Gurović: Nekada mi dođe da utrčim u teren...

  • 0 Odgovora
  • 106 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Gurović: Nekada mi dođe da utrčim u teren...
« poslato: Maj 01, 2013, 19:15:39 »

Gurović: Nekada mi dođe da utrčim u teren…



   Bilo je to pre nešto manje od 11 godina. Četvrtfinale Svetskog prvenstva u Indijanopolisu. Meč Jugoslavije i američkog tima snova. Njihov teren i to košarkaško svetilište. Iako je to bilo pre više od decenije, nema tog zaljubljenika u igru pod obručima koji se ne seća kako je Milan Gurović zatrpao koš NBA zvezda trojkama. Danas, mnogo godina kasnije, on je trener. I to ne bilo gde, već u njegovoj Crvenoj zvezdi. Emocije koje su ga krasile tokom čitave igračke karijere su i dalje tu. Doduše, kako sam priznaje, sada su malo potisnute, suzbijene. Od prošlog leta Gurović se vratio u tim čiji je dres nosio. Na oduševljenje brojne navijačke armije, na radost igrača koji sa njim rade.Kako ste se odlučili da se otisnete u trenerske vode?- Poslednju godinu koju sam kao igrač proveo u Galatasaraju intenzivno sam počeo da razmišljam u tom pravcu i znao sam da će to biti moje opredeljenje na kraju igračke karijere. Ja sam čovek iz košarke i to je, po mom mišljenju, prirodan put. Ceo život sam u ovoj igri, mislim da to znam da radim i normalno je bilo da ostanem u takvom okruženju – počinje priču za „Sport” Milan Gurović.Da li može da se uporedi doživljaj utakmice iz igračke i trenerske perspetive?- Naravno da može, ali taj trenerski doživljaj je mnogo teži. Dođe mi nekada da utrčim u teren, ali znam da je to nemoguće. Mada, moram da priznam da nije lako ni igračima, jer su i oni pod velikim stresom. Međutim, teže je kada gledaš i kada kao trener još moraš da uklopiš sve kockice.Poznati ste kao emotivan čovek. Koliko je teško suzdržati emocije tokom utakmice?ODLAZAK U ATINUKako je izgledalo biti klinac od 17 godina i igrati profesionalno u Atini?- U to vreme, Grčka je imala jednu od najjačih liga u Evropi. Imao sam cilj da ostanem i nametnem se. Imao sam ogromnu želju da postanem veliki igrač i smatrao sam da je Atina pravo mesto za to. Bilo je teško, u svakom pogledu. Jer, sa 17 godina ti si još dete. Međutim, moja majka je hrabra žena koja me podržavala i pustila me da odem. Sada kao roditelj ne znam da li bih smeo da pustim decu da odu sama u drugu zemlju. Veliki je to rizik. U tom vreme nisam poznavao nijedan strani jezik, ali dok se ne pomučiš ne možeš da uspeš.- Izuzetno teško, ali uspevam da se iskontrolišem. Po prirodi sam temperamentan, ali trudim se da se kontrolišem koliko mogu. Ipak, nekada je mnogo teško. U svakom slučaju to je dobro, i za mene i za ekipu.Kako izgleda radni dan Milana Gurovića kao trenera, a kako je izgledao kao igrača?- Potpuno je drugačije. Kao igrač ustaneš, sledi doručak, pa trening. Odradiš dva sata šta ti trener kaže i posle toga odmaraš. Poslepodne, opet trening i tako puta 20 godina. A, kao trener, moraš 24 sata da razmišljaš. Mnogo je teže, jer, ipak, vodiš brigu o 12 različitih pojedinaca. Moraš da uklopiš sve to u celinu, da budeš i psiholog, jer svi igrači su različitog profila.Kada biste mogli da uzmete po jednu vašu osobinu iz igračkih dana i date je svakom igraču Crvene zvezde, koje bi to bile i kome biste ih poklonili?- Ne bih izdvajao pojedince, ali dao bih im moju hrabrost, posvećenost i želju za treningom, veru u sebe i moje samopouzdanje.A kada biste mogli da uzmete po jednu osobinu od svakog trenera sa kojim ste sarađivali kao igrač i poklonite ih sebi kao treneru, koje bi to bile osobine?- Radio sam sa zaista sjajnim trenerima. Počevši od Željka Obradovića, Bože Maljkovića, Svetislava Pešića, Dragana Šakote, Dude Ivkovića, Aita Renesensa… To su vrhunski stručnjaci, svi oni imaju mnogo pozitivnih osobina i ne bih mogao da izdvojim nešto konkretno. Međutim, znam da ću se izgraditi kao trener i da ću biti Milan Gurović, kao što sam izgradio igračku karijeru. Kada sam bio klinac, maštao sam da budem kao Skoti Pipen, Toni Kukoč, i postao sam Milan Gurović. Sada, kao trener, hoću da izgradim svoj stil, mislim svojom glavom, a ne da kopiram druge. Da me neko pogrešno ne shvati, sigurno ću prisvojiti deo metodike rada od svakog od tih velikih trenera sa kojima sam sarađivao. Ipak, smatram da velikog trenera čini to što ume da prepozna dobrog igrača, ulogu u timu koju može da ima i šta u datom trenutku može da pruži. I da se ne lažemo, da bi bio dobar trener, moraš da imaš i dobre igrače.Da li vam je neobično kada ste na utakmici u odelu i da li vas „guši”?- Ne nosim kravatu, a kažu da mi odelo dobro stoji… – uz neizostavni osmeh završava Milan Gurović.NBA NEOSTVARENA ŽELJADa li žalite što nikada niste igrali u NBA ligi?- Veoma. Žao mi je što se nisam okušao u NBA ligi jer je bilo prilike. Možda mi je nedostajalo malo više ambicije jer bio sam nadomak odlaska u Ameriku, išao sam u kamp Bostona pre Svetskog prvenstva u Indijanopolisu 2002. godine. Imao sam poziv i posle osvajanja zlata, međutim, na mojoj poziciji bio je Pol Pirs, legenda kluba, a ja nisam hteo da budem rezerva. Jednostavno, putevi se nisu poklopili.Da li vam je žao što niste prešli u Panatinaikos ili Kahu Laboral kada su Vas zvali?- To što nisam otišao u Kahu Laboral i Panatinaikos su mi životne greške koje sam skupo platio i osetio na svojoj koži. Bio sam nepromišljen, mislio sam da je najbolje da se vratim u Srbiju. Odbiti PAO i Kahu… Sada na tu odluku nemam komentar. Ali, to je prošlost i na svojim greškama se najbolje uči, mnogo bolje nego na tuđim.KOŠARKAŠI PRIJATELJIKo vam je najbolji prijatelj iz košarakaških sfera i da li je tačno da vas Nikola Peković obožava.- Sa Nikolom zaista imam dobre odnose. On je vrhunski košarkaš, drago mi je da je uspeo u NBA. To je dokaz koliko je radio, i to sve sam u životu. Svaka mu čast kako igra u poslednje vreme. Dobri smo drugari i želim mu sve najbolje. Ne bih mogao da izdvojim nekog posebno. Moji prijatelji su uglavnom izvan košarke, ali, generalno, u dobrim sam odnosima sa svim bivšim igračima i reprezentativcima.



[Reklama]