Čak 40 odsto srednjoškolaca nije ušlo u biblioteku

  • 17 Odgovora
  • 7393 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

DaRkOoO

  • *
  • 2,705
  • +22/-2
  • Pol: Muškarac
  • :D
    • Pogledaj profil
Odg: Čak 40 odsto srednjoškolaca nije ušlo u biblioteku
« Odgovor #15 poslato: Jun 06, 2010, 11:18:38 »
I nemaš vremena da pročitaš knjigu ?
Ma daj..Ne učiš danonoćno.Uzmeš lepo sat vremena pre spavanja čitaš, svako veče, malo po malo..
...so close, no matter how far..

[Reklama]


slatkasam

  • *
  • 5
  • +0/-0
    • Pogledaj profil
Odg: Čak 40 odsto srednjoškolaca nije ušlo u biblioteku
« Odgovor #16 poslato: Oktobar 02, 2010, 16:55:13 »
u pravu si......mada vecina izgleda vise da procita ono sto zeli nego ono sto mora cry3

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Čak 40 odsto srednjoškolaca nije ušlo u biblioteku
« Odgovor #17 poslato: Oktobar 03, 2010, 00:19:03 »
istražujemo
Knjige čita samo ko mora
Aleksandar Rodić | 03. 10. 2010. - 00:02h | Foto: S. Đalić |

Građani Srbije najviše vole knjige domaćih autora, ali povremeno iskazuju interesovanje i za strane pisce. Kupuju se i nove i polovne knjige, u knjižarama, ali i na ulici. Traženi su i beletristika i stručna literatura, ali kada se sve sabere... i kupovine i čitanja je veoma malo. Suvišno je napomenuti da je knjiga kupljena za poklon odavno „izašla iz mode“.



Među čitaocima u našoj zemlji prednjače studenti i đaci, tako da se za čitanje uglavnom „odlučuje“ onaj ko to mora, o čemu svedoči i istraživanje Narodne biblioteke Srbije i knjižare MC Most, koje je pokazalo da je samo nešto više od polovine građana Srbije u toku prethodne godine pročitalo nešto što može da se nazove knjigom. Iako naš glavni grad ima dugu tradiciju Sajma knjiga kojom se ponosimo kao jednom od najvažnijih kulturnih manifestacija u zemlji, nijedan drugi podatak o čitalačkoj publici ne ide nam u prilog.

 

Svaki dvadeseti član biblioteke


Kampanja Biblioteke grada Beograda nosi naziv „Čitaj, obogati sebe“. To, naravno, nije osnovni povod da se građani opredele za druženje s knjigom. Osim velike mogućnosti za proširivanje znanja, istraživanja Univerziteta u Saseksu u Velikoj Britaniji pokazuju da je čitanje najefikasnije sredstvo za uklanjanje stresa. Prednosti čitanja su nebrojene, pa opet, u Srbiji je i čitanje i odnos prema knjizi na niskim granama.


Kako navode u Biblioteci grada Beograda, iako je broj knjiga koje su prošle godine građani pozajmili jednak broju stanovnika Beograda, a broj članova dostigao rekordnih 123.000, čitalačka publika je i dalje mala, a razlog tome se nazire pre svega u – televiziji.


– Biblioteke koristi samo pet odsto stanovništva! To postaje nacionalni problem kojem je neophodno posvetiti ozbiljnu pažnju jer zemlja bez nauke, obrazovanja i kulture, prestaje da postoji i u ekonomskom smislu. S druge strane, obrazovanje i pamet trenutno nisu visoko plasirani. Sa oko pet sati gledanja televizije dnevno, nalazimo se u svetskom vrhu, a većina televizijskih sadržaja koje gledamo je isprazna. Najredovniji članovi biblioteka su studenti i đaci koji moraju da ih koriste. S druge strane, deci bi još u prvoj godini trebalo dati slikovnice, kako knjige kasnije ne bi vezivala za školu i obaveze, već im ih prikazati kao sastavni deo sveta od rođenja – objašnjava Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda.

 
Iskustvo izdavača

Oni koji ne čitaju pravdaju se time da knjiga oduzima previše vremena, da je prevaziđena, ili da ih čitanje podseća na školsku lektiru. Ni tu, međutim, nije kraj – ne čitaju ni svi oni koji su u obavezi da to rade, pre svega studenti i đaci. Prepričane, pa još i ukratko prepričane lektire nisu nikakva novost. U svega nekoliko rečenica đaci danas čitaju Nušića, Tolstoja, Ćopića, Mana, Bajrona, Balzaka, Selimovića, Getea…


– Đaci moraju da čitaju lektiru, ali često pribegavaju skraćenim i prepričanim verzijama. Slično je i sa studentima. I tu je situacija šarolika. Postoje oni koji čitaju sve što im dopadne šaka, pa čak i preko toga. S druge strane, postoje i oni koji gledaju da pročitaju što manje. Ima i onih koji se hvale da nisu pročitali nijednu knjigu u originalu, a izašli su na ispit. Ono što mogu da zaključim na osnovu iskustva jeste da studente generalno privlači novija književnost, dok ih starija neuporedivo manje zanima – kaže Ljubiša Rajić, profesor skandinavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu.


Brojnošću čitalačke publike, odnosno stanjem na tržištu, nisu zadovoljni ni izdavači. Kako navodi pisac i predstavnik izdavačke kuće VBZ za Srbiju Vladimir Arsenijević, čita se veoma malo, a prema knjizi postoji čak i svojevrstan prezir.


– Čita se, usuđujem se da kažem, sramotno malo, a i sve manje. Upadljivo je da izostaje nova, mlada čitalačka publika, čak je i legitimizovan prezriv odnos prema knjigama. Čitanje spada među „ne-kul“ aktivnosti i ne predstavlja uspeh u društvu. Stvoren je prezir i prema obimnijim delima. To ide toliko daleko, da mi je osoba koja je čitav vek provela radeći s knjigama rekla da ne pišem ukoliko ne mogu da pišem kratko – kaže Arsenijević.


On ističe da najveći tiraži na koje knjige kod nas mogu da „računaju“ iznose oko 20.000 primeraka. Poređenja radi, u Švedskoj, koja ima osam miliona stanovnika, neznatno više od Srbije, knjige dostižu tiraž i od milion primeraka!


– Kod nas se najbolje prodaje treš, odnosno laka književnost s kioska. To čita neka nevidljiva publika koja o njima ne razgovara, ne komentariše ih, ne preporučuje… Postoje, s druge strane, i izdanja koja se kvalitetom izbore za tiraž. Ove godine su se odlično prodavale biografije Pavla Vuisića i Zorana Radmilovića, ali su to ličnosti koje ljudi vole bez obzira kojeg su pola, uzrasta, obrazovanja… Ipak, generalno, što je proza lošija, to se bolje prodaje – tvrdi Arsenijević.

 

Nije knjiga sveta krava!
– To što građani malo čitaju knjige, ne znači da uopšte ne čitaju. Danas postoji toliko novih medija, pa razne sadržaje čitamo i sa interneta, mobilnih telefona, postoje i elektronske knjige… Mnoga klasična dela interpretiraju se savremenim tehnologijama. Postoji kreativnost koja nikada neće biti ukoričena. Ja živim s knjigom i od knjige, ali trebalo bi biti iskren pa priznati da ona nije sveta krava – ističe Arsenijević, najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade.

 

Koliko i šta čitamo
- 57 odsto ispitanika je pročitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana
- 38 odsto je počelo da čita knjige koje nisu obuhvaćene obaveznom lektirom u uzrastu između petog i osmog razreda osnovne škole, dok je 32 odsto počelo da čita knjige koje nisu školska lektira u srednjoj školi
- 62 odsto ispitanika najčešće čita uveče, dok 21 odsto najčešće čita po podne
- Najviše ispitanika koji nisu pročitali nijednu knjigu u poslednjih godinu dana prestao je da čita u srednjem dobu i kada su počeli da rade, 36 odsto je prestalo da čita tokom školovanja, a osam procenata nikada nije čitalo knjige
- Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana osam odsto čita knjige preko interneta
- Polovina ispitanika koji ne čitaju knjige preko interneta bi ih čitala kada bi imali mogućnosti
- Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 66 odsto pozajmljuje knjige od drugih. Knjige najčešće pozajmljuju od prijatelja, zatim slede rođaci, komšije i kolege sa posla
- Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 33 odsto njih su članovi biblioteke

 

Od učenja do uspavljivanja
Prema rezultatima istraživanja koje je uradio portal „Infostud“, a sajt posećuju ljudi zainteresovani za knjigu, žene čitaju više od muškaraca. Ispitanici najviše čitaju zbog opšte kulture, zatim razonode, potom da prekrate vreme i da se uspavaju. Oni koji čitaju to bi činili još više kada bi imali slobodnog vremena, kada bi knjige i članske karte za biblioteke bile jeftinije i kada bi ponuda knjiga bila raznovrsnija. Oni koji ne čitaju navode da su knjige prevaziđene u današnjem svetu elektronike i interneta, da nisu našli dobru knjigu, ali i da ih čitanje podseća na obaveznu školsku lektiru…

 

Ko najčešće posećuje biblioteke
Predškolski uzrast 5
Učenici OŠ 12
Učenici SŠ 11
Studenti 27
Zaposleni 28
Ostali 17
* Podaci Biblioteke grada Beograda, rezultati u procentima

 

Gde kupujemo
Knjižare 47
Sajmovi 15
U kiosku 15
Od uličnog prodavca 8
Od trgovačkih putnika 7
Supermarket 2
U klubovima knjiga 1
Drugo 4

 


Razlog za kupovinu
Zbog sadržaja 41
Posao / Obrazovanje 15
Poklon 11
Preporučio mi je poznanik 8
Reklama 5
Sam sam pronašao u knjižari 4
Prikazi u medijima 2
Lektira 2
Bio je veliki popust 2
Preporučio mi je knjižar 1
Zbog istaknutosti knjige u izlogu / na štandu 1
Drugo 7


Šta obično tražimo
Beletristiku 41
Stručne knjige 24
Publicistiku (memoari, kvaziistorija, kvazipolitika) 11
Knjige za decu 10
Rečnike, enciklopedije, atlase 8
Drugo 4
Religijske knjige 3

 

Na kom još jeziku čitamo
Engleskom 84
Nemačkom 6
Ruskom 10
Francuskom 8
Italijanskom 3
Nekom drugom 12
Odgovori 19 odsto ispitanika koji kupuju knjige na stranom jeziku

 

Šta bi vas navelo da kupujete više naslova
Niža cena 54
Bolja ponuda 25
Više slobodnog vremena 23
Bolje snabdevene i opremljene knjižare 13
Više promocija knjiga 10
Preporuke ljudi u čiji sud imam poverenje 8
Više novca / veća primanja / bolji standard 6
Više knjižara 6
Veća stručnost prodavaca knjiga 4
Bolji dizajn i uređenost knjiga 3
Nešto drugo 3
Ništa me ne bi navelo da kupim više knjiga 8


Kako se obaveštavamo
Katalog izdavača 73,5
Mediji 44,4
Preko interneta 41,9
Od posetilaca knjižare 34,2
Posete sajmovima 26,5
Posete predstavnika izdavačkih kuća 5,1
* Istraživanje tržišta knjiga u Srbiji koje je na zahtev Narodne biblioteke Srbije sproveo MC Most

 

Šta je presudno pri izboru
Povez knjige 64
Vrsta papira 54
Kvalitet prevoda 43
Pravopisne / štamparske greške 37
Ništa 6
Nešto drugo 9

 

Bogatstvo sajma
Jedna od retkih prilika u kojima se knjiga nađe u centru pažnje jeste Međunarodni beogradski sajam knjiga. Ove godine će se održati od 25. do 31. oktobra, a savremenu svetsku i domaću izdavačku produkciju iz oblasti beletristike, praktične knjige, književno-naučne, dečje, računarske, periodične, antikvarne knjige, kao i literaturu iz oblasti religije i teologije, predstaviće oko 800 izdavača iz 19 zemalja. Sajam knjiga biće u znaku jubileja, godišnjice Meše Selimovića, Laze Kostića i srpskog stripa. Zemlja počasni gost 55. međunarodnog beogradskog sajma knjiga je Švedska, koja će se predstaviti projektom „Glasovi Švedske“.