Milivojević o Kojiću u Partizanu: Svako napravi grešku u životu; Kojić: Ne volim da budem drugi

  • 0 Odgovora
  • 130 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti

Milivojević o Kojiću u Partizanu: Svako napravi grešku u životu; Kojić: Ne volim da budem drugi



   Rad je stvorio čoveka, a ako pitate Luku Milivojevića iz Crvene zvezde i Nemanju Kojića iz Partizana, stvorio je i mnogo dobrih fudbalera, mnogo nerazdvojih prijatelja i mnogo uspomena, kojima se diče. Igra reči zapravo krije veliku istinu o prijateljstvu koje nije (niti će biti) narušeno, čak ni kada je fudbalski put odveo cimere sa Banjice u tabore najvećih rivala srpskog fudbala. U suret prazniku rada (opet neka čudna simbolika), Milivojević i Kojić su zadužili šlemove, lopate i bager, a na novo „radno mesto“ su, naravno, došli zajedno. Sami su se i dogovorili o susretu, sami za tren oka animirali celo gradilište i sve radnike, sjajno se zabavljajući gotovo dva sata…Radovi u naselju „Stepa Stepanović“ na Voždovcu su za trenutak stali. Videvši da su na gradilište kročili prvotimci Partizana i Crvene zvezde, radnici, kojima „Sport“ duguje veliku zahvalnost jer su nam izašli u susret, istog trenutka su zaustavili posao i poželeli da razgovaraju, fotografišu, ali i „pecnu“ na navijačkoj osnovi igrača iz suprotnog tabora. BANjICA ZA SVA VREMENA Sećanja na Rad su i za Kojića i za Milivojevića veoma lepa. Čak i teške momente pamte sa setom, jer su i klub i prijatelji pomogli da ih prebrode. Kojić: Veže me mnogo toga lepog za Banjicu. Bilo je naravno i teških momenata, povreda, borbe za opstanak, ali pamtim samo ono najbolje i druženje koje je bilo na vrhunskom nivou. U Radu sam stasao kao čovek i fudbaler i zahvalan sam svima koji su mi to omogućili. Milivojević: Došao sam na Banjicu kada je Rad ušao u Superligu. Bilo mi je prelepo tri i po godine, pa i te momente sa povredom, koji su mi možda bili najteži u karijeri, nekako pamtim sa osmehom, jer sam ih prebrodio uz prijatelje. Prelazak u Rad je jedan od najboljih poteza u životu.Za čas su podeljeni navijački tabori, bilo je tu i ozbiljnih i neozbiljnih pitanja, šala u kojima su se i Kojić i Milivojević sjajno snašli, kao da svakodnevno na radovima.Milivojević: Ima primera da se igrači iz dva najveća kluba druže, mada ne znam da li ima bliskih kao što smo Kojić i ja. Mada, naša situacija je specifična, naše druženje je začeto u Radu i traje i dan danas, ništa se ni za promil nije promenilo što smo otišli u redove najvećih rivala.Kojić: Mi možda dajemo primer kako treba da bude i kako je to svuda u svetu normalno. Za tri godine na Banjici smo prošli mnogo toga i lepog i ružnog zajedno, borili se sa povredama, za opstanak, pa za Evropu, potpisivali ugovore u isto vreme i sve nas je to zbližilo dodatno. Postali smo kao braća. Naravno, profesionalci smo i svako „gine“ za svoj klub, ali smo van terena nezazdvojni.Boravak u Radu ih je potpuno zbližio, tri i po godine bili su cimeri, odnosno, kako vole da kažu – braća.Kojić: U Radu sam proveo 11 godina, a došao sam u klub u petom razredu osnovne škole. Luka je stigao mnogo godina kasnije, ali smo nekako odmah bili na istim talasnim dužinama.Milivojević: Tri i po godine sam proveo na Banjici i gotovo sve vreme delio i dobro i zlo sa Nemanjom. Bili smo cimeri, nerazdvojni kao i danas. To je prijateljstvo za ceo život.Fudbalski put vas je ipak razdvojio, odveo u tabore najvećih rivala u srpskom fudbalu – Partizana i Crvene zvezde. To je kod dvojice prijatelja najčešća tema za zdravu šalu.Milivojević: Svako ima neku grešku u životu, pa se i Nemnji potkrala da pređe u pogrešan klub!Kojić: Šta da radim, nikada u životu nisam voleo da nekome gledam u leđa i budem drugi. Luka je sad prinuđen na to, voleo bi i on da nije tako. Šalimo se, naravno, to je život. Mi smo ostali kao braća, naš prijateljstvo nije, niti može da bude narušeno.STOJIĆ DRUGI OTAC Zahvaljujući sposobnosti i fudbalskom „nervu“ Ranka Stojić, Luka Milivojević i Nemanja Kojić su se oformili kao igrači u Radu i stekli mogućnost da obuku dresove dva najveća srpska kluba. Milivojević: Neizmernu zahvalnost dugujemo Ranku Stojiću za sve što smo do sada postigli. Čujemo se svakodnevno, vodi računa o mojoj karijeri i drago mi je što su mi se putevi ukrstili sa Rankovim. Kojić: Mnogo toga je Ranko Stojić učinio za nas, našao se kada je bilo i teško i lepo u karijeri i generalno u životu. Zato ga smatramo drugim ocem i sve vreme smo u kontaktu. Radi se o izuzetnom čoveku.Hoće li prijateljstvo biti narušeno makar u derbiju?Milivojević: Nema šanse, nama će to biti još zanimljivije. Sećam se da smo u Radu nekako u isto vreme doživeli povrede. Gazda Ranko Stojić nas je vodio zajedno u inostranstvo na lečenje, što nas je dodatno zbližilo. Svako će naravno gledati da slavi u derbiju, ali prijatelj ostaje prijatelj za navek.Kojić: Derbi je specifična utakmica, puna naboja i tenzija je uvek moguća. Ipak, to je teren, to nam je posao i svako će gledati da pobedi. Prijateljstvo, ostaje za ceo život i nijedna utakmica ne može da ga poremeti.Iskustva u derbijima su različita. Dok fudbalera Partizana očekuje debi, vezista Crvene zvezde će peti put biti deo najvećeg srpskog meča i nema poraz.Milivojević: U nogama imam četiri derbija i četiri pobede. Nemam ništa protiv da moj prijatelj pati i posle mog petog okršaja sa Partizanom! Mada, ruku na srce, nema favorita, svaki duel je za sebe i pitanje je šta će doneti ovaj u maju. Svako će se botiti za svoj grb i dres.Kojić: Derbi će za mene biti novo iskustvo i pravo da vam kažem – jedva čekam. Utakmica nas neće sprečiti da se družimo, jer mi nikada i ne pričamo o fudbalu, već o uobičajenim stvarima, o životu. Sport je takav da nikada ne možete da predvidite dešavanja, međutim i braća se „zakače“ na malom fudbalu, pa posle nikom ništa.Interesantno je da se Nemanja Kojić Partizanu preporučio golovima upravo protiv Crvene zvezde. Zato smo upitali Milivojevića da li ga to brine pred derbi.Milivojević: Činjenica je da nam je dao dva gola u dresu Rada i to ga je preporučilo Partizanu. Dati Zvezdi dva gola na „Marakani“ je veliki uspeh i to navijači Partizana moraju da cene. Iskren da budem, priželjkivao sam da ga posle toga angažuje Crvena zvezda, jer po nepisanom pravilu u Srbiji uzima te klub kome presudiš. Ali završio je u Humskoj. Mlad je, naučiće…NIKOLIĆU VELIKA ZAHVALNOST Mnogo je trenera koji su uticali na fudbalski razvoj Nemanje Kojića i Luke Milivojevića, ali i jedan i drugi nekako u prvi plan izbacuju sadašnjeg trenera Rada – Marka Nikolića. Milivojević: Najviše zam zahvalan Marku Nikoliću, koji me je oblikovao kao fudbalera i pronašao mi pravo mesto na terenu. Takođe, Aleksandar Janković i Dejan Đurđević su dosta uticali na moju karijeru. Kojić: Alenjksandar Janjić – Janja me je uveo u fudbal, još u kadetskoj selekciji. Kasnije, Marko Nikolić je bio taj kod koga sam igrački potpuno stasao. Kada su svi sumnjali da od mene neće biti ništa, borio se za mene, dao mi kapitensku traku i stao mi u zaštitu. Zato sam neizmerno zahvalan.Kojić: I, da je stigao poziv od rivala, opet bih u Partizan. Šta ću, mlad sam, neiskusan!Sa druge strane, Milivojević je svojevremeno bio intersantan Partizanu, međutim njegove želje su vodile na Marakanu.Milivojević: Bilo je interesovanja, ali da ne pričam sada da ne bih nikada u Partizan. Reći ću samo da je Zvezda moj klub.Kojić: Eto, sada vidite ko je mlad i neiskusan i voli da bude drugi!Pošto se sjajno poznaju i na privatnom i na poslovnom planu, Kojić i Milivojević svakako mogu da pomognu skauting službama u svojim ekipama da zaustave jedan drugoga na derbiju.Milivojević: Ne znam da li ću nešto otkrivati u vezi sa Nemanjom, ali možda bih mogao nešto da „odrukam“. Ako mene pitate, ne bih voleo da igra, jer nam je presudio u dresu Rada. Kojić: Znam Luku u dušu i znam šta može na terenu. Postigao je gol u jesenjem derbiju i možda ću morati nešto da otkrijem o njemu, kako se to i sada ne bi ponovilo.Šta biste na kraju poručili navijačima klubova čije boje branite?Kojić: Obećavam im u ime tima da ćemo dati sve od sebe na derbiju i da nam je njihova podrška zlata vredna. Siguran sam da će navijači biti na svom nivou i da nas krajem maja očekuje proslava šeste titule u nizu. Želim im srećne predstojeće Uskršnje praznike.Milivojević: Poručujem im da ćemo i u predstojećem derbiju dati sve od sebe, kao i u minula četiri duela sa Partizanom i, nadam se, doneti i njima i nama lično sreću. Voleo bih da baš taj meč odlučuje o tituli i da se zajedno radujemo. Takođe, želim im srećne Vaskršnje praznike…KAD NE POMAŽU NI ŠTAKEKada Nemanju Kojića i Luku Milivojevića upitate da ispričaju neku anegdotu tokom druženja, obojica fudbalera „rašire“ osmeh i upitaju: odakle da počnemo, bilo je ih na pretek. Rado se sećaju iskustva sa aerodroma u Francuskoj, gde su lečili povrede noge i ramena i morali da se snađu kako bi što brže prošli gužvu i stigli u avion.Milivojević: Desilo se to tokom lečenja u Kanu. Napravili smo cirkus na aerodromu, da smo se danima posle toga smejali. Nemanja je ostavio štake, kojima se pomagao tokom terapija i kasnili smo na let. Zato smo se dogovorili da štake ipak ponesemo, kako bismo brže prošli do aviona. Ali, dosetili smo se…Kojić: Mrzelo me je da nosim te štake, pa je Luka rekao da će on da glumi povredu, iako je imao problem sa ramenom. Ljudi ga vide da se jedva kreće, puste nas, međutim, kasnili smo i ja sam počeo da trčim. Okrenem se i kažem mu da požuri, jer nećemo stići u Luka u tom trenutku baci štake nasred aerodroma i uhvati sprint, da su svi gledali u čudu kako je odjednom „ozdravio“. Mrmljali su, verovatno nas vređali, ali mi smo se silno zabavljali…



[Reklama]