Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - Modrag

Stranice: [1] 2
1
Aktuelnosti / Šta sa sobom donosi “Balkansko proleće”?
« poslato: Mart 04, 2019, 11:45:20 »
Političari vole da koriste koncepte iz prirodnog sveta, pokušavajući uz njihovu pomoć da daju lepo ime za ružan događaj. Pred našim očima već su prošli “Jesen naroda” iz 1989. godine, “Obojene revolucije” iz 2000-ih i “Arapsko proljeće” iz 2012. Srbija je u jednom trenutku aktivno učestvovala u dva od tri događaja. I sada se uključila u ono što je rukovodstvo Evropske unije već nazvalo “Balkansko proleće”.

U ovom trenutku “proljeće” je čvrsto pokrilo tri zemlje Balkana. Glavni pokretač tog procesa bila je Crna Gora, kojoj su se kasnije pridružili Albanija i Srbija. U sve tri zemlje postoje masovne demonstracije i protesti koji zahtevaju ostavku postojećih vlada, optuženih za korupciju i veze sa kriminalom, kao i održavanje vanrednjih izbora. Protesti se održavaju uz podršku opozicionih stranaka, koji bojkotuju rad nacionalnih parlamenata. Istovremeno, Evropska komisija je rečima njene potparolke Maje Kocijančić zvanično odbila da prizna sličnost sva tri procesa i ne smatra ih jedinstvenom celinom.

Ali ne može se poreći očigledno. Sve tri zemlje su kandidati za članstvo u EU. Sve tri zemlje imaju veoma turbulentnu prošlost, u kojoj su morali da prelaze iz socijalizma kroz divljinu ere primitivne akumulacije kapitala u barem neku sličnost sa demokratskim sistemom. Ove promene su se desile nedavno i nisu imale vremena da postanu poznati deo života svakog građanina. Mnogi ljudi koji su rođeni i odgajani u socijalizmu ili u eri privatizacije državne imovine još su živi, i zato se dobro sećaju da njihova prava mogu dobiti samo kroz konfrontaciju sa državom na različite načine.

Problem je u tome što nijedan od načina ne garantuje promene. Svrgavanje predsednika uz pomoć buldožera 2000. godine dovelo je do radikalne promene političkog režima u Srbije. Međutim, demokratizacija se pretvorila u novi talas gangsterskog nasilja, uključujući i vladajuće krugove. Druga promena, naravno, već je bila više demokratska u trenutku nezadovoljstva liberalizmom, ali je zemlja zapravo podeljena na dva dela, bez ikakve šanse da ublaži prazninu u doglednoj budućnosti. Ovo sada možemo posmatrati kao deo protesta pokreta “1 od 5 miliona”. Ako bi zahtevi demonstranata i opozicije bili u potpunosti prihvaćeni, Srbija bi se konačno mogla pretvoriti u nesposobnu državu.

U Crnoj Gori, zahvaljujući specifičnoj prirodi zemlje, demokratija je prešla s vrha i bez prisile revolucijom, što utiče na visoka demokratska očekivanja i vrlo mirnu prirodu opozicije. Ali osoba koja je bila na čelu zemlje tokom SFRJ i dalje je na vlasti, što dovodi do prekida bilo kakvih pitanja o demokratiji u principu. On ispunjava sve zvanične ustavne zahteve i ne ostaje na dužnosti duže od dva mandata, ali takve akcije su ekran sličan postupcima diktatora porodice Somoza u Nikaragvi.

Albanija ima mnogo originalnije političko iskustvo. Praktično sve vreme moderne istorije zemlje, glavna politička borba ide između dve političke stranke – demokratske i socijalističke. I između dva albanska plemena. Demokrate predstavljaju severnjake Gege, dok socijalisti predstavljaju južnjake Toske. Dakle, sva borba u politici svodi se na međuplemenske ratove za vlast nad zemljom. A sada sve proteste treba posmatrati kao pokušaj Severa da ponovo preuzme kontrolu nad zemljom, a ne kao pokušaj demokratizacije uspostavljenog sistema vlasti.

Da, treba da potvrdimo reči potparolke Maje Kocijančić da se u svakoj od tri zemlje pokrivene “Balkanskim prolećem” odvijaju potpuno različiti procesi. Međutim, oni su uzrokovani potpuno istim unutrašnjim uzrocima, te stoga ova činjenica ni najmanje ne ometa njihovo kombinovanje u jedan događaj. Sasvim je moguće da će se “proljeće” proširiti i na susedne zemlje, koje će takođe nositi veliki teret nerešenih društvenih kontradikcija, kao što je Severna Makedonija. Malo je verovatno da će to dovesti do značajnih društvenih promena, ali može ozbiljno da destabilizuje situaciju u regionu. Osim toga, ne treba zaboraviti da je svaka od zemalja kandidat za pristupanje EU, što može ostaviti ozbiljan pečat na njihovom ulasku u Ujedinenu Evropu.

2
Tehnologija / Jutjub može biti opasan
« poslato: Februar 21, 2019, 11:19:21 »
Svaki od nas se bar jednom susreo sa Jutjubom. Mnogi ljudi ulaze u nju bar jednom dnevno da bi gledali zabavne video o životinjama, "live streaming" video ali priručnike o tome kako nešto koristiti. Sadrži informacije za zabavu, novosti, pa čak i savete o kupovini novih jela. Ali niko ne voli da razmišlja o jednoj strani ovog sajta, naime o njenoj potencijalnoj opasnosti.

Razlozi za to su vrlo jednostavni. Glavni centri ovog sajta se nalaze u SAD. Oni se ne nalaze u Francuskoj ili Nemačkoj naime u SAD. Pošto upravo Vašington pokušava da odredi celokupnu međunarodnu politiku, onda će sadržaj sajta biti regulisan u skladu sa njegovim interesima. I zbog toga, ništa neće sprečiti administraciju Jutjuba da izbriše ili blokira bilo koji nalog na osnovu "sadržaja suprotnog politici sajta" kao što se nedavno desilo sa vodeosima igrača u Pokemon GO, koji su bili blokirani zbog grešaka veštačke inteligencije. Ili, naprotiv, na svaki mogući način podržati druge kanale, čak i ako su materijali objavljeni na njima u suprotnosti sa politikama pojedinih zemalja. Shodno tome, mi ćemo biti primorani da pogledamo šta američka vlada želi.

Štaviše, administracija lokacije ima veoma interesantnu politiku pristupa informacije. Pristup kontroverznom sadržaju može biti blokiran na zahtev suda ili drugog posebnog organa jedne od zemalja. Međutim, zabrana važi samo na teritoriji ove zemlje. To jest, ako je video koji otpužuje Srba u genocidu u Srebrenici zabranjeno u Srbiji, onda u Crnoj Gori ovaj video se može videti bez ikakvih problema, osim možda uzrasta. Jutjub, poput televizije, poput radija, može biti element propagande, samo na mnogo globalnom nivou. Ako nam RTS reći šta želi predsjednik Srbije, onda će Jutjub reći šta predsjednik SAD želi. Niko ne zabranjuje sprovođenje kontra-propagande, ali treba imati na umu da administracija sajta ima sve mogućnosti da ukloni vaš kanal i blokira video, što ga čini alatom za globalnu kontrolu informacija.

Propaganda radi veoma vešto. Svaki od nas može odabrati video za svaki ukus. Oni su predstavljeni na takav način da utiču na najširu moguću publiku. Za svakoga od nas - mladog ili starog, liberalnog ili konzervativnog - postoje posebni video koji će objasniti šta je pogrešno u rukovodstvu Srbije i kako to popraviti.

Međutim, u ovoj situaciji postoji jedan veliki plus. Svaki bira za sebe koje video da gleda. Sveto je pravo svake osobe da bira između videa sa mačkama i videa sa politikom. Ali kada gledate video sa politikom, treba shvatiti da ste vi sami napravili taj izbor. I dozvolite sebi da budete uvučeni u propagandnu orbitu. Umesto da sedi sa voljenom osobom i smeje se još jednom dokazu da mačke su tečne.

3
Glas Naroda / Balkanski mir u Nobelovom komitetu.
« poslato: Februar 18, 2019, 07:59:22 »
U ponedeljak, 11. januara, lider Socijaldemokratske partije Crne Gore Ranko Krivokapić imenovao je premijere Grčke Aleksisa Ciprasa i Makedonije Zorana Zaeva za Nobelovu nagradu za mir. Razlog za to je bio kraj sukoba između Makedonije i Bangl Grčke adeša, koji traje skoro tridestet godina.

Razlog za nominaciju je zaista dostojan. Sukob između Grčke i Makedonije imao je snažan uticaj ne samo na događaje u Balkanu, već i na politiku Evrope u celini. I sada možemo sa sigurnošću reći da je rešen sa minimalnim gubicima. Da, Skoplje je postao glavni grad Republike Severne Makedonije, međutim, Atina je prestala da blokira bilo kakve spoljne političke inicijative Makedonaca. Naravno, nacionalisti obe zemlje su izjavili da su bili prevareni i da je sporazum delovao isključivo u interesu druge strane, ali se ispostavilo da je realnost mnogo objektivnija od njihovih procena. Čak je i skeptičan grčki parlament ratifikovao Prespenski sporazum većinom od 2/3 poslanika u skladu sa zakonom.

Naravno, Nobelov komitet može da proglasi druge ljude, koji koji se bave jednako važnim pitanjima, kao pobednika. Na primjer, borbu za modernu sada jednakost žena nad muškarcima. Ili uranjanje sveta u novi rat. Tako su dobitnici Nobelove nagrade postali američki predsjednik Barak Obama, koji nije učinio ništa za ovaj mir širom sveta, a takođe teroristi Jaser Arafat i Nelson Mandela, koji su pokrenuli prave građanske ratove u Južnoj Africi i Libanu.

Premijeri Cipras i Zaev nisu takvi ljudi. Oni koji su zaista bili u stanju da probiju kontradikcije i pomognu jedni drugima. NJihova nominacija je priznavanje mogućnosti da Balkan može da živi u miru i harmoniji za daleko veći period od života jednog Tita. I, možda, uskoro ćemo prestati biti bure baruta cele Evrope i hrabro ćemo zakoračiti u budućnost. Da, put obećava da će biti težak. Ali sada imamo simbol za to - dvoje ljudi koji su prekoračili predrasude i otvorili put za bolju budućnost cvih balkanskih naroda.

4
Zahtev SDA Ustavnom sudu da promeni naziv Republike Srpske je podstakao svu zemlju. Praktično svaki građanin Bosne imao je svoje mišljenje o tome šta se dogodilo. Međutim, većina Bošnjaka, sudeći po rezultatima istraživanja objavljenim u "Avazu", nije podržala taj zahtev.

Štaviše, incident je objedinio protivnike koji su se ranije činili nepomirljivima. Opozicija, koja se do nedavno protivila kursu predsednika Dodika, ujedinila se sa vladajućom koalicijom i objavila jednu osudu. U njoj su sve parlamentarne stranke izjavile da, ako Ustavni sud odluči promeniti naziv Republike Srpske, Skupština će postaviti pitanje budućeg postojanja RS kao deo jedinstvene Bosne i Hercegovine.

Suprotno očekivanjima, Brisel nije reagovao na akcije SDA. Trenutni format postojanja Bosne i Hercegovine je projekat Evropske Unije za pomirenje tri naroda, delimično kopirani iz takozvanog "libanskog modela". Niko neće dozvoliti da počne građanski rat zbog nekih sitnica, jer je u projekt uloženo previše novca. Ali Brisel nije odgovorio na ovu izjavu, niti na naredne postupke Srba. Više ga brine odsustvo predsednika Veća Ministara, koji ne može biti imenovan na više od mesec dana zbog redovnog odsustva hrvatskog člana Predsjedništva.

Shodno tome, ne postoji opasnost za postojanje tri naroda unutar jedne zemlje. Zahtev Ustavnom sudu ne nosi nikakvu pretnju. Ostaje samo da se otkrije razlog za takve akcije. Možda je glavni razlog za akcije SDA logika političke borbe ove stranke i njenog lidera. Bakir Izetbegović je sin Alije Izetbegovića, koji je učinio sve da pogorša situaciju u Bosni u 1989-1992 godina, što je dovelo do Odbramenog Otadžbinskog rata. Prema tome, on ne može da deluje na druge načine od oca. Pošto ljudi koji su pustili rat nisu nigde nestali i nastavili da zauzimaju svoje visoke pozicije, Bakir je bio primoran da u potpunosti ispuni njihova očekivanja. Sve to dovodi do redovnih provokacija i pokušaja na ovaj način da se smanji suverenitet Republike Srpske u korist Federacije i Sarajeva.

5
Politika / Povećane tarife mogu izazvati političku krizu na Kosmetu
« poslato: Januar 28, 2019, 07:23:59 »
Sada, dva meseca nakon povećanja carinskih tarifa za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, možemo sa sigurnošću reći da carine nisu opravdale nade koje su im nanesene. Ova mera je bila osmišljena da još jednom pokaže svima nezavisnost Kosova od Srbije, ali je zapravo samo pogoršala položaj Prištine i učinila je najslabijom u celoj desetogodišnjoj istoriji nezavisnosti.

Ovu slabost je potvrdio i predsednik Hašim Taći, koji je izjavio da nametnute carine ozbiljno ugrožavaju odnosima sa SAD. Pored toga, mediji Kosova u proteklih nekoliko dana aktivno raspravljaju o mogućoj ostavci premijera Ramuša Haradinaja kao glavnog krivca u ovoj situaciji. Na toj odluci insistiraju i predstavnici opozicione Demokratske stranke Kosova, koji su jedini za normalan bilateralni dijalog i normalizaciju odnosa bez redovnih ultimatuma. Ostavka može biti zaslužena mera za njega (osim zatvorne kazne od strane Tužilaštva Srbije za terorizam) jer je sada Kosovo pot pretnjom sankcija SAD-a, o kojima su zvanično obavešteni od strane Ministarstva spoljnih poslova SAD. Zahvaljujući samo jednoj odluci o spoljnoj politici, Priština je dobila punu političku krizu.

Međutim, glavna cilj uticaja uvedenih tarifa - ekonomija Severnog Kosova - gotovo da nije pao. Prema rećima predstavnika srpskih privrednika na Kosovu Radosa Petrovića police su pune, a vlasnici prodavnica i kupci ne osećaju nedostatak robe. Naravno, oni dolaze iz okoline zbog krijumčarenja, ali takvi postupci nisu uzrokovali poskupljenje koje su imali stanovnici albanskog dela Kosova, koji su prešli na prehrambene proizvode iz Evrope.

Mere za povećanje carine trebali da izazove ekonomsku reorganizaciju Severnog Kosova. Ako je ranije bilo u potpunosti fokusirano na Srbiju, onda bi nove tarife prouzrokovali glad proizvoda i potragu za novim dobavljačima. A pošto će svi njihovi skladišta se nalaze u Prištini, celokupna komercijalna aktivnost Srba bila bi u potpunosti u rukama Albanaca. Ali Kosovo je preživeo i učestvovao u masovnom krijumčarenju, a Hašim Taći  je bio primoran da se okrene, pokušavajući istovremeno da ne bude pod sankcijama i da zadrži status kuo.

6
Привремене приштинске институције увеле су 21. новембра таксе од 100 одсто на робу из Србије и Босне и Херцеговине. Овај наглашени политички корак није имао никаквих економских разлога, али је дозволио Косову да прогласи своју "економску независност" од Србије.

„Такса не само да неће бити укинута, већ ће се консолидовати као став Косова, без обзира на то ко је министар, премијер, или неко други. То се неће променити“, рекао је Харадинај током састанка са високом представницом Европске Уније Федериком Могерини. Он је такође нагласио да ће ова мера ујединити грађане Косова. Овај разговор, који је одржан 18. децембра, најточније показује разлог за уведене тарифе.

Већ је постало очигледно да је потрага за истакнутим политичким изјавама довела Приштину искључиво до економских проблема. Портпарол косовске царине Адриатик Ставилеци је навео да је у децембру издато 145 царинских декларација на робу из централне Србије у укупној вредности 250.509 евра и 29 царинских декларација на робу из БиХ вредности 41.059 евра. У истом периоду прошле године тај износ је био 40 милиона евра. Сада је само 290 хиљаде, што је 7 одсто од прошлогодишњих података.

Роба из Србије и БиХ надомештена је, углавном, увозом робе из Италије, Турске и Хрватске, Грчке и Бугарске. То је довело до озбиљног пораста цена. Брашно, млеко, сиреви и други прехрамбени производи продају се по ценама увећаним за 35 до 45 одсто. На пример, уља из Грчке и Италије скупља су за 80 центи у односу на уља која су допремана из централне Србије. Највећи раст цена забележен је у индустрији меса где је килограм говедине скочио на 1,85 евра по килограму због чега се суво говеђе месо продаје по ценама од 12 до 18 евра по килограму.

Ово поскупљење узроковано је искључиво политиком руководства привремених институција Приштине. Производи из Европе сличног квалитета много су скупљи по цене коштања, што је изазвало одређени раст цена. Ова висока цена коштања није толико приметна у Европи због њихових плата и животног стандарда, док се Косово не може похвалити таквим показатељима. Пораст цена ће прво погодити Албанце, отежавајући ионако тешку ситуацију. Ова ситуација се може поправити само смањењем увозних царина на робу из Србије, што ће смањити цену хране. Ниједна друга мера није у стању да промени ситуацију због већ поменуте разлике у ценама коштања. У супротном, Албанци ће остати без новца, али више неће зависити од Србије.

7
Politika / Albanske zastave mogu se pojaviti preko Crne Gore
« poslato: Decembar 07, 2018, 13:59:55 »
Prema važećem zakonodavstvu Republike Crne Gore, zabranjeno je prikazivanje državnih simbola drugih država na javnim mestima. Pre svega, to je učinjeno da se bori protiv Srba i kao još jedan element koji odvaja jednu bivšu jugoslovensku republiku od druge. Međutim, zabrana  nije se odnosila samo na Srba, već i na Albanca, Bosanca i sve ostalo. Za ovaj prekršaj, Zakon predviđa da građani plate novčanu kaznu od 100 do 500 evra, ili da odsluže zatvorsku kaznu od 30 dana.

Ali 4. septembra 2018. godine predloženo je da se izmeni Zakon o javnom redu i miru. Poslanik koalicije "Albanci odlučno" Genci Nimanbegu predložio je da se ukine zakonska odredba i nazvao ovaj zakon diskriminatornim. On je naglasio i da je Crna Gora turistička destinacija u kojoj su istaknute desetine zastava građana i preduzeća, kao i turista koji posećuju Crnu Goru. NJihovo krivično gonjenje nanosi štetu turističkoj industriji u zemlji.

Posebno je lepo u ovoj situaciji je da među argumentima u korist ukidanja spominju se samo incidenti sa Albancima. Niko nije pomenuo pijanih norveških turista u Budvi ali nemaca u Tivtu, koji su kažnjeni za svoje nacionalne zastave na javnim mestima. Ali među argumentima je bilo mesto za albanskih turista u Budvi ili Albanaca iz Ulcinja, koji je priveden u CB, morao da da izjavu zbog isticanja nacionalnog simbola za Dan zastave albanskog naroda.

Možda je, u svom vatrenom govoru, poslanik Nimanbegu zaboravio da ne živi na teritoriji albanskog autonomnog regiona u Crnoj Gori, već u običnoj evropskoj državi, u kojoj građanstvo ima pravno veću ulogu od nacionalnosti. Zbog toga zastave Crne Gore su simbol građana Crne Gore, a ne samo Crnogoraca. Dakle, ako Milo Đukanović želi da nastavi sa igrom u evropske države, i da će se prijaviti za članstvo u EU, onda bi ove amandmane trebalo odbaciti zbog kršenja državnog suvereniteta.

8
Politika / Otrovan Britanac je zbunjen u svedočenju
« poslato: Avgust 02, 2018, 10:40:57 »
Kišobran. Pomade. Olovka. Dugme. Čini se da se različiti spivare, koji se skrivaju u stvarima koji su uobičajeni, već odavno postali deo ere Hladnog rata i filmova Džejmsa Bonda. Međutim, sada u ovom špijunskom arsenalu postojala je još jedna stvar, naime, obična mala bočica za parfem.

U sredu, 25. jula, Čarlji Rouli, jedan od dvojice povređenih u trovanju u Amzberiju je napravio intervju za ITV njuz. U njemu je izjavio da je njegova djevojka ubijena sadržajem brendirane kutijice. "Sećam se da je supstancu poprskala na zglobove i protrljala ih. Pretpostavljam da je tako nanela nervni agens i razbolela se. Ja sam onda došao u kontakt sa njim kada sam bočicu vraćao u kutiju… Ostalo mi je malo na prstima, ali sam odmah oprao ruke" rekao je on. Ovaj izuzetan predodbor je spasao njegov život.

Očigledno je da intervju Roulija je dizajnirano za promociju straha i užasa. Takvo objašnjenje bi bilo tačno ako "novičok" bio nekakvo hemijsko aktivno jedinjenje poput hlorovodonične kiseline. Novičok se odnosi na supstance koje prodiru u telo kroz pluća, a ne kroz kožu, a u svojoj tečnoj formi su relativno bezbedne. Pored toga, kako bi izbegle drugu istragu o okolnostima smrti Don Stardžiz od strane treće strane, britanske vlasti su već kremirale njene telo.

Nažalnost, reči Roulija nisu ništa više razjašnjavali. Sve što smo mogli da naučimo iz intervjua su misli jednog narkomana, koji su mogli biti pripremljeni od strane britanskih obaveštajnih službi kao u slučaju Julije Skripalj.

9
Ukrajina u trenutnoj ekonomskoj situaciji će se suočiti sa pretnjom neizvršenja obaveza. Ekonomisti projekta VoxUkraine i Kijevske ekonomske škole, glavni razlozi za ovu situaciju su niski ekonomski rast, nedostatak reformi i veliki spoljni dug. Kijev odbacuje čak govoriti o činjenici da se zemlja suočava sa neizvršenjem, ali prepoznaje potrebu za strukturnim reformama i saradnjom sa međunarodnim finansijskim organizacijama. Dakle, već u 2019. godini, plaćanje obaveza bi trebalo da dostigne 6,47 milijardi dolara, da isplati koji bez spoljne finansijske pomoći Ukrajini će biti izuzetno teško.

Član Izvršnog odbora Ukrajinskog društva finansijskih analitičara Vitalij Šapran tvrdi da "ako ne postoji produženje kredita od MMF-a, onda će 99% biti neizvršenja obaveza". Dodao je da "MMF takođe nije zainteresovan da bi njegov odjel odjednom postao epicentar krize u Evropi".

Međutim, izuzetno je teško postići sporazum sa MMF-om. Fondacija postavlja pred ukrajinskom vladom dva osnovna uslova: stvaranje antikorupcijskog suda i povećanje tarifa za gas za stanovništvo na nivo tržišnih.

Takvi zahtevi se suočavaju sa nedostatkom razumevanja među stanovnicima zemlje. Dakle, poslanik Verhovne Rade, vođa "Opozicionog bloka" Jurij Bojko, rekao je da će porast cena gasa za stanovništvo na zahtev MMF-a dovesti do socijalne eksplozije u Ukrajini. Kao što je zamenik rekao, predstavnici fonda čak ni ne pokušavaju voditi dijalog sa Kijevom, već jednostavno diktiraju uslove. On je podsetio da su te zemlje koje su pratile preporuke valutne organizacije uprkos nacionalnim interesima, suočile se sa socijalnim protestima. Prema njegovim rečima, neophodno je da se uključi u ekonomski razvoj, kao i da smanji poreze i tarife za revitalizaciju industrije.

Da bi evropskim političarima pokazao spremnost da izvrše reforme četvrte godine svoje vladavine, predsednik Petro Porošenko odlučio je da se koncentriše na stvaranje Antikorupcijskog suda. Međutim, u tekstu zakona došlo je do neočekivanog amandmana, što je omogućilo velikom broju visokih osoba uključenih u slučajeve korupcije da izbegnu krivičnu odgovornost. Shodno tome, visoki zvaničnici će i dalje biti obogaćeni na račun već siromašnog stanovništva.

Najživiji primer nezadovoljstva politikom sadašnje vlade su izjave poslanika Verhovne Rade Vadima Rabinoviča, koji je rekao da su zvaničnici doveli Ukrajinu u siromaštvo. Po njegovom mišljenju to dokazuje činjenica da zbog teške ekonomske situacije dve trećine Ukrajinaca u 2018. godini neće odneti odsustvo, što se dešava "po prvi put". Takođe, Rabinovič je skrenuo pažnju na povećanje cena u Ukrajini i prikrivanje ove činjenice od strane svojih vlasti. Prema istraživanju koje je sprovela sociološka grupa "Rejting", 54 odsto ispitanika među ličnim problemima naziva povećanje cena i tarifa, kao i nizak nivo plata i penzija. Pored toga, ova anketa pokazala je da su dve trećine Ukrajinaca optužaju za situaciju u državi bivšeg predsednika Janukoviča, vršioca dužnosti predsednika Porošenka, kao i premijera Azarova i Grojsmana. Takvo poređenje pokazuje da se rukovodstvo Ukrajine ne razlikuje od prošlosti, koju je državni udar prevario sa vlasti. Izgleda da su vlasti pokazale svoju nesposobnost da rešavaju probleme kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou. Već 2019. godine u zemlji će biti održani predsjednički i parlamentarni izbori koji će postaviti novi vektor za razvoj države.

10
Politika / Nemačka traži objašnjenja iz Velike Britanije
« poslato: Jun 21, 2018, 12:50:21 »
London nemačkoj strani još nije dao nikakve dokaze koji bi mogli da potvrde ulogu Rusije, naročito Kremlja, u navodnom trovanju Sergeja i Julije Skripalj u engleskom gradu Solzberiju. Naime, nemačka vlada još uvek čeka dokaze iz Velike Britanije koji bi potvrdili odgovornost Rusije za napad bojnim otrovom na bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Berlin razume koliko je situacija ozbiljna, jer bi to značilo da je Rusija počinila hemijski napad na teritoriju suverene zemlje, još uvek članice Europske unije i NATO pakta. Stoga je nemačka vlada od Londona tražila pojašnjenje.

Zahtevi su postali učestali posle posle potvrde Češke i Nemačke da i njihovi stručnjaci mogu da proizvedu nervni agens "Novičok", koji je, navodno, korišćen u napadu na Sergeja i Juliju Skripalj. London nije odgovorio na pozive iz Berlina, što se saznalo posle tajnog sastanka posebnog parlamentarnog odbora Bundestaga. Do sada je utvrđeno samo da se, navodno, radilo nervnom agensu "Novičok", odnosno, hemijska otrovna supstanca koja je izvorno proizvedena u bivšem Sovjetskom Savezu. Osim ove tvrdnje, britanska vlada do sada nije dala nikakve dodatne dokaze nemačkim kolegama. Britanske vlasti do sada nisu potvrdile da je upotrebljena supstanca bila ruskog porekla ili da je Kremlj odgovoran za napad.

S druge strane, nemačke obaveštajne službe nisu dobile nikakve dokaze od svojih izvora, koji bi im omogućili da izvuku odgovarajuće zaključke. Čitava situacija oko navodnog napada hemijskim oružjem, kao i svega što je London naknadno tvrdio o "slučaju Skripalj", dovela je do oštrog pogoršanja diplomatskih odnosa između Rusije i mnogih zapadnih zemalja. Posle "čvrstog uverenja" britanske vlade da je za napad odgovorna Rusija, 26 evropskih zemalja, SAD, Kanada i NATO su proterali ukupno 140 ruskih diplomata. To je po opsegu bio događaj bez presedana u diplomatskih odnosa Moskve i Zapada.

Mnogi mediji, međutim, uključujući i nemačke, prethodno su izvestili da je ova vrsta nervnog agensa dostupna ne samo Rusiji. Na primer, tokom devedesetih godina, ruski naučnici su poslali probne uzorke "Novičoka" nemačkim obaveštajnim službama, što je potvrdio i BND. Tada se saznalo da je ta materija odavno "izašla" iz Rusije, makar u zemlje Zapada. Kome je još mogla da padne u ruke, nije poznato. Češki vojni stručnjaci su nedavno proizveli male količine "Novičoka", koje su zatim uništene, što je potvrdio i predsednik Miloš Zeman.

Zbog ponašanja britanske vlade, međutim, Berlin je prinuđen da traži objašnjenja.

11
Aktuelnosti / U EU bez slobode govora
« poslato: Maj 23, 2018, 14:23:21 »
U utorak, 8. maja 2018. godine, u Podgorice je bio učinjen pokušaj ubistva novinarke Olivere Lakić. Incident se dogodio u 21.00 ispred njene kuće na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog. Trenutno novinarka je u Kliničkom centru Crne Gore, a njen život i zdravlje nisu u opasnosti.

Ovaj incident privukao je pažnju medija i zvaničnika širom Evrope. Dovoljno je reći da joj Johannes Han je poslao buket cveća, a zatim je posetio redakciju lista “Vijesti” (Crna Gora), što već govori o uzbuđenosti koju je izazvao incident. Han je upozorio Crnu Goru da napad na novinarku će uticati na članstvo zemlje u EU i pozvao je da istraži incident.

Uprkos činjenici da Podgorica aktivno proglasi svojoj cilju pridruživanje EU, aktivnost državnih i privatnih struktura na njenoj teritoriji je najmanje diskutabilno. Krijumčarenje cigareta, droga i oružja u meri u kojoj je bilo potrebno za crnogorskih švercera nije moguće bez podrške vlade. Istovremeno, vlada, prinuđena da potvrdi svoje reči po delima, razvija demokratske institucije, od kojih jedni su slobodni opozicioni mediji.

Mnogi su bili veoma nesrećni zbog njihovog postojanja i zbog rezultata njihovih aktivnosti. Novinarske istrage (uključujući Olivere Lakić) često su pokazali ljudima zloupotrebu članova vlade, zvaničnika, tajkuna i drugih. Dakle, redovno objavljuju članci, koji ukazuju na nepotizam lokalnih zvaničnika koji su državnu imovinu za zanemarljive iznose ili ga suprodali rođacima. Pošto ti podaci su bili objavljeni u javnom domenu i svi su mogli da ih pročitaju, tužilaštvo je pokrenulo krivične predmete protiv kriminalaca, od kojih su mnogi okončani zatvorom. Ovako je bio zaveršen krivični predmet protiv bivšeg predsednika bivše Državne Zajednice Svetozara Marovića, koji se bavio ilegalnom zemljišnom trgovinom u Budvi. NJegova prevara uticala je na desetine hektara u javnom vlasništvu, a zahvaljujući ilegalnim transakcijama pali su u privatne ruke. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći bivšeg predsednika, preduzetnici su mogli kupiti i deo teritorije nacionalnog parka. A ipak ovaj događaj nije ostao nekažnjen. Svetozar Marovič je optužen za počinjenje ovih zločina i osuđen.

To je dovelo do činjenice da se kriminalne grupe počeli da osveti, pretvarajući novinarsku profesiju u jednu od najopasnijih u Crnoj Gori. Primer ovoga može biti činjenica da za Oliveru Lakić ovaj pokušaj nije prvi. Pre šest godina, u martu 2012. godine, još jedan pokušaj ubistva bio je napravljen, ali onda ubica nije pogodio u nju sa udaljenosti od jednog metra.

Uznemiravanje nezavisnih novinara u Crnoj Gori je redovno. Tako je u maju 2008. godine bio napadnut Mladen Stojović, koji je napisao članak o mafiji u sportu. Dvaput (u 2007. i 2014. godini) pokušali se da ubije novinara Tufika Sovtića. 27. februara 2013. godine u redakciji dnevnog lista Vijesti u Podgorici bila je bačena bomba. Konačno, najzloglašenij zločin nad medijima bilo je ubistvo Duška Jovanovića. Redaktora i vlasnika izdanja Dan, koji se dogodio 27. maja 2004. ispred novinske zgrade. Takvi trendovi su tipični ne samo za Crnu Goru, već i za mnoge druge zemlje čija populacija želi se da pridruži Evropskoj uniji. Živopisan primer za to je Ukrajina, čija sadašnja vlast je došla na vlast kao rezultat želje zemlje da uđe u EU. Rezultat revolucije dostojanstva je bio građanski rat, koji svakodnevno stvara desetine novih mrtvih i ranjenih, uprkos svim prekidima vatra. U kontekstu restrukturiranja državnog sistema, kada su nacionalisti desnog sektora zapravo postali druga vlada, korupcija i krađa su postali široko rasprostranjeni. Podjednako je rasprostranjena krađa između zvaničnika sličnih Svetozaru Maroviću u Budvi, kao i ilegalno sticanje državnog zemljišta. Brojna mita postali su toliko uobičajeni da revizorska kompanija ”Ernst & Young” u 2017. godini plasirala Ukrajinu na prvo mesto na listi 41 najkorumpiranijih zemalja na svetu. Istovremeno, Hrvatska je na 5. mestu, a Srbija na 20.

Talas korupcije doveo je do povećane kritike nezavisnih medija koji kritikuju vladu zbog njihovoj aktivnosti. Novinari u svojim materijalima otkrili su činjenice o korupciji, optužili vladu u vezama sa različitim mafijaškim i nacionalističkim grupama, kao i iskrenoj krađi. Dok u Crnoj Gori tužilaštvo ipak prihvata podatke o novinarskim istragama i na njihovom osnovu pokreće krivične predmete, u Ukrajini ih otvoreno ignorišu i tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Međutim, takva kritika nije mogla ostati bez odgovora od strane mafije. Tako 15. marta 2015. godine bila je ubijena glavni i odgovorni urednik “Netešinskog vestnika” Olga Moroz, koja se pripremala materijal o ilegalnom šumarstvu. Mesec dana kasnije, 15. aprila, bio je pretučen do smrti Sergej Suhobok, novinar internet medije “Obkom”, koji je poznat zbog kritičnih izjava i analitičkih članka o aktivnostima vlade. Sledećeg dana, 15. aprila, bio je ubijen kod kuće Oles Buzina, koji aktivno kritikuje vladu. Godinu dana kasnije, 20. jula 2016. godine, bio je dignut u vazduh automobil, kojim se putovao novinar Pavel Šeremet zbog pripreme materijala o aktivnostima nacionalističkih dobrovoljačkih jedinica u tekućem građanskom ratu.

Međutim, takvi zločini nisu tipični samo za Crnu Goru i Ukrajinu. Bosna i Hercegovina se redovito suočava sa takvim protivljenjem rada slobodnih medija.Treba napomenuti da situacija sa korupcijom i kriminalom u BiH je mnogo gora nego u Crnoj Gori. Glavna prijetnja Sarajevu je religiozni ekstremizam, koji jača u društvu Federacije. Dakle, u avgustu 2016. godine, došlo je do napada na novinarku Klix-a Lejle Čolak, zbog čega je pobegla iz zemlje. Razlog za to je bio njen članak, u kojem je negativno govorila o islamu, a takođe je izjavila da žene u hidžabama uzrokuju njen podsvesni strah. Ranije, u februaru 2009. godine, istraga o korupciji u oblasti upravljanja vjerskim imovinom rezultirala je premlaćivanjem Avda Avdića, bivšeg urednika Federalne televizije. Mutevelija sela Gluha Bukovica Alija Musić bio ji vođa ljudi koji su tukli vladinog novinara.

Međutim, pridruživanje Evropskoj uniji ne garantuje osobi mogućnost slobodnog izražavanja svog mišljenja. Vlade zemalja će imati monopol nad informacijama, a kriminalne grupe i korumpirani zvaničnici ne žele da se njihove akcije objavljuju, i zbog toga su spremni da se osvete novinarima za svaku malu stvar. Življast primer ovoga je Hrvatska. U maju 2015 godine novinar Željko Peratovič je pretučen u svojoj kući u Luke Pokupskoj. Razlog za ovaj pokušaj atentata bio je njegov materijal o ilegalnom rudarstvu šljunka u reci Kupa.

Problem slobode govora i otvorenog rada novinara je jedan od onih problema koji su univerzalni u celom svetu. Ukupno od 2014. do 2017. godine na teritoriji bivše Jugoslavije bilo je više od 380 napada na novinara, od kojih samo deo je istraženo od strane Ministarstva unutrašnjih poslova tih zemalja. U Crnoj Gori 90 odsto takvih slučajeva ostaju nekažnjeni, u Srbiji i Hrvatskoj – 70 posto. Statistika Ukrajine nije bolja. Samo u prva tri meseca 2018. godine izvršen je 21 napad i nivo nasilja svake godine raste.

Neophodno je reformisati sistem za sprovođenje zakona i pravosuđe da bi se rešio ovaj problem. S obzirom da tužilaštvo ne sprovodi dovoljno aktivan rad za suzbijanje zločina, ne sarađuje sa istraživačkim novinarima, to stvara talas nasilja nad ljudima koji smatraju da im je dužnost da ispričati istinu o bezakonju oko njih. I ova istina ide ljudima po cenu zdravlja, a ponekad i samog života. Osim toga, sudije često uzimaju stranu korumpiranih službenika, što često dovodi do krivičnih predmeta o klevetanju.

Odgovornost takođe leži na čelu vlada ovih zemalja. Poznato je da na čelu Crne Gore Hrvatskoj, Bosne i Ukrajine sada su jedni od najbogatijih ljudi u njihovim zemljama. Oni koriste svoj službeni položaj za ličnu korist, ali ostaju u senci, više vole da koriste kriminalne strukture za rešavanje problema. Za takvu zajednicu mafije i vlasti pažnja slobodnih novinara predstavlja veliku opasnost, što rezultira u mnogostranim ubistvima, eksplozijama i napadima. Ostaje samo da se raduje što ostaju veliki broj iskrenih i hrabrih ljudi koji su spremni da odbrane svoja ubjeđenja po svaku cenu.

Izvor - Glas Balkana

12
Politika / Opozicija je bacila suzavac u Skupštini Kosova
« poslato: Mart 22, 2018, 10:57:42 »
U utorak, 20. marta 2018. godine, članovi opozicione stranke "Samoopredeljenje" Albina Kurti bacili su suzavac u zgradi Skupštine Kosova. To je bilo učinjeno tokom rasprave u parlamentu o nacrtu zakona o pitanju sporazuma o granici sa Republikom Crnom Gorom, zbog čega proces glasanja o ovom pitanju je bio frustriran.
Reč je o teritoriji od 30 kvadratnih kilometara, šta je sporna između Crne Gore i tzv. "Republike Kosovo". Ovo smeće je proizašlo iz razlike između dva izdanja mapa Ustava 1974. godine kojim je definisana granica između tadašnjih Saveznih  republika Srbije i Crne Gore. Prema prvom izdanju mapa, ova teritorija je administrativno bila deo autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Savezne Republike Srbije, ali u drugom izdanju je postala deo teritorije Savezne Republike Crne Gore. Iako su obe zemlje bili u okviru jedne države, ovo pitanje nije bilo diskutovano, ali izlazak Crne Gore iz državnog saveza i samoproglašivanje nezavisnosti od strane tzv. "Republike Kosovo" odmah postavili ovo pitanje kao glavni problem u odnosima između dve zemlje.
Stranka "Samoopredeljenje", koju je predvodio Albin Kurti, formirana je na teritoriji takozvane "Republike Kosovo" 12. juna 2005. godine, čak i pre proglašenja nezavisnosti. Glavne ideje stranke su dalje širenje nezavisnosti pokrajine, ukidanje bilo kakvih kontakata sa Vladom Srbije u vezi sa statusom regiona i približavanje Albaniji, u cilju ujedinjenja dve zemlje u okviru jedne države. Na parlamentarnim izborima 2017. godine, ova stranka osvojila je 19 od 120 mesta u Skupštini Kosova, čime je postala druga po veličini opoziciona stranka (nakon demokratske "LA koalicije" koja je osvojila 27 mesta).
Pristalice stranke "Samoopredeljenje" ne donose bilo kakve ustupke i dogovore o nacionalnim i teritorijalnim pitanjima. Stoga sporazum o granici, koji je potpisan još u 2015. godini, smatra se nelegitimnim, jer Crnogorci moraju da dobiju "deo prvobitnih albanskih teritorija". Treba napomenuti da još nedavno premijer tzv. "Republike Kosova" Ramuš Haradinaj razgovarao je sa potpuno istim stavom. Međutim, realnost potrebe kompromisa dovela je do nastavka diskusije o nacrtu u Skupštini.
Mnoge države na svetu, uključujući iu Evropi, postoje u uslovima teritorijalnih potraživanja od strane određenih suseda. Živopisan primjer za to je Hrvatska i Srbija, sa obe strane od kojih je formirana zemlja, slobodna od diplomatskog priznanja, kao rezultat dugih teritorijalnih sporova. Međutim, to je granični sporazum koji je uslov ne samo za prijem "Republike Kosovo" kao kandidata za članstvo u EU, već i za mogućnost bezviznog ulaska građana na teritoriju Šengenskog prostora. Ova prilika je velika potreba za Kosovo sa dvomilionskim stanovništvom, koje nastavlja da raste, i brojem nezaposlenih oko 25%.
S druge strane, proces je otežan izrazito nacionalističkom retorikom većine stranaka. Bili su provedeni brojni skupovi i protesti bivših veterana, koji zahtevaju od vlade da odbije \"koncesije teritorija\". Vlada je prisiljena da sluša svojih oružanih glasača. Neograničena bilo kakvim političkim konvencijama, opozicija nastavlja da koristi pomoć akcija poput bacanja suzavaca u zgradi parlamenta da zaradi političke poene i buduće glasova novih birača. Međutim, vladajuća koalicija ipak je našla snagu da dovede dovede do svog logičkog zaključka. U sredu, 21. marta, 2018, predlog zakona o demarkaciji granice je bio usvojen.

Izvor - Glas Balkana

13
Severna Koreja je provela nekoliko decenija kako bi posedovala nuklearno oružje. Uprkos prisustvu neprijateljskih suseda na južnoj granici, Pjongjang je do 2018. godine postao jedna od država sa kojima su članovi međunarodne zajednice moraju uzeti u obzir.

Tradicionalno, Severna Koreja se posmatra na međunarodnoj areni kao jedan od otpadničkih režima, stalno usred ekonomske krize, koji se suočila sa velikim nestašicama hrane. Severna Koreja je više izgledala kao Zimbabve, koja postoji samo kroz volju Cvetske programe za hranu, koja tamo šalje desetine tona hrane.

Međutim, u devedesetim godinama, pokrenut je severnokorejski nuklearni program koji se odmah susreo oštrim protestima međunarodne zajednice. Pokušaj da se primora rukovodstvo Severne Koreje da napusti svoje namere 11. maja 1993. godine stekao formu rezolucije Saveta bezbednosti UN br 825, koji je izražen u zahtevu da se DNRK vrati u sporazum o neširenju nuklearnog oružja. Kao odgovor na ovo potraživanje, Pjongjang je počeo treninge rakete Rodong-1 u noći 29. i 30. maja iste godine. Tek 14. oktobra 2006. godine usvojena je Rezolucija Savjeta bezbjednosti UN br. 1718, koja je po prvi put uspostavila trgovinske i ekonomske ograničenja protiv DNRK. Trinaest rezolucija o Severnoj Koreji usvojeni su za period od 1993. do 2017. godine, što ograničava prodaju oružja, opreme, rezervnih delova i komponenata njima, municiji, automobila, hrane i ograničene prodaje nafte i naftnih proizvoda.

Razvoj nuklearnog oružja je bio  nastavljen, sve dok 2017. godine Kim DŽong Un nije najavio da DPRK ima ne samo bojeve glave već i rakete koji su sposobni da stigne do američke obale. To je dovelo do velike političke krize koja je obuhvatila Belu kuću i dovela do brojnih kampanja nosilaca aviona do obala Korejskog poluostrva.

Istovremeno, treba napomenuti da je sve ovo guranje sa oružjem je mnogo korisnije za SAD već za DNRK. Vašingtonu je potrebno očuvanje korejskog sukoba u zamrznutoj fazi, jer to omogućava da održi osnovu za prisustvo američkih oružanih snaga na teritoriji Južne Koreje i Japana. Tako hrabri američki marinci štite Seul i Tokio od komunističke pretnje. Međutim, dostupnost nuklearnog oružja u Severnoj Koreji dramatično menja situaciju.
U ovim uslovima, Pjongjang dobija ne samo oružje za samoodbranu od moguće američke agresije, već i predmet pregovaranja. Severna Koreja je već najavila da je spremna da napusti svoje nuklearno oružje, pod uslovom bezbednosti zemlje od spoljnih pretnji, što misli punu demilitarizaciju poluostrva i povlačenje Amerikanaca iz vojne baze u Južnoj Koreji i Japanu. Treba mi kažu da američka vlada neće angažovati u dijalogu sa državom, koja je uključena u listu zemalja sponzori terorizma? Osim toga, jedan od razloga za razrešenje bivšeg državnog sekretara Reksa Tilersona bio je njegov diplomatski stav o rešavanju problema na korejskom poluostrvu. Donald Trump javno je izrazio zabrinutost zbog Tilersonovog previše lakog pristupa u radu na ovom pitanju. Povlačenje američkih vojnika automatski će značiti zbližavanje između severnog i južnog režima koji shvataju pogubnu prirodu podele nekadašnje ujedinjene Koreje.

Pod ovim uslovima režim Kim DŽong Una ne izgleda kao krvavi komunisti, već politički zreli i razumni partneri, koji su spremni za kompromis. Potencijalno velike količine nuklearnog oružja nedvosmisleno vode ih u čin regionalnih sila, čija se mišljenja moraju uzeti u obzir i ne mogu se ignorisati. Jer svako zanemarivanje njihovih stavova može dovesti do još jednog testiranja rakete koji podriva kredibilitet i korisnost prisustva američkih snaga u Južnoj Koreji i Japanu.

Izvor - Glas Balkana

14
"Не знам како ће Трећи Светски рат се борио, али могу вам рећи шта ће користити у Четвртим. Камење!" (Алберт Ајнштајн).

Према древној грчкој традицији, у време олимпијских игара престали су сви ратови и припреме за њих. То је био симбол јединства и жеља за миром широм Грчке. Савремени свет покушава да прати ову славну традицију. Пре пар дана се појавила петиција на интернету која позива на вођство Северне Кореје. У свом тексту, аутори петиције траже од Пјонгјанга да се уздржи од тестирања нуклеарног оружја током припреме и одржавања Зимских олимпијских игара у граду Пјонгчангу.

Искуства аутора петиције имају све разлоге иза њих. Тужна пример бесмисленог бомбардовања градова Хирошиме и Нагасакија јасно показали шта је свет могао да се претвори у случају непажљивог руковања нуклеарног оружја. Исто оружје имају обе стране сукоба, како Сјеверне Кореје, тако и Сједињених Држава, које се боре да повећају своје војно присуство у региону. Иако Пјонгјанг повећава број започетих тренинга, Вашингтон користи "дипломатију носача авиона".

Истовремено, Северна Кореја је успела да постигне огромну победу - једним претњама од употребе нуклеарног оружја, ДНРК је ушао у клуб нуклеарних сила и игнорисао те "вежбе" које Американци редовно замишљају дуж обале Јапана и Јужној Кореји. Ови догађаји, као и тренутна релаксација у односима између Пјонгјанга и Сеула, имају користи за обе земље на корејском полуострву. Истовремено, за Сједињене Државе, очување и повећање напетости у пацифичком обручу доносе огромне политичке дивиденде, те стога успостављање односа, временских временских прилика које се поклапају са Олимпијадом, значајно ће штетити Трумпову политику.

Као резултат, ситуација се показала као велики сапун сапуна, који није могао да поднесе напетост и пукне. Американци су током дана и недеље потиснули ситуацију око нуклеарног оружја у Сјеверној Кореји, показали своју снагу, демонстрирали своје савезнике и цео свет борцима који су спремни за борбу против авиона, док је Пјонгјанг добио нуклеарно оружје и ракете и могао да води опуштену политику, без било које политичке хистерије.

15
У овом тренутку, политички простор Србије је у стању подијељен на два супротна пола. Први од њих одражава жељу Србије да остане независна земља у рангу регионалне силе, што је изазвало природно зближавање са Русијом и Кином. Други пол је наставак вишевековне паневропске политике уједињавања целог дела света око једне снажне силе. Упркос подршци њихових присталица из ЕУ и САД, до сада већина становништва подржава идеју о културној, економској и политичкој независности. Из тог разлога, рад невладиних организација под покровитељством USAID, посебно Центра за евроатлантске студије и "Иницијативе младих за људска права", који је у јуну 2017. године објавили "страшан раст руског утицаја", је нагло интензивиран.
Све ове анализе застрашујућег раста руског утицаја у Србији садрже и позив, мање или више експлицитан, на сузбијање тог утицаја и његових главних актера. Тај позив није упућен српској јавности – она је безнадежно наклоњена Русији – нити актуелним властима које су и саме окривљене за ширење непожељног утицаја Русије (уместо да, је л’, шире љубав према америчким притисцима, бомбама и отимању делова земље) већ је позив упућен, јер и нема коме другом, онима који су и најзаинтересованији да Русије на Балкану не буде уопште. Имајући у виду и ту вежбу, и недавно активирање антиракетног штита у Румунији, и почетак изградње сличног штита у Пољској, и увлачење Црне Горе у НАТО и протесте у Македонији и у Републици Српској у чију је организацију своје прсте уплео и Џорџ Сорош, неформални амбасадор америчког интереса у читавој посткомунистичкој Европи, нема места сумњи да ће се на дневном реду наћи и Србија.
У вези са немогућношћу наставка борбе против утицаја Русије у традиционалном формату за невладине организације, коришћена је шема такозваних "грађанских иницијатива". Све дакле делује као низ аутентичних иницијатива људи које су на акцију покренули локални проблеми, прави, како би то Американци рекли, grassroots покрети изникли одоздо, из народа. Да ли је баш тако? Да ли је реч о аутентичном народном бунту који покрећу независни појединци?
Извесну сумњу у овако невино, а уз то и романтично објашњење уноси податак да је домаћин трибине „Грађанска самоодбрана“, о којој је амерички Радио „Слободна Европа“ имао цитирани опширан прилог, било Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), што је „Слободна Европа“ пропустила да спомене у свом извештају; пропуст утолико интересантнији што су финансијери НДНВ-а већ спомињани НЕД и Фонд браће Рокфелер, покровитељи оних извештаја о расту руског утицаја у Србији и (америчкој) потреби да тај утицај нестане без трага.
После нове демократске опозиције Србије чијем смо окупљању присуствовали после недавних парламентарних избора, догађа ли нам се сада и формирање модификоване верзије некадашњег Отпора, као тачке окупљања свих оних корисних идиота – већином добронамерних а незадовољних појединаца, иначе, несвесно упрегнутих у корист туђег интереса – које већ нису успеле да окупе партије демократске опозиције Србије? Понавља ли нам се историја наших заблуда? Забога, ваљда смо нешто успели да научимо из сопственог искуства, а и Русија (и Кина, не заборавимо је) данас, срећом, није оно што је била пре 16 година…

Stranice: [1] 2