facebook samo-opusteno.info

Sponsored Links

Autor Tema: Srpski pravopis  (Pročitano 44037 puta)

0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Srpski pravopis
« poslato: Jun 11, 2009, 10:41:30 »
samo-opusteno.info
:: Pravopis ::

Pravopis je skup pravila kojih se pridržavamo u pisanju kako bi nam poruka pisanih reči bila jasna
U srpskom jeziku su ravnopravna dva pisma, ćirilica i latinica. Oba pisma sadrže po 30 slova.
Ћирилица:
аА, бБ, вВ, гГ, дД, ђЂ, еЕ, жЖ, зЗ, иИ, јЈ, кК, лЛ, љЉ, мМ, нН, њЊ, оО, пП, рР, сС, тТ, ћЋ, уУ, фФ, хХ, цЦ, чЧ, џЏ, шШ (азбука)
Latinica:
 aA, bB,cC, čČ, ćĆ, dD, dž Dž, đĐ, eE, fF, gG, hH, iI, jJ, kK, lL, ljLj, mM, nN, njNj, oO, pP, rR, sS, tT, uU, vV, zZ, žŽ (abeceda)
Deo pisma čine i brojevi (arapski i rimski), kao i pravopisni znaci ili interpunkcija.



[Reklame]


Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Srpski pravopis
« Odgovor #1 poslato: Jun 11, 2009, 10:41:56 »
Veliko i malo slovo
Velikim slovima se piše:

    * početak rečenica - Tamo sam se lepo proveo.
    * lična imena i prezimena, nadimci i atributi koji su sastavni deo tog imena - Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Hajduk Veljko,...
    * neka lična imena u sebi sadrže pomoćnu reč, ako se takva reč stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima malim - De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči
    * imena božanstava - Perun, Vesna, Zevs, Bog, Gospod, Svevišnji (iz poštovanja, ali u uzrečicama i izrazima sa malim slovom - Neka nam bog pomogne)
    * imena naroda, imena ljudi izvedeni od geografkih imena - Srbi, Romi, Banaćani, Novosađani, Ruskinja, Vranjanka,...
    * imena zemalja, federalnih jedinica i autonomija - Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija, Evropa
    * imena gradova i sela (svaka reč velikim slovom) - Novi Sad, Bačko Petrovo Selo
    * ostali geografski nazivi (more, reke, planine - samo prvo slovo veliko) - Fruška gora, Atlanski okean, Jadransko more, Balkansko poluostvro
    * imena nebeskih tela (samo prvo slovo veliko) - Venera, Severnjača, Mlečni put, Velika kola (Zemlja, Sunce i Mesec kada ne znače nebeska tela pišu se malim slovom - naš mesec, sa zemlje, mlado, krupno sunce,....)
    * imena i nazivi administrativnih područja (prvo slovo veliko) - Južnobački okrug, Novosadska armijska oblast,...
    * imena praznik (prvo slovo veliko) - Uskrs, Božić, Prvi maj, Dan žena, Sveta Petka,...)
    * istorijski događaji (prvo slovo veliko) - Prvi svetski rat, Kosovska bitka, Oktobarska revolucija,...
    * imena sklopljenih sporazuma i mira (prvo slovo veliko) - Karlovački mir, Novosadski dogovor, ...
    * imena ulica i trgova (prvo slovo uvek veliko) - Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Bulevar oslobođenja, Ulica kneza Danila, Trg Kralja Petra Prvog...
    * imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime - Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz
    * obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu) - Vi, Vaš, Ti, Tvoj
    * nazivi ustanova, institucija, fabrika - Crvena zvezda, Partizan, Osnovna škola "Ivo Lola Ribar", Matica srpska, Galerija Matice srpske, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Sterijino pozorje, Rudarko-topioničarski basen Bor,...
    * skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka) - VJ, OŠ, RS, APV, ...
    * prisvojni pridevi na ov, ev i in - Jovanov, Milošev, Perin,...

.

Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna: Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet Jugovića,....

Malim slovima pišu se:

    * nazivi kulturnih, duhovnih i društveno-političkih pokreta - realizam, romantizam, stari vek, srenji vek, humanizam,...
    * učesnici pokreta i ratova - solunac, španci,...
    * marke proizvoda - boing, mig, faks, div, najke, vića, škoda, rizling, loza, viljamovka (ako se naziv proizvoda uzima kao naslov patenta, dopušta se pisanje velikim slovom - "Boing 757",...)
    * nazivi školskih predmeta - matematika, srpski jezik, fizičko vaspitanje (ipak, kada je u pitanju službena prepiska može i velikim slovom
    * imena životinja i zajedničke imenice ako se upotrebljavaju uopšteno - onaj šarov, ovaj belac
    * nazivi biljaka - dragoljub, ladolež, muškatla, jorgovan
    * zvanja, titule - despot, vožd, car, predsednik, patrijarh, profesor, doktor (sveti apostol Pavle, sveti Sava (ako se misli na ličnost, ali Sveti Sava ako je praznik),...
    * prisvojni pridevi na ski, ški, čki - novosadski, vršački,...

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Srpski pravopis
« Odgovor #2 poslato: Jun 11, 2009, 10:42:51 »
Spojeno i odvojeno pisanje reči - složenice

Pravilo je da se složenice pišu spojeno:

    * redni brojevi - šezdesetogodišnji, dvestoti, ...
    * imenice - Rodoljub, Beograd, Gazimestan, kinoteka, aerodrom, elektroprivreda, dvadesetpetogodišnjak, nalivpero, automehaničar,...
    * pridevi - svetlozeleni, tamnopali, mrkožut (ako se misli na nijanse, ali i sa crticom ako se misli na kombinaciju boja plavo-bela, crveno-beli,...)
    * prilozi - kadkad, kojekuda, takoreći,...
    * reč put s jednočlanim brojem - jedanput, dvaput, triput (ali odvojeno četiri puta, pet puta, sto puta,...)
    * imenica podne sa predlozima do, posle, pre piše se dvojako: kao imenica piše se zajedno (Toga popodneva smo sve uradili.),  a kao prilog se piše odvojeno (Idu samo pre podne u školu.).


Spojeno i odvojeno pisanje reči - polusloženice

Pišu se sa crticom:

    * ugljen-dioksid, kalijum-sulfat, fer-plej, top-lista, fiks-ideja, šah-granitura, auto-trke, auto-reli, remek-delo, spomen-ploča...
    * ako je prvi deo polusloženice jedno slovo: a-osnove, x-zraci, A-bomba,...
    * termin s radiom kao komunikacijskim sredstvom: radio-talasi, radio-amateri, radio-telegrafista (ali bez crtice u značenju ustanove: Radio Novi Sad, Radio Sombor,...
    * kombinacija brojeva ili broja i imenice: tri-četiri dana, sedam-osam učenika, godinu-dve, sat-dva (ako je broj višečlan, piše se crta: dvadeset jedan - dvadeset dva; takođe crtu, a ne crticu treba pisati u polusloženicama tipa: raketa zemlja - zemlja, zemlja - vazduh)
    * priloške parne polusloženice: manje-više, danas-sutra, zbrda-zdola, kad-tad, dan-danas,...
    * uzvici: tuc-muc, bla-bla, av-av, hi-hi-hi,...
    * kombinacijama sa brojem: 50-godišnjica, 40-časovni rad,...
    * u dvojnim prezimenima ako se ne menja prvi deo: Savić-Petrović (ako se prvi deo menja, crtica se ne piše: Vuk Stefanović Karadžić)...


Polusloženice se pišu odvojeno:

    * izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: do tamo, do kraja, do viđenja, na primer, bez sumnje,...
    * reč put iza rednih brojeva i zamenica: drugi put, sedmi put, svaki put, neki put,...
    * kod glagola na -ći (ići): ići ću, ići ćemo, reći ćete,...


Pišu se spojeno:

    * izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: odonda, usput, nažalost, naizgled, odpočetka, bestraga, doduše,...
    * u prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -ti (pričati): pričaću, pričaćeš, igraćemo, pevaćete,...



Pišu se dvojako predlozi od i do u spojevima sa prilozima kad, sad, tad: dokada i do kada, dosad i do sada, otkad i od kada, odsad i od sada, otad i od tada, odonda i od onda,...
Pišu se i spojeno i odvojeno u zavisnosti od značenja:

    * uoči (praznika) i u oči (me gledaj)
    * napolje (izađi) i na polje (pala rosa)
    * zasada (je sve u redu) - u značenju privremenosti i za sad (ovo je za sad) - namena
    * naveliko (se priča) i na veliko (se trguje)
    * nakraj (sela žive) i na kraj (s kraja na kraj)
    * doboga (loše) i do boga (se čuje)
    * začas (će se vratiti) i za čas (nauči sve za sledeći čas)
    * naglas (čitaj) i na glas (izašao na glas)


Rečca ne piše se uvek odvojeno od glagola: ne slušaju, ne umarajući se, ne mogu, ne prepoznajući, ne umeš,... Izuzetak čine: nisam, neću, nemam, nemoj,  i  trpni glagolski pridev: nepokošena, neugrađeno,.... Takođe se uvek piše spojeno sa imenicama, pridevima i predlozima: nemir, nesreća, neobičan, neveseo, nikako, nezanimljivo,...

Rečca li se piše odvojeno: Jesi li naučio? Da li su završili? Jeste li dobro? Bi li putova? Ne bi li ste uradili? Hoćete li zapisati?...


Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Srpski pravopis
« Odgovor #3 poslato: Jun 11, 2009, 10:43:10 »
Glasovi i glasovne promene

Glas J se:

    * ne umeće u grupe glasova ai, ei, oi, io, ui: kaiš, neimar, doista, stoik, uistinu, fioka, avion, bio, radionica, radi, violina, milion,...
    * piše se ispred glasa i ako je deo osnovne reči: snaja/snaji, staja/staji, moj/moji, boja/bojica,...
    * iza i, a ispred a i e redovno se piše u svim prostim i izvedenim rečima: avijacija, ideja, istorija, armija, premijer,...
    * kod prideva na -ijski: istorijski, serijski, komšijski, azijski,...
    * u imerativu glagola: pij, pijmo, pijte, nalij, nalijmo, brijmo,...


Glas H:

    * priznaju se dupleti reči s v umesto h iza glasa u: muva/muha, dunuti/duhnuti, suv/suh (u komparativu: suvlji/suši), uvo/uho, gluvonem/gluhonem... (ali ostaje smo: kožuh, trbuh, ruho, sluh, njuh)
    * priznati su i dupleti: kijati/kihati, snaja/snaha, kuhinja/kujna


Jednačenje suglasnika po zvučnosti:

    * glas d se ne jednači ispred s i š: predsednik, podšišati, predsetnik, gradski, odseliti, odštampati,...
    * nema jednačenja u reči vođstvo
    * nema jednačenja u sastavu služenica: podtačka, podtekst, predčas,...
    * u raznim tuđicama: nokdaun, trajhbreher, gangster, brejkdens,...


Jednačenje suglasnika po mestu i načinu tvorbe:

    * n se ne menja u m u složenicama: jedanput, stranputica, vanbračni,...

Pažnja: Pravilno je samo: odeljenje, oboljenje, zapaljenje, deljenje, isceljenje,...


Uprošćavanje suglasničkih grupa:

    * obavezno je uprošćavanje dva ista suglasnika: oddeliti-odeliti, russki-ruski
    * glas je u superlativu se udvaja: najjači, najjednostavniji,...
    * glasovi t i d se gube ispred dž, ć, č, c i đ (slivenih, afrikata): zalistak/zalisci (ali i zalistka), proštac/prošci, listak/liska, naprstak/naprsci (ali se dopušta i naprstka)
    * uprošćavaju se grupe štn i sti: mastan/masan, pozorišni,...
    * u novijoj leksici prihvataju se udvajanja istih suglasnika tako gde bi uprošćavanje dovelo do nejasnoće; dakle, dozvoljeno je: naddržavni, poddijalekt, superrevizija,...

Pažnja: Pravilno je reći samo zavisan ili nezavisan (u smislu samostalnosti): zavisni i nezavisni članovi,...

Nepostojano A:

    * predlozi nad, pod, pred uvek imaju -a ispred oblika mnom: nada mnom, preda se,...
    * predlosi s i k uvek dobijaju -a ispred istih ili sličnih suglasnika (s, z, š, ž, k, g, h) - sa svetom, sa kolima, sa mnom,...
    * u ostalim položajima bolji je kraći oblik: s jeseni, k nozi, k vragu, s tobom,....


Palatalizacija:

    * kod imenica na -ka, -ga, -ha, prisvojni pridevi su na -kin, -gin, -hin: bakin, Dragin, snahin, guskin,... (nema promene)
    * kod imenica na -ica (ako nije ispred glas č) pridevi su na -ičin: Miličin, Jeličin, caričin, Novičin, ubičin,...
    * kod imenica na -čica bolje je ostaviti c: devojčicin, Jucin, spremačicin,...
    * pravilno je: ručica, nožica, guščica, ali u tepanju se može reći samo nogica, guskica, rukica,...


Sibilarizacija:

    * zamena suglasnika k,g,h obavezna je u množini imenica muškog roda pred nastavkom -i: vojnik/vojnici, podvig/podvizi, Vlah/Vlasi
    * u promeni imenica na -a zamenu je zadržalo samo malo imenica koja znače ljudska bića: majka/majci, snaha/snasi, sluga/sluzi
    * bez promene ostaju osnove na -čk, -ćk, -ck, -zg, -sk, -tk: znački, voćki, kocki, mazgi, maski, patki, alatki, čestitki
    * sva lična imena, hipokoristici i prezimena: Branki, Vuki, Zagi, baki, seki, zeki,...
    * imena stanovnica naselja: Banaćanki, Novosađanki, Palančanki,...
    * ostale imenica na -ka koje znače ženska bića: profesorki, ministarki, crnki, seljanki,...
    * dozvoljeno dvojstvo: bitki/bici, zagonetki/zagoneci, pripovetki/pripoveci, ćurki/ćurci,...
    * domaća geografska imena: Boka/Boki, Vojka/Vojki, Rumenka/Rumenki
    * geografska imena u kojima se oseća veza sa opštom imenicom menjaju se: Palanci, Rijeci, Banjaluci, Lici (a može i Liki)
    * većina stranih geografskih imena: Volgi, Kazablanki (ali je pravilno Africi, Americi, Korzici)

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Srpski pravopis
« Odgovor #4 poslato: Jun 11, 2009, 10:43:31 »
Interpunkcija (pravopisni znaci)

Interpunkcija - znaci koji se upotrebljavaju u pisanju su. tačka, zarez, crta, tačka i zarez, navodnici, dve tačke, zagrada, upitnik, uzvičnik.
Pravopisni znaci idu uz pojedine reči: tačka, zarez, crta, tačka i zarez, dve tačke, zagrada, navodnici, upitnik, uzvičnik, upitnik i uzvičnik, crtica, tri tačke, apostrof, genitivni znak, zvezdica, skraćenica.

Interpunkcija (pravopisni znaci) - Tačka

    * piše se na kraju potvrdne i odrične rečenice
    * stavlja se iza naslova odeljka ako se tekst nastavlja u istom redu: 1. Uvod
    * ne piše se ako se posle naslova prelazi na novi red:
      1
      Uvod
    * piše se iza skraćenih reči pisanih malim slovom: tj., br., ...
    * ne piše se iza sažetih skraćenica: mr, gđa, dr
    * ne piše se u skraćenicama koje se pišu velikim slovom: JAT, SANU, MS,...
    * ne pišu se u skraćenicama mernih jedinica koje se pišu malim slovom: m (metar), s (sekund),...
    * piše se iza arapskih brojeva kad znače redne brojeve: 257. strana, 1999. godina,...
    * ako iza rednog broja dolazi neki drugi znak interpunkcije, tačka se ne piše: potraži u knjizi 356, 357, 358. i 359. stranu,....
    * ne piše se iza rimskih brojeva jer su oni redni: X vek,...
    * ne piše se iza potpisa
    * piše se iza slova i brojeva (arapskih i rimskih) kojima se rapčlanjuje neki tekst ako se nastavlja u istom redu (paragrafska tačka): I. Sintaksa        1. Biljke            a. Sabiranje

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Srpski pravopis
« Odgovor #5 poslato: Jun 11, 2009, 10:46:53 »
Interpunkcija (pravopisni znaci) - Zarez

    * zarezom se odvajaju naporedni delovi rečenice ako nisu povezani veznikom: Bilo je lepo vreme, bez vetra
    * zarez se ne piše ispred sastavnih i rastavnih veznika i i ili (Uzni blok i bojice), ali se može pisati ispred veznika ni, niti, pa i te ako se taj deo naglašava (Ne diraj ni blok, ni bojice.)
    * piše se u nabrajanju koje se završava (ili ne završava) veznikom: Dobro uspevaju žito, kukuruz, soja i suncokret.
    * piše se ispred veznika u nabrajanju ako se naglašava: Donela je i pogaču, i mesa, i vina, i kolača.
    * piše se ipsred suprotnih veznika (a, ali, nego, već, a kamoli, a pogotovo, ali nikako): Tebe sam se zaželele, a ne njega.
    * vokativ se odvaja zarezom: Jovane, pročitaj zadatak. Pročitaj, Jovane, zadatak! Pročitaj zadatak, Jovane!
    * odvajaju se uzvici upotrebljeni u tekstu ako imaju svoj naglasak: Uh, baš je bilo toplo!
    * uzvik se ne odvaja od dativa koji sledi: kuku majci, lele nama, jaoj meni,...
    * ne piše se iza uzvika o: O duše, o mila seni!
    * upotreba zareza uz različite rečce i izraze zavisi od njihovog položaja u rečenici; obavezno se iza njih piše zarez, ako bi se bez njega promenio smisao rečenice: To je, istina, sasvim na svom mestu. Oni će, sigurno, doći.
    * zarez se ne piše ako iza takvih reči dolazi enklitika: Najzad smo završili posao.
    * iza reči možda, valjda, verovatno, ipak, upotreba zareza je stilski uslovljena; ako se želi naglašavanje, piše se zarez: To je, možda, dobar potez.
    * zarez se ne piše iza rečce pak jer je ona po pravilu nenaglašena: Ona je pak sve odmah shvatila.
    * zarezom se odvaja apozicija: Ovo je Bobica, moj pas ljubimac.
    * titule i nazivi zvanja kada dođu iza imena odvajaju se zarezom: Zmaj, dečiji pesnik, ostavio najm je neprocenjivo blago.
    * ali se ispred imena ne piše zarez: Dečiji pesnik Znaj ostavio nam je neprocenjivo blago.
    * zarezom se odvajaju naporedne (nezavisne) rečenice u složenoj rečenici ako nemaju veznik: Otvorila je prozor, zalila cveće i pokupila uvele cvetove.
    * akko naporedne (nezavisne) rečenice imaju veznik, ispred njega se ne piše zarez u sastavnom i rastavnom odnosu rečenica(izuzev po slobodnoj proceni ako su rečenice razvijenije): Ili kupi alat ili ostavi zanat.
    * piše se u suprotnom, isključnom i zaključnom odnosu nezavisnosložene rečenice: Zvali smo ih, ali nisu došli.
    * obavezno se piše zarez ako je zavisna rečenica ispred glavne (inverzija): Kada mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
    * umetnute zavisne rečenice najčešće su odnosne, tako da će se zarez pisati ako je umetnuta rečenica apozitivnog karaktera: U Novom Sadu, gradu koji je na obali Dunava, izgrađuju se mostovi.
    * ako je umetnuta rečenica atrubutivnog karaktera, zarez se ne piše: Zadatke koji su vam nejasni uradićemo ponovo.
    * glagolski prilozi koji stoje na početku rečenice obavezno se odvajaju zarezom: Sedeći u parku, posmatrao sam dečiju igru.
    * ne piše se zarez ako je glagolski prilog sam i u tesnoj vezi sa glagolom: Zviždeći je dozivao svog psa.



Interpunkcija (pravopisni znaci) - Crta

    * crtom se izdvaja umetnuti deo teksta: Duboka nesvest se najpouzdanije ocenjuje – učili su nas lekari u bolnici za vreme rata – ako ranjenika glasno pozovemo njegovim imenom ili imenom njegove otadžbine.
    * crtom se može izdvojiti poslednji deo rečenice ako se želi nešto istaći: Sve beće u njega: i snaga, i zdravlje, i lepota, i opet – ničega ne beše.
    * piše se u sažetom kazivanju: Život prazan, -mladost pusta!
    * česta je u vezama ravnopravnih, naporednih pojmova koji nemaju  karakter rečenice (u naslovima): Prijateljska utakmica Srbija – Portugalija. (ovde crta ima ulogu veznog znaka)
    * piše se u vezama koje znače prostorne odnose: pruga Beograd - Bar
    * piše se iza cifara u značenja predloga do: Vuk Stefanović Karadžić (1787 – 1864)
    * ukoliko ispred brojki upotrebimo predlog od crta se ne piše: Boravio je u Parizu od 1964. do 1894. godine.
    * crtom se mogu zameniti navodnici u tekstu kada se ona piše na početku navoda u posebnom redu, a drugi deo navoda se piše samo ako iza upravnog govora sledi neupravni:
      -   A hoćeš da se odemo danas?
      Nikako! – reče Jela .
    * kada se nađe na kraju reda, crta se ne prenosi u novi red.



Interpunkcija (pravopisni znaci) – Tačka i zarez

Ovim se znakom odvajaju delovi teksta jače nego zarezom, ali slabije nego tačkom: Kažem da me čekaju; odgovaraju mi da se žure.
Tačka i zarez odvajaju delove teksta koji znače nabrajanje, a želi se istaći njihova posebnost: Ovo je sećanje na naše mostove; one koji su nas spajali sa svetom.


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Dve tačke

    * pišu se pre prelaska na upravni govor: I mati mu odgovori: „Idi, igraj se.“
    * kad se nagoveštava da će ono što je rečeno biti konkretizovan; tako su napisani svi primeri na ovoj temi
    * kao najava nabrajanja; obavezno sledi iza najavnih reči (ovi, sledeći, naredni, evo šta,...): Evo šta nam treba: hleb, mleko, pavlaka i pašteta.
    * ne treba ih pisati ako se nabrajanje uklapa u rečenicu kao njen normalan nastavak: Ove godine su dobro rodile šljive, kruške, jabuke i grožđe.


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Zagrada

    * njome se odvaja deo teksta koji je pridodat i ima karakter dopunskog podatka, a pravilo je da rečenica gramatički mora biti ispravna i kada se izostavi zagrađeni deo teksta: Raskovnik, nekakva (može biti izmišljena) trava, za koju semisli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.
    * ako je zagrađeni deo teksta samo deo rečenice, on se piše u zagradi malim slovom i tačka sledi iza zagrade kao kraj cele rečenice: Uputio je prijatelju svoja pisma (putopise).
    * ako je tekstu pridodata posebna rečenica u zagradi, ona počinje velikim slovom i ima tačku unutar zagrade: Opiši lik iz romana . (Navedi delove teksta kao primere.)
    * zagradom se pokazuje mogućnost dvojakog čitanja i tumačenja teksta što se obično nalazi u naslovima: Za (ne)disciplinu su odgovorni vaspitači.
    * poluzagrada se piše iza klasifikacionih znakova (slova i brojeva) kad u nabrajanju razvrstavamo tekst na odeljke



Interpunkcija (pravopisni znaci) – Navodnici

    * njima se obeležava upravni govor; kada se upravni govor kombinuje sa piščevim rečima, pridržavamo se sledećih pravila:
      „Sada još devojku da mi dovedeš,“ reče mu otac.
      Otac mu reče: „„Sada još devojku da mi dovedeš.“
      „Sada još“, reče mu otac, „ devojku da mi dovedeš.“
    * navodnici mogu izostati ako je za tekst rečima ukazano da je tuđi:
      Čovek bez slobode je kao riba bez vode – kaže narod.
    * navodnicima se označava tekst koji treba shvatiti kao ironičan stav pisca: On je „pametan“.
    * navodnicima se obeležavaju naslovi dela, ustanova, publikacija, objekata (ako to ime ima i drugo značenje):  Radi u „Zastavi“.
    * navodnici se mogu izostaviti ako se iz rečenice tačno zna na šta se odnosi naziv: Ja čitam Dnevnik, a ti Politiku.



Interpunkcija (pravopisni znaci) – Upitnik

    * piše se na kraju upitne rečenice: Šta sad da radim?
    * ne piše se iza zavisno-upitnih rečenica: Uvek kad se sretnemo me pita kako sam.
    * iza naslova ne treba pisati upitnik ako on predstavlja iskaznu rečenicu kojoj je izostavljena glavna rečenica: Od čega zavisi uspeh (Pun naslov bi bio: Objasniću od čega zavisi uspeh.)
    * iza naslova treba pisati upitnik ako se upućuje otvoreno pitanje: Ko je kriv?


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Uzvičnik

Piše se iza iskaza uzvičnog karaktera: Kuku nama, šta dočekasmo!
Piše se i iza rečenice kad se ističe njihov uzvični karakter: Upamtiće oni nas!
Iza imperativa i vokativa u dozivanju piše se po izboru pisca, može i ne mora.


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Upitnik i uzvičnik

Zajedno se iza upitno-uzvičnih rečenica u kojima se iznosi čuđenje: Sve je to sam pojeo?!


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Crtica


    * piše se u polusloženicama: radio-talasi
    * na kraju reda kad deo reči prenosimo u sledeći red:
      uči-
      teljica
    * u kombinaciji broja i reči: 50-godišnjica
    * kao padežni nastavak u kombinaciji sa skraćenicom pisanom velikim slovima: iz JAT-a, u NIS-u
    * između grupe cifara u telefonskim brojevima: 555-333



Interpunkcija (pravopisni znaci) – Tri tačke

Tri tačke se pišu kao znak da je deo teksta izostavljen: Ovu promenu uočićemo u rečima so, beo, ceo, deo,....
Pišemo ih umesto izostavljenih delova tuđeg, citiranog teksta: Šta bismo uradili... šta bismo uradili kada bi nas začarala šumska vila?


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Apostrof

Apostrof se piše mesto izostavljenog slova (često u stihovima koji imaju utvrđen broj slogova): Al’ je sirotinja raja...


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Genitivni znak (znak dužine) ^

Piše se kod imenica u genitivu množine da bi se razlikovale od genitiva jednine (ako izgledaju isto): Uvažavali smo zahteve nastavnikâ. Ovim se znakom obeležava i dužina nastala sažimanjem samoglasnika: kô (kao).


Interpunkcija (pravopisni znaci) – Zvezdica

Piše se podignuto i upućuje na belešku ispod teksta (fusnotu) kojom se taj tekst dopunjava nekim podacima. Ako ima više fusnota, bolje ih je pisati sitnim brojkama.

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Srpski pravopis
« Odgovor #6 poslato: Jun 11, 2009, 10:47:21 »
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Skraćenice

    * opšte skraćenice pišu se malim slovom i sa tačkom: v. (vidi), t. (tačka), g. (godina), o.m. (ovog meseca),...
    * reč se može skratiti (piše se tačka) iza početne grupe suglasnika: mn. (množina), i dr. (i drugo), i sl. (i slično), šk. (školska)...
    * reč se može skratiti do drugog samoglasnika  (obavezno se piše tačka): prof. (preofesor), inž. (inženjer), ul. (ulica), gimn. (gimnazija)...
    * reč se može skratiti do trećeg ili četvrtog samoglasnika (sa tačkom): geograf. (geografija), matemat. (matematika), arehol. (arheološki),....
    * sažete skraćenice sa tačkom: itd. (i tako dalje), tzv. (takozvani), stsl. (staroslovenski), tj. (to jest),...
    * do sufiksa -ski i -čki (sa tačkoma): srp. (srpski), gr. (grčki); tur. (turski),...
    * sažete skraćenice bez tačke (ovde je reč skraćena na završetku: mr (magistar), dr (doktor), Bgd (Beograd), gđa (gospođa),...
    * merne jedinice se pišu skraćeno malim slovom i bez tačke: m (metar), l (litar), k (kilometar), dkg (dekagram),....
    * latinicom, ako se pišu velikim slovom (bez tačke): A (amper), F (farad), W (vat),...
    * skraćenice opšteg tipa uobičajenih latinskih izraza (sa tačkom): a.a. (ad akta), P.S. (post skriptum), N.N. (nomen nescio - ne znam ime)
    * verzalne skraženice (akronimi) pišu se velikim slovom i bez tačke: JAT (Jugoslovenski aerotransport), NS (Novi Sad), MS (Matica Spska)...
    * neke verzalne skraćenice se izgovaraju kao celovite reči i shvataju se kao imenice: Fijat, Fifa, Cija, Unesko, Tanjug,...


Važno: Skraženice u tekstu se čitaju kao cele reči.

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Srpski pravopis
« Odgovor #7 poslato: Jun 11, 2009, 10:48:20 »
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Podela reči na kraju reda

Ako na kraju reda nema mesta za celu reč, reč podelimo, pišemo crticu, a deo reči prenosimo u novi red. To se radi po određenim pravilima:

    * nikad se ne izostavlja u gornjem redu samo suglasnik: š-uma, p-lanina,...
    * ne prenosi se u novi red samo jedno slovo: pravil-a, Beogra-d,...
    * složena reč se deli po smisaonoj granici: is-teće, pred-vodnik,...
    * u podeli reči ne odvajamo samoglasnik od prethodnog suglasnika: lu-be-ni-ce, ško-la, knji-ga,...
    * ako se u sredini reči nađe suglasnička grupa, podela treba da bude što prirodnija: li-šće, lop-ta, bogat-stvo, siromaš-tvo
    * grupa -stvo se ne deli
    * suglasničke grupe se ne razdvajaju, izuzev grupa sk, zg, šk. žg, žđ: da-ska, ma-zga, dr-ška, go-zba, gro-žđe,... -



Interpunkcija (pravopisni znaci) – Kombinovanje znakova

Pravopis teži da se znakovi pišu po svojoj normalnoj logici, ali i da se uprosti postupak i izbegne nagomilavanje znakova.
Završna tačka u rečenici se ne piše ako je ispred nje upotrebljena skraćenička tačka: Bio je zet i saradnik kneza Lazara i učestvovao je sa njim u borbi na Kosovu 1389. god.
Rečenicu ne treba počinjati brojem: 1377. u njegovoj vlasti je Skoplje. (Bolje je napisati: Godine 1377. Skoplje je u njegovoj vlasti.)

(Pravopis je preuzet iz knjige: Ja znam, a znaćeš i ti - Pregleda istorije srpskog književnog jezika, gramatike i pravopisa za učenike osnovne škole)

 

banner
filmske radosti

Forum info - Pravilnik ; Kontakt ; Arhiva ; Sitemap ; Politika Privatnosti ; O nama ; RSS ; Baneri ; Za webmastere ; Vesti ; Marketing

Prijatelji - Vicevi dana :: Slobodni.net :: Filmovi Online sa Titlom :: Odgovorum :: Humor Video :: Sve za podstanare! :: Facebook statusi ::
:: Vezbe za stomak :: SEO Optimizacija :: InternetFazoni :: Horoskop :: Najzdravlje :: Venerin San :: Online zarada :: Sanovnikonline.com

Izvori - Blic ; Krstarica ; Novosti ; Kurir-info ; Wikipedia ; Mondo ; Politika

All content on this website is property of "Samo-opusteno.info" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

SMF 2.0.6 | SMF © 2013, Simple Machines :: Copyright 2008 - 2013 "Samo-opusteno", all rights reserved :: Anecdota by Crip :: RSS ::

Performance: 0.155 sec za 21 q. | wap ; wap2 ; imode | [Powered by ProdHosting.net]