Zanimljive vesti

  • 3 Odgovora
  • 2842 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Đagi

  • Živi i pusti druge da žive
  • ****
  • 1,690
  • +25/-3
  • Pol: Muškarac
  • Opustite se i uživajte!
    • Pogledaj profil
    • www.samo-opusteno.info
Zanimljive vesti
« poslato: Mart 17, 2012, 00:15:15 »
Zanimanje: surogat majka


Džil Hokins je surogat majka i zavisna je od rađanja - to je i pored velikih komplikacija dok je čekala osmo dete, nastavila da radi. Trenutno nosi blizance – devetu i desetu bebu.





Džil će za tri nedelje napuniti 48 godina i rešena je da, iako to može ugroziti njeno zdravlje, rodi još dve bebe do svog 50. rođendana.

Iako je Džil, koja nema svoje dece, nakon 8. surogat bebe, obećala svojoj porodici da će prestati da rađa decu, to ipak nije učinila i rešila je da još malo produži svoju bogatu surogat karijeru.

“Iako sam tokom prethodne trudnoće imala ozbiljne zdravstvene probleme, to sam brzo zaboravila i odlučila da nastavim sa rađanjem. Kada sam trudna osećam se ispunjeno,” rekla je Džil.

“Bila sam oduševljena kada sam saznala da ovog puta nosim blizance, osećam se kao da sam prvi put trudna.”

Prvih sedam beba Džil je rodila pomoću svojih jajašca i očevih spermi putem veštačke oplodnje. Međutim sada se podvrgla vantelesnoj oplodnji i trenutno je u 14. nedelji trudnoće.

Ipak, iako su za sad obe bebe dobro, Džil opet prolazi kroz probleme koji su je mučili i tokom prethodne trudnoće. “Vrlo brzo se umaram i imam teške glavobolje,” kaže ona.

Nakon treće trudnoće dijagnostikovana joj je depresija i čak je pokušala da se ubije. Ona kaže da je depresija nastupila zbog nekih srednjoškolskih dešavanja i bitke da izgubi na kilaži a ne zbog nošenja toliko beba koje nisu njene.

Gospođica Hokins, koja dobija 12.000 funti za svaku trudnoću, kaže da nikada nije bila zaljubljena.

“Svi misle da olako donosim odluku da rodim nekom paru dete, ali to nije tako. Uvek dobro razmislim o svemu i ne brzam stvari.

Nikada nisam imala želju da zadržim nijedno dete. Nemam majčinski instinkt i sebična sam. Većina žena ne bi mogla da se odrekne bebe; rađanje je vrlo emotivno iskustvo,” kaže Džil.

“Ljudi misle da sam luda, ali moji prijatelji su već naviknuti na moje trudnoće.”




[Reklama]


Đagi

  • Živi i pusti druge da žive
  • ****
  • 1,690
  • +25/-3
  • Pol: Muškarac
  • Opustite se i uživajte!
    • Pogledaj profil
    • www.samo-opusteno.info
Odg: Zanimljive vesti
« Odgovor #1 poslato: Mart 19, 2012, 09:28:45 »
"Rodiću kad budem spremna"


Plodno doba žene u 21. veku značajno je prošireno, pa tako imamo prvorotke od 18. ali i sve više onih od 48. godina! Razlozi što se trudnoća često odlaže do četvrte ili čak pete decenije života su socijalni, profesionalni, finansijski, emotivni...





Nedavno je jedna generacija beogradskih maturanata proslavila 30 godina mature. Evocirali su uspomene na mladost, pričali šta im se u međuvremenu dešavalo i jedni drugima pokazivali slike svoje dece. Posebno su bile ponosne majke, među kojima su neke imale kćeri i sinove starije od 25 godina, ali i – mlađe od pet. Jedna od prisutnih dama, a reč je o ženama u kasnim četrdesetim, porodila se pre deset meseci! Jasno je da su se granice i vreme podobno za rađanje toliko rastegle da više nije neobično kad žena odluči da rodi prvo dete posle četrdesete.

Priča koja se često čuje

– Kada sam završila pravni fakultet nekoliko godina sam menjala posao, i nezadovoljna svojim statusom, uporno tražila nešto bolje, priča 47-godišnja M. I. koja ima dve devojčice, jednu od sedam, drugu od dve godine. – Konačno sam se zaposlila u srpskom ogranku jedne strane kompanije i dobila posao kakav sam oduvek želela. Da bih tu i ostala, dokazala se i napredovala, nisam mogla ni da pomišljam na udaju, a kamoli na trudnoću i porodiljsko odsustvo. Stalno sam putovala, išla na različite seminare i usavršavanja i uživala u svom napredovanju i afirmaciji. Imala sam partnere, ali to su bile vrlo slobodne veze, bez ikakvih planova za budućnost i brak. Tek u 37-oj godini sam upoznala čoveka za kojeg sam poželela da se udam, a tada sam već mogla i da malo odahnem, kad je reč o profesionalnom dokazivanju.

– Venčali smo se kada sam napunila 38, on 40 godina. Oboje smo već bili na dobrim pozicijama u kompaniji, imali odlične prihode i rešeno stambeno pitanje. Potom su se rodile Ana i Tea i sada smo jedna zaokružena i srećna porodica. Kao odgovorna osoba, a smatram da sam takva, obe svoje trudnoće sam ozbiljno shvatila, pridržavala se svih lekarskih saveta i obavila na vreme sve kontrole i testove koji su neophodni u trudnoći, pogotovo imajući u vidu moje godine i godine mog supruga. Naše kćerke su zdrave devojčice, koje imaju našu potpunu pažnju i ljubav, ali i svu materijalnu potporu koja im je potrebna, tako da ćemo se truditi da im omogućimo kvalitetno školovanje i dodatno obrazovanje.

Ovo je samo jedna od mnogih sličnih ispovesti onih žena koje su svesno odlučile da odlože rađanje dece sve dok ne pronađu pravog partnera i dok se ne dokažu na profesionalnom planu. Verujući da biološki sat ipak ne kuca tako brzo kako im brižna okolina sugeriše i rizikujući da ih društvo etiketira kao sebične i preambiciozne – one su izabrale da postanu mame onda kada su se za to osetile potpuno spremne, emocionalno, psihološki, finansijski...

– Dete treba da se rodi kada je majka spremna za to. Ni pre, ni kasnije, kaže Vesna Brzev-Ćurćić, psiholog, psihoanalitičar. - Okolina uvek ima neki komentar, bilo da se radi o mladoj ili ne sasvim mladoj majci. Ukoliko bi se to uzimalo kao kriterijum, verovatno bi realnost izgledala kao sala sa krivim ogledalima u luna parku; morali bismo da se prilagođavamo svakome.






Veći rizik, ali i radost

Razlozi zbog čega žena odlaže trudnoću posle 35-te, a sve češće i posle 40-te godine, brojni su i individualni. Osim što grade karijeru, žele finansijsku sigurnost i komforan dom za svoju porodicu, mnoge jednostavno ne uspevaju da pronađu pravog partnera. Nije novost da su muško-ženski odnosi, kako u našoj zemlji tako i u ostalom delu sveta - u krizi. Intimne veze su nestabilne, kratke, prolazne, a mladi ljudi se žale da teško uspostavljaju odnos poverenja, pripadnosti, nužnih kompromisa. Statistički podaci su neumoljivi – u Srbiji je čak četvrtina osoba starijih od 25 godina koje još nisu stale pred matičara. Prosečna nevesta je 1994. imala 26 godina, a već 2004. čak 2,5 godine više. Osim što se sve kasnije venčavaju mladi parovi, čak petina njih prema zvaničnoj statistici, nemaju dece ni posle nekoliko godina braka. Pojedini od njih svesno odlažu roditeljstvo, oni drugi međutim, ne mogu da začnu bebu zbog zdravstvenih problema jednog ili drugog supružnika.

– Svaka žena je biološki predodređena da bude majka i treba joj to omogućiti, u onoj meri u kojoj to savremena medicina može, kaže doktorka Dragana Đorđević, specijalistkinja ginekologije u DZ Stari Grad. – Rizik je zaista veći posle 35-te, a pogotovo posle 40-te (a sve je više prvorotki u tom dobu), i to pre svega za samu majku. U tim godinama već počinje proces starenja, a to nagoveštava i moguće aterosklerotične promene, promene na kostima, bubrezima, probleme sa štitnom žlezdom… U trudnoći sve to dolazi do izražaja. Pacijentkinje su svesne mogućih opasnosti po sopstveno zdravlje, ali su toliko srećne što će se ostvariti kao majke da im to najčešće nije prepreka. Naravno, kod starijih prvorotki neophodan je „rigorozan” lekarski nadzor tokom cele trudnoće što znači bar deset redovnih kontrola (uobičajeno je pet), zatim učestaliji ultrazvučni pregledi, testovi na moguće genetske anomalije, dodatne laboratorijske analize.

Obavezna genetska ispitivanja su: placentocenteza (do 12. nedelje), kordocenteza u 21. nedelji (uzima se krv iz pupčanika), amniocenteza (16-18 nedelja), CVS – biopsija horiona (8-10 nedelja), dabl test (krv majke u 13. nedelji), tripl test (15-17 nedelja). Sve ove analize, koje često nisu ni lake ni bezbolne, buduće majke stoički podnose, jer su u svojim zrelim godinama sasvim sigurne da žele bebu i spremne su da se za nju žrtvuju.

- Jedna moja pacijentkinja koja je prvi put zatrudnela u 39-oj godini rekla mi je da je u trci za poslom i zaradom „zaboravila” da želi dete i da se već primiče četrdesetoj, priča nam dr Đorđević i dodaje: - Ima i onih koje godinama piju pilule protiv začeća, a onda kad napune četrdeset dođu i kažu: Sad želim da rodim! Eh, ali tada je to već mnogo teže, i najčešće su upućene na vantelesnu oplodnju, koja je izvrsna savremena metoda, ali nosi i brojne kontraindikacije i komplikacije za ženu. Sada je i država omogućila dva besplatna pokušaja za žene do 40-te godine života. Do nedavno ova granica je bila u 38. godini. Bilo kako bilo, mi u Domu zdravlja pratimo sve naše trudnice i posle porođaja. Starije prvorotke su toliko srećne da i svoje tegobe prelivaju u emociju prema bebi. Ali ipak imaju tegobe i najčešće se žale da nemaju snage za sve napore odgajanja odojčeta. Što se samog ishoda porođaja i zdravlja bebe tiče, ukoliko je majka bila savesna i lekar obavio dobru dijagnostiku, ne očekuju se učestalije pojave određenih anomalija kod ove starosne grupe majki, u odnosu na one mlađe.

Smeta li deci starost majke?

Prema opšteprihvaćenom mišljenju, prednost mladih majki je u njihovoj fizičkoj kondiciji i lagodnosti s kojom nose trudnoću, zatim porođaj i kasnije i samo roditeljstvo. Starije prvorotke su po pravilu (mada ne i obavezno) više zabrinute za svoju bebu, strepe svaki put kad se nakašlje, a imaju i manje energije za sve neophodne radnje koje beba traži: kupanje, dojenje, šetnja, presvlačenje, ljuljanje, učenje prvih koraka…

– Svako doba ima svoje prednosti i nedostatke, kaže Vesna Brzev-Ćurćić. Mlađe majke su još uvek sačuvale „dete” u sebi, psihički su gipkije, lakše podnose i fizički teret vezan za uzrast odojčeta, npr. Majke koje rađaju nešto kasnije su zrelije, uglavnom već profesionalno i lično ostvarene, ne doživljavaju roditeljstvo kao odricanje i žrtvu već kao još jednu nadgradnju i uzajamnu interakciju. Mnoge su odlagale roditeljstvo dok nisu bile sasvim spremne za to. Neke su pak morale da se bore za svoje materinstvo i da prolaze kroz brojna iskušenja.

Poslednjih godina do nas stižu vesti iz sveta o tome da su i žene u poznim pedesetim ili ranim šezdesetim postale majke i mnogi od nas se pitaju: da li će one uspeti da izvedu na put svoju decu? Čak i kad nije reč o ovako drastičnim primerima, nameće se dilema kako deca prihvataju činjenicu da im je majka starija od majki ostalih vršnjaka. Da li im to uopšte smeta i da li je to jedna od „mana” kasnog roditeljstva?

– O manama zapravo ne može da se govori. Izuzimam one slučajeve kada je majka stara već oko pola veka, ne zbog tolike razlike u godinama koliko zbog manje izvesnosti da će dete, tokom svog razvoja, imati majku uz sebe. Mogući problemi nisu vezani za rani razvoj i period osmogodišnje škole koliko za period puberteta i potom adolescencije. Razlika u godinama može da uslovi priličnu razliku u poimanju sveta, realnosti, običaja, ophođenja, ukusa. Adolescenti, uvek spremni na pobunu, teško tolerišu ovolike razlike. A tu je onda i čuvena roditeljska rečenica „U moje vreme...” koja je uvek uvod u rat. Međutim, sve je češće da se žene odlučuju na rađanje baš u ovom periodu te zbog toga okolina ne igra tako značajnu ulogu. Bar polovina dece ima majke koje su toliko starije od njih pa samim tim to ne predstavlja problem. Mame su u početku za svu decu najlepše i najpametnije. Kasnije gube ta svojstva, sve do toga da ni o čemu nemaju pojma. Na sreću, ovaj period takođe ima svoj kraj pa se majkama vrate i pamet i lepota. Deci više smeta nerazumevanje roditelja, nedostatak empatije za njihove probleme koje roditelji tretiraju kao "male", rigidnost, nepoštovanje dečjih prava od toga što je roditelj određene starosne dobi.






Kad mogu zvezde…

Tokom prošle decenije, broj žena u svetu koje se prvi put porađaju tek u četrdesetoj porastao je za 50 odsto. U Velikoj Britaniji na primer, više je prvorotki u starosnoj grupi 30-34 godine, nego u grupi 20-24, dok je najviše mama koje su to postale između 35 i 39 godine. Ovom „trendu” osim socijalnih, psiholoških, pa i medicinskih faktora, doprinosi i veliki broj zvezda iz sveta filma, muzike i šou-biznisa koje ponosno pokazuju svoje trudničke stomake i šetaju bebe, iako su već odavno zagazile u četvrtu pa čak i petu deceniju života. Među njima je svakako Madona koja u 51-oj godini, kako prenose mediji želi da rodi dete sa svojim 28 godina mlađim partnerom. Ona je već biološka majka dvoje dece od 13 i 9 godina, a usvojila je i dvoje mališana od četiri godine. Helen Filding, autorka knjige „Dnevnik Bridžet Džons” se prvi put porodila u 43. godini, Đina Dejvis je rodila blizance u 48-oj, a Džejn Sejmur u 44. godini. Sara Džesika Parker je prvog sina rodila u kasnim tridesetim, a zatim, uz pomoć surogat-majke dobila je i blizanci, kada je već premašila 45. godinu života.

I na domaćoj medijskoj sceni ima sličnih primera. Nekad slavna, danas već pomalo zaboravljena glumica Beba Lončar („Ljubav i moda”) u četrdesetoj je, prema sopstvenoj izjavi, odlučila da stavi tačku na karijeru, i da postane majka. A manekenka Ljiljana Tica je u 46-oj dobila sina, u trenutku kada je već odustala od svih pokušaja da začne.

Đagi

  • Živi i pusti druge da žive
  • ****
  • 1,690
  • +25/-3
  • Pol: Muškarac
  • Opustite se i uživajte!
    • Pogledaj profil
    • www.samo-opusteno.info
Odg: Zanimljive vesti
« Odgovor #2 poslato: Mart 21, 2012, 11:55:54 »
Zabrana pušenja smanjila prevremene porođaje


U Škotskoj je zabrana pušenja na javnim mestima već pokazala rezultate u smanjenom broju prevremenih porođaja, zaključak je istraživanja koju su sproveli saradnici škotskog Univerziteta u Glazgovu.





Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima na teritoriji Škotske stupio je na snagu u martu 2006. Grupa istrživača na čelu sa Džil Pell, proučila je podatke o 717.000 žena koje su se porodile u perodu od avgusta 1995. do februara 2009. i objavila rezultate u časopisu "PLoS Medicine".

Prema tim rezultatima, posle uvođenja zabrane, udeo pušača među ispitanicama je smanjen sa 25,4 na 18,8 odsto.

Naučni su, takođe, zaključili da je broj prevremenih porođaja u zemlji smanjen za 11 procenata.

Zabrana pušenja na javnim mestima rezultirala je, sem toga, i smanjenjem broja dece koja na rođenju imaju nisku telesnu masu, sada ih je manje za 5 odsto. Udeo dece rođene sa izuzetno malom težinom smanjen je bezmalo za osam procenata.

Pell je istakla da su pozitivne promene u statistici porođaja utvrđene kako u grupi potorošača duvanskih proizvoda tako i među ženama nepušačima, što nedvosmisleno potvrđuje ispravnost antiduvanske politike države.

Đagi

  • Živi i pusti druge da žive
  • ****
  • 1,690
  • +25/-3
  • Pol: Muškarac
  • Opustite se i uživajte!
    • Pogledaj profil
    • www.samo-opusteno.info
Odg: Zanimljive vesti
« Odgovor #3 poslato: April 12, 2012, 17:10:11 »
U "Frontu" direktor zabranio laparoskopiju



Direktor Ginekološko-akušerske klinike "Narodni Front" u Beogradu zabranio je laparoskopske operacije vanmaterične trudnoće.





Ostale bolnice u Srbiji ovu metodu redovno koriste jer se pacijentkinje brže oporavljaju, a ožiljak ostaje manji. Pacijentkinje koje dožive vanmateričnu trudnoću i koje se odluče za lečenje u "Narodnom Frontu" biće ubuduće operisane isključivo klasičnim metodom, kada se otvara ceo stomak.

To se nedavno dogodilo i Danijeli Miljković (32) koja je tri dana ležala u bolnici jer lekari nisu znali da li se kod nje razvila vanmaterična trudnoća ili ne. Zbog toga je bila kandidat za laparoskopiju, ali su je lekari zbog odluke dr Stanojevića operisali klasičnim putem.

"Zahtevala sam da me operišu laparoskopski, ali rekli su mi da je zabranjeno. Htela sam i da platim kao vanstrandardnu uslugu, ali ni to nije bilo moguće“, priča Danijela za "Blic".

Izvor "Blica" upoznat sa dešavanjima u "Frontu" kaže da je na ovaj način pacijentima narušen izbor lečenja.

"Laparoskopija je jedna od savremenih metoda koja se koristi u dijagnostici, ali i lečenju vanmateričnih trudnoća. Metoda je ključna kod onih stanja kada sa sigurnošću ne možemo da utvrdimo da li se radi baš o vanmateričnoj trudnoći. U takvim situacijama laparoskopski možemo da utvrdimo dijagnozu, ali i u istom zahvatu da operišemo. To je manje traumatično za žene, a i brži je oporavak“, kaže izvor "Blica" i dodaje:

"Kod jedne trećine slučajeva, i to onih koji su hitni, jedino može pomoći klasičan metod otvaranja stomaka, ali je u dve trećine situacija laparoskopija opravdana".

Direktor "Fronta" dr Dušan Stanojević kaže da je razlog za zabranu mali broj laparoskopija koje mogu da obave u toku radnog vremena.

"Dnevno možemo da uradimo samo četiri laparoskopije, i to ne vanmaterične trudnoće, već za druga ginekološka stanja. Jedini način da laparoskopski radimo vanmaterične trudnoće je ukoliko neka druga operacija otpadne. Alo to se dešava retko, jer imamo liste čekanja“, kaže dr Stanojević.

On navodi laparoskopska operacija traje da sat i po, koliko i sterilizacija instrumenata, pa je za jedan radni dan moguće uraditi samo četiri takve operacije.

Međutim, postavlja se pitanje kako samo ova bolnica ima problem sa tim i jedino u njoj je zabranjena ovakva vrsta operacije.

Direktori ginekoloških klinika i odeljenja u Višegradskoj, bonici "Dragiša Mišović" i "Zvezdara", sa kojima je "Blic" razgovarao, kažu da nema ovakvih problema i operacije vanmateričnih trudnoća često obavljaju laparoskopskim putem.

U Ministarstvu zdravlja negirali su ovaj probelm i nisu želeli da komentarišu kako je moguće da direktor jedne ustanove zabrani izvođenje metode koja je standard u medicini.