Običajni bonton Srba

  • 19 Odgovora
  • 86544 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

MarkoKg

  • *
  • 5,233
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Običajni bonton Srba
« Odgovor #15 poslato: Novembar 06, 2009, 19:15:59 »
Mladenci
Neophodna pomoć pre svega roditelja

To je dan posvećen senima Četrdeset mučenika. Oni su bili vojnici rimske vojske u Likiniji a stradali su zbog toga što su odbili da gone hrišćane. Crkva ga slavi kao dan Svetih četrdeset mučenika Sevastijskih.

Mladenci se praznuju 22. marta po gregorijanskom kalendaru. Po selima u južnoj Srbiji je običaj da mlade neveste, bez muža odlaze svojim roditeljima. Kažu da je običaj da mlade tad "begav" kod svojih roditelja. Praznik Mladenci ih ne smeju zateći u kući u koju su se udale.

Žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići. Peku ih, premazuju medom, nutkaju decu i sve koji pre podne dolaze u kuću. Kolačići mogu biti kružnog oblika, ali i u obliku noža, makaza, sablje, ovce, pileta.

Stariji tvrde da pre Mladenaca nije dobro jesti ništa što je izniklo posle nove godine. Na Mladence je dobro jesti meda, kuvane koprive i zelja da bi se očistila krv.

Mladencima se naziva onaj bračni par koji se venčao u toku protekle godine, odnosno oni koji su sklopili brak posle 22. marta prethodne godine.

Prema tom danu se nekad i gatalo, pa se govorilo kakvo je vreme o Mladencima, tako će biti celog proleća.

Posećivanje mladenaca uz obavezno nošenje poklona ubraja se u novije običaje. Ovaj običaj je najpre održavan u gradu, a kasnije ga je prihvatilo i selo. Kao i kod drugih novijih običaja, ni prilikom praznovanja Mladenaca ne vodi se mnogo računa o duhovnoj i edukativnoj strani, već se prednost daje materijalnom. Uz pravilo reciprociteta - "oni su bili kod nas, moramo i mi kod njih" - materijalni pokloni su potpuno zamenili sve druge i lepše strane običaja.

Smatra se da na Mladence moraju doći svi koji su bili na svadbenom veselju. Čak i oni koji su bili pozvani na svadbu a nisu joj prisustvovali, obavezni su da dođu na Mladence. Veliki broj gostiju predstavlja opterećenje za mladence, koji uz to i nemaju velikog iskustva u pripremanju ovakve vrste slavlja. Zato im je pomoć starijih, pre svih roditelja neophodna.

Većina mladih život počinje u skučenim, ako ih uopšte ima, stambenim uslovima. Čak i kad je stan dovoljno veliki za mladi bračni par, on je nedovoljan da u istom trenutku primi veći broj gostiju. Zato nije neobično da mladenci ili njihovi roditelji zakupe salu u restoranu i prirede slavlje sa gozbom. Ranije je to bilo nezamislivo, ali mnogi novi običaji slede primer svadbenih ceremonija i održavaju se u iznajmljenim prostorima.

Novi način praznovanja zahteva nova pravila, kojima se moraju prilagoditi i mladenci i gosti. Dok je ranije defile gostiju kroz stan ili kuću mladenaca mogao trajati praktično ceo dan, i za goste, osim pristojnosti i domaćeg vaspitanja, nije bilo nikakvih vremenskih ograničenja, u restoranima vreme zakupa je uvek precizirano i ograničeno. To zahteva od gostiju da dođu u predviđeno vreme, a mladencima nameće obavezu da goste unapred obaveste o vremenu i mestu održavanja slavlja.

Iz te obaveze proizilazi druga; moraju se gosti bar tri nedelje ranije obavestiti i pozvati na slavlje, što kod zvanica može izazvati neprijatan osećaj da se radi o prisiljavanju, jer moraju vrlo brzo odgovoriti kako bi mladenci znali tačan broj gostiju, za koje je potrebno rezervisati mesta u restoranu.

U srpskoj tradiciji je običaj da se za opšte praznike (Vaskrs, Božić, Materice, Poklade, Mladence, itd.) ne šalju pojedinačni pozivi, jer se smatra da opšte praznike svi priznaju. Nekad nije bilo potrebno obaveštavati poznanike i prijatelje o tome gde ćete biti u vreme Mladenaca, jer se to jednostavno znalo. Danas to u većini slučajeva izgleda drugačije i zato su mladenci prinuđeni da šalju pozivnice kao za svadbu, što daje sasvim novu dimenziju običaju. Nekadašnje posluženje pretvara se u gozbu ili još češće u običan kafanski jelovnik (sir, kajmak, pršuta, proja, čorba, pečenje, salata) a same proslave praznika postaju unificirane gubeći svaku osobenost.

Kad je slavlje organizovano u restoranu gosti poklone tu predaju mladencima. Mladenci ih primaju, zahvaljuju se, a onda se pokloni odnose u posebnu prostoriju u restoranu, dok ih, lice za to zaduženo, ne odnese kuće.
Piše: Dragomir Antonić

[Reklama]


MarkoKg

  • *
  • 5,233
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Običajni bonton Srba
« Odgovor #16 poslato: Novembar 06, 2009, 19:16:07 »
Vaskrsenje Hristovo
Vaskrs je uvek između 4.aprila i 8.maja
Piše: Dragomir Antonić

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darivao, večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom, kalendaru.

U crkvenim knjigama je zapisano: "Da nema vaskrsenja, uzalud bi bila vera vaša, uzalud bi bila propoved naša".

Praznik Vaskrsenje slavi se tri dana. Obavezni pozdrav za hrišćane je:
1. "Hristos voskrese" a odgovor "Vaistinu voskrese"
2. "Hristos vaskrse" a odgovor "Vaistinu vaskrse"

Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Zato se tih dana najviše vremena provodi u pravoslavnim hramovima. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve, u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.

Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkvama nema svakodnevne službe, već se popodne u svim hramovima iznosi plaštanica i drži opelo razapetom Hristu.

Za bdenije u ponoć između subote i nedelje obavezno treba ostati, porodično ili sa prijateljima, u pravoslavnoj crkvi. Trenutak kad hram ostane u potpunom mraku, a onda se, uz svetlost samo jedne voštanice začuje: "Hristos Voskrese" i gromki odgovor: "Vaistinu voskrese" jeste trenutak koji utroji svaku pravoslavnu dušu, a u srcu ostane mesta samo za radost. Sa radošću u srcu, mislima upućenim Večnom i malenom svećom titravog plamena u ruci, tri puta se obilazi hram da bi se u njega ponovo ušlo provlačenjem ispod plaštanice, koju na ulaznim vratima hrama drže sveštenici.

U toku noći je i prva vaskršnja liturgija. Po završetku liturgije za prisutne počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe. Zato je uobičajeno da vaskršnji ručak počne u onaj čas, kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu. Najpre se uzima vaskršnje jaje i svi se ukućni međusobno kucaju crvenim jajima, a polupanim se omrse. Za vaskršnjom trpezom nema posebnih rituala ili obrednih jela kao što je običaj za Badnji dan i Božić. Uobičajilo se, međutim, da na trpezi treba da bude i neko jelo od jagnjetine.

Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.

Slavlje pismenih čestitki za Vaskrs je deo srpske građanske tradicije i treba je čuvati.

Vaskrs je praznik koji se najviše raspoznaje po crvenom jajetu. Jaje se smatra univerzalnim simbolom, jer iz njega nastaje život. Mit o postanku sveta iz jajeta poznat je kod mnogih starih naroda: Feničana, Vavilonaca, Egipćana, Indusa, Japanaca, Kineza... Po verovanju Indusa, iz jajeta je postao Brama i to od gornje polovine ljuske - nebo; a od donje polovine ljuske - zemlja.

Kod Srba postoji bezbroj verovanja i običaja u kojima jaje ima važnu ulogu. Ono se stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja; razbija se o rog volu pred oranje; jaje je odbrana od uroka i grada. U Stigu je običaj da žena, kad prvi put vidi malo dete, daruje mu paru "sreće radi", a jaje "života radi".

MarkoKg

  • *
  • 5,233
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Običajni bonton Srba
« Odgovor #17 poslato: Novembar 06, 2009, 19:16:20 »
Crvena boja jaja u duhu hrišćanstva
Druge boje ne označavaju pobedu života nad smrću kao ova

Da bi se na jajetu izveli ornamenti, najčešće se primenjuje tehnika poznata u nauci pod nazivom batik, pod kojim se podrazumeva crtanje voskom, koji se nanosi specijalnom spravom, pa se posle bojenja vosak otklanja. Sprava je od bakarnog lima. U njoj je rastopljen vosak koji izlazi kroz cevčicu i tako se izliva ujednačena voštana nit.

Danas se jaja farbaju savremenim kupovnim bojama ili u varzilu, dok se to ranije isključivo radilo biljnim bojama, od kojih se jaje najbolje oboji u crveno ako se farba u broću.

Bojenje ili farbanje jaja se obavlja samo u toku Velike ili Strasne sedmice. Svaki dan te sedmice je, po narodnoj tradiciji, dobar za farbanje ali se u različitim krajevima to radi u različite dane. Negde se boje samo na Veliki petak i ništa se drugo tog dana ne radi, dok drugi smatraju da je Veliki petak praznik da se ne smeju čak ni jaja farbati. Zato se to čini i u sredu, četvrtak ili subotu.

Strašnik se prvi stavlja u crvenu boju da se skuva i ofarba, a zatim se stavljaju i druga jaja. Strašnik se čuva u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje. Kasnije se to jaje nosi obično u vinograd, jer se veruje da štiti od grada. U okolini Čačka se to jaje, koje se još naziva i čuvar ili čuvarkuća, čuva sve dok se ne išara novo sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Kad se ofarba novi čuvar, stari se baci u Moravu da odnese sva zla i nesreće koja su pala na njega umesto na kuću koju je sačuvao.

Crvena boja odnosno crveno vaskršnje jaje je u duhu pravoslavlja. Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, to se i jaja farbaju u crveno. Sve druge boje nisu u duhu hrišćanske tradicije.

Valja da se na Vaskrs uradi sledeće:

Umiti se vodom u kojoj je potopljen drenak, zdravac, bosiok i crveno jaje; decu dotaći jajetom - da budu crvena i zdrava tokom cele godine; najpre se omrsiti vaskršnjim jajetom.

U selima u južnoj Srbiji, ujutru se prvo prima komka i to pošto su se svi ukućani svečano obukli i ponovili nekim delom odeće za Vaskrs.

Komka je pričest koja se uzima kod kuće. U jednoj posudi, najčešće činiji, domaćica pripremi sledeće bilje: koprivu, zdravac, dren, koje potopi u vino zajedno sa komadićima uskršnjeg kolača. Posudu predaje domaćinu. Sa unutrašnje strane praga, od kućnih vrata, domaćin polaže sekiru, a ukućani, jedan po jedan, staju na sekiru i primaju komku, koju im domaćin daje kašikom. Potom svako od ukućana skoči napolje preko praga, koliko god ko može dalje, izgovarajući želje za zdravlje i napredak kuće.

Veruje se da na Vaskrs valja zorom ustati, a ne valja zaspati pre ponoći jer će se, u protivnom, spavati celog leta i ništa se neće uraditi.
Piše: Dragomir Antonić

MarkoKg

  • *
  • 5,233
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Običajni bonton Srba
« Odgovor #18 poslato: Novembar 06, 2009, 19:16:28 »
Uskršnji ili časni post
Svaka nedelja posta ima svoje ime a post traje sedam sedmica

Vaskršnji post naziva se još ČASNI, VELIKI, VELIGDANSKI

U crkvenoj knjizi koja se zove triod, od grčke reči triodion ili tripesnec (slovenski naziv) sadržan je čin bogosluženja za pokretne praznike u toku 18 nedelja - deset sedmica (70 dana) do Vaskrsa i osam sedmica po Vaskrsu. Knjiga je dobila naziv po tome što se u njoj nalaze nepotpuni kanoni sastavljeni od tri pesme, koje su svakodnevno pevane na bogosluženju u vreme triod.

Triod se deli na posni i cvetni. Posni triod sadrži molitvoslovlja i pesme za dane kojim se crkva priprema za predstojeći post (pripremne i trapave sedmice), kao i poredak bogosluženja za sedmice Velikog posta i za Strasnu sedmicu. Počinje nedeljom Mitara i Fariseja, a završava se polunoćnim bogosluženjem u noći između Velike subote i Vaskrsa. Ovaj post se naziva Veliki zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja.

Post traje sedam nedelja ili 49 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. Narod ga naziva još i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog injegovog razapinjanja na Časni krst, a Vaskršnji jer se post završava praznikom vaskrsnuća.

Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna.

Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hristosa kada je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu.

Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Petrovdanski post

Kada se završi cvetni triod (koji traje osam nedelja, računajući od Vaskrsa) počinje Petrovdanski post. Dužina njegovog trajanja je promenjiva i zavisi od toga kada pada Vaskrs. Ako je Vaskrs rano, početkom aprila, onda i post počinje rano i dugo traje. U tom slučaju može trajati i šest nedelja. Ako je, pak, Vaskrs kasnio, krajem aprila, ili početkom maja, Petrovdanski post svodi se na desetak ili manje dana. U oba slučaja post se završava na dan Svetih apostola Petra i Pavla, 12. jula.
Piše: Dragomir Antonić

MarkoKg

  • *
  • 5,233
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Običajni bonton Srba
« Odgovor #19 poslato: Novembar 06, 2009, 19:16:37 »
Velikogospojinski post od 14. avgusta
Post je podvig i ne mogu svi da ga izvedu
Piše: Dragomir Antonić

Velikogospojinski post
Ovaj post uvek počinje na Svete Makivije (14. avgusta) i traje 14 dana, završavajući se zaključno sa Velikom Gospojinom (28. avgusta). Crkva je ustanovila ovaj post u slavu praznika Uspenija presvete Bogorodice. Na taj dan Bogorodica, majka Isusa Hristosa, uspela se na nebo. Veruje se da je Bogorodica dosta nadživela sina u ovozemaljskom životu i da se predala Bogu u svojim šezdesetim godinama.

Božićni post
Ovaj post počinje posle božićnih poklada krajem novembra i traje do Božića 7. januara. Posvećen je jednom od najznačajnijih praznika u hrišćanstvu - rođenju Isusa Hristosa. Uoči Božića, na Badnji dan, čak i oni koji ne poste, neće mrsiti jer je badnjedanska večera duboko ukorenjena u narodnoj tradiciji.

Jelo u vreme posta
U vreme posta ne sme se jesti mrsna hrana. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana životinjskog porekla: meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja. Sva ostala hrana je dozvoljena. Najstroži post koji upražnjavaju monasi ne dozvoljava upotrebu biljnog ulja, već se sva jela moraju spremati na vodi. Ostalim vernicima upotreba ulja kao i biljnog margarina nije zabranjena. Riba, morska i rečna, takođe je dozvoljena. Vreme posta ne znači i odricanje od slanih i slatkih pita. Mogu se jesti pite od kupusa, krompira, zelja, pirinča, pečurki, bundeva, jabuka, višanja, trešanja. Dozvoljeni su kolači i rezanci sa makom. Zato smo i napisali šta ne sme da se jede, jer toga je mnogo manje nego onoga što se može i sme.

O prekidanju posta
Postiti se ne mora. Post je podvig i ne mogu ga svi uprkos najboljoj želji, izvesti. Usled različitih nedaća, iznenadne bolesti ili odlaska na duži put, boravak van kuće, mogućno je i dozvoljeno prekinuti post. Ako se postilo duže od tri dana, onda se ode na službu u hram Božji i od sveštenika uzme pričest i post prekine.

Kako se završava post
Poslednje sedmice višednevnog posta, ili bar poslednja tri dana, po pravilu, trebalo bi uzimati hranu i bez ulja. Kad se to uradi, odlazi se u hram na službu: na jutrenje, na liturgiju, ili na večernje. Prijavi se svešteniku i izjavi da se želi primiti sveta pričest. Sveštenik će osobu najpre ispovediti, a posle službe će svi koji su se ispovedili primiti pričest, odnosno biti pričešćeni. To ne znači da se posle pričešća može odmah mrsiti. U svakom slučaju, mora se sačekati kalendarski završetak posta. Zato se većina vernika opredeljuje da poslednjeg dana uzme sveto pričešće, ali je tada i najveća gužva, pa se mora dugo čekati.

Da li je post štetan po zdravlje
Vernici koji poste reći će da nije! Ateisti koji ne poste reći će - jeste. Oni koji su na sebi probali, i koji to godinama čine, znaju da nije štetan, naprotiv, koristan. Oni koji to nikada nisu uradili takođe „znaju" da bi im post štetio. Razuman čovek neka sam prosudio ko je u pravu!