Dauda: Fudbal mi je spasao život!

  • 0 Odgovora
  • 103 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Dauda: Fudbal mi je spasao život!
« poslato: April 30, 2013, 13:17:58 »

Dauda: Fudbal mi je spasao život!



   KADA je u januaru Abiola Dauda kao anonimus iz švedskog Kalmara stigao u Crvenu zvezdu, mnogi su nepoverljivo, čak i s podsmehom gledali ka Nigerijcu. S unapred pripremljenom pretpostavkom da je u pitanju još jedan „lažni igrač“, kojem će brže-bolje nakačiti etiketu promašaja godine, nije bilo malo onih koji su mu proricali da će napustiti Srbiju pre nego što se i čestito raspakuje. Ali, Dauda ih je vrlo brzo naterao da se posipaju pepelom. Onako kako najbolje zna: odlučujućim golovima, pravovremenim asistencijama, brzim prodorima koji u redove rivala unose paniku…Jednako munjevito kako probija odbrane suparnika, 25-godišnji momak iz Lagosa osvojio je i simpatije navijača Crvene zvezde koji na „Marakani“ mogu da se uvere u njegove fudbalske kvalitete. Ali, šta se krije ispod kamenog izraza lica, vretenaste muskulature i pomalo ekscentrične spoljašnosti, „Novosti“ su pokušale da otkriju tokom šetnje sa Zvezdinim golgeterom na kalemegdanskim zidinama i stazama Donjeg grada. Neizbežno, životnu priču Dauda počinje od rodnog Lagosa, najvećeg grada Nigerije, pokušavajući da povuče paralelu s našom prestonicom.- Dopada mi se Beograd, odnosno ono što sam od njega uspeo da vidim za ovo kratko vreme. Grad nije toliko veliki i gusto naseljen kao Lagos, ali je uvek živo, imate i vi gužve u saobraćaju, a ljudi su vedri i deluju gostoljubivo. Lepo mi je, dobro se snalazim, ali iskreno, to i nije problem ako znate da u Nigeriji kažu „ako si uspeo da preživiš u Lagosu, preživećeš bilo gde na svetu“ – govori Dauda.Imajući u vidu visoku stopu kriminala, otmice i trgovinu drogom u najvećem nigerijskom gradu, pitamo Abiolu kako je uspeo da tokom odrastanja umakne bujicama opasnih bandi i klanova koji na ulicama nose sve pred sobom.- Za sve sam zahvalan lopti. Fudbal mi je spasao život jer sam odmalena voleo da ga igram i iskazivao sam talenat zbog kojeg su me drugovi i porodica stalno usmeravali na tu stranu. Ulični tereni i ledine na kojima smo imali utakmice bili su moje carstvo i uspeo sam da izbegnem sve ono loše što vreba mlade u Nigeriji, na prvom mestu bande i kriminal koji su prisutni na svakom koraku.Ali, detinjstvo u velikoj porodici, s 12 braće i sestara, nije bilo jednostavno…- U Nigeriji su, kao i u većini afričkih zemalja, dozvoljeni poligamni brakovi, pa moj otac tako ima tri žene i nas 13 dece. Jedno po jedno izlazimo na put, svi su uspešni u onome čime se bave, a jedan brat je čak završio master. Da nisam uspeo u fudbalu, verovatno bih i ja izabrao da studiram ekonomiju, ali ovako, zasada sam najuspešniji u porodici i svakog meseca im pomažem da bolje i lakše žive.Sve do 18. godine Dauda je igrao ulični fudbal, bez uslova za stručan trening, kvalitetnu opremu, pa čak i najobičnije patike…- Nisam bio u podmlatku nekog kluba, već smo imali naše ekipe i stalno smo igrali između sebe na improvizovanim terenima. Otac mi je dosta pomogao da istrajem, trudio se da mi kupi obuću kad god je bio u mogućnosti. Inače smo uglavnom igrali bosi, i to po terenima na kojima nije bilo trave, već prašnjava zemlja, piljevina, sitan šljunak…ĐORĐEVIĆDAUDA je malo znao o srpskom fudbalu, ali je prošle godine često slušao o večitom derbiju.- U Kalmaru sam igrao s Nenadom Đorđevićem, bivšim kapitenom Partizana, koji mi je objasnio da je beogradski derbi nešto zaista drugačije od ostalih mečeva. Kad sam ga pozvao i javio mu da prelazim u Zvezdu, zvučao je kao da se ljuti, rekao mi da on baš ne voli Zvezdu, ali je onda bio realan i ispričao mi da prelazim u veliki klub bogate tradicije – kaže Dauda.Takve okolnosti naučile su Daudu da više ceni ono što danas ima, ali su mu i pomogle da fudbalski bude ispred mnogih koji su stasavali na „englezu“, u modernim kopačkama, dresovima, šuškavcima…- Kad naučiš da vladaš loptom bosonog, onda ti je mnogo lakše u udobnoj obući. Prvih nekoliko puta je neobično, „tražiš“ osećaj, ali se brzo privikneš i svaki potez, svaki šut i dribling ti budu lakše izvodljivi. A tek kada sam prvi put izašao na travnati teren, pokošen i mekan kao tepih… Imao sam utisak da za mene nema nemogućeg u fudbalu i želeo sam da satima i satima samo igram fudbal. Mislim da su zbog svega toga afrički fudbaleri često u prednosti u odnosu na Evropljane, jer ono kroz šta mi prođemo nas ojača i omogućava da budemo bolji u dobrim uslovima.S punoletstvom, Dauda je napustio porodicu i Nigeriju…- Jednom menadžeru koji je imao veze u Švedskoj skrenuli su pažnju na moj talenat, i on je došao da me gleda tokom utakmice „strit sokera“. Odmah mi je predložio da pođem s njim na probu u jedan klub, a tamo su mi posle nekoliko treninga rekli da sam dobar, ali da se vratim iduće godine. Nisam želeo da napuštam Švedsku i pristao sam da igram za četvrtoligaški Selvesberg.Za početak u Evropi kaže da je bio – paklen.- Prvih šest meseci bilo je nesnosno. Drugi kontinent, potpuno drugačija klima, hladni ljudi, nisam znao jezik… Tada sam rekao sebi da imam cilj da uspem i da moram da prođem sve ovo kako bi mi kasnije bilo bolje u životu. Tako se i desilo, a ja sam 2008. prešao u Kalmar i počeo da igram ne samo prvoligaške utakmice, već i u Evropi.Zauzimajući pozu na zidu kraj Pobednika, Dauda nam objašnjava da u životu ne pravi velike planove, već da često prepušta strujama sudbine da ga odnesu ka novoj avanturi.- O Beogradu i Srbiji nisam znao ništa, niti sam ikada očekivao da ću doći ovde da igram fudbal. Ali, u tome i jeste lepota života. Zato ne mogu da vam odgovorim na pitanje gde vidim sebe posle Crvene zvezde. Nisam čovek koji postavlja sebi velike ciljeve, jer, kada se to posle ne ostvari, onda se razočaraš. Ovako, razmišljam samo o tome da sada budem najbolji što mogu, da dajem golove, da pobeđujemo… Da, voleo bih da jednog dana igram u Premijer ligi i da budem reprezentativac Nigerije, ali šta će biti sutra i gde će me put odvesti, time se ne opterećujem. Puštam život da neke stvari uredi sam…ANA DALEKO OD JAVNOSTIDOK se kroz gradsku vrevu vozimo Terazijama ka Slaviji, Abiola odgovara na telefonski poziv i tečno govori na nama teško razumljivom švedskom. Na „liniji“ je devojka Ana, inače Šveđanka, koja je nedavno doputovala u Beograd. Ali, Dauda nije želeo da svoju lepšu polovinu predstavi očima javnosti…- S Anom sam u vezi već četiri godine, ali ne želim da mešam privatni život s publicitetom koji donosi fudbal. Ne pojavljujem se s devojkom u javnosti i ne volim da u novinama objavljuju naše fotografije…USKORO ŠVEĐANINGODINE provedene u Švedskoj omogućile su Daudi da se administrativno približi status Evropljanina.- Ispunio sam sve uslove i predao dokumentaciju za državljanstvo. Očekujem da ću tokom leta dobiti švedski pasoš, što će naročito biti od velikog značaja za moju dalju karijeru, jer više neću imati status stranca u zemljama EU. O dresu Švedske nisam razmišljao, ali ko zna… Ako nekada stigne poziv, možda se i odlučim da ga prihvatim…



[Reklama]