Saveti za roditelje

  • 59 Odgovora
  • 72647 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,384
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Saveti za roditelje
« poslato: Jul 30, 2009, 11:17:42 »
Dečji psiholog Jelena Holcer savetuje roditelje
Detetu treba da pokažete ljubav



Posao, obaveze, umor... Sve to često sprečava roditelje da provode vreme sa decom onoliko koliko bi trebalo. Misleći da su deca svesna koliko ih roditelji vole, oni ponekad zanemare činjenicu da je deci tokom odrastanja potrebno da stalno dobijaju potvrdu o tome koliko su voljena i važna. I to, kako kažu psiholozi, nije bez razloga.

- Ukoliko se detetu tokom odrastanja ne pokazuje ljubav, to može da ostavi trajne posledice na njegov emotivni razvoj - objašnjava Jelena Holcer, psiholog i autor knjige „101 način da pokažete detetu da ga volite“.
Deci je tokom od­­r­astanja stalno potrebna potvrda za ono što misle i pretpostavljaju. Tek kada odrasta sa osećanjem da u svojoj porodici ima podršku, i da je to mesto gde je ono dobrodošlo sa celim paketom svojih i vrlina i mana - moći će razvijati svoje samopouzdanje. Upravo je samopouzdanje jedan od najznačajnijih temelja koje roditelji mogu pokloniti svojoj deci.

Nedostatak ljubavi
Danas znamo da otvoreno pokazivanje ljubavi utiče na dečje samopouzdanje i razvija porodične vrednosti, ali utiče i na stepen njihove inteligencije.
Naime, u porodicama sa više dece, često su najuspešnija, pa čak imaju i veći koeficijent inteligencije prvorođena deca.
Na prvi pogled reklo bi se da prvorođena deca uživaju više ljubavi od svoje kasnije rođene braće i sestara. Posle njih, kao da roditeljska pažnja, očekivanja i ambicije opadnu i bez obzira na to što oni toga nisu svesni, od svakog sledećeg deteta očekuju ili da ispravi greške prvog ili da ponovi uspehe prvog.
Istina je da svako svoje dete roditelji podjednako vole, ali to različito pokazuju. Drugačije rečeno: zagrljaj, ljubav, emocije roditelja utiču ne samo na sreću, na duhovno zdravlje, na stvaranje samopouzdanja ili optimizma deteta već i na njegovu inteligenciju.

Umeće pokazivanja ljubavi
Najčešći razlog zašto roditelji deci ne pokazuju svoju ljubav jeste uverenje da će ih tako razmaziti, „ureći“ pa će deca prestati da budu poslušna. Najpre, poslušno dete i ne treba da bude vaš vaspitni cilj. Radije se usredsredite da formirate dete sigurno u sebe, spremno na saradnju. Razmažena deca (podrazumeva se da su i ona veoma voljena), nisu postala takva zato što su im roditelji jasno pokazivali svoju ljubav, već zato što nisu postavili određene granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja ili je prag njihovog očekivanja u odnosu na decu uvek mnogo niži od uzrasta dece.
Drugi razlog za skrivanje svojih emocija jeste neumeće, tj. nepoznavanje načina da se one pozitivno izraze. Činjenica je da starije generacije nisu bile u velikoj meri otvorene u pokazivanju pozitivnih emocija prema deci kao današnje. To znači da se usvojeni modeli odrastanja prenose na svaku sledeću generaciju, pa mnogi današnji roditelji nemaju u svom iskustvu ono što bi trebalo da pokažu svojoj deci: jasno pokazanu ljubav.

Budite konkretni
Načina ima bezbroj. Najbolji su oni koji su otvoreni, direktni, jasni. Kada kažete detetu: „Baš si ti divna mamina devojčica“, rekli ste nešto lepo i ohrabrujuće i takvih rečenica treba da bude što više. Ipak, na ovaj način niste joj rekli da je volite. „Pravi“ način jeste: „Ja tebe volim“. Odnosno, tek kada vaše dete nema nikakvu dilemu šta ste mislili kada ste rekli ovo ili ono, zaista može biti sigurno u vaše reči. Uostalom, razmislite o tome kakav efekat ima na vas, kao na odraslu osobu, neki posredan, udaljen kompliment od direktne izjave ljubavi?
Takođe, kako vaše dete bude odrastalo, menjaće se načini na koje ćete mu i govoriti i pokazivati svoju ljubav. U doba puberteta, umnogome ćete se koristiti neverbalnim načinima. Vaš tinejdžer je sada dovoljno odrastao da ih razume. Tako će u trenucima njegove krize ili zatvorenosti u sopstveni svet, vaš poziv u zajedničku šetnju, priprema njegovih omiljenih kolača ili neka druga sitnica koju mu priredite - biti nesumnjiv podsetnik vaše ljubavi.

Pričajte bebi
Počnite da vežbate pokazivanje ljubavi svojoj deci odmah, čim se rode. Biće vam potrebno vreme da veštinu pokazivanja emocija savladate. Osim toga, u govorenju i pokazivanju ljubavi i vi i dete ćete beskrajno uživati. To je jedan od načina da se odmorite od teškog bremena uloge odgovornog roditelja i da svoje roditeljstvo shvatite i kao avanturu, zadovoljstvo, zabavu.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

[Reklama]


Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,384
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #1 poslato: Jul 30, 2009, 11:18:35 »
Napravite sigurno okruženje za bebu



Zbog želje da zavire svuda, mališani dok su u kući često diraju stvari koje mogu da ugroze njihov život. Da bi njihovo kretanje po kući bilo slobodno i bezbedno, evo nekoliko stvari koje treba da uradite.

Zamaskirajte kablove
Zatvorite utičnice, sakrijte produžne kablove i telefonske gajtane. Najbolje je da ih uvučete u zaštitni kabl, prilepite specijalnom trakom za parket ili sakrijete iza nameštaja. U svakom slučaju ih sakrijte.

Sklanjajte hemikalije
Na posebno mesto, tamo gde dete ne može da ih dohvati, sklonite sve hemikalije, od zubne paste i vitaminskih tableta do sredstava za ribanje. I sami znate da dete ne ume da razlikuje tečni deterdžent od sokića, lek od bombonice, i da ništa od toga ne sme da mu bude dostupno. Isto važi i za novčiće, klikere, nakit, baterije, pasulj...

Praznite pepeljare
Najbolje bi bilo da ne pušite u kući, ali ako već ne možete da se uzdržite, onda se makar sklanjajte od deteta. Pepeljare, cigarete, upaljače i šibice držite na terasi, na visokoj kuhinjskoj polici ili na komodi, van domašaja detetovih ručica.

Isključite peglu
Čim završite peglanje, isključite peglu iz struje i stavite je da se hladi na visokom mestu koje vaš mališan ne može da dohvati. Pri tom vodite računa da kabl ne visi kako dete ne bi moglo da ga povuče.

Ispraznite kadicu
Kada završite sa kupanjem, odmah ispraznite kadicu. Nemojte ostavljajte bebu pored napunjene kadice, niti pokraj bilo koje druge posude s vodom.
nStolnjaci su suvišni
Bilo bi dobro da neko vreme ne koristite stolnjake. Beba začas može da ih svuče na sebe sa svim što se na stolu nalazi.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #2 poslato: Jul 30, 2009, 11:42:18 »
Bebe ne donose rode



Oko četvrte godine mališani počnu da postavljaju "nezgodna" pitanja koja se tiču seksualnosti, dolaska beba na svet i tema koje ih do tada nisu interesovale.
Roditelji se tada nađu u "čudu", nisu sigurni šta treba da kažu, pa prebacuju odgovore jedan na drugoga. Najčešće pričaju priču o "rodama" koje donose bebe i izbegavaju konkretne odgovore na jasna dečja pitanja.
Ovakve priče u početku će zadovoljiti dečja očekivanja, ali kada mališani shvate da ste ih lagali, to može dovesti do toga da počnu da preispituju sve što ste im do tada rekli. Kako ne biste došli u takvu situaciju, stručnjaci savetuju da od početka budete iskreni. Još u najranijem uzrastu kada dete počne da uči da govori i kada imenujete delove tela obratite pažnju i na intimne. Kasnije, kada dete počne da postavlja pitanja, budite otvroeni za razgovor i objasnite mu sve što želi da zna. Naravno, rečnik treba da prilagodite uzrastu kako bi vas mališan razumeo. Nemojte da kritikujete dete i da mu govorite da to ne treba da ga interesuje, jer to može stvoriti loš odnos prema sekusalnosti. Kako dete bude raslo korisitite sve složenija objašnjenja, kako biste u fazi adolescencije mogli otvoreno da razgovarate sa tinjedžerom o seksu, svim zadovoljstvima i rizicima koje nosi.

Izvor: Novosti
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #3 poslato: Jul 30, 2009, 11:43:56 »
OK je biti drugačiji



Tinejdžeri više od svega žele da se uklope u grupu, odnosno da ih vršnjaci prihvate. Nekima to nije naročit problem, jer su elokventni i zanimljivi po prirodi, ali drugima je teško, jer nisu komunikativni ili misle da nisu interesantni, lepi, vredni pažnje. To je još izraženije ukoliko imaju drugačije sklonosti i interesovanja od svojih vršnjaka. Tada je najvažnije da svom tinejdžeru objasnite da je sasvim u redu biti drugačiji, tvrde psiholozi.
Iako većina roditelja decu uči da treba da budu svoja, da ne treba slepo da prate grupu ili da se “foliraju”, upravo potreba da budu prihvaćeni uzrok je buntovništva ili pojačane želje tinejdžera da se razlikuju. To je sasvim normalna faza u periodu odrastanja i sazrevanja, ali ponekad, kada različitost postane ekstremna, može da predstavlja veliki problem. Takvi tinejdžeri najčešće se suočavaju sa podsmehom vršnjaka, izopštavanjem iz grupe, drugovi u školi ih nazivaju “čudacima” i ne žele sa njima da se druže. Za kvalifikaciju da ste “čudak” ponekad je dovoljno da se drugačije oblačite ili volite drugu vrstu muzike od većine. Ovo može da dovede do velikih problema, jer neprihvatanje od okoline može uzrokovati poremećaje u razvoju ličnosti, kao i ozbiljne psihičke tegobe.
Nije lako biti drugačiji, tvrde psiholozi, jer se ljudi često boje onog što im je nepoznato i, umesto da pokušaju da saznaju više o tim razlikama i da ih razumeju, oni su neprijateljski raspoloženi prema onima koji se razlikuju. A “drugačiji” tinejdžeri ponekad su toliko odbačeni da ili postaju agresivni, ili se toliko povlače u sebe da im je stručna pomoć neophodna.
Šta da uradite u takvoj situaciji? Kako da pomognete svom detetu da što lakše prođe kroz ovaj osetljiv period odrastanja? Psiholozi tvrde da je podrška porodice najvažnija i da će tinejdžer, ukoliko u domu ima podršku, mnogo lakše prevazići zadirkivanje vršnjaka. To se odnosi i na decu koja imaju različite afinitete od većine, ali i na onu koja su
“drugačija” zbog nekog oboljenja.
Roditelji imaju ključnu ulogu, jer detetu treba da objasne koliko je važno ostati veran sebi i ne menjati se zbog toga što okolina to “zahteva”. Ukoliko se dete suočava sa velikim pritiskom u školi, psiholozi savetuju da razgovarate sa nastavnicima i školskim psiholozima da biste rešili problem što bezbolnije. Savetujte detetu da kada ga vršnjaci pitaju zbog čega je drugačiji, objasni zašto, na primer, voli drugačiju garderobu ili muziku. To neće pomoći uvek, ali iznenađujuće često i hoće, jer kada deca jednom shvate o čemu se radi i da način na koji se neko razlikuje njih nimalo ne ugrožava, opustiće se i prihvatiti tinejdžera koga su do juče zadirkivali. Važno je i da objasnite detetu da je agresivna reakcija na zadirkivanje najlošija vrsta odbrane. Podstičite ih da se druže sa decom sličnih interesovanja, jer koji god da je način na koji se razlikuju od većine, nisu jedini.
Bitno je i da ih ne ubeđujete da se menjaju, naročito ukoliko se sami sebi dopadaju. Budite strpljivi i oni će se zbog neke devojke (mladića) ili prijatelja postepeno menjati. Promeniće i stil oblačenja, navike i interesovanja kako budu sazrevali. Važno je samo da ih i vi dodatno ne kritikujete i govorite rečenice kao što su: “Nije ni čudo što te drugovi zadirkuju kada nosiš samo crno.”, “Nikada se nećeš uklopiti, previše si dosadan.” ili “I treba da te `zezaju` kada nisi kao ostali.” Neprihvatanje vršnjaka većina dece uspe da prevaziđe lakše ili teže, ali netolerancija porodice može imati trajne posledice. Ukoliko vaš tinejdžer voli drugačije stvari od vas, pokušajte da mu objasnite zbog čega vi uživate u, na primer, odlasku u pozorište ili koncertu omiljenog benda. Ponudite mu da nekada pođe sa vama, uz obećanje da ćete i vi raditi sa njim ono što on voli.
Buntovništvo je sasvim normalna pojava i obično traje kratko. Kako budu rasli i sazrevali, širiće se krug njihovih prijatelja, koji će ih zainteresovati za nova iskustva i doživljaje. Naravno, ukoliko je reč o ekstremnom ponašanju, kao što su ulazak u verske sekte ili preterano iskazivanje agresije, potražite stručnu pomoć.


“BUBALICE” i “ŠTREBERI”
Na meti vršnjaka često su i deca koja vole da uče, odnosno ona koja su u porodici naučena da na vreme izvršavaju svoje školske obaveze. Još ukoliko su i veoma uspešna u nekoj oblasti, često će izazivati ljubomoru vršnjaka, koja se najjasnije izražava kroz pogrdne nadimke kao što su “štreber” i “bubalica”. Takvom detetu objasnite da je u pitanju zavist i podstičite ga da nastavi da usavršava svoja znanja i veštine. Svakog puta kada je uspešno, nagradite ga nečim što želi i ispričajte mu da i vas neki drugovi nisu razumeli, jer ste, na primer, više voleli matematiku od fudbala. Često ih podsećajte na značaj obrazovanja i objasnite da svako ima neki talenat, koji ih izdvaja i čini drugačijim.

Novosti
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #4 poslato: Jul 30, 2009, 11:45:01 »
Odvikavanje od pelena



Odvikavanje deteta od pelena veliki je izazov i za mališane i za roditelje, pa zato psholozi i pedijatri savetuju da se opuste i da nikada ne forsiraju dete da prihvati nošu. Svako dete je različito i zbog toga nikada ne upoređujte svoje dete sa drugima. Nijedan školarac ne nosi pelene, pa budite sigurni da će i vaše dete navići da koristi nošu. Ali, to će se desiti onda kada ono bude bilo spremno. Roditeljski posao u ovom slučaju je da budete smireni i sačekate da se to dogodi. Kada mališan bude spreman, to znači da je u stanju da kontroliše vršenje nužde, a do tada mišići u karličnom delu nisu sposobni za ovaj zadatak. Svako dete ima svoj trenutak za to, dakle, nema "idealnog vremena", pravila niti postupaka kojima to možete izazvati.
Ipak, postoje neki uobičajeni rituali koje bi trebalo da primenjujete od najranijeg uzrasta
kako bi detetu olakšali odvikavanje od pelena.
Važno je da sadržaj pelena ne krijete od deteta. Ako mališan vidi kako to izgleda, lakše će da shvati da je bolje da to ne radi u pelene. Stavite iskorišćenu pelenu na vidno mesto, ali je sklonite od znatiželjnih ručica. Ne puštajte dete da dugo bude sa punom pelenom. Ukoliko navikne da bude morko, teže će se odvići. Od najranijeg uzrasta obajšnjavajte da vršenje nužde u pelene nije ni prijatno ni poželjno, odnosno naučite ga da će se bolje osećati kada je čisto i suvo. Važno je i da mališan pravi razliku između velike i male nužde, kao i da mu objašnjavate zašta služi toalet.
Dozvolite detetu da samo baci iskorišćenu pelenu, odnosno da vam pomogne oko presvlačenja. Posle toga zajedno operite ruke. Ponekad presvucite dete na mestu sa kojeg može da vidi toalet ili ve-ce šolju i dopustite mu da pokuša, bez obzira da li će uspeti. Kada mališan počne da pita za nošu pokušajte da mu objasnite kakav je osećaj kada mu se piški ili kaki. Važno je pomoći detetu da shvati razliku između osećaja pre nužde i posle nje.
Nemojte da mislite da je dete spremno da se potpuno odrekne pelena kada nekoliko puta uspe da koristi nošu. Moguće je da novu veštinu neće odmah usvojiti. Ne ljutite se ako dugo sedi na noši i nemojte da ga požurujete. Leto je idealan trenutak za odvikavanje od pelena, jer toplo vreme dozvoljava mališanima da duže budu goli.
Vodite računa da ga neuspeh prvih pokušaja ne obashrabri. Psiholozi ne savetuju da, na primer, vodite dete napolje bez pelena jer se verovatno u igri neće setiti da treba da koristi nošu. Sa tim sačekajte dok dete ne bude samo tražilo da ide u kupatilo. Mališani će sami odlučiti kada su spremni za odvikavanje od pelena i to će vam vrlo jasno dati do znanja.

Novosti
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže MarkoKg

  • *
  • 5,110
  • +46/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #5 poslato: Avgust 05, 2009, 14:00:59 »
Ne budite “super mama”, budite samo mama

super mama

Broj majki koje rađaju decu van bračne zajednice u poslednjih 25 godina sve je veći. Statistike kažu da čak 30% mališana odrasta samo uz jednog roditelja. Prema tvrdnjama stručnjaka za demografiju ovakav status najčešće imaju američke žene, ali je ova pojava široko rasprostranjena i u evropskim zemljama, pa i u Srbiji.
Koliko je teško odgajati decu bez podrške partnera najbolje znaju samohrane majke, pa i ako se neke od njih svesno odlučuju na ovakav život, pomoć im je preko potrebna. Zbog toga su u mnogim zemljama osnovana Udruženja koja pomažu samohranim majkama - finansijski i stručnim savetima. Održžavaju se i brojna predavanja na tu temu, kao i godišnji sastanci na kojima samohrane majke dele svoja iskustva. Put samohranih roditelja nije nimalo lak, a odrastanje deteta samo uz majku često nije stvar izbora, već posledica razvoda, smrti oca ili drugih okolnosti.
Stručnjaci tvrde da postoji razlika u odnosu, u zavisnosti od pola deteta. Tako, zajednica "mama - sin" krije u sebi mnoge zamke i izazove, jer je muškoj deci prisustvo oca neophodnije, tvrde stručnjaci. Ipak, kažu da to ima i svoje prednosti, jer sinovi koji su odrastali samo sa majkom bolje razumeju suprotan pol. Sa druge strane, lakše je razumeti se sa ćerkom, ali u oba slučaja postoji opasnost od neuspeha identifikacije deteta sa sopstvenim polom ili nerazumevanja razlika između polova.
U zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih potreba, interesovanja i okruženja, kao i od lične zrelosti roditelja, umnogome zavisi hoće li uloga samohranog roditelja biti kvalitetno "odigrana".
Još jedan problem, tvrde stručnjaci, je konstatno insisitiranje majki na tvrdnji da su one detetu i otac i majka. To nije moguće, tvrde stručnjaci i iz ovakvog stava rađa se najčešća greška, a to je preterana popustljivost prema detetu. To može biti naročito izraženo u periodu adolescencije, kada se javljaju i najveći problemi. Zbog toga eksperti savetuju mnogo strpljenja i dobru komunikaciju sa detetom, jer roditeljski posao nije lak ni kada su prisutna oba roditelja, a naročito ne kada je majka sama.
Na ovu temu, za čitaoce Života plus govori psiholog, dr Zoran Milivojević.
Da li je danas "status" samohrane majke svesna odluka ili je to, po vašem mišljenju, u najvećem broju slučajeva, ipak, splet nesrećnih okolnosti?
- Imam utisak da je to rezultat nesrećnih izbora, a ne svesna odluka. Mnogi ljudi započinju partnerski odnos iz zaljubljenosti, iz strasti, onda kada su mladi i nedovoljno pripremljeni za vezivanje i roditeljsku ulogu. Sa druge strane, ako žena veoma dugo nije uspela da pronađe partnera, otkucava joj "biološki sat", zbog čega se odluči na rađanje deteta koje će sama odgajati, takav izbor pozdravljam i pozivam državu da pruži pomoć.
Da li je naša sredina "sazrela" da prihvati ovakve porodične odnose ili se to i dalje smatra velikim "promašajem"?
- Dok su razvedene žene bile u manjini, takav status bio je neprihvatljiv. Danas je sasvim "normalno" razvesti se, bilo da deca postoje ili ne. A samohrana majka, dakle majka koja bez pomoći muža radi i prehranjuje dete i obavlja ulogu majke, samo po sebi poziva na solidarnost, na pomoć, divljenje i uvažavanje. Mislim da smo u tom slučaju, kao nacija, vrlo tolerantni.
Da li smatrate da deca koje odgaja samo jedan roditelj imaju podjednake šanse da se razviju u stabilne i jake ličnosti, kao i mališani koji odrastaju u "standardnoj" porodici?
- Svakako. Mislim da je sasvim dovoljno da jedna osoba koja vodi računa o detetu, bude kompetentan, kvalitetan roditelj. U porodičnoj terapiji često se uveravamo da to što ljudi žive zajedno u porodici nije preduslov ni skladnih odnosa, ni mentalnog zdravlja. Često deca iz "standardnih" porodica imaju više problema nego ona koja su rasla uz jednog roditelja.
Koliko su samohrane majke u stanju da preuzmu ulogu oca i da li je "očinska figura" neophodna za pravilan razvoj muške dece?
- Ranije se smatralo da majka treba da voli, a otac da kažnjava. Danas se smatra da oba roditelja treba da pokazuju ljubav i da kažnjavaju. Dakle,
majka treba da radi i jedno i drugo i sve će biti u redu. Kada su u pitanju muška deca, dobro je da dete bude u prilici da ima nekog muškarca koji će mu biti uzor. To može biti otac, deda, ujak, stric, trener, učitelj, stariji rođak, ali najvažnije je "kućno vaspitanje" koje samohrana majka svakako može usaditi detetu.
Kako detetu na najbolji način objasniti zašto "tata ne živi sa njim"?
- Kada je u pitanju razvod, detetu treba obajsniti da su roditelji počeli mnogo da se svađaju i da su se odlučili da žive odvojeno. Ali, ono i dalje ima i mamu i tatu koji ga vole. Korisno je navoditi primere druge dece ili rođaka koji su razvedeni. U svakom slučaju, nikada ne treba lagati dete.
Koje greške samohrane majke najčešće prave i kako treba da se postave i prema sebi i prema detetu?
- Samohrana majka treba da izbegne grešku bezrezrevnog žrtvovanja za dete. Ona treba da bude dobra i detetu, ali i samoj sebi. A da bi imala prostora i vremena za samu sebe, ona treba da traži i da primi pomoć. I ne zaboravimo da cilj majke ne sme da bude da ostane sama. Ona i dalje treba da traži partnera koji će prihvatiti i nju i njeno dete. Za dete je bolje da živi u porodici, nego sa samohranom majkom koja je frustrirana zbog svog samožrtvovanja.
Šta je neophodno da bi majka mogla sama da odgaja dete?
- Kada je jedini roditelj, majka mora sama da donosi brojene odluke, da prihvati odgovornost. Što je obrazovanija, to će odluke biti bolje. Ali ne postoji ni jedna "supermama" koja sama može sve. Uspešne majke umeju da angažuju pomoć, da je prihvate i podele teret. Opet naglašavam da je veoma važno da majka misli i na sebe.
Šta se događa u slučajevima kada o detetu brine samo otac, odnosno da li postoji razlika u pristupu i vaspitanju samohranih majki i samohranih očeva?
- Danas više nisu toliko važne polne uloge – daleko je važnije ko je kakva ličnost. Moguće je da muškarac bude mnogo bolja "mama" od žene ili da žena bude odličan "tata". Mislim da je jedina razlika u tome što su samohrani očevi skloniji tome da zasnuju novu porodicu. Tajna njihovog uspeha je u tome što su druge žene spremnije da prihvate samohranog muškarca nego što su muškarci voljni da prihvate samohranu majku. Muškarci su skloniji predrasudama i manje zreli kada su ove stvari u pitanju.
Kada samohrana majka pronađe partnera na koji način treba da ga predstavi svom detetu (deci)?
- Čim dete vidi da je mama srećnija otkad je pronašla „prijatelja“, ono će prihvatiti tog čoveka. Veoma je važno i da prijatelj nastupi pažljivo, da pokaže naklonost i prihvatanje deteta. Većina majki svog partnera upoznaju sa detetom onda kada su već izgradile vezu, kada su sigurne da se sutra neće predomisliti. Ne žele dete da izlažu "opasnosti" da se za tog čoveka veže, pa da pati kada i on ode.
Da li postoji neka organizacija u Srbiji koja pomaže samohranim majkama i da li smatrate da je njima, bez obzira na materijalno stanje, pomoć u vidu savetovanja, ipak, neophodna?
- Koliko ja znam to kod nas nije dovoljno dobro uređeno. Lično se borim protiv "psihijatrizacije" društva. To znači da životne probleme ne treba da proglašavamo patologijom, a sebe stavljamo u pasivnu "ulogu bolesnika". Problemi su brojni, mnoge samohrana majka može rešiti sama, mnoge uz pomoć prijatelja i rođaka. Mislim da je glavna stvar biti informisan, ondnosno znati gde da tražite pravu informaciju. Ipak, u našem društvu, samohranim majkama novac je najveći problem.

POVERENJE I PODRŠKA NAJVAŽNIJI

Kada ste jedini roditelj, važno je da sa detetom negujete odnos poverenja, podrške i međusobnog razumevanja. To se najlakše postiže kroz komunikaciju. Insistirajte na otvorenom razgovoru, bez laži i prevara. Pružite mu i verbalnu i neverbalnu podršku i ne zadirite previše u njegovu privatnost. Deca razvedenih roditelja suočavaju se sa većim problemima nego ona koja su od rođenja živela sa jednim roditeljem. Ipak, čest je slučaj da posle razvoda mnogi očevi, ma koliko to apsurdno zvučalo, postanu bolji prema svojoj deci. Razlog za ovakvu promenu je u tome što deca više nisu stalno prisutna, pa kada provode zajedničko vreme, očevi im se zasita posvećuju. Drugi važan razlog je što razvodom prestaju i verbalne i fizičke svađe roditelja, pa je i odnos sa detetom kvalitetniji. U svakom slučaju, ako je detetov otac posle razvoda spreman na saradnju i dogovor, to treba da iskoristite, jer je to u interesu vašeg sina. Nemojte nikada "isterivati" pravdu i svetiti se bivšem partneru preko deteta.

SAMOHRANE MAJKE U SRBIJI

Precizan podatak o broju samohranih majki u Srbiji ne postoji, ali prema podacima Ministrastva za socijalna pitanja ima ih oko 40 hiljada.
Država ih pomaže kroz dečje dodatke, kao i sa nekoliko projekata koji im obezbeđuju novčana sredstva i stručnu pomoć. Međutim, to još nije dovoljno, a najugroženije su, prema statistikama, samohrane majke iz manjih sredina, koje se pored loše materijalne situacije, suočavaju i sa osudom okoline.

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #6 poslato: Avgust 06, 2009, 13:59:02 »
Leto je pravo vreme da bacite pelene
Naučite decu da koriste nošu



Spremnost deteta da prihvati nošu u velikoj meri zavisi od karaktera majke i deteta. Energični mališan će, po pravilu, brzo naučiti da ide na nošu, naročito ako je i mama energična i preduzimljiva. Pomalo lenjo, zamišljeno dete koje ima isto tako ležernu mamu, može još tri godine da nosi pelene i da mu to nimalo ne smeta. Zato morate ipak malo da ga „pogurate“ da bi što pre prihvatilo tu neminovnost.

Trudite se da vašem klinji što češće menjate mokre i uprljane pelene i „pampers“ da bi navikao da bude suv i čist. Mališan koji je naučio da bude stalno čist pre će sam zatražiti nošu i brzo će proći onu fazu kad „obavi posao“ a da to nikome ne prijavi.
Posmatrajte vašeg mezimca jer postoje znaci koji pokazuju da je dovoljno sazreo za nošu:
- ume da saopšti svoje potrebe, na primer zna da kaže da je gladan, i shvata jednostavna naređenja („Donesi mi loptu!“);
- počinje da skida mokre pelene i sam vam kaže da su „ukakane“;
- donosi nošu u sobu da bi na nju seo ili pokušava da se uspentra na WC-šolju.
Pre nego što počnete da stavljate mališana na nošu, dajte mu je u ruke da je slobodno razgleda i upozna se s novim predmetom. Naravno, treba da mu objasnite čemu služi. Ako se prvi pokušaj završi otporom i čvrstim „ne“, odložite ceo poduhvat za nekoliko nedelja dok mališan ne postane prijemčiviji za tu promenu u svakodnevnom životu. Nemojte pošto-poto da isterujete svoje. U protivnom rizikujete da ubijete njegovo interesovanje i svaku želju da se potrudi i prihvati novinu.
Postoji nekoliko malih lukavstava koja će vam pomoći.
Iskoristite prirodnu želju svakog deteta da imitira odrasle. Pokažite mu kako vi idete „na nošu“. Devojčice bolje usvajaju tu lekciju s mamom, dok dečaku može pomoći tata, iako podudarnost polova nije obavezna. Treba da odlučite šta vam je zgodnije: da li da naučite dete da koristi nošu ili pravi toalet ali sa specijalnim dodatkom koji omogućava bezbedno sedenje. Većina male dece više voli svoju nošu. Odličan izbor je stoličica ispod koje se pričvrsti noša i u kojoj je detetu udobno jer može da stavi obe noge na pod, dok je na WC-u nestabilno i zahteva vaše prisustvo. Osim toga, ta stoličica može da se prenosi iz prostorije u prostoriju, ali i da se sklopi i ponese kolima gde god da idete.
Postoji mnogo različitih vrsta stoličica, ali i noša. Potrebno je da se mališan odnosi prema noši kao prema jednoj od svojih omiljenih igračaka. Prilikom kupovine noše treba da vodite računa o nekoliko stvari. Povedite i mališana u prodavnicu jer i njemu treba da se svidi poklon kao kada kupujete novu igračku ili slikovnicu. Ocenite da li mu je udobno da sedi na stoličici ili noši. Deci se posebno dopada takozvana muzikalna noša: kad dete obavi posao, noša počinje da svira. Detetu starijem od dve godine imponovaće dodatak za WC-šolju koji mu omogućava da samostalno sprovodi celu proceduru.
Da ne biste po ceo dan trčali za vašim ljubimcem i podmetali mu nošu, prethodno treba pažljivo da pratite njegovo ponašanje. Najviše će vam pomoći ako zapišete kad mališan najčešće ima stolicu. Kod male dece se to često dešava posle nekog obilnijeg obroka, recimo doručka ili ručka. Znači, upravo u to vreme treba da ga stavite na nošu. Dozvolite mu da sedi na njoj koliko hoće i dajte mu da za to vreme prelistava omiljenu slikovnicu. Ukoliko ne uspete da otkrijete određeni ritam, stavljajte ga na nošu na svaka dva-tri sata ili onoliko često koliko vam vreme to dopušta.
Dok se mališan navikava na nošu, oblačite ga tako da možete brzo da ga skinete. Kod kuće je najudobniji najobičniji donji deo trenerke koji se lako svuče i navuče.
Dok traje navikavanje, često ćete imati posla s mokrim i uprljanim gaćicama ili pantalonama. To morate shvatiti kao potpuno normalan proces privikavanja i učenja. Znači, ne smete nipošto zbog toga da ga grdite ili, još gore, kažnjavate. 


Kada na nošu

Lekari smatraju da navikavanje na nošu treba da počne u uzrastu oko druge godine. Oni preporučuju da se taj poduhvat ne sprovodi brzo, već postepeno, ležerno i bez nervoze kako bi mališan bolje sarađivao sa roditeljima ili bakama i lakše prihvatio novinu. Zanimljivo je da se zbog „savršenih“ „pampers“ pelena, koje upijaju vlagu tako da dete nije ni svesno da je mokro, uzrast skidanja pelena proteklih godina pomera ka trećoj godini.


Šta ne treba da radite tokom skidanja pelena
 


Prilikom odvikavanja deteta od pelena mnogi roditelji prave greške kao što su zastrašivanje, kazne, podsmevanje i slično. Evo šta savetuju britanski psiholozi.

Bez stresa
Čak je i dobar stres loš stres kada je reč o skidanju pelena. Venčanja, dolazak novog deteta, odmor... sve to vašem detetu može da bude podjednako teško kao i razvod ili preseljenje. Ako se u vašem životu trenutno događa bilo šta veliko, sačekajte sa izlaskom iz pelena.
Nemojte da silite dete
Prvo proverite da li je vaše dete uopšte spremno za izlazak iz pelena i da li je svesno svojih potreba. Uvek krenite s ohrabrenjima i podrškom. Ako dete odbija da izađe iz pelena, pritisak s vaše strane samo će stvoriti napetost i izazvati novi otpor kod deteta.

Ne postavljajte rokove
Mala deca ne reaguju dobro na rokove i nemaju koncept kakav imaju odrasli. Imajte realna očekivanja ili ih, ako je moguće, sasvim zaboravite. Programi koji obećavaju da će vaše dete skinuti pelena za samo tri dana ili čak 100 dana ne uzimaju u obzir detetovu individualnost. Svako dete ima vlastiti temperament i svoj skup veština, pa ne postoji jedinstvena metoda koja odgovara svima.

Ne popuštajte spoljnim pritiscima
Spoljni pritisci dolaze iz različitih izvora: od baka i deka, drugih mama u vrtiću, vaspitačica, supružnika. Imajte na umu da su bake i deke prepuni mudrosti o vaspitanju, ali da neki njihovi saveti danas jednostavno ne zvuče dobro. Na primer, prisetite se da vaši roditelji verovatno nisu koristili auto-sedišta.

Ne brinite toliko
Stvarno. Verovatno ste to dosad milion puta čuli, ali istina je: prilično je neverovatno da će vaše dete otići na fakultet u pele- nama. Ne brinite toliko: možda će potrajati, ali svako dete nauči da ide u toalet samostalno.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #7 poslato: Avgust 06, 2009, 14:22:59 »
Najčešći strahovi trogodišnjaka



Psi, mačke, odvodne cevi, gnusni patuljci - trogodišnjaci uvek imaju dovoljno razloga da se nečega boje. Ako im samo malo pomognemo da nadvladaju te strahove, čak mogu i da ojačaju.


Ne gasi svetlo!
„Strah od mraka je urođen i u skladu je sa evolucijskim i biološkim razvojem“, kaže Džon Vilks dečji psiholog.
S obzirom na to da se sve više kreće, dete shvata da je svoj čovek i da nije deo mame, pa se boji onog nepoznatog što vreba u tami.

Šta pomaže?
Pridržavajte se uvek istog rituala uspavljivanja, jer se pomoću njega detetu može dati do znanja da je sve onako kako treba da bude. Dobro bi bilo i da noću ima čuvara (na primer plišanu igračku) koji će ga čuvati kada zatvori oči.

U kupatilu je krokodil
Ovde je često reč o banalnijim strahovima. Naime, kupatilo detetu izgleda preveliko. A sama ideja da bi moglo da upadne u WC šolju, nije baš primamljiva.

Šta pomaže?
Daska za WC šolju (čvrsto prijanjajuća) i mala stolica na koju su „prizemljena“ dečja stopala. Važno je ne prisiljavati dete na to ako ne želi. Radije zajedno kupite nošu.

U cipeli živi zli patuljak
Kad deca daju takve argumente, nalaze se u fazi magije. Ona počinje između druge i treće godine i povlači se tek pred polazak u školu. Tada se deca preobražavaju u gusare i princeze, imaju nevidljive prijatelje i svoju dečju sobu moraju da dele sa vojskama i monstrumima.

Šta pomaže?
Ne podsmevajte se strahovima, nego spakujte cipelu, stanite na ulazna vrata stana i uz glasno vikanje istresite ga napolje. Svom detetu pokažite praznu cipelu i zajedno s olakšanjem odahnite.

Pomoć, iskrvariću!
„Strah od krvi i od crvene boje je urođen. I mnogi odrasli ne mogu da se nose s tim“, kaže doktor Vilks.

Šta pomaže?
Prvo stavite flaster. Duvajte u ranu, pevajte detetu i tešite ga - to pruža sigurnost.

Ispred nas je glupi pas!
Deca prema nekim životinjama imaju odstojanje. Jer su te velike životinje iznenada počela da laju ili njuškaju vlažnim njuškama. Fascinacija i strah su tu izbalansirani. To je umeće: posmatrano iz detetove perspektive, bezazlena pudlica može brzo da se pretvori u golemu živinu koja mu doseže do boka.

Šta pomaže?
„Deca treba da znaju da životinja može da bude opasna“, kaže dečji psihijatar. „To ih čini opreznim. Ali nemojte ni da preterujete, upozorenje je dovoljno.“
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #8 poslato: Avgust 06, 2009, 15:48:55 »
Čokolada i kakao utiču na noćno mokrenje

Ako niste znali, čak 20 odsto petogodišnjaka i 10 odsto desetogodišnjaka muči problem mokrenja u krevet. Ovaj problem je, prema podacima Američke akademije za pedijatriju, dva puta učestaliji kod dečaka nego kod devojčica.



Uzrok mokrenja u krevet je i kod devojčica i kod dečaka retko psihičke ili emotivne prirode. U većini slučajeva krivi su geni. Pa ako je samo jedan roditelj mokrio u krevet nakon pete godine, rizik da će dete snaći isto je 44 odsto. A za dete čija su oba roditelja mokrila u krevet, i do 75 odsto. Razlozi su najčešće fizičke prirode. Zato nemojte i ne smete da krivite decu da su lenja, nezrela ili tvrdoglava jer ne žele da idu do kupatila. Imajte na umu da su premala bešika, čvrst san ili sniženo izlučivanje antidijuretskog hormona noću najčešći okidači ovakvog mokrenja. U veoma retkim slučajevima noćno mokrenje u krevet može da upozori na probleme s bubrezima ili mokraćnim putevima. Ipak, da biste bili mirni, odvedite dete pedijatru ako se to ponovi više od četiri puta.
Što se hrane tiče, dobro bi bilo da smanjite ili u nekim slučajevima potpuno izbacite čokoladu i napitke na bazi kole. Ovakve namirnice podstiču rad bešike i zato ih treba svesti na minimum i izbegavati ih uveče.
Da biste sprečili mokrenje u krevet, možete da naviknete dete da piški neposredno pre spavanja. Objasnite mu da sme da ustane tokom noći da bi išao u WC. Ako se boji mraka, ostavite svetlo u hodniku. A ukoliko ne uspe da stigne do kupatila, od velike pomoći biće noša.

Bez kazni
Ukoliko vaše dete ima problema sa noćnim mokrenjem, nemojte da ga kažnjavate. To će samo pogoršati stanje. Umesto toga, konsultujte se sa lekarom, koji će u nekim slučajevima odrediti lekove.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #9 poslato: Avgust 13, 2009, 11:02:13 »
Vodeni sportovi jačaju kičmu i srce



Leto je pravo vreme da pustite svog mališana da što više vremena provodi u vodi. Tim pre što svaka fizička aktivnost u vodi pokriva veliki broj specifičnih pokreta koji su važni za pravilan rast i razvoj deteta.

- Fizička aktivnost u vodi je od izuzetne važnosti za razvoj deteta - objašnjava dr Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog. - Razlog je jednostavan, telo u vodi ima manju relativnu težinu nego na tlu, pa samim tim je i opterećenje na kičmu manje - dodaje on.
Ali to nije sve… Tokom aktivnosti u vodi dolazi do istovremenog aktiviranja velikih grupa mišića za pokrete, što je od velikog značaja za dete predškolskog uzrasta. Od ostalih dobrobiti treba istaći da se razvija i kardiovaskularni sistem, kao i centri za termoregulaciju. I na kraju sile na ekstremitetima u vodi su drugačije nego na suvom, pa se telo spontano prilagođava drugačijim pokretima i postaje motorički spretnije.
Postoji nekoliko sportova kojima bi vaš mališan trebalo da počne da se bave što ranije.

Plivanje
Plivanjem se sprečava slabljenje retko korišćenih grupa mišća i poteškoće s koštano-zglobnim sistemom. Osnova za sve su bazne plivačke tehnike. To su slobodni stil, tzv. kraul, prsni stil, leđni stil, „delfin“ i „leptir“ (ruke izvode pokret kao kod „delfina“, ali noge kao kod prsnog plivanja).
S obzirom na to da svaka od ovih tehnika (osim „leptira“) ima svoje mesto u takmičenjima, dovoljno govori o visokoj energetskoj zahtevnosti ove vrste kretanja.

Vaterpolo
Vaterpolo je sport iz grupe sportskih igara, a po strukturi kretanja spada u kompleksnu aktivnost. Osim osnovnog telesnog razvoja, dete se uči ekipnoj igri, strategiji i improvizaciji. Deca mogu da počnu da se bave ovim sportom čim krenu u školu.

Skokovi u vodu
Skokovi u vodu i umetničko plivanje su pogodniji su za devojčice zbog njihove prirodne sklonosti ka estetskom doživljaju. Deca mogu da počnu da se bave ovim sportovima već u pubertetu.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,931
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #10 poslato: Avgust 13, 2009, 11:03:24 »
Pravovremeni saveti sprečiće polne bolesti i komplikacije
Informišite vašeg tinejdžera o seksu



Letovanja, ekskurzije, žurke najčešće su prilike kada tinejdžeri stupaju u seksualne odnose. Da li roditelji u to vreme treba da strepe ili pojačaju nadzor?

Specijalista kliničke psihologije profesor doktor Ljiljana Klisić smatra da ne postoje gotovi recepti za vaspitanje tinejdžera jer je svaki slučaj poseban. I uz tu ogradu napominje da je pogrešno stalno nadzirati dete. Umesto toga, postavite odgovarajuće granice i upoznajte prijatelje vašeg tinejdžera.
- Da bi se odgajilo dete koje samo o sebi vodi računa, nije potrebna stroga kontrola već uspostavljanje granice, na osnovu stalnog kontakta sa detetom i razgovora - kaže ona i ocenjuje da decu o promenama na telu, reprodukciji, trudnoći i zaštiti treba informisati pre nego nastupi doba kada postaju seksualno aktivni.
Mladi osećaju potrebu da stupe u seksualne odnose najčešće u periodu između 15 i 18 godina. Ipak, devojčice češće izgube nevinost pre svojih vršnjaka zato što brže sazrevaju.
- Neke devojke izgube nevinost zbog pritiska koji im nameću vršnjaci iako nisu osećale potrebu za seksom. To je velika greška i guranje sebe u prosečnost - upozorava profesor doktor Klisić. Ona ističe da je najvažnije da pojedinac prati sebe i u odnose stupi tek kada za tim oseti potrebu, bez obzira da li će se to dogoditi pre ili posle punoletstva.
Pre „prvog puta“ mladi treba da se informišu o seksu na razne načine, preko interneta, u školi, a prve i osnovne informacije, pre svega o zaštiti, treba da dobiju od roditelja.
- Roditelji treba da informišu decu o seksu, ali je najvažnije da to bude sa merom - kaže profesor doktor Klisić. Kako ona ističe, pravovremene i razumne informacije o seksualnim odnosima i zaštiti, roditelji deci mogu da pruže samo ako imaju dobar kontakt s njima i ako su svesni njihovih potreba.
- Roditelji nekada prelaze granicu, pa umesto informisanja počnu da zastrašuju tinejdžerke - ističe ona i objašnjava da su majke najčešće u panici i žele da zaštite kćerke. Međutim, često izaberu pogrešan pristup koji izaziva prekomeran strah.
- Linija između realnog upozorenja i zaplašivanja veoma je tanka. Posebno je pogrešno govoriti devojci da svi muškarci hoće da je iskoriste. Jer je inače pritisak na devojkama veći nego na mladićima i zbog toga što mogu da zatrudne.
Ipak, doktorka Klisić naglašava da roditelji ne treba da zaborave ni činjenicu da njihovi sinovi mogu da se zaraze nekom polnom bolešću i da o tome treba racionalno da razgovaraju sa svojom decom.
- Kada je reč o upozorenjima, uvek je strah od trudnoće u prvom planu, a roditelji kao da zaboravljaju na polno prenosive bolesti - objašnjava dr Klisić. Ona smatra da do takvog ponašanja dolazi zato što se roditelji u vreme kad su bili tinejdžeri nisu susretali sa opasnim bolestima poput side i da zato sada funkcionišu po svom modelu ne uzimajući u obzir šta se u međuvremenu dogodilo u svetu. Zaštita od polno prenosivih bolesti je podjednako važna kao zaštita od trudnoće.
Prof. dr Klisić kaže da se o izboru kontraceptivnih sredstava koja su najpogodnija za tinejdžere treba posavetovati sa ginekologom.
- Mislim da je u periodu kada se deca i dalje razvijaju najsigurnije sredstvo zaštite istovremena mehanička i hemijska zaštita, ali kondom je u svakom slučaju obavezan - ocenjuje prof dr Klisić.
Dok je na tinejdžerkama veći pritisak, u našoj zemlji roditelji u mnogoj manjoj meri razgovaraju sa sinovima. Prof. dr Klisić ističe da roditelji ne treba da stvaraju mačo muškarce od svojih sinova već obzirna ljudska bića. Ona ukazuje da muškarac ima veću muškost ukoliko je u stanju da brine o partnerki. Ipak, mladi o tome uglavnom uče od roditelja i ako sin vidi da otac u svakoj prilici brine o majci i on će se tako ponašati. U suprotnom, ukoliko se otac bahato ponaša prema majci, i dete će misliti da tako treba da se ponaša prema svojoj devojci i u uobičajenim životnim situacijama, a i u krevetu.

Kontracepcija u statistikama
- „Dureksov“ izveštaj o seksu u svetu pokazuje da danas tinejdžeri od 16. do 19. godine kod prvog seksualnog odnosa osam puta više koriste kontracepciju nego što su to činili mladi pre pola veka
- Tinejdžeri mlađi od 17 godina češće upotrebljavaju kontracepciju prilikom prvog odnosa, dok procenat mladih iznad 18 godina u istom slučaju opada
- Žene u 25 odsto više slučajeva u odnosu na muškarce preduzimaju mere opreza kada gube nevinost
- Četvrtina ispitanika nije koristila nikakvu zaštitu prilikom prvog polnog odnosa
- Pritisci vezani za polni odnos, konzumiranje alkohola ili strah od polno prenosivih bolesti nemaju nikakv uticaj na odluku mladih da koriste kontracepciju kod prvog seksualnog odnosa
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,384
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #11 poslato: Avgust 18, 2009, 10:04:15 »
Tinejdžeri i novac



Tinejdžerski prohtevi često premašuju kućni budžet, pa roditelji nisu sigurni kako da razgovaraju sa decom i objasne im zbog čega, na primer, ne mogu da dobiju najnoviji mobilni telefon, ajpod ili najskuplje patike u gradu. Psiholozi tvrde da je najvažnije dete naučiti da ceni novac i shvati njegovu pravu vrednost. Sa tim teba početi mnogo pre adolescentskog perioda, a idealan “trening” je da dete od malih nogu ima džeparac koji može da potroši kako želi. Sumu treba odrediti na osnovu prihoda roditelja, ali čak i ukoliko su oni veliki, sa novcem koji se detetu daje ne treba preterivati, tvrde stručnjaci. Kada dobiju džeparac možete da zatražite da nekom simboličnom sumom pomognu kućnom budžetu, kako bi stekli naviku da učestvuju u finansijskoj situaciji porodice. Nemojte detetu da postavljate granice na šta će džeparac da potroši, ali mu objasnite da sa određenom sumom treba da raspolaže neko vreme i da neće dobiti drugu.
Kada dete napuni 13-14 godina, povećavajte njegovu odgovornost tako što ćete mu, na primer, objasniti da od džeparca treba da finansira užinu u školi. Uključite tinejdžera u kreiranje kućnog budžeta i nemojte da krijete finansijsku situaciju. Ukoliko želi novi mobilni ili komad odeće čija cena premašuje vaše mogućnosti, predložite mu da štedi novac nekoliko meseci od džeparca. Tako će shvatiti da nešto mora da žrtvuje da bi do došao do cilja. Kada od prijatelja ili familije dobije novac, to mu nemojte uzimati.
Stručnjaci savetuju
da je u adolescenciji jako važna kontrola, pa ukoliko primetite da novac nerazumno troši, ograničite mu mogućnost raspolaganja novcem na neko vreme. Naravno, uz adekvatno objašnjenje.
Ukoliko tinejdžer poželi da se zaposli da bi sebi kupio nešto što želi, nemojte to da zabranjujete ukoliko ga posao ne sprečava da kvalitetno izvršava školske obaveze. Učenje deteta o vrednosti novca često je dugotrajan i mukotrpan proces, praćen svađama, rasparavama i suzama. Zbog toga budite strpljivi!

Bucmaste bebe

Statistika pokazuje da svako treće dete, starosti do godinu dana, u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu. Bucmaste bebe su slatke, ali ukoliko na vreme ne reagujete, sigurno će postati gojazna deca, kasnije i tinejdžeri što im, osim zadrvstvenih, može doneti i mnoge psihičke poteškoće. Reper za preteranu telesnu težinu je količina masti u organizmu, pa je dete gojazno ukoliko ima više od 25 odsto (za dečake), odnosno 32 odsto masti (za devojčice).
Gojaznost često nije posledica nepravilne ishrane, nego nasleđa. Punački roditelji najverovatnije će imati buckastu decu, a ako je jedan od roditelja gojazniji, rizik za mališane je 40 odsto. Majke najviše greše, tvrde stručnjaci, kada bebama zaslađuju sve što piju i jedu, jer smatraju da će tako obrok biti ukusniji. Takođe, prerano uvođenje nemlečne hrane može da napravi problem, kao i ishrana veštačkim mlekom. Majčino mleko je specifično jer na kraju podoja sadrži više masti nego na početku. Kako masti imaju zasićujuću ulogu, beba gubi apetit i prestaje da sisa. Toga u adaptiranom mleku nema, pa bebe mnogo lakše dobijaju na težini. Novorođenčad treba hraniti na dva sata do dva meseca, a na svaka tri sata do šest meseci. Posle toga detetu su dovoljna tri obroka i dve užine. Čvrsta hrana preporučuje se od šestog meseca, a slatkiše treba izbegavati do godinu dana. Korisno je i da dete jede uvek u isto vreme i bude aktivno kad god je budno.

Kaciga glavu čuva

Leto je vreme bicikala, rolera, skejtova i svih ostalih zanimacija “na točkove”. Ono što nikako ne smete da zaboravite je - kaciga. Statistički, najveća opasnost prilikom povreda jesu ozlede glave, pa iako kaciga ne može da spreči dete da padne, može mnogo toga da učini kada do pada dođe. Zbog toga obavezno kupite mališanima kacige. Proizvode se u svim veličinama i možete ih pronaći u dečjim prodavnicama ili radnjama specijalizovanim za prodaju sportske opreme.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,384
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #12 poslato: Avgust 18, 2009, 10:05:08 »
Brzi Gonzales, najbrži miš u celom Meksiku



Kada i koliko deci treba dozvoliti gledanje crtanih filmova, jedno je od pitanja koje mnogi roditelji postavljaju pedijatrima i dečjim psiholozima. Da li je nasilje u “modernim” crtaćima previše za mališane, hoće li ih crtaći predugo zadržati pred televizorom, da li će im pasti napamet sulude ideje - samo su neke od nedoumica.
Psiholozi su jedinstveni u mišljenju da su crtaći odlična zabava za mališane, jer podstiču kreativno izražavanje, maštu i rasterećuju decu koja se najčešće identifikuju sa omiljenim crtanim likovima. Međutim, umetnost je pronaći pravu meru, kao i dozvoliti crtaće koji pogoduju uzrastu i interesovanjima mališana. Mališani treba sami da izaberu šta im se dopada, ali psiholozi upozoravaju da se loše posledice kao što su agresivno ili asocijalno ponašanje, nesanica ili nervoza, javljaju kada mališani predugo gledaju crtane filmove, kada nemaju svoj omiljeni ili ne razumeju sadržaj koji prate.
Iako je vrlo teško definisati granicu kada i koliko deci treba dozvoliti crtaće, neke preporuke, ipak, postoje. Stručnjaci savetuju
da deci do treće godine treba ograničiti gledanje crtaća na petnaest minuta dnevno, jer nisu sposobna da shvate smisao. Od treće do pete godine mališani će već pokazati afinitet prema određenim crtaćima, pa im treba to vreme produžiti na jedan sat. Preko pete godine, svako zadržavanje pred TV ekranom duže od dva sata je štetno, tvrde psiholozi.
Razlike postoje i kada su polovi u pitanju. Dečaci više vole da gledaju agresivnije crtaće, kao što su “Nindža kornjače”, “Transformersi” ili “Hi-men”, jer im oni pomažu da se rasterete i identifikuju sa muškim likovima. Osetljiviji i mlađi dečaci biraju crtaće sa umiljatim i simpatičnim likovima, dok curice više vole crtane sa više ženskih likova, u kojima ima šminkanja, garderobe, šarenih boja i cvetića. Ali, izbor mnogo zavisi od razvoja ličnosti, pa tako postoje crtaći koje podjednako vole i dečaci i devojčice.
Mnogi roditelji insistiraju da deca gledaju “klasične” crtaće iz njihovog vremena, kao što su legendarni Diznijevi crtani filmovi. Međutim, i tu ima agresivnih elemenata, baš kao i u modernim crtaćima, pa psiholozi savetuju da prepustite detetu da izabere. Pustite mu neki stari crtać, ali ukoliko mu se ne svidi, nemojte da insistirate. Svet dece bitno se razlikuje od sveta odraslih, pa su crtaći neka vrsta ulaženja u svet stvarnosti, tvrde psiholozi.
Danas je česta pojava da deca nemaju omiljen lik iz crtaća, kao što je to bilo kod ranijih generacija. Ni to ne treba da brine roditelje, jer je danas ponuda veća nego nekada. Najvažnije je da roditelji posvete vreme svojoj deci, da odgovore na sva pitanja i nedoumice koje mališane mogu da muče tokom gledanja. U suprotnom, senzacije koje mališan dobija iz crtanih filmova, animiraće ga “iznutra”, pa će mu biti teško da se od njih odvoji.
Zato, gledajte crtaće sa svojom decom, komentarišite, smejte se zajedno i ispričajte im kako je u vaše vreme Brzi Gonzales bio najbrži miš u celom Meksiku i da “Pera kojot-super genije” nikada nije uhvatio Pticu Trkačicu.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

Van mreže MarkoKg

  • *
  • 5,110
  • +46/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #13 poslato: Avgust 19, 2009, 01:22:45 »
Šta je to sutra i koliko traje minut?



Vreme je apstraktan pojam, "ne vidi" se, nije opipljivo, pa je mališanima jako teško da ga razumeju i stave u realan kontekst. Zbog toga često zasmejavaju roditelje rečenicama kao što su "juče ću da idem u školicu" ili "sutra sam bio u igraonici". Koliko je pet minuta, šta je sutra ili za nedelju dana, detetu nije lako objasniti. Učeći ga pojmovima kao što su minut, sat, dan ili mesec pomažete mu da savlada ovu, za njega, komplikovanu veštinu.
Najveća greška koju roditelji tada čine je da dopuštaju greške vodeći se razmišljanjem da će sve to doći na svoje kada dete još malo odraste. Ali, poimanje vremena je od izuzetne važnosti već prilikom prvog detetovog odvajanja od roditelja (vrtić, putovanje i slično).
Takođe, u prvom razredu osnovne škole razvijen pojam o vremenu biće detetu od velike važnosti jer će se lakše priviknuti na nove okolnosti. Zato, umesto da čekate da dete shvati poimanje vremena, pomozite mu da to što lakše savlada.
Kad god pogreši, ispravite ga. Ne morate svaki put detaljno da objašnjavate pojmove, ali je važno da rečenicu koju izgovori ponovite pravilno. Objašnjenja koja pružate mališanu treba da budu što jednostavnija i prilagođena njihovom rečniku.
Nemojte lagati kada mu, na primer, kažete "vraćam se za deset minuta", nego uvek recite istinu. Manipulacija detetovim nesnalaženjem u vremenu najveća je greška.
Podsećajte ga na nešto što se dogodilo, na primer, letovanje ili zimovanje, što će pomoći da shvati pojam godišnjih doba. Recite mu da se leti jede sladoled, dok se zimi sanka, kako bi napravilo razliku. Govorite uvek o konkretnim događajima ili iskustvima jer
će na taj način dete shvatiti kada mu, na primer, u šestoj godini kažete "kada prođe još jedno leto ti ćeš ići u školu".
Na konkretnim primerima objasnite mu koliko nešto traje. Na primer, 5 minuta je dovoljno da se isprži jaje, film traje sat i po, dva minuta je potrebno da se promeni pelena. Da bi dete lakše shvatilo trajanje nekog vremenskog perioda poslužite se brojanjem. Na primer, dok čekate da se upali zeleno svetlo na semaforu brojite sekunde ili stepenike dok se penjete do stana. Možete mu i napraviti satove od kartona na kojima su označena vremena doručka, ručka i večere. Stavite kazaljke na određeno vreme i onda dete pitajte šta u to vreme obično radi. Objasnite mu i odnos veće-manje, duže-kraće, što će pomoći da shvati vremenske odrednice.
Približite im pojam o vremenu tako što ćete objasniti pojmove dana i noći. Kada padne mrak to znači da je noć, a buđenje je znak da je jutro. Tako ćete dete lakše naučiti i šta je juče, sutra ili danas. Na primer, recite detetu da je sutra dan koji će doći kada padne mrak i ponovo dođe jutro. Jednom, kada dete ovo usvoji, moći ćete i da mu objasnite šta znači nekoliko dana, sedmica ili mesec.
Koristite vremenske odrednice u komunikaciji sa detetom, čak i ukoliko ih ono ne razume. Pravilan ritam života u domu, takođe, doprinosi boljem razumevanju vremena. Ukoliko ručate ili večerate u isto vreme, to može da posluži kao odličan putokaz.
Vreme ima značajnu ulogu i kada su u pitanju kazne. Važno je da dete shvati koliko vremena mu je nešto zabranjeno, ali stručnjaci ne preporučuju da dajete preduge kazne. Preporučljiva kazna je tzv. "time out" kazna, odnosno ona kada dete pošaljete u drugu sobu. Najbolje je da minuti odgovaraju detetovim godinama (na primer, ako ima 4 godine isto toliko minuta treba da provede u drugoj sobi). Kada objašnjavate vremenski pojam, rukovodite se odrednicama koje dete razume. Na primer, nemojte da kažete "vraćam se sa posla za osam sati", već mu recite "dolazim posle tvog ručka (ili pre nego što padne veče)".
Detetu možete pomoći tako što ćete na kalendaru ispod svakog datuma napisati šta ste radili, ili ako svaki važan datum označite crvenim flomasterom (na primer, rođendan ili dan u kojem će se raditi nešto lepo i zabavno za dete). Pred spavanje pogledajte kalendar i zamolite dete da prebrojavanjem kockica unazad odredi kada ste bili, na primer, kod nekog drugara, na šišanju ili u igraonici. Svako jutro kada se probudite precrtajte prethodni dan, što će detetu pomoći da shvati koliko dana je preostalo do nekog važnog događaja, kao i da se on ravnomernim tempom približava.

Van mreže MarkoKg

  • *
  • 5,110
  • +46/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Saveti za roditelje
« Odgovor #14 poslato: Avgust 19, 2009, 01:23:32 »
Tinejdžerke i prva menstruacija



Prva menstruacija najčešće se javlja između 12. i 14. godine i predstavlja novo razdoblje u životu svake žene. Devojčice se sa dolaskom prve menstruacije suočavaju i sa vidljivim fizičkim promenama pa je jako važno da sa detetom razgovarate i objasnite joj šta se događa.
Možda najvažnije što vaša devojčica treba da čuje je da menstruacija nije štetna za zdravlje i da je ona potpuno prirodan proces. Kod devojčica su često prve menstruacije neredovne, ponekad obilnije, ponekad oskudnije, ali je to sve normalno. Objasnite detetu da ne treba da se upoređuje sa drugaricama i da je svako telo drugačije. Mogu se suočiti i sa osećajem nadutosti ili bolom u predelu karlice i leđa. Kada im objasnite da je to što im se događa potpuno prirodno, važno je i da ih naučite pravilnoj higijeni tokom “tih dana”. Tamponi nisu preporučljivi za devojčice koje nisu imale seksualne odnose, pa su ulošci mnogo bolje rešenje. Takođe, preporučljiviji su oni od prirodnih materijala kako bi se izbegle infekcije. Objasnite im da su promene u raspoloženju i ponašanju uzrokovane hormonalnim disbalansom i zbog toga pokažite razumevanje prema ćerkama tokom PMS-a. Posle prve menstruacije devojčicama se preporučuje redovan pregled kod ginekologa, koji pretpostavlja rutinsku kontrolu na šest meseci ili jednom godišnje.
Razgovor ne treba da bude previše stručan niti informativan, ali je važno da ćerkama date dovoljno podataka kako bi bez straha dočekale prvo krvarenje, kao i promene koje prva menstruacija donosi.