Inter i Murinjo ostvarili san, Milito srušio Bajern!Fudbaleri Intera osvojili su Ligu šampiona pobedom nad Bajernom od 2:0 u režiji Žozea Murinja i dvostrukog strelca Dijega Milita. Kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stanković je odigrao poslednjih dvadesetak minuta pre nego što se zajedno sa saigračima popeo na tron i ogrnut u srpsku trobojku primio medalju namenjenu šampionu Evrope!
Nero-azuri su tako po treći put postali prvaci elitnog fudbalskog takmičenja, a bilo je potrebno da se poklopi mnogo stvari kako bi se konačno završilo čekanje koje je trajalo još od 1965. Za to je bila zaslužna nova porcija magije Žozea Murinja čija je ekipa još jednom demonstrirala kako se fudbalskom jednostavnošću stiže do cilja. To ovoga puta ne bi bilo moguće bez bravura argentinskog napadača, koji je dva puta bacao svoje čuvare kao na školskom igralištu i sjajno završavao proste i prelepe akcije zatresavši mrežu Bavaraca u 35. i 70. minutu.
Trener osvajača "duple krune" u Italiji Žoze Murinjo odlučio je da Stanković finale počne na klupi za rezerve a Inter se Bajernovom sistemu 4-4-2 sa Milerom i Olićem u špicu suprotstavio u formaciji 4-3-3, u kojoj su u napadu Pandev, Eto i Milito. No, ta strategija nije bila važna samo po tome gde ko stoji na igralištu, već kako se obavljaju zadaci. I ovoga puta Murinjovi igrači svoje zadatke su obavili besprekorno, odlučivši se da prepuste inicijativu Bavarcima koji i pored velikog poseda lopte često nisu znali kuda će sa njom jer prolaza nije bilo.
Nakon uvodnih minuta borbe na stadionu Santjago Bernabeu postalo je jasno da će tri Interova napadača isprva imati veoma malo posla jer je Bajern bio taj koji je i kontrolisao igru, a i prvi stvorio šansu. Očekivano, Arjen Roben je iskoristio svoju brzinu i igru "jedan na jedan" da prođe pored svog Kivua po desnom krilu, a taj beg je završio je proigravanjem Milera koji je loptu sa ivice peterca poslao isto toliko metara pored željenog mesta.
Kako je vreme odmicalo, tako su i izabranici Žozea Murinja sve češće počeli da borave na protivničkoj polovini, a u 19. minutu imali su sjajnu priliku da povedu kada je sa više od 30 metara Snajder izveo slobodan udarac, a But uspeo da odbije loptu koja je na svom putu zakačila živi zid i neznatno promenila smer. Probao je u nastavku te akcije i Kambijaso da matira protivničkog čuvara mreže, ali volej nije zadao Butu probleme kao u finalu 2002. kada ga je Zidan u dresu Reala savladao na veoma sličan način za konačnih 2:1.
Iako su Bavarci imali daleko veći posed lopte, ekipa trenera Luja van Gala matirana je u svega četiri poteza u kobnom 35. minutu. Ispucavanje lopte od strane golmana Cezara Milito je iskoristio da je glavom spusti do Snajdera, a mozak ekipe nero-azura odmah mu je vratio, što je Argentincu bilo dovoljno da, primivši je između dvojice čuvara - varkom u trku zbuni Buta a onda iznad njegove glave lukavo pošalje "bubamaru" u mrežu Bajerna za vođstvo od 1:0.
Mogli su Murinjovi izabranici potpuno da nokautiraju rivala već u sledećem ozbiljnijem napadu, kada su se u glavnim ulogama našli ponovo holandski i argentinski reprezentativac, no lucidno proigravanje strelca jedinog gola Snajderu nije bilo dovoljno da nadmudri čuvara mreže Bajerna koji je do kraja poluvremena stvorio samo jednu polu-priliku, u kojoj je Olić traljavo šutirao.
Dve sjajne šanse obeležile su početak drugog dela meča, najpre Bajern preko Milera koji je šutirao pravo u Cezara nakon što ga je proigrao Olić, a onda je za igru izuzetno raspoložen Milito uposlio Pandeva čiji je šut But prelepom paradom uspeo da ukroti.
Bila je to više nego dobra najava uzbuđenja koja su usledila, a dva su priredili u nastavku znatno živahniji Bavarci - najpre je Kambijaso morao da spašava gol Intera posle šuta Lama, a onda je sjajan udarac Robena naišao na još bolju intervenciju Žulija Cezara za jednu od najlepših odbrana, a svakako najbitniju u dosadašnjem delu karijere.
Kako su redovi nero-azura počeli da se povijaju pred naletima rivala po krilu, Murinjo je u 68. minutu odlučio da kapitena Zanetija povuče na mesto levog beka, a dotadašnji starter Kivu svoje mesto u postavi ustupio je Dejanu Stankoviću koji je zaigrao kao zadnji vezni i tako zabeležio jubilarni 75. nastup u Ligi šampiona.
Nije prošlo ni puna dva minuta, a potez portugalskog stratega se isplatio: pokušaj Robena sa levog krila nije urodio plodom jer je njegov centaršut bio neprecizan, a nakon što Samjuel požrtvovano uleteo u šut Olića počela je kontra Intera u kojoj je Eto uočio da je Milito sam u duelu sa Van Bujtenom. Usledila je majstorska egzekucija u kojoj je defanzivac Bajerna ostao ukopan na način na koji to nije dostojno igrača koji nastupa u finalu Lige šampiona, a Milito je novim pogotkom poveo Inter ka slavlju.
Uzaludni su bili pokušaji Bavaraca da postignu gol, uzaludni - jer je mašinerija pod komandom Murinja ostala dosledna besprekornom obavljanju posla. "Posebni" je, kao što je to prethodno uradio sa Portom, ponovo odveo ekipu do evropskog trona, a mogući kraj karijere na klupi Intera začinio je izvođenjem Milita iz igre u 90. minutu, kako bi sjajni Argentinac dobio zaslužene ovacije sa tribina stadiona Santjago Bernabeu, sa kojih će verovatno sledeće godine češće čuti "Murinjo, Murinjo!".
Finale Lige šampiona
Bajern Minhen - Inter 0:2
(Milito 35, 70)
Madrid - Stadion: Santjago Bernabeu; Gledalaca: 80,354; Sudija: Hauard Veb (Engleska)
Bajern: But, Van Bujten, Demikelis, Badštuber, Lam, Altintop (od 63. Klose), Van Bomel, Švajnštajger, Roben, Olić (od 74. Gomez), Miler
Inter: Cezar – Kivu (od 68. Stanković), Samjuel, Lusio, Maikon - Kambijaso, Zaneti, Snajder – Pandev (od 79. Muntari), Milito (od 90. Materaci), Eto
blic
