Vesti iz IT sveta

[Oasis]

Seminar o oglašavanju na internetu
Blic online | 26. 01. 2010. - 10:23h |



Seminar "Oglašavanje na internetu", na kojem će učestvovati vodeći stručnjaci u ovoj oblasti iz Srbije i Hrtvatske, održaće se u beogradskom hotelu Zira.

Direktan prenos seminara svi zainteresovani će moći besplatno da prate putem sajta www.live-e.tv, u četvrtak 28. januara, sa početkom u 11 časova.
Organizator seminara je Audit Bureaux of Circulations (ABC) Srbija, uz podršku USAID i IREX. Među devet predavača su i direktori najposećenijh sajtova i najuspešnijih agencija i sistema za zakup online medijskog prostora u Srbiji (Blic, Infostud, Karike, HttPool, eTarget...)
Cilj seminara je podizanje svesti javnosti i oglašivača o važnosti i budućnosti internet marketinga, kao i sticanje novih znanja iz ove oblasti.

[NiKooLaa]

Epl već predstavio svoj "ajped"
Tablet-računari budućnosti
S. Vasić | 31. 01. 2010. - 00:02h | Foto: Beta/AP |

Tablet-računari, kombinacija laptopa i ajfona preplaviće svetsko tržište. Ovaj uređaj ima bateriju koja omogućava i do 10 sati neprekidnog gledanja filmova, a na njemu može i da se piše, čitaju elektronske novine, gledaju slike.



Tablet-računari su jaki i imaju ugrađen ekran kao kod laptopa, ali u njih možete da zapisujete beleške i da crtate slike na ekranu, tablet-olovkom. Takođe mogu da konvertuju vaš rukopis u kucani tekst. Ovi uređaji imaju prednosti nad smartfonima koji su isuviše mali za gledanje video sadržaja ili kvalitetno surfovanje internetom, ali i laptopovima i noutbukovima, koji su teži i skuplji.
Kompanija Epl već je predstavila svoj ajped. On je debeo 1,3 cm, težak 0,68 kg, ima IPS displej od 24,6 cm osetljiv na dodir (multi-tač skrin), memoriju u varijantama 16 GB, 32 GB ili 64 GB, vaj-faj, blutut, zvučnik, mikrofon, kompas i konektor za ajpod dodatke. Baterija mu traje deset sati, što se smatra velikim napretkom s obzirom na visoke performanse novog računara. Cena će mu biti od 500 dolara naviše, u zavisnosti od veličine memorije, a neki modeli pojaviće se na tržištu za dva meseca.
Stručnjaci revizorske kuće Diloit predviđaju da će ovakvih mobilnih računara biti prodato na desetine miliona tokom 2010. godine. Očekuje se i da Majkrosoft i Hjulit pakard započinju s lansiranjem novih uređaja. U međuvremenu, na Jutjubu već su počele da se vrte reklame za novi Eplov proizvod. Pogledajte jednu od njih...

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=IcU3a-rO7KY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=IcU3a-rO7KY</a>

[zika]

ovo je super

[NiKooLaa]

PayPal najavio početak rada u Srbiji tokom 2010.

Američka kompanija eBay Inc. je u razgovorima sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije najavila uključivanje Srbije u svoj sistem elektronskog plaćanja preko PayPala tokom ove godine.



Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je saopštilo da je tokom 2009. ostvarilo više kontakata sa zainteresovanim korisnicima, domaćim bankama i stranim firmama koje pružaju usluge posredovanja u sigurnom obavljanju finansijskih transakcija putem Interneta, kao što su PayPal, MoneyBookers i drugi.

U saradnji sa Narodnom bankom Srbije otklonjene su sve nedoumice u pogledu pružanja ovih usluga plaćanja, a u saradnji sa lokalnim komercijalnim bankama razrađuje se način pružanja usluga elektronskog platnog prometa građanima Srbije.

Kako je kompanija eBay Inc. u komunikaciji sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo ranije najavila, tačan datum početka funkcionisanja PayPal usluge u Srbiji ove godine zavisi isključivo od dinamike koju ova kompanija odredi u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Sistem za elektronsko plaćanje PayPal je osnovan 1998. godine, a od 2002. godine se nalazi u vlasništvu kompanije eBay. PayPal je u Evropi dostupan od 2004. godine.. (A.S.)

Izvor: mikro.rs

[NiKooLaa]

Popravka "Windowsa" nakon 17 godina
Srna | 05. 02. 2010. - 18:57h | Foto: Reuters |

"Majkrosoft" će u novom paketu bezbednosnih zakrpa objaviti rešenje za propust u "Windowsu", star 17 godina.



Februarski paket zatvoriće bezbednosnu rupu u operativnom sistemu DOS, koja se prenosila na sve verzije "Windowsa", od verzije "Windows NT 3.1", prenosi BBC.
Mesečna dopuna bezbednosnih zakrpa rešiće ukupno 25 problema u "Majkrosoftovom" operativnom sistemu, od kojih su pet opisani kao kritični.
Problem star 17 godina otkrio je "Guglov" bezbednosni stručnjak Tevis Ormandi u januaru 2010. godine. On je utvrdio da ista greška postoji u operativnim sistemima "Windows XP", "Windows server" u izdanju za 2003. i 2008. godinu, kao i u "visti" i najnovijem "Windowsu 7".
Nove bezbednosne zakrpe obuhvatiće i programske pakete "Office XP", "Office 2003" i "Office 2004" za računare "Epl Mekintoš".

[NiKooLaa]

Google Buzz – Google ozbiljno zagazio u društvene medije



Nakon jalovog preuzimanja Orkut social servisa, Google je uradio ono najsvrsishodnije – kreirao je social mrežu zasnovanu na Gmailu i u usmerenu ma bmobilnu platformu – Google Buzz.

Stvar je logična, kad već imate ogroman broj korisnika Gmail-a, samo ih treba involvirati u nešto “social” – uspeh neće izostati – prikupljanje korisnika na nekom novom servisu, novoj lokaciji bilo bi mukotrpno, neizvesno i teško isplativo.

http://www.google.com/buzz

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=yi50KlsCBio" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=yi50KlsCBio</a>

[Oasis]

Borba za tržište čitača-„Apple“ protiv „Amazona“
Budućnost knjige je digitalna, ali po kojoj ceni?
Biljana Tasić | 17. 02. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |

Pre nekoliko nedelja Apple je predstavio svoj tablet računar iPad i jednu novu, veoma važnu uslugu - digitalnu knjižaru pod nazivom iBookstore. Na taj način je poremetio planove Amazonu koji je dosad vladao tržištem elektronskih knjiga svojim sistemom digitalne distribucije i e-čitačem, obuhvaćenim pod imenom Kindle.

 
IPad novi uređaj koji ugrožava Kindle
 

Ali, sada su se u priču aktivnije umešali i izdavači, a kad se prašina slegne, biće jasnija i budućnost knjige - kako digitalne, tako i papirne.

 Papirna knjiga je, na žalost mnogih ljubitelja knjige, jedan od onih predmeta koji ćemo sve manje viđati u godinama koje dolaze. Ako možete da imate na hiljade naslova u jednom uređaju veličine jedne standardne knjige, a ne boli vas glava pri čitanju (današnji ekrani, pogotovo oni zasnovani na tehnologiji e-tinte, uspešno rešavaju taj problem), nema (osim nostalgije) razloga da na policama gomilate klasične knjige.



Kindle-čitač koji je već osvojio svet


Ipak, budućnost knjige u ovom trenutku je prilično neizvesna. Inicijativu je prva preuzela najveća online knjižara Amazon, predstavivši pre oko dve godine svoj čitač e-knjiga Kindle, koji omogućava bežičnu kupovinu knjiga bez dodatnog troška, bez obzira na to gde se nalazite. Ali, kada je Apple pre neku nedelju predstavio svoj iPad, kojem je jedna od primarnih namena čitanje knjiga i časopisa i digitalnu knjižaru iBookstore, stvari su se promenile.
Šta je bolje, iPad ili Kindle?
Tehnološki gledano, iPad i Kindle su dva vrlo različita uređaja: iPad je daleko moćniji, brži, ima ekran u boji i gomilu funkcija koje Kindle nema. Ali, cena mu je veća, 499 dolara košta najjeftiniji model. A i kad dođe na tržište za mesec i po dana, biće dostupan samo u SAD, dok je Kindle dostupan svuda u svetu, uključujući i našu zemlju.
Kindle ima još jednu veliku prednost: njegov ekran se zasniva na tehnologiji e-tinte, što znači da je crno-beli i znatno manje atraktivan u odnosu na LCD ekran na iPadu, ali je višesatno čitanje na njemu prijatnije.
Uporedimo li sve to s klasičnom knjigom, časna starina nema puno šanse. Moderni e-čitači nude rečničku definiciju svih pojmova iz teksta, prebacivanje teksta u govor i gomilu drugih funkcija. Da ne govorimo o tome da u iPad stanu sve knjige koje imate vi i svi ljudi koje poznajete, a verovatno bi ostalo mesta i za još pokoju lokalnu knjižaru.
Ali, hardver je samo jedan deo slagalice. Knjige koje kupite preko Kindlea možete da čitate samo na Kindleu i dobićete ih u Amazonovom zaštićenom formatu AZW, što znači da ne možete da ih otvorite na drugom uređaju. Uređaj iPad podržava otvoreni i vrlo popularni standard EPub, a isti standard podržava i većina drugih e-čitača. Svi detalji o iPadu i formatu u kojemu ćemo kupovati knjige preko Appleovog iBookstorea još nisu poznati, ali verovatno je da će i te knjige biti zaštićene digitalnom zaštitom autorskih prava (eng. DRM - Digital Rights Management), što format EPub podržava.

 

Budućnost elektronskih knjiga
Tehnološkim gigantima kao što su Apple, Google i Amazon odgovara da se stvari odvijaju što brže. U narednim mesecima saznaćemo još štošta o Appleovom iPadu, a i Amazon i Google (koji planira pokretanje sopstvene online knjižare u 2010. godini) imaće vremena da razvije svoju strategiju. Krajnjim korisnicima ostaje samo da čekaju i vide kako će se stvari razvijati, ali njihove kupovne navike i prihvatanje odnosno odbacivanje digitalne knjige (i DRM zaštite koja dolazi uz nju) definitivno će uticati na konačan ishod ove bitke.

[Oasis]

Savremene tehnologije
Interaktivni časopisi
Veselin Jevrosimović | 28. 02. 2010. - 00:02h |

Premda je iskušenju bilo teško odoleti, odustao sam od toga da početkom meseca, u nedelji kada je na sva zvona objavljen novi Appleov gedžet, sada već svima poznati iPad, članak posvetim ovoj novoj vrsti mobilnih računara.


 
Zbog čega? Osim toga što su mediji bili prezasićeni fotografijama i opisima ovog tankog uređaja dimenzija sveske, s velikim ekranom i mogućnošću povezivanja na internet, postoje i malo ozbiljniji razlozi. Najpre, još je teško predvideti u kom pravcu će se kretati razvoj internet tableta sada kad se i jedan od najznačajnijih igrača uključio u njihovu proizvodnju, a potom i zbog nekih nedostataka koje iPad ima, a koji su kod konkurentskih modela mnogo praktičnije rešeni. Međutim, ako već Appleovo “čedo” ne predstavlja revoluciju kakva mu se pokušava pripisati, sigurno je da će ova vrsta uređaja u budućnosti značajno uticati na neke aspekte naših života i iz korena promeniti pojedine industrije.
Već sam u nekoliko navrata pisao o tome kako će izdavačka delatnost morati da se prilagodi pojavi elektronskih knjiga i Internet izdanja dnevnih novina i časopisa. Ovo prilagođavanje može da se posmatra iz dva ugla. Prvo, proces kreiranja, prezentovanja i distribucije sadržaja sada je uveliko promenjen. Za prikupljanje vesti i istraživačko novinarstvo mogu da se koriste brojni automatizovani internet servisi i agregatori; socijalni element u kreiranju sadržaja igra sve značajniju ulogu, pa imamo takozvano internet novinarstvo; umesto “ravnog” prikaza informacija na papiru, sada su interaktivnost i međupovezanost imperativ; dok se distribucija dešava u realnom vremenu i putem brojnih novih (jeftinijih) kanala kao što su web, elektronska pošta, SMS, mikroblogovi i slično.
Drugi aspekt tiče se poslovnog modela, odnosno mogućnosti naplate internet izdanja krajnjim korisnicima, ali i servisima koji sada najčešće slobodno preuzimaju sadržaje. Najvatreniji borac protiv besplatnih vesti u sajber prostoru je medijski mogul Rupert Merdok, koji je objavio pravi mali rat Internetu, premda mislim da se pre radi o problemu nespremnosti na prilagođavanje novim trendovima i razvoju tehnologije. Paradoksalno je što upravo neki od novih elektronskih uređaja pomažu u rešavanju problema sa kojima se susreću Merdok i ini. Naime, pokazalo se da su ljudi iz nekog razloga spremniji da plate za preuzimanje muzike, elektronskih knjiga ili vesti na mobilne uređaje nego na računare. Dokaz za to su Appleov iTunes sistem i Amazonova prodavnica e-book izdanja. Sigurno je da će u većini slučajeva i tableti funkcionisati po sličnom principu, a predviđanja stručnjaka su da bi ovi uređaji u budućnosti mogli potpuno da zamene štampane medije.
 Na internet tablete kakav je pomenuti iPad možemo da gledamo kao na logičan nastavak ili čak neku vrstu hibrida između netbook računara, multimedijalnih plejera, pametnih mobilnih telefona i čitača elektronskih knjiga. Jednom kada je publika prihvatila da za realne potrebe većine korisnika (obrada dokumenata, pristup Internetu, komunikacija, multimedija, video igrice) računar ne mora obavezno da bude glomazna i skupa naprava, ali i kada je broj onih koji svakodnevno koriste kompjutere dostigao kritičnu masu, otvoren je prostor za nove koncepte. Kada se mediji u potpunosti prilagode novinama koje donosi industrija informacionih tehnologija, možemo očekivati nove ideje i još zanimljivija rešenja.

[MarkoKg]

Nove adrese na internetu



PO PRVI PUT U ISTORIJI INTERNETA za domene najvišeg nivoa počeli su da se koriste i znakovi koji nisu latinički. U sredu 5. maja u korensku zonu sistema imena domena (DNS Root Zone) uneti su novi kodovi zemalja za domene najvišeg nivoa (Country-code Top-level Domain, ccTLD) sa internacionalizovanim imenima domena (IDN). Radi se o kodovima za Egipat (مصر – Misr), Saudijsku Arabiju (السعودية – AlSaudiah) i Ujedinjene arapske emirate (امارات – Emarat)

To su prvi IDN ccTLD domeni koji su se pojavili na internetu kao razultat ubrzanog procesa (IDN ccTLD Fast Track Process) koji je upravni odbor ICANN-a odobrio na svom godišnjem sastanku održanom 30. oktobra 2009. u Seulu, u Južnoj Koreji.

Prvi zahtevi primljeni su već 16. novembra 2009, istog dana kad je ubrzani proces zvanično započet. Taj proces omogućava zemljama i teritorijama da ICANN-u podnesu zahteve da registruju internacionalizovana imena domena koja predstavljaju kodove zemalja u domenu najvišeg nivoa (IDN ccTLD) napisana pismima koja nisu latinička.

Do sada je ICANN primio ukupno 21 zahtev za imena na 11 jezika, od kojih je 13 uspešno prošlo evaluaciju predloženih nizova zakova (drugu fazu procesa) i prema tome su spremni za sprovođenje zahteva za delegiranje (poslednje faza procesa). Pomenute tri zemlje prve su delegirane u korensku zonu DNS što znači da njihova imena od srede mogu da se koriste.

Egipatsko ministarstvo komunikacija i informacionih tehnologija među prvima je dobilo adresu kompletno ispisanu arapskim slovima http://وزارة-الأتصالات.مصر ali se ona na internetu zapravo prenosi kao http://xn--4gbrim.xn----rmckbbajlc6dj7bxne2c.xn--wgbh1c/ar/default.aspx, jer internet i dalje u osnovi koristi samo latinicu.

Arapski jezik je tako postao prvi jezik koji se ne piše latiničkim pismom a koristiće se kao IDN ccTLD. To je danas jedan od izuzetno često korišćenih jezika na internetu. Na Bliskom Istoku internet u proseku dopire do 20% stanovnika ali pokazuje veliki potencijal rasta. Korisnici u tom regionu sada će lakše pristupati internetu i moći će da koriste sopstveni jezik za celo ime domena.

Kod nas je u toku prva (pripremna) faza pomenutog ubrzanog procesa – izrada zahteva za dobijanje ćiriličkog domena Srbije. Ceo proces vodi Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Do sada su prikupljani predlozi kako bi trebalo da glasi ime našeg domena i taj postupak je okončan 30. aprila u ponoć. Sada predstoji glasanje za jedno od nekoliko imena koja su najčešće predlagana a ispunjavaju kriterijume koje je zadao ICANN. Kad se novo ime izabere RNIDS će kompletirati svu neophodnu dokumentaciju, pribaviti potrebne saglasnosti i podneti zahtev ICANN-u kako bismo i mi po ubrzanom postupku dobili svoj domen u kome će kompletne adrese biti ispisane ćirilicom – na primer, http://микровести.србија, ako bismo se ugledali na Egipat, ili микровести.срб, pa čak i kraće микровести.сб, ako bismo se ugledali na Rusiju koja čeka da joj odobre domen .рф (Руска федерација).

Časopis Mikro
(M.V.)

[MarkoKg]

Savremene tehnologije
Pronaći i zaštititi
Veselin Jevrosimović | 13. 06. 2010. - 00:02h

Savremene informacione tehnologije, kao kombinacija odgovarajućeg hardvera i softverskih komponenti, mogu iz korena da promene brojne segmente života i poslovanja, najčešće u vidu unapređenja, ubrzanja i pojednostavljenja procesa.



Jednako tako, mogu da obezbede automatizovanu kontrolu i izveštavanje u realnom vremenu, sa pružanjem informacija koje je do nedavno i praktično bilo nemoguće dobiti. Jedna od takvih oblasti je praćenje geografske lokacije i kretanja korišćenjem GPS uređaja (čipova, modula) i softverskih sistema za preuzimanje, pohranjivanje i analizu podataka.


GPS tracking, kako se na engleskom obično naziva ova oblast, poznaje mnoge primene i načine funkcionisanja, a sami uređaji svakim danom postaju sve manji i efikasniji. Upotrebljavaju se već neko vreme za praćenje službenih, dostavnih i taksi vozila, sa programima koji automatski vrše proračune potrošnje goriva i potrebe za popravkama i održavanjem. Dalje, mogu da posluže i kao sigurnosni mehanizam protiv otuđivanja automobila, ali i za kontrolu prekoračenja brzine vozila. U nauci se GPS tracking upotrebljava za praćenje kretanja divljih životinja i osiguranje ugroženih vrsta, a u moto i drugim sportovima za dobijanje preciznijih rezultata i pravovremenu pomoć u slučaju nezgoda. Sami hardverski sistemi mogu - u zavisnosti od potrebe i namene - samo da beleže podatke za kasniju analizu, da u određenim intervalima šalju podatke u centralu (takozvani „push“) ili da budu na raspolaganju za preuzimanje podataka po potrebi („pull“ mehanizmi). Naravno, za prenos podataka koriste se mobilne i druge bežične mreže.


Pored poslovnih primena, sve ozbiljnije se ove tehnologije koriste i u svakodnevnom životu, najčešće kao sistem zaštite od krađe mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja, ali i za praćenje kretanja i lokacije najmlađih (kao i kućnih ljubimaca). Zbog toga se već izrađuju posebni mobilni telefoni, satovi, jakne i druga oprema koja pruža mogućnost da roditelji imaju uvid u lokaciju i kretanje svoje dece, uz neke dodatne funkcionalnosti kao što je automatsko obaveštavanje kada dete izađe iz unapred definisanog prostora. Stručnjaci se slažu da, bez obzira što to ne izgleda tako na prvi pogled, deca ovim sistemima u stvari dobijaju više slobode jer su roditelji spremniji da ih puštaju same u neke situacije ako znaju da imaju punu kontrolu i pravovremena obaveštenja SMS-om. Druga značajna primena je u rekreaciji, gde sportisti i planinari mogu da prate mnoge parametre poput brzine kretanja, elevacije terena i slično.


Postoje, naravno, i brojne nedoumice kada je u pitanju ograničavanje sloboda uvođenjem ovakvih sistema nadzora. Kao i u nekim drugim slučajevima, i ovde se radi o pronalaženju pravog odnosa između kontrole koju omogućuje tehnologija i prava svakoga od nas na privatnost i slobodu. U slučaju praćenja vlasništva kompanija ili nadzora dece malo toga je sporno, ali se samo po sebi nameće pitanje mogućih zloupotreba. I opet, da bismo u potpunosti mogli da razumemo sve što se dešava u modernom svetu, potrebno je da se o napretku tehnologije informišemo, da se permanentno obrazujemo i da na stvari gledamo kritički i zdravorazumski - bez da slepo verujemo u sve informacije koje dobijamo, ali i da ne podležemo euforiji i teorijama zavere. Samo to je već sasvim dovoljno da nam informacione tehnologije budu prijatelj i značajno olakšaju i ulepšaju život.

(blic.rs)