Zoroastrizam

  • 1 Odgovora
  • 5348 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Ventus

  • *
  • 112
  • +3/-0
  • Pol: Muškarac
  • Иван Перовић (1991 - 2011) RIP
    • Pogledaj profil
    • FM-Balkan
Zoroastrizam
« poslato: Februar 03, 2012, 16:50:44 »
Zoroastrizam


Faravahar — krilato sunce
simbol Zoroastrizma

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zoroastrizam ili zaratustrizam (pers. آيين زرتشت; izgovor: A'in-e Zærtosht; transkripcija: Aine zertoš) je religija zasnovana na učenjima svetog proroka Zaratustre (Zoroaster na grčkom), i važi za verovatno najstariju dualističku religiju. Bila je to dominantna religija u Persiji do 7. veka.[1] Vrhunac je doživela u doba Sasanidske dinastije. Neki sledbenici ovu religiju nazivaju mazdaizam.

Prema grčkim istoričarima, sveti prorok Zaratustra, živeo je otprilike 6000. godine p. n. e., a prema Pahlavi izvorima, oko 600. p. n. e. Po istraživanjima iranologa Džeksona i Hersfilda, ovaj drugi datum izgleda bliži istini. (Verovatno je da su grčki istoričari u stvari greškom pripisali Zaratustri zasnivanje mazdaizma, koji je u Persiji postojao hiljadama godina pre Hrista i koga je Zaratustra zapravo reformisao u novu religiju). Danas preovladava mišljenje da je Zaratustra živeo stotinak godina pre dolaska na vlast Kira Velikog (558. p. n. e. — 529. p. n. e.).
Etimologija
Reč „zoroastrizam“ izvedena je iz jedne verzije imena osnivača ove religije, proroka Zaratustre, koje glasi Zoroaster i transponovano je iz fonetskog izgovora dobijenog od starogrčkih autora. Ipak izgovor „Zaratustra“ je daleko sličniji originalnom izgovoru Zartušt koji je rekonstruisala moderna orijentalistička filologija.

Osnovi verovanja
Ahura Mazda ili Ormazd (gospodar mudrosti odn. mudri gospodar) je vrhovni apstraktni Bog koji je stvorio vidljivi i nevidljivi svet. On nema ni početak ni kraj, već je večan.

Sve zlo na svetu je stvorio Ahriman ili Angra Mainju (zao duh) koji je svojim priklanjanjem zlu stvorio smrt. On je takođe oduvek postojao, ali će biti poražen na Sudnji dan.

Njemu su suprotstavljeni Ameša Spentas ili Sveti besmrtnici. Oni su u početku bili lične osobine Asura Mazde. Ima ih sedam: Celovitost, Dobre misli, Pravednost, Snaga, Odanost Veri, Savršenstvo i Besmrtnost. Oni predstavljaju neku vrstu anđela.

Ahriman i Ameša Spentas simbolizuju izbor između Dobra i Zla, stvaranja i uništavanja. Ljudi se u njihovoj dugotrajnoj borbi, koja po legendi traje 9 milenijuma, mogu prikloniti jednoj ili drugoj strani, zavisno od toga da li su dobri ili loši.

Zoroastrijski panteon je u osnovi prerušeni persijski, s tim što su božanstva podeljena na dobra i loša.

Zoroastrijska etika se sastoji iz dobrih misli, dobrih reči i dobrih dela. Ljudi posle smrti prelaze most koji vodi preko pakla. Ako su bili loši, most će se suziti i oni će propasti u pakao. Nasuprot njima, pravednici će naći put do Svetlosti. Nada postoji i za one koji završe u paklu, jer će i oni biti spašeni kada Dobro najzad trijumfuje.

Ova Religija smatra da je Bog stvorio po prirodi dobar svet, u kome treba živeti lepo i prosperitetno, ali bez preterivanja ili odricanja, kao što su monaštvo ili post.

Zoroastrijanstvo je kvazi dualistička religija po tome što predviđa pobedu Dobra, to jest Ahura Mazde, na kraju istorije. Poštovanje prema njemu Zoroastrijanci pokazuju poštovanjem „čistih supstanci“ koje je Bog stvorio: zemlje, vode, a naročito vatre. Ovo je dovelo do toga da ih mnogi smatraju vernicima koji obožavaju vatru.

Verski spisi
Avesta je ime drevnih, uglavnom fragmentarnih, spisa Zoroastrizma, kao i naziv za staroiranski jezik kojim su oni pisani.

Od drugih Zoroasterskih spisa izdvajaju se knjige Denkarta (delo religije) kojih ima devet, u kojima su detaljno opisani život i propovedi proroka Zaratustre, kao i njegova borba protiv demona (deva). Denkart je takođe kanonizovani deo Zoroasterske religije.

Rasprostranjenost
Posle pada Persije pod islamsku vlast, Zoroastrijanstvo je skoro nestalo. U Persiji danas živi samo oko 10.000 vernika (uglavnom u provincijama Jazd i Kerman). U Indiji ih ima oko 75.000 (Parsi).

Ukupno u svetu, njihov broj se procenjuje na manje od 300.000.

Zaratustrino propovedanje
Zaratustra je stoga i sveštenik i prorok, a u Denkartu se pokazuje sva sila moći ne samo njegovog učenja, već i vere koju ispoveda. Kao sveštenik, Zaratustra ima pravo da obavlja službu kulta i da organizuje svešteničke redove, Mage, koji će živeti u zajednicama i u kultnim svetilištima, poštovati svetu vatru i preko svojih izaslanika, koji mogu biti i religijski nedovoljno učeni, širiti i nametati Mazdeansku veru. Kao prorok, Zaratustra je dužan da obelodanjuje volju dobrog i da oglašava šta je sve zlo; da bi po sopstvenom nahođenju i po nahođenju onih koji ga zastupaju, Maga, u tom naumu uspeo, on ima pravo da oglašava krivicu, a krivica je uvek zlo. To znači da su samo oni koji poštuju volju Zaratustre i njegovih sledbenika – sveštenika — pravedni, da su oni jedini pravi arijevci, i da drugih izvan njih, osim u kraljevskom rodu i vojnoj pratnji nema. Dobri mogu postati i oni koji se pridruže Zaratustri u pohodu; oni svoju pravu dobrotu i pripadnost Mazdinom učenju mogu da iskažu tek kada se iskupe sopstvenim dokazom. Denkart je spis u kome se Zaratustrin mazdaizam pokazuje kao volja jednog koji je predodređen da u ime vlasti sprovodi načelo prave vere i rasne čistoće. Načelo prave vere manifestuje se ovlaštenjem koje Bog dokazuje čudesima, a rasna čistoća je posledica tog ovlašćenja — onaj ko oseti na kojoj su strani moć i vlast i ko se prikloni svetu koji je u stanju to da daruje, jeste izuzetan, a takav je samo onaj narod koga je Zaratustra uputio u načela sprovođenja vere.

Da bi se uopšte mogao shvatiti period u kome je živeo prorok Zaratustra, neophodno je objasniti neke osnovne pojmove vezane za Persijsko poreklo. Posle teške zloupotrebe u vreme hitlerizma, izraz arijevski pod prilično je teškom hipotezom, tako da je neophodno ponovo odrediti njegovo poreklo u prostoru i vremenu, jer političke dogodovštine, nažalost, preinačuju etimologiju reči kojima se služe onako kako im ustreba. Termin „arijevski“ koji odgovara protopersijskom kontekstu u kojem se rodio Zaratustra, toliko je nerazdvojiv od indo-iranske epopeje da se ne može izostaviti. Pozivajući se na etimologiju sanskritskog izraza arya: plemenit, prorok iz antičke Persije dobija ovaj epitet s dvojakim razlogom: etničkim i, zahvaljujući ličnoj uzoritosti, duhovnim. S one strane etničke reference, uz izraz arijevski vezivaćemo duhovnu preuzvišenost slavnog porekla čovekovog, za čim je indo-iranska duša sačuvala težnju u svoje dve legendarne epopeje, tj. spomenicima nacionalne književnosti. Videćemo da su istinske, moralne i univerzalističke vrednosti Arijevaca dijametralno suprotne rasizmu koji je podmetnut ovom drevnom izrazu.

Zaratustra reformator
Svako poređenje sa reformatorima hrišćanstva sasvim je neprikladno. U stvari, dok su Martin Luter ili Žan Kalvin kritikovali neke štetne postupke sveštenstva i latinske tradicije da bi stigli do hrišćanstva očišćenog od pomenutih elemenata, Zaratustra je uveo novine sasvim novog reda. Ali njegovo učenje, koje se brzo pomešalo sa tradicionalnim mazdaizmom i sinkretizmom Maga, dugo je izgledalo kao puko moralizatorstvo, događaj više u istoriji mazdaizma. Ako se Zaratustra, uprkos korenitim novinama koje je uveo, mora smatrati prostim reformatorom, onda je Isus to još više jer se za njega, u očima judeo-hrišćana, iako protiv judaističke volje, smatralo da je samo „ispunio Zakon“... Ako je, suprotno tome, Isus izveo i nešto više od moralne reforme judaizma i istinski otpočeo jedinstvenu eru „Radosne Vesti“, onda se i Zaratustra isto tako mora smatrati kao tvorac jedne još značajnije putanje religijskog mišljenja, ne samo u mazdaizmu, nego i u odnosu na mnoga druga religijska predanja, takođe po Avesti, gate su svete, ne toliko kao sveti književni dokument zoroasterske zajednice, koliko zbog posvećujućeg delovanja koje njihovo pobožno i razborito čitanje ima na vernika rešenog da primeni zahteve zaratustranske etike. Ti su zahtevi sasvim drugačiji od zahteva religijske prakse i umilostivljujućih obreda vršenih u zoomorfnim ili antropomorfnim kultovima. To što je njegovo učenje razumela samo manjina naroda, sporedna je posledica nastala ne usled hermetičnosti njegove misli, nego usled nivoa na kojoj je ta misao izražena. Svako može pristati uz nju, s onu stranu svake religijske isključivosti ili rasizma, pod uslovom da je moguće izvršiti izbor između pravog puta i krivudavih puteljaka ahrimanske tmine, izbor nametnut metafizičkim mešanjem stvaranja, nastalim usled Duha Pogreške (Ahrimana) koji je uveden u početno čisto ostvarenje Ahura Mazde. Nije Zaratustrina greška to što je on svet, u početku dobar, zatekao kad je bio u stanju velike posustalosti. On se potrudio da, kao što će to i Buda uraditi na svoj način, odredi jedini spasonosni lek.

Zahvaljujući Zaratustri, religijska misao pravi toliki skok napred da oni koji su u njemu videli samo izvođača „još jedne reforme“ u mazdaizmu nisu izgleda primetili krajnju žestinu, s kojom on žigoše postupke tradicionalnog mazdaističkog sveštenstva. Samo jedno razmatranje žestine reči koje je upotrebio u svojoj nepopustljivoj osudi žrtvovanja životinja, unosnom izvoru blagostanja indo-iranskog sveštenstva, dovoljno je da dokaže da je on hteo da zabode glogov kolac u samo srce najpoštovanijeg obreda: prinošenja umilostivljujuće žrtve. Mogu se samo čuditi odmerenosti koju neki vide u jednoj reformi koju olako izjednačavaju s jeremijadama proroka iz starog Izraela. Ukratko, Z aratustrino propovedanje imalo je sve odlike dosledne revolucije koja se može ovako sažeto izložiti:

  • uspostavljanje apsolutnog monoteizma iznad dva sukobljena Duha
  • eshatologija je čudesno razrađena oko velike kosmičke bitke Dobra i Zla
  • odstranjivanje svakog obreda i svakog prinošenja žrtvi, osim interiorizovanog žrtvovanja kakvo je santifikovanje misli, reči i dela;
  • na kraju, iskazivanje poštovanja životinjskog porekla oličenog u govečetu, kao primernom prauzoru.

Dva glavna vida ove fantastične duhovne revolucije odnose se, jedan na ono što se može nazvati „teološkom revolucijom“, a drugi na istinsku „revoluciju u korist životinja“. Prva je obuhvatala potpunu izmenu suštine božanstva i prirode odnosa između čoveka i Boga. Druga je obuhvatala ne samo izmenu odnosa čoveka prema životinji, nego i uvođenje jedne etike kojoj je u početku ravne bilo samo u budizmu: etike metafizičkog života životinja u filozofiji i u molitvi ljudi.

Oganj
Duh Ognja kao svestvaralački princip realnog i iracionalnog poretka u Denkartu se ne obrazlaže, već se posmatra kao božanstvo nezavisno za sebe, u kome je sadržano dvojstvo, jer je ono lik njegove prirode. Oganj je u isto vreme dobro i zlo, koliko jedno toliko drugo; on je stvaranje i sredstvo očišćenja, bez njega ljudima nema života, ali on čoveka može i da uništi. Istovremeno je princip božanske nagrade i božanske kazne. Oganj je jedinstvo svetlosti i tame, jer je u njegovoj svetlosti sadržana tama i obrnuto. Tama se jedino može pobediti kada se Oganj ukaže kao duh dobre božanske volje. Oganj je i princip prvog stvaranja, jer je omogućio da se od materijalnog sveta, koji nije znao od koga i čime je dat za život i na življenje, stvore dva dela poretka, međusobno suprotstavljena, koja će sve što je stvoreno da živi u ravnoteži sklada i harmonije. Tako Oganj jeste načelo mere, centar svih zbivanja i u kome se sve zbiva; on nije posrednik u bestelesnom začeću (što je hrišćanstvo preuzelo od mazdeanstva) već je posrednik jedan od tri dela materijalnog poretka stvarnosti koje Oganj sopstvenom voljom oblikuje – voda. vazduh, zemlja i voda su mrtve stvari sve do trenutka kada je Ahura Mazda odlučio da Oganj ovlada svetom i stvori arijevske zemlje i narod, koji će u njegovo ime gospodariti nad svima ostalim.

Mazdaizam
Kult staroiranskog boga Ahura Mazde, mazdaizam, poslužio je kao podloga za građenje zoroastrizma ali sa njim nije istovetan.

Neki precizniji detalji o Zaratustrinom životu, njegovom rođenju i poreklu ne mogu se naći jer je gotovo kompletnu religijsku i kulturnu literaturu drevne Persije uništio Aleksandar Makedonski kada je spalio carsku biblioteku u Persepolisu. Veći deo spisa koji su sačuvani od tog razaranja, a što je zasluga Parćana i Sasanida, sistematski su uništavali arapski osvajači sredinom VII veka. Grčki i arapski varvari nisu uspeli da dopru do visokih planina na kojima su Zaratustrine poruke uklesane u stene, niti su mogli da iskorene usmenu tradiciju prenošenja znanja od usta do usta, iz pokolenja u pokolenje. Ono što se danas zna o Mazdaizmu i njegovom reformatoru Zaratustri, veoma je malo i temelji se na ova dva neuništiva izvora. Ali i to malo što se zna sasvim je dovoljno da nas uveri da su stari Persijanci u Mazdaističkom učenju posedovali riznicu znanja iz misticizma, Filozofije, etike i morala, koja su i do danas ostala neuporediva po svojoj vrednosti.

Kult Mazdajasnija u Persiji bio je blizak rođak vedskoj religiji Indije. Zapravo, najstariji Persijski spisi, poznati kao Gate (što znači „pesme“) napisani su na avestinskom jeziku Avesta koji je mnogo bliži sanskritu Rig Vede nego što je sanskrit Rig Vede blizak savremenom sanskritu. Ova sličnost uopšte ne iznenađuje, ako se zna da Persijanci pripadaju indo-iranskoj grupi naroda, u koju su spadali skoro svi narodi centralne Azije i dela južne Azije. Avestinski jezik je najstariji persijski jezik, koji je bio u širokoj upotrebi pre staropersijskog, a u kasnijem periodu, njime su se koristili isključivo zoroasterski sveštenici u svojim obrednim ritualima i spisima, sve do propasti Sasanida.


Zoroastrizam i druge Religije

Prehrišćanski religijski koncepti
Svi prehrišćanski religijski koncepti se, po nekom ustaljenom pravilu nazivaju ili nesavršenim ili mitskim - to se obrazlaže dualizmom sadržanim u svakom od njih. Hrišćanstvo je svelo materijalni svet na biće emanirano od božanske prirode, dok su svi prehrišćanski koncepti u radikalnijem ili blažem vidu, priznavali dvojstvo u postojećem svetu, božansko i materijalno. Bilo koja religija da je u pitanju, počev od staroegipatske, preko sumerske, do judaizma, dvojstvo je koncept na osnovu koga se promišlja ne samo postojeći svet, već grade struktura i način promišljanja umetnosti i filozofije. Učenje Persijanaca o Ahura Mazdi i Ahrimanu primer je radikalnog dvojstva; religijski kult smatrao je da egzistira jedinstveni svet, totalitet realnog i irealnog. U tom totalitetu postoje dve među sobom suprostavljene prirode, čija neprekidna borba održava ceo poredak sveta i kosmosa u ravnoteži. Iako s vremena na vreme jedan od dva božanska principa nadvladava, ravnoteža se ne remeti, jer drugi princip ostaje sakriven iza prividnog pobednika da bi ga u određenom trenutku, kada se ukaže potreba za izmenom u ravnoteži, za određeni vremenski period prevladao. U Zoroastrizmu, čitav poredak materijalnog i nerealnog počiva na borbi svetlosti i tame, razuma i nerazuma, materije i duhovnog. Hrišćanstvo i ostale monoteističke religije, uključujući i islam, proglasilo je materijalno za nesavršenost, prema tome i kolevku zla, dok su Persijanci smatrali da materijalno počiva koliko na zlu toliko i na dobrom. Poredak materijalnog je deo jednog uravnoteženog sveta, ali u svojoj sveukupnosti nije dostupan ljudskom saznanju; u njemu se kao i u svemu ostalom, nalazi ravnoteža dobra i zla, koja se očitava u svakom pojavnom obliku sveta i dela ljudi. Atributi svetlosti, njegovog božanstva Ahura Mazde su dobro, pravednost i čestitost, dok su atributi tame ili njegovog božanstva Ahrimana laž, zlo i nesreća.

Ravnoteža koja postoji u svetu, postoji i u čitavom ljudskom rodu, svakoj od organizacija koje čovek stvara. Kako bi pobedilo dobro i kako bi u nekoj doglednoj ili ne budućnosti, mogao da se uspostavi poredak svetlosti i pravde, to mora da se stvori religijski koncept koji će biti u stanju da odredi šta je dobro a šta zlo u poretku koji ljudi stvaraju u materijalnom svetu. To znači utemeljivanje ideološkog religijskog koncepta koji će omogućiti da se ovlada određenim prostorima i narodima i da se preko tog religijskog koncepta stvori moćna država u kojoj će gospodariti samo oni koji su doneli pravu veru. Pravu veru su nudili Persijanci, i po njenom ovlašćenju i propovedanju, oni su narod izuzetih osobina, osuđen da vlada i da mu se drugi pokoravaju.

Filozofski sistem Maga
Ova temeljno obrazložena i do u detalj proniknuta rasna teorija bila je delom osnov za čitavo filozofsko, nematerijalističko i materijalističko, promišljanje u antičkom svetu. Sokrat, a preko njega Platon, preuzeli su deo učenja maga i na osnovu njega izgradili sopstveni filozofski sistem. Sistem trojstva koje je uspostavio i kanonizovao Zaratustra poslužio je da se oblikuju i filozofski sistemi nekih antičkih materijalista — Demokrit je učio teologiju od persijskih maga. Vreme je Bog, Bog je prostor u kome je sve sadržano. Ovo persijsko učenje nadograđeno je samo principom vrhovnog, a to vrhovno postoji i u Zaratustrinim tumačenjima budućnosti koja predviđaju pobedu jednog, dobrog i pravednog Ahuramazde i uspostavljanje samo jednog principa. Pored antičkih filozofa i judaizam uključuje u sopstveni religijsko-ideološki koncept brojne teze Mazdeanskog učenja.

Obožavanje rođenja Hrista
U Poslanicima po Matiji pripoveda se o zoroasterskim sveštenicima, magima, koji su „videći jednu zvezdu na istoku“, došli da obožavaju božansko dete u Vitlejemu. To dete je naravno bio Isus Hristos. Jevrejski kanonici čak tvrde da je Zaratustra bio Jevrejin i jedan od kanonika hrišćanstva, poput Teodora bar Konana koji je u svojim spisima izričit: „Istina je da je on bio jevrejske rase“. Naravno, ovo tumačenje nema nikakve veze sa stvarnošću

Progonstvo zoroastrizma od strane rimskog carstva
Izvršivši uticaj na filozofiju antičkog polisa i judaističku koncepciju hrišćanstva, Zoroastrizam u svom kanonizovanom vidu, u vreme prvog ozakonjenja hrišćanstva za zvaničnu religiju Rimskog carstva, biva proglašen za jeres i paganstvo. Zoroastrizam se dekretom rimskih careva progoni, ali se rasna teorija koju je judaizam preneo od zoroastrizma, delom utemeljuje kao način mišljenja i ispovedanja rane hrišćanske teologije. Zaratustrina rasna teorija služi za radikalan obračun sa judaizmom i koncepcijom koju je nudio Jehova — hrišćani se oglašavaju za jedine pravoverne i počinju da se, nikome ne dopuštajući slobodu izbora ni verskog opredeljenja, obračunavaju sa svakim ko bi im se suprostavio. Zoroastrizam je ostao zvanična religija na prostorima današnjeg Irana sve do ranog srednjeg veka, a dobar deo Zaratustrine filozofske i religijske logike uključen je u poznije ostvarenu militantnu veru — islam.

Hrišćanstvo i islam

Hrišćanstvo i islam od Zoroastrizma preuzimaju jedno od temeljnih načela svojstvenih svim klasnim društvima — svaka pobuna potlačenih ili priznavanje da postoje potlačeni i siromašni mora se u korenu ugušiti. Hrišćanstvo i islam u gušenjima i iskorenjivanju svake teorijske, religijske ili filozofske misli koja je o siromaštvu i potlačenosti raspravljala, ne prezaju ni od čega, prihvatajući na taj način ono što je Zaratustra utemeljio u novom mazdeanstvu. Nove religije odbacuju princip dvojstva tako karakterističan za mazdeanstvo u bilo kom vidu, ali prihvataju načela vladanja i sprovođenja ideološkog koncepta koji dozvoljavaju korišćenje svih sredstava — od nasilnog pokrštavanja do ekonomske prinude, na isti način kako je to mazdeanstvo u svom ortodoksnom vidu činilo. Na taj način sva istorija filozofije i stvaralaštva od vremena antičkih polisa, preko Rimskog carstva, do vremena dvehiljadegodišnje vladavine hrišćanstva kao ideologije, i islama nekoliko vekova manje, predstavlja u stvari sprovođenje nekih temeljnih načela koje su ustrojili persijska religija i filozofija, Zaratustra najviše. Ova će načela persijske ideologije, kao i stavovi o arijevcima i nearijevcima, preko Ničeovog romantičarskog i neobjektivnog tumačenja učenja persijskih maga, poslužiti da se u 20. veku obrazlože ideološki koncepti poput fašizma. Učenje o Ahura Mazdi postalo je na taj način sastavni deo evropske tradicije, mada se do skoro gotovo nije pokušavalo da se sagleda na koji su način, preko filozofije Ničea i ostalih romantičara, postulati visoko organizovanog robovlasničkog društva mogli da zažive i da se ostvare.

Posle arapskog osvajanja Persije sredinom VII. veka n. e., persijska kultura i civilizacija bili su u celosti zbrisani, kao što se dogodilo i u Egiptu i Vizantiji. Međutim, Zaratustrino učenje je ponovo oživljeno nadahnutim radovima persijskih revivalističkih pesnika kao što su Rudaki, Daikiki, Firdusi, Rumi, Hafiz i mnogi drugi čija podsticajna poezija nije ništa drugo nego lucidni komentari i ekspozicije svetih Gata. Tako na primer, Hafiz neprestano ponavlja Peer-e-Moghaan, sa značenjem Prvosveštenik Maga.
« Poslednja izmena: Februar 03, 2012, 16:53:06 od strane Ventus »


[Reklama]


Tekila Gerila

  • *
  • 112
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
Odg: Zoroastrizam
« Odgovor #1 poslato: Februar 06, 2012, 23:01:33 »
Ислам и Хришћанство слабо шта преузимају од зороастризма, ако ишта и преузимају.
Истина је да је Зороастризам био народна и државна вера Персијанаца вековима те да и данас један мањи део Персијанаца( Иран) практикује ову религију.

Хришћанство и Ислам пре свега настају на темељу Авраамовске монотеистичке вере и немају дуалистички концепт.
И није то оно што их примарно разликује од Зороастризма него просто извор .
А извор као што рекох је Авраамовска вера, вера дакле патријарха Авраама , који је је живео на око 2000 година пре појаве хришћанства и око 2700 година пре појаве ислама , такође и око 700-800 година пре појаве зороастризма.
Јеврејска вера је значи извор Исламу и Хришћанству, и принципи монотеизма и остала верска начела су углавном преузети из Јудаизма односно старозаветне синагоге.
Старозаветна Јеврејска Авраамовска вера такође познаје појам потлачених јер је и сам Јеврејски народ био вековима потлачен и то управо от тих истих Персијанаца зороастриста.
Јер ипак Персија је била империја а Јевреји само једно мало племе на прометном месту какво је Палестина.
Каснији покушаји да се Заратустри припише Јеврејско порекло су бесмислени.
Просто ти народи и те вере нису биле ни у каквом додиру док Персијанци нису формирали империју, но тада је већ било касно за било какав Јудејски утицај јер је зороастризам увелико постојао као развијен религијски систем.
Није тачно да монизам уводи Хришћанство , оно је примарно Јеврејска идеја и Хришћанство га само преузима од њега, али појам материјалног и духовног света је и у Хришћанству раздвојен , то барем није никаква тајна.



Овај текст из википедије по прилично пристрасан у корист зороастризма, али није истинит у појединостима, мада у глобалу барем што се тиче историје није погрешан.

Зороастризам није прогоњен у Римској империји због Хришћанства, он је често прогоњен и паралелно са Хришћанством јер просто тако функционише свака империја ( на репресалијама и сили) свака религија која је добијала на значају у римској империји постаја би потенцијална мета империје, јер је на одређени начин представљала претњу по империју. Иначе добар део римских војника је био у култу зороастризма и то пре Христа .
Јер је ова религија на извеса начин охрабривала ратнике као занат и имала је одређених милитантних својстава.
Каснији сукоб Византије и Персије је пре свега био геополитичке природе а не религијске, али наравно као и увек политички сукоб је био подупиран религијском различитошћу.
Зороастризам није уништен од Хришћана, него од Муслимана.
После многих сукоба Византије са Персијом , многих ратова и померања територија у оба правца, статус је остао нерешен  и дефинитивног победника није било. Две велике империје су се граничиле и сукобљавале и увек биле претња једна за другу.
У Византији зороастризам као религија вековних непријатеља није био пожељан, као уосталом ни Хришћанство у Персији , које је тамо крваво било прогоњено.
Ислам ставља тачку на стару персију и њену религију , на простору Ирана шири се ислам , муњевитом брзином , али с обзиром на расне карактеристике тог индоевропског народа добија другачији облик. За разлику од семитског ислама арапских племена и арабијског подконтинента, овде се ствара једна нова грана ислама СУНИТСКА која је и данас владајућа на тим просторима( у Ирану) .
Наравно сукоб са Византијом се наставља али овај пут под сасвим другим барјаком - Мухамедовим барјаком.
На полтичкој сцени истока Персију убрзо замењује Турска империја.
« Poslednja izmena: Februar 06, 2012, 23:03:25 od strane Tekila Gerila »