Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - Sh[o]ne

Stranice: [1] 2 3 ... 17
1
Biografije / Marina Abramović
« poslato: Oktobar 02, 2019, 15:25:48 »
Marina Abramović (Beograd, 30. novembar 1946) srpska je umetnica performansa sa međunarodnim ugledom. Slikarstvo je u samim počecima zamenila za bodi art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Iscrpljivanje tela postala je osnovna karakteristika njenog performansa. Od 2002. živi i radi u Njujorku (SAD).

Biografija

Marina Abramović je rođena neposredno posle rata 30. novembra 1946. godine u partizanskoj porodici. Roditelji Voja i Danica Abramović bili su aktivni učesnici NOB, verovali su u revoluciju i komunističku budućnost SFRJ. Oboje su imali uspešnu vojničku karijeru. Danica Abramović je sredinom šezdesetih godina bila i direktor Muzeja revolucije u Beogradu.

Marina Abramović od 1965. godine studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Kompletirala je svoje postdiplomske studije na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, a zatim je predavala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. Od 1968. godine objavljivala je tekstove i crteže a od 1973. godine organizovala je svoje akcije performansa.

Od 1997. do 2004. godine bila je predavač na Fakultetu likovnih umetnosti u Braunšvajgu za umetnost performansa. U Njujorku osnovala je Nezavisnu performans grupu, jedan forum za aktuelnu performans umetnost gde želi da radi sa izabranim mladim umetnicima i umetnicama.

Marina živi od 1975. godine u Amsterdamu, gde je 1987. godine kupila kuću, ali je više vremena provela putujući po svetu i na izložbama. U jesen 2005. godine preselila se iz Amsterdama u Njujork. Godine 2005. udala se za italijanskog skulptora Paola Kanevarija.


Delo

Bodi-art u kojem je Marina počela da ispituje granice psiho-fizičke izdržljivosti, vezuju se za festival u Edinburgu 1973. godine. Performans sa dvadeset noževa bio je prvi u nizu deset akcija nazvanih „Ritmovi“ i Marina je tada sebi prvi put nanela lakše telesne povrede. Noževe je koristila tako što ih je brzo zabadala između prstiju, a kad god bi pri brzini zasekla prst uzimala bi drugi nož. Njena ideja bila je da ritam udarača tako uskladi da uvek unapred zna kada će nož dodirnuti njenu kožu.

U akciji „ritam 5”, izvedenoj na Aprilskim susretima 1973. godine, izložila se novim opasnostima. Zapalila je vatru oko zvezde petokrake i, nakon spaljivanja pramenova kose i noktiju, legla u njen centar. Umalo se nije ugušila, publici trebalo dosta vremena da shvati kako Marina ne glumi trans, već je zaista ostala bez svesti.

U Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu 1974. godine ona je pred publikom uzimala tablete za lečenje akutne šizofrenije, želeći da dovede svoje telo u nepredvidljiva psiho-fizička stanja (grčenje mišića, gubljenje orijentacije). Nakon toga, slično dejstvo je želela da oseti pod dejstvom fizičkih sila.

U performansu „Ritam 4”, održanom u galeriji Dijagram u Milanu iste godine, Marina je svoju akciju ovako opisala:

    „U praznom osvetljenom prostoru postavljen je snažan ventilator koji kroz široki otvor izduvava veliku količinu vazduha. Postepeno se približavajući pokušavam da udahnem sav vazduh... Video kamera prati čitav proces i preko dva ekrana u galeriji publika može da vidi samo krupni plan moga lica i promene na njemu pod uticajem snažnih naleta vazduha. Ventilator je van kadra, te posmatrači ne znaju šta izaziva te deformacije i grimase.”

U poslednjoj akciji iz ove serije, Marina Abramović je odlučila da se suoči sa smrću. Na poziv Studija Mora u Napulju, ona izvodi „Ritam o“ 1975. godine koji je mogao da se ostvari samo uz saradnju sa publikom. Pre početka performansa, Marina je ostavila uputstvo posetiocima: „Na stolu se nalaze predmeti (žileti, noževi, pištolj) koje možete upotrebiti na meni, ja sam objekt. Akcija će trajati 6 časova. Svu odgovornost za vaše ponašanje preuzimam na sebe.” Sve je te večeri počelo pitomo. Neko ju je okrenuo u krug. Neko ju je dodirnuo na dosta prisan način. Ali trećeg sata stvari su počele da se menjaju. Publika je počela da se transformiše i na kraju je izbila tuča između onih koji su je štitili i onih koji su je povređivali.

U periodu između 1976. i 1988. godine ona će sa nemačkim performans umetnikom Ulajom (Uve Lajsiepen), kojeg je upoznala i koji je bio rođen istog datuma kao i ona, putovati po svetu. Prvih pet godina stanovali su u automobilu a performanse, koji su im bili jedini izvor prihoda, radili su spontano. Od 1980. godine pa sve do 1983. boravili su u pustinjama Australije, u Sahari i pustinji Gobi. Kraj putovanja, ali i njihove ljubavi bio je Kineski zid. Za oboje bilo je to mesto apsolutne esencije, novi spiritualni svet. U performansu „Hod po velikom zidu“ 1988. oni su pešice krenuli sa različitih krajeva te građevine i za tri meseca prešli 2000 km, kako bi se tačno određenog datuma, prema dogovoru, sastali u jednoj tački zida. Taj susret je bio rastanak ovog umetničkog dueta. Marina Abramović je ponovo radila sama.
Performans The Artist is Present Marine Abramović u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku 2010.

Od 14. marta do 30. maja 2010. godine, Marina Abramović je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku imala retrospektivnu izložbu svog rada, koja je obuhvatala i performans The Artist is Present, na kojem je 763 časa i 30 minuta sedela u tišini, nepomično, dok su posetioci jedan po jedan sedeli nasuprot nje bez da je dodiruju ili razgovaraju sa njom. Za vreme trajanja performansa na stolici naspram Marine Abramović je sedelo 1.545 posetilaca, među kojima su bili Lu Rid, Džejms Franko, Bjork, Lejdi Gaga, Šeron Stoun i dr. 750.000 posetilaca je prošlo kroz atrijum muzeja za vreme trajanja izložbe. Bila je to najveća izložba performans umetnosti u istoriji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Ona je glavni protagonista u dokumentarnom filmu Metjua Ejkersa Marina Abramović: The Artist is Present, koji je baziran na njenom životu i istoimenoj izložbi i performansu iz 2010. godine. Film je prikazan u SAD na televizijskom kanalu HBO, a 2012. osvojio je nagradu Pibodi (engl. Peabody Award), kao najbolje televizijsko ostvarenje u kategoriji dokumentarnog programa. 2010. godine, pojavljuje se u nemačkom dokumentarnom filmu - The Future of Art, u kome je takođe predstavljen njen performans The Art is Present. U januaru 2011. godine Marina Abramović je bila na naslovnoj strani srpskog izdanja časopisa ELLE. Saradnja sa pevačicom Lejdi Gagom i njen treći album ARTPOP iz 2013. godine, doprineli su promovisanju rada Marine Abramović i performansa uopšte.
Marina Abramović, 512 Hours, Serpentine Gallery, London 2014.

Osnivač je Marina Abramović Institute (MAI), non-profit fondacije za performans umetnost u Hadsonu, Njujork.


Najvažnije nagrade i priznanja

    „Zlatni lav“ na Bijenalu u Veneciji 1997. godine gde je učestvovala čak pet puta
    „Besi“ za rad „Kuća s pogledom na Okean“ 2003. godine
    Nagrada Udruženja američkih kritičara 2004. godine
    Nagrade grada Njujorka za igru i performans 2003.
    njena dela su uključena u mnoge svetske javne kolekcije.
    Bila je profesor na visokim školama u Berlinu, Hamburgu, Braunšvajgu, gostujući profesor na Akademiji u Parizu.
    Trinaestojuslka nagrada Crne Gore 2012. godine
    Austrijski orden za nauku i umetnost 2012.
    Izabrana je 2013. godine za člana Američke nacionalne akademije umetnosti.
    Najuticajnija ličnost iz sveta umetnosti 2016. godine, dodelio portal Artnet


______________________________________


Šta mislite? Da li ste bili na nekom performansu, ili možda planirate da vidite ovaj trenutno aktuelan u Beogradu?

2
Put oko Sveta / Odg: Work and travel
« poslato: Oktobar 02, 2019, 15:22:49 »
Ako je to nešto što te privlači i imaš volju za takvim načinom života, samo napred.
Ja nešto nikad nisam bio u tom fazonu. I kod nas ima takvih poslova, a nekako više volim da imam mesto koje mogu nazvati domom :)

3
Razno / Odg: S*V*A*Š*T*A*R*A
« poslato: Oktobar 02, 2019, 15:21:24 »
Tanjica nam je vazda vickasta :D

4
Ljubav i sex / Odg: Najbizarniji seksualni rekordi
« poslato: Avgust 09, 2019, 11:08:08 »
Ja 15 sati ne mogu ni da spavam u cugu, a kamoli nešto drugo da radim :D :p

5
Ljubav i sex / Odg: Sex pitalice - odgovori pa pitaj
« poslato: Avgust 09, 2019, 11:05:26 »
Da, valjda svi to praktikuju nekad :P
Da li ste glasni tokom seksa?

6
Balada o ribaru i mačku

Tamo gdje talas grebene liže
stara se kula kraj mora diže,
kroz prozor blista svjetlosti zrak.
Tajanstven fenjer u mrkoj tami
koga li zove, koga li mami,
kome li daje na moru znak?
Ako u kulu zaviriš kradom,
tamo ćeš naći čiču sa bradom,
gleda kroz prozor u crnu noć.
Zašto je tužan samotni deka?
Kom li se nada, koga li čeka,
ko li to ima s pučine doć?
Nikoga nema da mu se vrati,
a starac čeka, prolaze sati,
niže se lanac dug;
nada se mačku, slavnome lovcu,
ribaru smjelom i moreplovcu,
bješe mu vjeran drug.
I
Starac i mačak, o pusta tugo,
u tvrdoj kuli živjeli dugo,
kretali u lov u noći svježe,
u zaliv tihi spuštali mreže,
brodili morem do zore sjajne,
saznali mnoge njegove tajne.
Znali su zašto more se ljuti,
znali šta misli i kada ćuti,
čitali njegov muk,
znali su uzrok njegova gnijeva
kad strašnu pjesmu osvete pjeva
uz teške bure huk.
Dok vrijeme zimi pospano teče
i staroj kuli prilazi veče
noseći sivi veo,
kraj male peći, vrele i budne,
starac je priče pričao čudne,
a naš je mačak preo.
Prič’o je starac potmulim basom
o dobroj ribi sa ljudskim glasom.
Na kome moru, poznato nije,
uz otok neki zaliv se krije,
od strašnih bura spas;
u njemu živi ribica lijepa,
ribica mudra, zlaćanog repa,
u nje je ljudski glas.
Kad obnoć bura na moru duva
i moćan talas u lađu gruva,
grmi u mraku slijepom,
ribica dobra mornare zove
u tihi zaliv nek žurno plove,
svijetli im zlatnim repom.
Kad bi u zaliv bacila sreća
ribara - čiču pognutih pleća,
starost ga brzo mine,
ribica dođe, ne treba zvati,
odmah mu snagu i mladost vrati,
dok samo repom sine...
O dobroj ribi što čuda tvori
slušao mačak, oko mu gori.
Protiče veče i vatra plamti,
a mačak priču starčevu pamti.
II
Godine gore ko tiha svijeća,
ribaru starom svijaju pleća,
snaga se topi, oko se muti,
vremena teška starina sluti.
Mreža mu teška, veslo još teže
vjetar ga svaki hladnoćom reže,
s prijetnjom se more giba,
uzalud zovu daljine drage,
starini tužnom nestalo snage,
sve mu je manje riba.
Zaplaka starac za noćnih sati:
Mladosti moja, vrati se, vrati!
Plakao ribar, a mačak sluša,
žao mu starca, boli ga duša,
tešku mu tugu blaži:
Mačak će poći - tako je reko –
ribici dobroj, tamo daleko,
da tvoju mladost traži".
Poskoči mačak čilo i vedro,
na maloj barci podiže jedro
i skide šešir svoj:
Naći ću gdje se ribica krije,
donijeti mladost što mogu prije,
čekaj me, starče moj!"
Putuje barka k’o labud bijeli,
na pramcu mačak, kapetan smjeli,
pažljivo stražu straži.
Mačak se morem neznanim skita,
neznanoj zemlji u susret hita,
ribicu dobru traži.
Obišla barka, sijekući vale,
čudesne zemlje, otoke male,
šareni cvjetni raj,
stigla do šuma gdje udav spava,
tamo gdje čuješ tigra i lava,
velikih zvijeri kraj.
Kapetan mačak na barci lakoj,
za ribu pita u zemlji svakoj,
vječno ga nada krijepi.
Gdje god bi stigo, neko bi reko:
Ribica dobra živi daleko,
naprijed, mornaru lijepi!"
I najzad mačak, pobjednik mora,
stiže do zemlje ledenih gora,
u kraj surove klime.
Tamo ga srete s besjedom krasnom
čudan gospodin u fraku masnom,
pingvin, ministar zime.
Na kraju pingvin takođe reko:
Ribica dobra živi daleko,
još ima mnogo preć'.
Neka ti barka još brže leti
i kad je nađeš, mene se sjeti,
pa mi donesi peć".
U zoru mačak zaplovi dalje,
pingvinu pozdrav sa barke šalje,
veselo kapa maše.
Napetog jedra barčica juri
u susret kiši, oluji, buri,
pramcem kapljice praše.
Nebo se mrači u ruhu mrkom,
oluja silna dolazi trkom.
Dok vjetar vodom brazda i rije,
nad mladom barkom galeb se vije,
poznaje burne dane,
vidi da mačak u propast leti,
pa oštro viče:
Potop ti prijeti,
vrati se, kapetane!"
Ne sluša mačak, već kliče žarko:
Povratka nema, naprijed, barko,
raširi jedro-krilo!
Nek’ vječna mladost pobjedu slavi
borim se za nju ko junak pravi,
takvih je uvijek bilo!"
Dok burno more okolo ječi,
kapetan čuje starčeve riječi,
tužaljku druga draga,
prati ga šapat iz noćnih sati:
Mladosti draga, vrati se, vrati,
davno me izda snaga"
Sjeti se mačak starine drage,
pa juri naprijed sa više snage,
vjetar ga pjenom pljuska.
U ljutoj buri lađica-čigra
na grivi vala pomamno igra,
lagana lomna ljuska.
Oblaci jezde, strahota sama,
barčicu malu zahvati tama,
za gromom ori grom.
U gustu mraku bez ijednog zračka
odnese bura barku i mačka
u divljem trku svom...
Na nebu zora javlja se siva,
po moru kapa mačkova pliva.
Pusto je na sve strane...
Tužno se jutro nad vodom rađa...
Kud li je tvoja otišla lađa,
junački kapetane?!
III
U kuli staroj fenjer gori,
plamen se žuti sa tamom bori,
na more baca zračak.
Uz prozor ćuti starina sijeda,
tužnoga oka pučinu gleda
da li se vraća mačak.
Večeri jedne, u suton meki,
do kule čamac doplovi neki,
u njemu dječak viti;
srdačno ruku starina pruži:
Ribaru dobri, više ne tuži,
ja ću ti mladost biti!
Šalje me tebi, s porukom lijepom,
ribica dobra sa zlatnim repom
da unuk budem tvoj,
i da ti mladost zamijenim,
na teškoj barci u lovu smijenim,
da s morem vodim boj".
Čudi se starac dugačke brade:
Otkuda riba za mene znade?"
Ribica dobra na moru južnom,
našla je kapu s porukom tužnom
i na njoj krvi tračak:
"Junački ginem u buri, znajte,
starini mome zamjenu dajte!
Pozdrav!
Kapetan mačak"
Odtoga dana, za mačkom drugom,
plakao starac dugo i dugo...
Pa ipak, nada trajno se gaji:
iz kule stare svjetiljka sjaji,
dok tama svuda vlada.
A tik uz okno ribar se svio,
ugasla oka, obnevidio...
Vječno mačku se nada...

Branko Ćopić

7
Moda / Odg: Šta ste poslednje kupili?
« poslato: Jul 15, 2019, 14:54:57 »
Jel se telefon računa? :D
Od odeće, jaknu neki dan, na sniženju :P

8
Ljubimci, Priroda, Saveti... / Odg: Omiljena rasa pasa
« poslato: Jul 15, 2019, 14:49:40 »
Bigl :)

9
Razno / Odg: Kada ste sinoc legli da spavate ?
« poslato: Jul 15, 2019, 14:48:28 »
Skoro pa da sam iz grada otišao na posao :D
Ali eto, recimo da sam legao oko 6 :D

10
Vicoteka / Odg: Crni Humor
« poslato: Jul 15, 2019, 14:41:23 »
Купује човек кравату, а ташта му помаже при избору.
- Мама, како вам изгледа ова сива?
- Не стоји ти лепо та боја.
- А да узмем ову црвену?
- Ниси ти више толико млад.
Човеку досадило, па извуче пиштољ, уби ташту и рече продавцу:
- Црну кравату, молим!

11
Vicoteka / Odg: Crni Humor
« poslato: Jul 15, 2019, 14:40:27 »
Dve zatvorenice u istoj ćeliji. Iznad kreveta jedne od njih stoji fotografija muškarca u crnom okviru. Ona druga pita:
- Ko ti je to?
- Suprug.
- Umro?
- A zašto bih ja inače bila ovde?

12
Vicoteka / Odg: Crni Humor
« poslato: Jul 15, 2019, 14:39:50 »
Sreo policajac debila kako place, pa ga pita:
• Sto places?
• Ma nemam nikoga.
• Pa gde ti je tata?
• Zgazio ga bager.
• A gde ti je mama?
• Zgazio je bager.
• A kuca, gde je ona?
• Zgazio je bager.
• Pa sta ti onda imas?
• Pa bager!

13
Vicoteka / Odg: Crni Humor
« poslato: Jul 15, 2019, 14:39:39 »
Milojko imao dobru ženu, da ne kažem.....napumpanu na pravim mestima. Uglavnom ga je zanimalo hladno pivo i popunjavanje tiketa za kladionice, na seks je odavno zaboravio. Njegova žena Stanojka, volela je da oblači erotski veš, pogotovo tanga gaće. Milojko bi samo pogledao njenu guzicu i često ,,pretio" kako će da joj izgrize kantu. Sve bi ostajalo samo na rečima, nije imao nikakve želje za tim. Kad jedne večeri primeti ugrize na guzici svoje žene, zaprepasti se....
- Stanojka ko ti izujeda guzicu, aman ženo, ti me varaš
-Iju crni Milojko, pa ti mi izujeda guzicu, pa svako veče pretiš kako ćeš mi izujedati kantu
-Nešto se ne sećam, sumnjiva si
-Kako se ne sećaš, kad bi manje dudlao hladnog rogonju, a malo više vruću sisu...ti bi se setio......a pretiš svako veče
-Stanojka, pas koji laje ne ujeda......a znaš i da nemam zub u glavi

14
Vicoteka / Odg: Crni Humor
« poslato: Jul 15, 2019, 14:39:30 »
-E moj Radojko, teško mi je. Žena me ostavi i pobeže sa Radisavom za Beč, uvek je volela pare i skupe automobile
-Kume ne brini, zaboravićeš je brzo
-Kako da zaboravim takvu ženu, bila je vatrena u seksu, nedostajaće mi
-Znam kume kako ti je, ja se isto tako osećam...stvarno je bila dobra, uvek je davala popust

15
Vicoteka / Odg: Crni Humor
« poslato: Jul 15, 2019, 14:39:19 »
Pita unuk baku koja pije čaj:
- Bako, je l’ ima limun kljun?
- Šta reče to, sinko? - začudi se baka.
- Pitam te bako, je l’ ima limun kljun?
- Pa nema, sinko, naravno da nema!
- Eh, bako, bako, opet si iscijedila kanarinca!

Stranice: [1] 2 3 ... 17