanje ove supstance na sebi. Uzimao je kinin dva puta dnevno i nakon određenog vremena dobio je simptome identične onima koje imaju oboleli od malarije. Pošto je prekinuo eksperiment, simptomi su se povukli. Nakon toga je nastavio da eksperimentiše sa drugim napicima. Ubrzo su mu se pridružili i drugi lekari i svi su vodili detaljne beleške o rezultatima i reakcijama koje su lekovi izazivali kod njih. Svi simptomi su sakupljeni u zbirke simptoma koje odgovaraju određenim supstancama. To je bio početak homeopatkse prakse.
Džejms Tajler Kent (1849-1921) je nastavio Hanemanov rad i 1905. je objavio knjigu ,,Materia Medica Pura" - listu 217 lekova koji se koriste i danas. Kent je bio profesor na Medicinskom koledžu u Sent Luisu i posvetio je svoj život proučavanju homeopatije. Napisao je oko 650 radova, opisavši oko 65.000 simptoma.
Nekadašnja efikasnost homeopatskih preparata može se objasniti činjenicom da su homeopatske bolnice bile sterilnije od ostalih, a za razliku od tipičnih doktora tog vremena koji su uglavnom činili štetu, u homeopatskim bolnicama nisu činili ništa (homeopatija je voda). Odatle privid efikasnosti, u poređenju sa aktivno štetnim metodama. U to vreme nije bilo moderne medicine niti ikakve naučne utemeljenosti za terapiju, dok danas postoje objektivna merila efikasnosti lekova. Na primer, za vreme epidemije kolere u devetnaestom veku, smrtnost u Londonskoj homeopatskoj bolnici bila je samo trećinu od one u bolnici Midlseks. Dok je strašna medicinska praksa poput puštanja krvi ili klistiranja nesterilisanim instrumentima bila neupitno štetna, homeopatski postupci bar nisu delovali ni na štetu ni na korist.
Homeopatija je stigla u SAD 1825. godine, a od 1865. do 1885. je dostigla svoj vrhunac, da bi potom bila prihvaćena i u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je bila naročito popularna krajem Prvog svetskog rata. Veoma je raširena u Indiji zbog sličnosti sa tradicionalnom fitoterapijom. Evropska unija je regulisala homeopatiju direktivom br. 2001/82/EC. Javno zdravstveno osiguranje u većini zemalja (npr. u Nemačkoj i Švajcarskoj) ne obuhvata homeopatsku terapiju, ali ju je moguće obuhvatiti privatnim odnosno dopunskim osiguranjem. Neki homeopatski tretmani su ipak obuhvaćeni zdravstevnim osiguranjem u zemljama kao što su Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Luksemburg.
Homeopate vrlo rado navode ona istraživanja čiji su rezultati baš onakvi kakve žele da čuju, a zanemaruju ostale. Ta logička greška naziva se probiranje. Po tom principu moguće je probirati omiljene metaanalize ili ih pogrešno prikazivati. To rade tako što citiraju samo rezultate za sva istraživanja obuhvaćena svakom metaanalizom, a tu su uključena i sva istraživanja lošijeg kvaliteta. Najpouzdanija brojka dobija se za ograničen skup "valjanih testova" i kad se oni pogledaju homeopatija nema ništa bolji učinak od placeba. Izvedeno je preko sto randomizovanih placebo kontrolisanih ispitivanja homeopatskih preparata i vreme je da se prestane. Homeopatske tablete ne deluju išta bolje od tableta placeba. Nije da društvu nedostaje para za istraživanje alternativne terapije, ali nema znanja o medicini zasnovanoj na dokazima ni stručnosti u obavljanju eksperimenata. Iz literature i polemike homeopata izviru neznanje i bes usmeren gotovo prema svima koji se usude da procenjuju eksperimente.
U Srbiji je homeopatija legalizovana Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine izdatom u Službenom glasniku 119/2007 od 14.12.2007. godine. Pravilnik je potpisao tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević, pod pritiskom pomoćnice Snežane Simić, predsednice Udruženja za javno zdravlje Srbije i Vuka Stambolovića, koordinatora aktivnosti Sekcije za tradicionalnu medicinu pri ovom Udruženju. Od šest članova radne grupe Sekcije za tradicionalnu medicinu, koja je učestvovala u izradi pravilnika, samo jedan je imao medicinsko obrazovanje.
Hanemanovi principi
Samuel HanemanHahnemannovi principi su sledeći:
lečenje se jedino može obavljati u skladu sa zakonima koji vladaju u prirodi,
nije moguće lečenje van ovih zakona,
bolest kao izolovani entitet ne postoji, postoje samo ljudi koji su bolesni,
da bi lek bio delotvoran mora biti dinamičan jer je i bolest po svojoj prirodi dinamična,
u svim fazama bolesti pacijentu je potreban samo jedan lek i sve dok se taj lek ne pronađe bolest neće biti izlečena.
Opšti homeopatski principi sličnost (simillimum) - bolest se tretira lekom koji izaziva iste simptome kao i sama bolest, npr. ukoliko oboljenje izaziva povišenu temperaturu prepisaće se preparat koji podiže temperaturu, što je suprotno od principa zvanične medicine.
dinamizacija (razređivanje) - otopina se razređuje destilovanom vodom ili alkoholom, odnosno ako je u pitanju čvrsta supstanca razređuje se laktozom u procesu poznatom kao trituracija.
sukusija (mešanje) - razređene otopine se mešaju velikom brzinom.
holizam (celovitost) - homeopati posmatraju čoveka kao celinu i bolest shvataju kao stanje neravnoteže. Lekovima nastoje ponovo uspostaviti energetsku ravnotežu - homeostazu.
Homeopatski lekoviHomeopatski lekovi se danas dobijaju od materija biljnog i životinjskog porekla i od minerala.
U homeopatiji važi pravilo slično se sličnim leči. Na primer, ako su simptomi prehlade kod pacijenta slični znakovima trovanja beladonom, upotrebiće se homeopatski preparat napravljen od beladone. Lekovi se uzimaju u ekstremno razređenom obliku. Uobičajeno je da se radi o rastvorima gde je jedan deo leka rastvoren u 1.000.000.000.000 delova vode ili drugog rastvarača. Bez obzira koliko simptoma pacijent imao, u jednom momentu se uzima samo jedan lek koji će navodno biti dovoljan za sve prisutne simptome.
Evropska zajednica je uvela propis da pojednostavljena procedura (bez detaljnog ispitivanja) registracije homeopatskih lekova može da se primeni samo na preparate sa stepenom koncentracije nižim od 4C, što je jedan deo aktivne materije na 10.000 delova rastvarača. Ovo je učinjeno radi sigurnosti korisnika, jer bi medikamenti sa višom koncentracijom ipak mogli na neki način da deluju na organizam.
KritikeNajčešće kritike se upućuju homeopatiji da je pseudonauka potekla od vitalizma i da nalikuje alhemiji, a da pacijenti potpadaju pod placebo efekat. Kritičari tvrde da je homeopatija nelogična jer ekstremno male doze koje koristi ne mogu delovati. Primerom, jedna od uobičajenih koncentracija aktivne supstance iznosi 10-60 mol/dm3, što bi za oko 1056 (100 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000) puta bilo manje od uobičajene koncentracije, recimo, natrijumovih jona u mineralnoj vodi.
Hahneman je preporučivao koncentraciju od 30C za većinu primena, tj. razređenje od 10030 = 1060. Pošto je Avogadrov broj samo 6.02 × 1023 čestica/mol, verovatnost prisutnosti ijednog molekula originalne supstance već u 15C razređenju je vrlo mala, a izuzetno je neverovatno da bi ijedan molekul originalne supstance bio prisutan u 30C razređenju. Za bolje predstavljanje ovih brojeva, u olimpijskom bazenu ima oko 1032 molekula vode; ukoliko bismo želeli biti sigurni da ćemo dobiti jedan molekul aktivne supstance iz 15C razređene supstance, trebali bismo popiti 1% zapremine bazena (oko 25 m3 ili tony vode). Arsenik u pijaćoj vodi gradskog vodovoda bezopasan je ako mu je razređenje veće od 4C.
Izvorni Hahnemanov eksperiment sa kininom, koji je polazište cele homeopatije, nije moguće ponoviti, pošto kinin ne izaziva opisane reakcije. Verovatnije je da su uzrokovane Hahnemannovom alergijom na kinin.
Po zapažanju Nacionalnog saveta za borbu protiv prevara u zdravstvu (NCAHF, National Council Against Health Fraud), homeopatija se potpuno uklapa u definiciju kulta (jedno od objašnjenja u Vebsterovom rečniku glasi sistem lečenja bolesti koja se zasniva na dogmi lansiranoj od strane autora) ali isto tako i u definiciju sekte (grupa koja sledi karakterističnu doktrinu ili vođu). Isceliteljski kultovi i sekte ne mogu da napreduju ako u isto vreme zadržavaju svoj identitet, pa je tako homeopatija već dva veka ostala samo ono čime je Haneman proglasio. Da bi napredovala u naučnom smislu reči, ona bi morala da prihvati principe farmakologije i patologije, koji nemaju ničeg zajedničkog sa zakonima sličnosti i infinitezimala (teorijom po kojoj se razblaživanjem povećava snaga leka) i idejama psore i vitalizma. Ali, ako bi tako nešto učinila, onda to više ne bi bila homeopatija, nego biomedicina.
Mnoge homeopate su protiv vakcinacije. Edzard Ernst i Kaća Šmit sa Ekseter Univerziteta sproveli su 2002. godine istraživanje među homeopatama Engleske. Nakon sakupljanja e-mail adresa 168 homeopata, uputili su im e-mail kojim su tražili savet, predstavljajući se kao majka, da li da vakcinišu jednogodišnje dete od boginja i rubele. Od 77 homeopata koji su odgovorili, samo dva su preporučila vakcinaciju.
U sličnom istraživanju Simona Singa i Alise Turf, homeopatama je naglašeno da bi Alisa trebala deset nedelja boraviti u Zapadnoj Africi, u oblasti poznatoj po malariji, bolesti od koje bi mogla da umre za samo tri dana. Alisa je pomenula da je prethodno uzimala klasične lekove, ali da je imala određene neželjene efekte, pa je stoga interesuje da li postoji homeopatska alternativa. Pre homeopata, Alisa je posetila obične doktore, sa istom pričom. Skrenuta joj je pažnja da su sporedni efekti česti kod lekova za malariju, međutim postoji više vrsti lekova, pa može izabrati onaj kod kojih su efekti manji, ili ne postoje. Istovremeno su se doktori raspitivali za njeno zdravstveno stanje i nudili joj savete o izbegavanju ujeda insekata. Onda je Alisa posetila deset homeopata, u okolini Londona. Sedam od deset homeopata nije se interesovalo za njenu istoriju bolesti, i nije dalo ikakav savet u vezi prevencije bolesti. Sve homeopate su joj predlagale da umesto konvencionalnih metoda koristi homeopatske preparate, što bi moglo ugroziti njen život.
Džejms Rendi, poznat po razotkrivanju mnogih modernih prevara, javno je ponudio milion dolara farmaceutskim kompanijama - proizvođačima homeopatskih preparata, ukoliko dokažu da je njihova delotvornost veća od delotvornosti obične čaše vode ili kocke šećera, odnosno da se ne svodi isključivo na placebo efekat. Naročito je istakao kako bi nagradu mogao osvojiti svako ko nedvosmisleno izdvoji homeopatski preparat od nehomeopatskog primenom metode po želji. Ovaj izazov prihvatila je BBC emisija Horizont, bez rezultata. Sličan vremenski ograničen izazov (od 8.4.2009 do 8.4.2010), sa nagradom od 10.000 dolara ponudili su pisci knjige Prevara ili terapija: provera alternativne medicine. Rendijeva nagrada i dalje čeka one koji su voljni da provere svoja ubeđenja u praksi.
Do sada je u svetu registrovano minimum 437 osoba koje su oštećene upotrebom homeopatije, često sa smrtnim ishodom.
Usled ekonomske prednosti koju homeopatski preparati imaju nad konvencionalnim lekovima (jeftiniji su), mnoge države prihvatile su upotrebu homeopatije, bez obzira na njenu dokazanu bezvrednost i štetnost. 10:23 kampanja zamišljena je tako da dokaže homeopatama i ostalima nedelotvornost homeopatskih preparata, tako što učesnici kampanje namerno uzimaju smrtonosne doze, bez ikakvih posledica.
