Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Teme - Jow4n@

Stranice: [1] 2
1
Razno / Volonterizam
« poslato: Jul 19, 2013, 01:57:38 »
Da li volontirate negde? Ako ne- zasto? Ako da- zasto?  :)

2
Čestitke, pozdravi, rođendani, slave... / Srecan rodjus Dzejn!
« poslato: Avgust 18, 2011, 17:12:07 »
Sve najlepse! :) Da ti danasnji dan bude predivan, a svaki sledeci jos lepsi narednih 100 godina! :)

3
Poznate ličnosti / Zaječarci sabotirali JK
« poslato: Maj 13, 2011, 19:31:49 »
Zaječarci sabotirali JK

Pedeset srednjškolaca „naoružanih“ gitarama se na Karleušinom koncertu iz petnih žila trudilo da se čuje i njihov glas. Doneli transparent “Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici”



DOK je Jelena Karleuša u utorak uveče povodom dana grada pevala na centralnom trgu u Zaječaru, pedesetak srednjoškolaca “naoružanih” gitarama i transparentima iz petnih žila trudilo se da se, pored estradne zvezde, čuje i njihov glas. Kada je Karleuša, u svom stilu, glamurozno zakoračila na binu pred nekoliko hiljada fanova, sa drugog kraja začulo se “režanje” gitara, praćeno skandiranjem srednjoškolaca “lomača, lomača”. Međutim, Karleuša nije obraćala pažnju na njih, već je iz sve snage pevala svoje pesme. Ali, što je ona duže pevala, revolt srednjoškolaca je bio sve izraženiji i glasniji

- Vratite nam Zaječar! Ovo je grad rokenrola. Nećemo šund i kič - čulo se kad god bi Karleuša pravila pauzu između dve pesme, dok je pažnju privukao i transparent na kome je pisalo “Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici”.



Ali, fanovi poznate estradne zvezde bili su, s druge strane, oduševljeni njenim nastupom. Jedino su, pojedinci, proklinjali kišu koja im je, donekle pokvarila provod. Bilo je i onih koji su, zbog sivog neba nad Zaječarom, bili zabrinuti za svoju ljubimicu. Ili, kako se najplastičnije izrazila jedna postarija gospođa:

- Jao, pa Jeca može da nam se smrzne u ovom velelepnom kupaćem kostimu.

                                                                                                                               Izvor:http://www.novosti.rs


Ovo im je  "pevacica" odgovorila...

&feature=shareSadrzaj

Moj komentar: Svaka cast ljudi! Long live rock n roll!  Ova krava, koja sebe naziva divom,  samo je ljubomorna sto pevate bolje od nje!  :D  Pokazala je ovim kako treba da izgleda uzor danasnjim devojkama,kukala nam majka svima ako ovakve postanemo. LOMACA!

4
Književnost / Sesilija Ahern
« poslato: April 26, 2011, 01:00:34 »


Pre nego što se u potpunosti posvetila pisanju, Sesilija Ahern (1981) završila je studije žurnalistike u Dablinu.

Svoj prvi roman, P.S. I Love You, napisala je u dvadeset i prvoj godini, postigavši neverovatan uspeh - u rodnoj Irskoj roman je 2004. godine proglašen najprodavanijim debitantskim romanom, dok se u zemljama širom Evrope više nedelja zadržavao na listama najprodavanijih knjiga. Iste godine pojavio se roman Na kraju duge, objavljen u izdanju Lagune, koji je takođe postao međunarodni bestseler. Njen treći roman, If You Could See Me Now, objavljen je 2005. godine, a 2007. godine i njen četvrti roman A Place Called Here. Ovi romani doneli su joj nekoliko nominacija za prestižne književne nagrade (British Book Awards, IMPAC), kao i nagrade Irish Post Award for Literature i Corine Award (2005. godine za roman Na kraju duge).

Pored romana, Sesilija Ahern piše i kratke priče koje je objavila u brojnim antologijama savremene proze.

www.ceceliaahern.ie


Moj komentar:

"Ps. Volim te"  nisam procitala,mada je prica u filmu sjajna,ali verujem da je knjiga jos bolja,obicno je tako. Nasla sam je pa nameravam da je procitam uskoro.Inace, njena knjiga "Na kraju duge" me je odusevila,stvarno je zanimljiva. :)

5
Književnost / Trejsi Ševalije
« poslato: April 26, 2011, 00:47:41 »



Biografija
Pažnju književne javnosti Trejsi Ševalije je privukla romanom Devojka sa bisernom minđušom,  svojevrsnim pokušajem da se da odgovor na pitanje ko je devojka sa istoimene slike holandskog majstora Johanesa Vermera iz XVII veka.O samoj priči koju je izgradila oko misteriozne devojke sa slike, Ševalije kaže: „Rano sam odlučila da to bude jednostavna priča, jednostavno ispričana. Rečima sam pokušala da dočaram Vermerov rad. To može zvučati pretenciozno, ali namera mi nije bila da predstavljam sliku rečima, želela sam samo da pišem na način kojim je Vermer slikao – jednostavnim linijama, jednostavnom kompozicijom.“
 
Devojka sa bisernom minđušom nije prvo istraživanje prošlosti u koje se Ševalije upustila. U svom prvom romanu, Devičanski plavo, ona koristi događaje u Francuskoj XVI veka kao podlogu za priču o traganju za detaljima iz porodične istorije glavne junakinje romana.

Romanom Pali anđeli iz 2001. Ševalije nastavlja priče o ženama iz prošlosti. Po sopstvenom priznanju, rad na ovom delu za nju je predstavljao veliku teškoću, što ju je zamalo navelo da odustane. Onda je do nje dospeo roman Barbare Kingsolver Biblija otrovne masline. Pošto ga je pročitala, pronašavši u njemu pokretačku snagu Ševalije se vratila pisanju Palih anđela. „Ona je uradila tako dobar posao korišćenjem različitih pripovedačkih glasova, i shvatila sam gde grešim sa Palim anđelima“, izjavila je kasnije Trejsi Ševalije u intervjuu za magazin Bookpage.

Promenivši pristup, Ševalije je počela ponovno pisanje romana o dve londonske porodice s početka dvadesetog veka, ovaj put sa deset različitih naratora. Rezultat je bio Pali anđeli, roman koji ju je i kod kritike i kod publike učvrstio na pozicijama zadobijenim Devojkom sa bisernom minđušom. Njena fascinacija umetnošću i istorijom se tu nije završila. Trenutno radi na svom četvrtom romanu, čija priča se zasniva na srednjovekovnoj tapiseriji Dama i jednorog iz pariskog muzeja Kluni.

Trejsi Ševalije živi živi sa mužem i detetom u Londonu. Godine 2000. dobila je nagradu Barnes and Noble Discover Great New Writers. Po njenom romanu Devojka sa bisernom minđušom snimljen je film.



Intervju NIN
 
Premostiti jaz između udaljenih epoha

Romani američke spisateljice Trejsi Ševalije - “Djevojka sa bisernom minđušom”, “Pali anđeli” i “Djevičanski plavo” već nekoliko godina i kod nas su bestseleri. Nedavno je “Laguna” objavila i njen četvrti roman “Dama i jednorog” u prevodu Nenada Dropulića, koji je bio jedna od najprodavanijih knjiga na minulom Sajmu u Beogradu.

Trejsi Ševalije je rođena 1962. u SAD, ali od 1984. živi u Londonu. Završila je studije književnosti i školu kreativnog pisanja, poslije čega je i počela da piše i objavljuje romane. Radila je u izdavaštvu. Svjetski uspjeh donio joj je roman “Djevojka sa bisernom minđušom”, u kome je opisala nastanak čuvene istoimene Verme-rove slike. Po ovom romanu snimljen je i film sa Kolinom Firtom i Skarlet Džohanson. Trejsi Ševalije trenutno piše novi roman o velikom engleskom pjesniku i slikaru Vilijamu Blejku. Za “Vijesti” je govorila iz Londona gdje živi sa mužem i sinom Jakovom.

Da li je Vaš roman “Dama i jednorog” pisan prema istinitoj priči? Je li Žan le Vist, naručilac tapiserija, zaista postojao?

- Roman “Dama i jednorog” nije baziran na istinitoj priči, ali, naravno neki detalji su vjerodostojni. Tapiserije zaista postoje, možete ih danas vidjeti u Nacionalnom muzeju srednjeg vijeka Klini u Parizu. Žan le Vist, naručilac tapiserija je takođe postojao - bio je plemić, živio je u Parizu u doba kada su te tapiserije izrađene i svoj porodični grb je stavio na tapiserije, što se može i vidjeti. On je, zapravo bio opsjednut grbovima, oni se mogu vidjeti na puno mjesta u njegovom dvorcu pored Liona. Vjeruje se da su tapiserije izrađene za njega, ali to nije u potpunosti i potvrđeno. Njegova supruga Ženevjev de Nanter takođe je postojala, kao i njihove tri kćeri Klod, Žana i Ženevjev. Oni su, upravo kao što stoji u romanu, živjeli u Ulici Di Fur, pored crkve Sen Žermen de Pre. I pored toga, malo se zna o njima.

Kakve vrste istraživanja ste obavili prije nego što ste otpočeli da pišete “Damu i jednoroga”? Sa kakvim ste se teškoćama suočavali, jer, pretpostavljam, nije bilo lako zamisliti svijet tog starog zanata, koji je danas gotovo zaboravljen?

- Dosta sam čitala o srednjovjekovnim tapiserijama, o načinu njihove izrade, kao i o srednjovjekovnom društvu uopšte, o srednjovjekovlju u Parizu i Briselu. Razgledala sam dosta slika, tapiserija, ukrašenih rukopisa i mapa iz tog perioda. Bilo je zaista teško shvatiti kako je društvo funkcionisalo tada i imati osjećaja za likove, drugačije od današnjih, čak i po načinu razmišljanja. Zbog toga je bilo teško pisati ovu knjigu. Ali, bila sam takođe inspirisana samim tapiserijama. One su mi dale osjećaj da sam nadmašila taj vremenski jaz.

U čemu se sastoji tolika važnost srednjovjekovnih tapiserija, koje je njihovo simboličko značenje?

- U srednjem vijeku tapiserije su bile veoma važni indikatori blagostanja, bogatstva i društvenog statusa. One su bile veoma skupe za izradu i pokazivale su spremnost i materijalnu mogućnost plemića da za njih plati bilo koju, a najčešće i vrlo visoku, cijenu. U isto vrijeme tapiserije su predstavljale jednu vrstu putujućeg statusnog simbola. Pojedini plemići bi tapiserije smotavali u rolne i nosili ih sa sobom na putovanja; pronalazili bi mjesto za njih da bi ih okačili. I pored svoje ljepote, tapiserije su imale i upotrebnu vrijednost - zagrijavale su zidove i ublažavale su odjeke u kamenim prostorijama.

Serija tapiserija “Dame i jednoroga” fascinirala je pisce poput Žorž Sand ili Prospera Merimea. Kako vi to objašnjavate? A, iz kojih razloga su za vas tapiserije bile inspirativne?

- Smatram da su mnogi ljudi opčinjeni tapiserijama, jer one uspješno odražavaju drugi svijet, jasno odvojen od nas. Jer, kada dođete u Pariz da ih vidite, šetajući kroz sobe, osjećate se kao da ste odsječeni od ostatka svijeta, zagnjureni u tišinu, u zamišljeni ženski svijet. Nalazim da žene sa tapiserija fasciniraju, da odaju neki čudan utisak, kao da žele kazati zašto su bile naslikane i šta su mislile.

Svaka Vaša nova knjiga je bestseler u Srbiji i Crnoj Gori. Pronašli ste tajnu za stvaranje dobre knjige?

- Za mene je najvažnija stvar zapamtiti da ono što pišem nije pisanje zbog sebe, već zbog drugih, radi njihove zabave i prosvjećivanja. Obje ove stvari su jednako važne, kako zabava, tako i prosvjećivanje, ali nije dobro pisati samo zbog jedne od njih.

Vujica Ognjenović, Vijesti



Film “Devojka sa bisernom minđušom” je prepoznao suštinu istoimenog romana

Spisateljica bestselera Trejsi Ševalije poznata nam je po romanima “Devojka sa bisernom minđušom”, “Pali anđeli” i “Devičanski plavo” koje je kod nas objavila “Laguna”. Pored ova tri romana koji su nastajali u periodu 1997 - 2001, Trejsi Ševalije je prošle godine objavila i svoj četvrti roman “Dama i jednorog”, trenutno bestseler u mnogom zemljama.

Trejsi Ševalije je rođena 1962. u SAD, ali od 1984. živi u Londonu. Završila je studije književnosti, a pre nego što će postati profesionalni pisac radila je u jednoj izdavačkoj kući. U međuvremenu je pohađala i školu kreativnog pisanja, posle čega je i počela da piše i objavljuje romane.

U romanu “Devojka sa bisernom minđušom”, čuvena slika holandskog umetnika Jan van Delft Vermera (1632-1675), dobila je svoje prozno uobličenje. Naime, Trejsi Ševalije je oživela istoriju nastanka jedne od najlepših Vermerovih slika - koju mnogi s pravom nazivaju holandska Mona Liza. U umetničkoj viziji Trejsi Ševalije, ta devojka sa slike zove se Grit, sluškinja je i poslužila je Vermeru kao model za istoimenu sliku.

Jedan od aktuelnih povoda za razgovor sa ovom spisateljicom bio je upravo ovaj roman po kome je snimljen i film “Devojka sa bisernom minđušom”, a naša publika mogla ga je premijerno videti na FEST-u. Film je režirao Peter Veber a ulogu slavnog slikara Vermera tumači Kolin Firt, a Grit igra mlada glumica Skarlet Džohanson.

Da li je radnja romana “Devojka sa bisernom minđušom” zasnovana na istinitoj priči? Je li Grit zaista postojala?

- Ja sam izmislila tu priču i pretočila je u roman. Slika “Devojka sa bisernom minđušom” zaista postoji, ali mi danas ne znamo ko je ta devojka koja je pozirala Vermeru.

Zašto ste izabrali da Grit, model koja je pozirala za “Devojku sa bisernom minđušom”, bude sirota mlada sluškinja?

- Smatrala sam da je nama, a i slikaru, izgled devojke odao veoma intiman utisak, i činilo mi se da je ona poznavala slikara veoma dobro. Nikada nisam ni pomislila da mu je to mogla biti kći, jer se na slici primećuje izvesni erotizam, a on svakako ne bi mogao biti u vezi sa njegovom kćerkom. Tako sam došla do prihvatljivijeg zaključka da je ta devojka mogla biti sluškinja. Ako izdvojimo minđuše koje devojka ima na slici, zapazićemo da je njena garderoba veoma skromna, a to je još jedan razlog koji me naveo na pomisao da je ta devojka bila njegova sluškinja.

Zašto su vam Vermerov život i rad bili toliko provokativni?

- Smatrala sam da se vrlo malo zna o Vermeru i njegovom slikarstvu i ja sam se na neki način osetila dužnom a i primoranom da odgovorim na tu misteriju koju Vermerovo slikarstvo nosi sa sobom.

Da li ste zadovoljni filmom, da li je on uhvatio duh vaše knjige?

- Film “Devojka sa bisernom minđušom” mi se veoma dopada. Mislim da je uhvatio najvažniju suštinu romana. Knjiga i film su poput sestara, različite, a tako iste; ili su kao crveno i belo vino, različita, ali su vina.

Pa, koje su to, prema vašem mišljenju, najuočljivije razlike između vašeg romana “Devojka sa bisernom minđušom” i istoimenog filma?

- U filmskom scenariju bilo je potrebno izostaviti puno sporednih radnji naznačenih u knjizi i umesto njima pokloniti više pažnje centralnoj niti priče. Tako je filmom ostvareno da se brojne epizode i ranija dešavanja jednostavnije i bolje upletu u glavnu priču, dakle, to je bio daleko lakši i prihvatljiviji način nego da su se o tim epizodama snimale posebne, odvojene scene. Razlika postoji i u tome što u knjizi pripoveda devojka, sa svoje tačke gledišta, svojim rečima i shvatanjima, dok je film napravljen mnogo objektivnije.

U sva vaša četiri romana pišete o sudbinama žena u prošlosti i o umetnosti, naročito slikarstvu. Da li su to vaše opsesivne teme?

- Nisam namerno odabirala samo te teme, ali one su, čini mi se, dolazile jedna za drugom neprestano, same po sebi. Ja inače volim da pišem o prošlosti i nalazim da je prošlost zanimljivija od savremenog života. Sklona sam da pišem o ženama, i to je lakše. Takođe me inspirišu vizuelne stvari - često umetnost. I kada te tri stvari spojite, videćete da su knjige koje ja pišem upravo takvog sadržaja.

“Pali anđeli” je roman o smrti u viktorijanskoj Engleskoj, s početka 20. veka. Da li vam je smrt bila inspirativnija od života? Može li nas smrt takođe i podučiti istinama?

- Uvek sam bila veoma svesna smrti, možda i zbog toga što mi je majka umrla kada sam bila devojčica. Čini mi se da me dok pišem o tome vode neke vrlo prisne unutrašnje emocije vezane za to. Mislim da nam takve okolnosti mogu dati neku pouku, mogu nam dati neki putokaz kako da se upravljamo, kako da živimo svoj život.

Vaš prvi roman “Devičanski plavo” nedavno je preveden na srpski jezik. Šta vas je naročito inspirisalo da napišete taj roman? Da li je to deo vaše porodične priče?

- Roman “Devičanski plavo” nije direktna autobiografska priča, ali tačno je da je porodica Ševalije pripadala francuskim protestantima sa juga Francuske, koji su se potom nastanili u Švajcarskoj. Počela sam da se interesujem među emigrantskim krugovima o porodicama koje su se selile sa tog područja: gde su potom odlazile, kakvi su bili rezultati njihovog boravka u mestima gde su se nastanile. Tako da sam radnju knjige “Devičansko plavo” smestila u mesto odakle porodica Ševalije počinje i potom izmislila priču.

Živeli ste u SAD, sada ste u Velikoj Britaniji. U vašim knjigama uglavnom pišete samo o evropskim temama. Zašto? Da li je to slučajno ili namerno?

- Živim u Evropi već 20 godina - i to je period mog zrelog doba. Nalazim da je evropska istorija interesantnija od američke istorije. Osim toga, navikla sam da ovde u Engleskoj budem došljak, što mi možda kao piscu i pomaže. U SAD to nisam i nije mi toliko lagodno da pišem o ondašnjim temama.

Da li vas je iznenadio veliki uspeh vaših romana u Srbiji i Crnoj Gori?

- Mogu vam reći da sam veoma iznenađena i da mi to godi!

Šta trenutno pišete?

- Radim na svom sledećem romanu. Biće to knjiga o velikom pesniku i slikaru Vilijamu Blejku.

Vujica Ognjenović, NIN

6
Linkoteka / Spakujte se za odmor
« poslato: April 26, 2011, 00:00:18 »
Napomna: Nakon 10 minuta igranja zivci ce vam biti pokidani. :D

http://www.gamesgames.com/game/Pack-For-Holidays.html

7
Čestitke, pozdravi, rođendani, slave... / Hrisrtos Vaskrese!
« poslato: April 24, 2011, 12:49:46 »
Srecan Uskrs svima onima koji slave! Hristos Vaskrese! :)

8
Lepota i Zdravlje / Vitamini
« poslato: April 23, 2011, 17:56:01 »
Vitamin B2 - Riboflavin


http://img132.imageshack.us/img132/3729/rawmeat1.jpg


Vitamin B2, takođe poznat i kao riboflavin ili vitamin G, član je porodice vitamina B-komleksa. Male količine ovog vitamina rastvorljivog u vodi nalaze se u gotovo svim namirnicama biljnog i životinskog porekla. Vitamin B2 odgovoran je za nekoliko važnih funkcija u organizmu, između ostalog učestvuje i u procesu metabolizma ugljenih hidrata, proteina i masti.

Telu je potreban riboflavin radi održavanja sluzave membrane koje se nalaze širom probavnog trakta. Riboflavin je takođe potreban za pravilno formiranje crvenih krvnih zrnaca. On pomaže telu u proizvodnji antitela. I on je važan deo procesa koji su neohodni za ćelisko disanje i rast. Ovaj vitamin koristi koži, kosi, vezivnom tkivu...

Kao deo familije B-kompleksa, vitamin B2 je neophodan za prizvodnju niacina (vitamina B3) i pomaže telu u apsorpciji vitamina B6. Tokom perioda konstantnog razvoja, kao što je pubertet, vitamin B2 pomože u osiguravanju pravilnog razvoja.

Izvori vitamina B2

Ljudi koji jedu nutricionistički izbalansiranu hranu uglavnom svom telu obezbeđuju neophodne količine vitamina B2 zato što je on u malim količinama prisutan skoro u svim namirnicama.

Mleko, jaja i mlečni proizvodi kao što su jogurt i sir su odlični izvori vitamina B2, kao što si i lisnato zeleno povrće, avokado, brokoli i špargla. Takođe namirnice bogate ovim vitaminom su i cela zrna žitarica, orašasto voće, mahunarke, gljive, životinski organi (jetra, bubrezi i srce) i riba.

Zapamtite kako vitamin B2 spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi nema opasnosti od prekomernog unošenja. Višak koji telo ne iskoristi eliminiše se urinom. Kada je previše prisutan, urin će dobiti tamniju nijansu žute nego obično. Imajte na umu da toplota i svetlost uništavaju riboflavin.

Preporučeni dnevni unos vitamina B2 je sledeći: odrasli muškarci 1,3 mg, odrasle žene 1,1 mg dnevno. Kod trudnica preporučuje se dnevni unos od 1,4 mg, a kod žena koje doje potreban je uneti veću količinu od 1,6 mg dnevno.

Simptomi nedostatka vitamina B2

I ako dobra ishrana obezbeđuje dovoljan unos ovog važnog vitamina, postoje određene okolnosti koja mogu izazvati nedostatak vitamina B2. Prekomerno konzumiranje alkohola, duvana, kofeina, i rafinisanog šećera mogu smanjiti nivo vitamina B2. Stres i prekomerna fizička aktivnost može iscrpeti zalihe ovog vitamina.

Možemo indikovati nekoliko simptoma koji se mogu dovesti u vezu sa nedostatkom vitamina B2. Među njima su opšti osećaj slabosti, oteklo ili bol u grlu ili jeziku, pukotine na ivicama usana, razdražljiva koža i druge promene na koži i anemija. Oči mogu biti osetljive na svetlost ili suze previše. Problemi sa probavom i nesanicom su takođe poznati usled nedostatka ovog vitamina.


Vitamin B3 (Niacin)

http://img407.imageshack.us/img407/2750/wheat1280x768.jpg


Još jedan važan član porodice B-kompleksa je i vitamin B3. On olakšava procese koji su uključeni u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Osim toga, više od 50 enzima je u mogućnosti da funkcioniše pravilno zahvaljujući ovom vitaminu. Niacin, kako je još poznat, jedan je od stabilnijih vitamina i uspešno opstaje i pored kiseonika, toplote i kisele sredine.

Niacin ima zanimljiv efekat na arterije. Prvo, ovaj vitamin pomaže proširenju arterija, koje omogućava da krv lakše protiče. Takođe snižava nivo lošeg holesterola (LDL) i tako pomaže sprečavanju taloženja na krvne sudove. Rezultat je poboljšanje protoka krvi i smanjenje rizika od srčanog udara.

Vitamin B3 takođe igra važnu ulogu u održavanju normalnog funcionisanja nervnog sistema, digestivnog trakta i celokupnog mentalnog sistema. Zdrava koža zahteva redovan unos ovog vitamina. On je takođe potreban za proizvodnju različitih hormona uključujući i progesteron i testosteron.

Poput ostalih B vitamina i vitamin B3 se rastvara u vodi, pa se lako apsorbuje i mora se konstantno unositi. Telo ima mogućnost da prizvede male količine Niacina, ali ta količina nije dovoljna da zadovolji dnevne potrebe. Ostatak mora biti obezbeđen kroz ishranu.

Izvori vitamina B3

Niacin se nalazi više u namirnicama životinjskog porekla nego u namirnicama biljnog porekla. Dobri izvori ovog vitamina su jetra i bubrezi, svinjetina, jaja, mleko... Drugi izvori su pasulj, badem, pšenični proizvodi, zeleno povrće, šargarepa celer i drugi.

Preporučeni dnevni unos vitamina B3 je 15mg za odrasle žene, Žene koje su u drugom stanju i dojilje potrebno je da unesu nešto veću količinu. Preporućeni dnevni unos za muškarce je 15 do 19mg. Imajte na umu da neki ljudi mogu iskusiti crvene fleke na koži. Ako se to dogodi smanjite unos i dopustite telu da iskoristi Niacin.

Simptomi nedostatka vitamina B3

Čak i veoma mali nedostatak vitamina B3 će izazvati određene simptome. Oni mogu biti:  opšti osećaj umora, mučnine ili povraćanje, gubitak apetita, čirevi u ustima, glavobolja, anemija, problemi sa digestivnim traktom, sa spavanjem ili odmorom.

Kod težih nedostataka može se razviti bolest zvana Pelagra. Prvi simptomi su lako uočljivi i pojaljuju se na koži koja je izložena sunčevoj svetlosti. Ovo je ozbiljno stanje i mora se odmah lečiti. Pelagra je takođe karakteristična po simptomima koji uključuju dermatitis, razdražljivost kože, dijareja ili druge gastrointestinalne tegobe, problemi sa nervnim sistemom, kao što su depresija i drugi oblici mentalnih poremećaja. Zbog svoje preventivne sposobnosti u razvoju pelagre, ovaj vitamin se ponekad zove i vitamin PP (Pelagra prevention)


Vitamin B5 (Pantontensa kiselina)

http://img98.imageshack.us/img98/299/eggs1280x768.jpg


Vitamin B5 član je porodice vitamina B-kompleksa. Takođe je poznat i kao Pantotenska kiselina, ovaj vitamin se koristi u gotovo svim procesima koji se odvijaju u telu. Vitamin B5 se rastvara u vodi i kao takav ima ga u ogromnim količinama.

Kolika je važnost ovog vitamina za telo? Počećemo da, kao i drugi vitamini familie B-kompleksa, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina.

Osim toga, Pantotenska kiselina je stimulans nadbubrežne žlezde. Kao stimulator proizvodnje hormona nadbubrežne, naročito kortizona. Za vitamin B5 se veruje da  smanjuje umor i da povećava idržljivost. Pantotenska kiselina je takođe presudna u proizvodnji antitela. Mnogi stručnjaci slažu se sa činjencom da vitamin B5 može pomoći u odbrani od simptoma stresa, nemira, pa čak i depresije.

Vitamin B5 smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi i samim time smanjuje rizik od oboljenja srca. On može preventivno delovati na pojavu artritisa ili čak ublažiti bolove prouzrokovane ovim oboljenjem.

Proizvodnja hormona zavisi od redovnog unosa ovog vitamina, a i proizvodnja crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina zavisi od njega. Zdrava koža i kosa je moguća zahvaljujuci ovom važnom B vitaminu. U stvari, pantotenska kiselina služi za čišćenje akni. On takođe pomaže zarastanju rana. I konačno, ovaj vitamin može pomoći u usporavanju starenja.

Izvori vitamina B5

Možda je iznenađujuće, ali voće nije pouzdan izvor vitamina B5. Pantotenska kiselina može se naći u skoro svim ostalim neprocesuiranim namirnicama. Najbolji izvori ovog vitamina su jaja, kvasac, živina, meso, riba, jetra, mleko, suncokretovo seme, sojino brašno,grašak, kikiriki maslac, mahunarke, brokoli, banana, naradže, pečurke, proizvodi od celog zrna pšenice i pšenične klice, a to je da se lako razgrađuje ako je izložena toploti. Zato se mora paziti tokom pripreme hrane.

Ovaj vitamin je prisutan u mnogo različitih namirnica pa je teško da ga ljudi ne unose u dovoljnim količinama. Ne postoje striktne preporuke oko dnevnog unosa ovog vitamina. Smatra se da je količina od 4-7 mg na dan sasvim dovoljna. A i količine koje su veće od 10 mg na dan neće predstavljati problem jer je vitamin rastvorljiv u vodi pa će ga organizam eliminisati preko urina.

Simptomi nedostatka vitamina B5

U veoma malo slučajeva se sreće nedostatak vitamina B5. Simptomi mogu biti sledeći: slabost, zamor, nesanica, stomačni problemi kao što je zadržavanje vode, mučnina, povraćanje, slab imuni sistem...
Treba naglasiti da su simtomi slični i kod nedostatka nekog drugog vitamina iz porodice B-kompleksa. Kako je nedostatak vitamina B5 jako redak, u slucaju ovih simptoma treba proveriti i da slučajno nije u pitanju nedostatak nekog drugog vitamina iz porodice B-kompleksa.

Vitamin B6 - Piridoksin

http://img507.imageshack.us/img507/5747/59309265.jpg



Vitamin B6, takođe poznat i kao piridoksin ili piridoksalfosfat, ima  najbrži metabolizam od svih vitamina B-komopleksa. On je takođe vitamin rastvorljiv u vodi. Zbog svog ubrzanog metabolizma i dobre rastvorljivosti, on veoma brzo putuje kroz telo. Toliko brzo da je potrebno svega 8 sati da vitamin B6 prođe kroz ceo proces. Zbog ove činjenice je neophodno da se ovaj vitamin unosi u organizam redovno.

Kao i ostali vitamini B-grupe, piridoksin ima ulogu u procesu metabolizma masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju u energiju u oblik koji je pogodan da telo koristi. Vitamin B6 pospešuje produkciju hemoglobina omogućavajući gvožđe u većim količinama. Ovaj vitamin takođe učestvuje i proizvodnji preko 60 različitih hormona, enzima, prostaglandina i neurotransmitera. Vitamin B6 direktno učestvuje u proizvodnji regulatora raspoloženja, sna i apetita koji se naziva steroin.

Vitamin B6 preventivno deluje na stvaranje bubrežnog kamena i adekvatne količine ovog vitamina pomoći će u održavanju imunog sistema. On takođe pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola u organizmu. Ovo je veoma važno jer se smanjuje mogućnost za stvaranje masnih naslaga na zidovima arterija, a samim time se i smanjuje rizik od oboljenja srca. Zbog toga se veruje da će u kombinaciji sa vitaminom B12 i folnom kiselinom smanjiti rizik od srčanog napada. Zajedno ova kombinacija smanjuje nivo homocisteina.

Izvori vitamina B6

Izvori vitamina B6 živinsko meso, svinjetina, mleko, jaja, smeđi pirinač, banane, celo zrno pšenice, avokado, samo su neke od namirnica bogate ovim vitaminom.

Žene trebaju uneti 1,6 miligrama vitamina B6 na dan, a muškarci trebaju unositi 2 miligrama. Treba naglasiti da je Vitamin B6 ili piridoksin jedan od retkih vitamina koji može biti toksičan. Količine preko 2 grama mogu prouzrokovati oštećenja nervnih završetaka i celi nervni sistem. I ako se doza od 500mg smatra visokom ona se i dalje smatra sigurnom.

Simptomi nedostatka vitamina B6

Ljudi koji pate od nedostatka vitamina B6 imaju sledeće simptome: apatija, ćutljivost, depresija, umor, gubitak kose, nesanica, gubitak apetita, suva ili napukla koža na jeziku, usnama i anemija. Ovi nedostatci mogi prouzrokovati poremećaje nervnog sistema. Nedovoljan unos vitamina B6 je posebno problematičan kod dece i odojčadi jer su ona više osetljiva na nedostatak ovog vitamina.

Trudnice, starije osobe, adolescenti, žene koje koriste kontraceptivne pilule i osobe koje uzimaju veće količine alkohola spadaju u rizičnije grupe kod kojih je moguć nedostatak ovog vitamina. Razlog tome je što svaka grupa smanjuje mogućnost tela da apsorbuje ovaj veoma važan vitamin.

Vitamin B9 (Folna kiselina)


http://img812.imageshack.us/img812/8417/spinachhead.jpg



Vitamin B9, koji je poznatiji kao Folna kiselina, je rastvorljiv u vodi i član je porodice B vitamina. Ovaj vitamin se lako uništava tokom procesa kuvanja pa ga treba uzimati iz namirnica koje nisu termički obrađene. Takođe, kao i ostali vitamini koji su rastvorljivi u vodi, telo ga ne može skladištiti pa se mora konstantno unositi. Budući da se razgrađuje tokom pripreme hrane mora se obezbediti konstantan unos Folne kiseline.

Poput i ostalih vitamina B grupe, i vitamin B9 igra važnu ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju energije koja je neophodna organizmu. Folna kiselina pomaže organizmu i na mnogo drugih načina.

Vitamin B9 je neophodan u procesu formiranja DNK i ostalih nukleinskih kiselina. Kako se DNK i druge nukleinske kiseline formiraju zajedno sa novim ćelijama. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu u sposobnosti tela u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a i takođe ima i glavnu ulogu u borbi protiv amino kiseline homocistein. Folna kiselina pomaže u proizvodnji hema, pigmenta koji je deo crvenih krvih zrnaca i koji je odgovoran za transport gvožđa kroz organizam.

Folna kiselina takođe igra glavnu ulogu obnavljanju oštećenog tkiva. Ona obavlja važnu ulogu u proizvodnji serotonina, neurotransmitera koji je odgovoran za regulisanje sna, raspoloženja i apetita. Takođe je poznat i po tome da može pomoći u borbi protiv raka grlića materice.

Sve žene koje planiraju trudnoču neophodno je da unose dovoljne količine folne kiseline. Njeno prisustvo će pomoću u pravilnom razvoju fetusa i njagovaoj zaštiti. Četri do šest nedelja nakon začeća, nervna cev počinje da se formira u fetus. Ova cev se pretvara u kičmenu moždinu, lobanju i mozak. Zatvaranje nervne cevi nedozvoljava da iscuri plodova voda i to je završni proces u formiranju cevi. Folna kiselina osigurava pravilno zatvaranje. Ako ne dođe do pravilnog zatavaranja to može izazvati posledice za fetus.

Izvori folne kiseline

Lisnato zeleno povrće, kao što su spanac i špargla, je veoma dobar izvor folne kiseline. Organi životinja kao što su jutra i bubrezi takođe sadrže dovoljne količine vitamina B9. Orašasto voće, grašak i mahunarke, školjke, živina, svinjetina, cela zrna žitarica, citrusno voće, voćni sokovi i kvasac su takođe dobri izvori ovog vitamina.

I ako prekomerno unošenje folne kiseline ne predstavlja opasnost, treba voditi računa o količinama koje se unose u naš organizam. Ženama se preporučuje dnevni unos od 300 mikrograma, dok se za muškarce preporučuje doza od 330 mikrograma dnevno. Trudnicama, pogotovu u ranim fazama trudnoće, i ženama koje zele ostati u drugom stanju preporučuje se unos od 400-600 mikrograma folne kiseline na dan.

Simptomi nedostatka vitamina B9

Neadekvatan unos folne kiseline je najverovatnije najčešći nedostatak vitamina. U najrizičnije grupe spadaju starije osobe, trudnice, žene koje koriste kontraceptivne pilule, osobe koje konzumiraju prekomerne količine alkohola.

Depresija, apatija, lak zamor, vrtoglavica i anemija mogu biti prouzrokovani nedostatkom vitamina B9. Problemi sa pamćenjem i oštećenje mozga i nervnog sistema mogu takođe biti prouzrokovane nedostakom ovog vitamina.

Vitamin C (Askorbinska kiselina)]

http://img341.imageshack.us/img341/6779/0119kiwiandlemonli.jpg


Jedan od najpoznatijih vitamina je sigurno vitamin C ili askorbinska kiselina. Ovaj vitamin rastvorljiv u vodi igra veoma veliki broj važnih funkcija u organizmu. Kako je ratsvorljiv u vodi, ona količina koju telo ne upotrebi eliminiše se urinom. I ako nisu poznati problemi koji su prouzrokovani prekomernim unosom ovog vitamina ipak treba se ograničiti na preporučeni dnevni unos vitamina C.


Verovatno je najvažnija funkcija vitamina C njegov antioksidativni efekat. Oksidansi su slobodni radikali koji ako nisu pod kotrolom mogu oštetiti ćelije. Na isti način kao što rđa uništava spoljašnjost automobila, tako slobodni radikali uništavaju kožu i druge delove tela.

Vitamin C je neophodan da bi telo bilo u mogućnosti da proizvodi kolagen, koji koži daje mogućnost da zadrži svoju elastičnost. Vitamin C takođe pospešuje sposobnost tela u regeneraciji oštećenog tkiva.

Vitamin C potreban je u procesu metabolizma folne kiseline, gvožđa, tirozina i fenilalanina. Telo ne može pravilno iskoristiti ugljene hidrate bez vitamina C. Takođe potreban je i za sintezu masti i proteina.

Vitamin C može ubrzati oporavak osobi od posledica nastalih usled hladnoće. Mnogo ljudi misle da ovaj vitamin može sprečiti razvoj prehlade, ali on može samo ublažiti simptome ali ne i sprečiti razvoj. On uspešno obalja ovaj zadatak povećanjem proizvodnje belih krvnih zrnaca i antitela.

Vitamin C jača zidove arterija i sprečava razvoj krtosti. On pomaže i koštanoj srži u proizvodnji crvenih krvih zrnaca i hemoglobina. Vitamin C pomaže u očuvanju nervnog sistema zdravim.

Istraživanja vitamina C pokazuju da usporava i ima preventivno dejstvo na pojavu katarakte.

Izvori vitamina C

Voće sadrži ogromne količine vitamina C naročito narandže, mandarine, limun, papaja, jagode, mango, gejfut i crna ribizla. Povrće takođe sadrži vitamin C: slatka i ljuta paprika, brokoli paradajz, kupus, krompir, kelj, spanać... Kako bi sačuvali više vitamina C u onome sto jedemo, potrebno je jesti voće i povrće u svežem obliku ili samo malo kuvano. Para i svetlost uništavaju ovaj vitamin.

Preporučeni dnevni unos vitamina C za odrasle je 60mg.

Simptomi nedostatka vitamina C

Najpoznatije stanje izazvano nedostatkom vitamina C je skorbut, obično se sreće kod mornara koji su dugo bili na moru. Rani simptomi skorbuta su primetni na ivicama usana, krvarenje desni i zubi koji postaju labavi. U odmakloj fazi mišići postaju slabi i prisutan je bol u zglobovima.

Ostale znakove koje telo može ispoljiti usled nedostatka vitamina C uključuju česte infekcije, dugotrajne prehlade, lako pojavljivanje modrica, bolni ili otečeni zglobovi, krvarenje iz nosa, anemija i simptomi koji uključuju umor i gubitak boje kože.

Vitamin D

http://img816.imageshack.us/img816/9016/frozenfishfillet1280x76.jpg


Vitamin D, ponekad ga nazivaju i antirahitični vitamin, je jedini vitamin koji je telo sposobno da samo proizvede. Jedini uslov je da telo mora biti izloženo sunčevoj svetlosti da bi se sintetisao ovaj vitamin. Nije neophodno da se sunčanju posveti mnogo vremena da bi se postigli efekti. Jedan sat nedeljno je sasvim dovoljno. Ostale količine koje su telu neophodne moraju se uneti ishranom ili dodacima.


Vitamin D  je veoma stabilan vitamin rastvorljiv u mastima. Kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima i vitamin D telo može deponovati za kasnije potrebe. Budući da je stabilan, on nije podležan degradaciji tokom procesa pripremanja hrane.

Vitamin D pomaže telu u apsorbciji kalcijuma i tome se obezbeđuju da kosti budu jače, manje krte i teže lomljive. Dovoljne količine vitamina D u velikoj meri smanjuju rizik od osteoporoze i sličnih oboljenja. On može ublažiti efekate artritisa i držati bol pod kontrolom. Vitamin D je takođe neophodan u procesu apsorbcije fosfora.

Trenutno se radi na istraživanjima kako vitamin D može pomoci u zaštiti tela od raka debelog creva i sprečavanju razvoja nekih autoimunih bolesti. Prvi rezultati su obećavajući.

Izvori vitamina D

Mleko obogaćeno sa vitaminom D je veoma dobar izvor zato što se time obezbeđuje dovoljna količina kalcijuma. Namirnice koje su bogate Omega-3 masnim kao što su losos, skuša, tunjevina i sardine su veoma dobar izvor ovog vitamina. Vitamin D se nalazi i u životinskim mastima, žumancetu, maslacu, i u visoko masnim mlečnim proizvodima. Takođe prisutan je i u soku narandže i žitaricama.

Preporučena dnevni unos za odrasle je 200 do 400 i.j. (internacionalnih jedinica). Osobe između od 50 do 70 godina trebaju svoj unos povećati na 400 i.j., dok se starijima od 70 godina preporučuje unos od 600 i.j. na dan. Preporučuje se bebama koje doje da se daju dodaci vitamina D.

Imajte na umu da zdravstvene probleme mogi izazvati prekomerne količine ovog vitamina. Povećan nivo kalcijuma može dovesti do pojave kamena u bubregu i do prekalcifikacije zuba i kostiju. Depoziti kalcijuma mogu dovesti da arterije postanu tvrde i krte.

Simptomi nedostatka vitamina D

Rahitis, za koju se mislilo da je pod kontrolom, ponovo je u usponu, pogotovu kod dece koja ne uzimaju dovoljne količine vitamina D. Osnovni simptomi ovog stanja su meke kosti i kosti koje se ne razvijaju pravilno. Kod odojčadi koja ne dobijaju dovoljno vitamina D može se razviti kosti koje ne očvrsnu. Ovo može rezultirati savijenim kastima, usporen rast i mnogo bola.

U kasnijim fazama života, nedostatak vitamina D u ishrani može izazvati osteoporozu, stanje u kojem kosti postaju slabe i lako lomljive. Kako se vitamin D apsorbuje u interstinalnom traktu, bolesti žučne kese, jetre, pankreasa mogu ometati apsorbciju i dovesti do nedostataka ovog vitamina.


Vitamin E (Alfa-tokoferol)

http://img641.imageshack.us/img641/8972/mangomainfull.jpg


Vitamin E je rastvorljiv u mastima i kao takav predstavlja kombinaciju hemijskih jedinjenja koja uključuju alfa-tokoferol. Sva tkiva u telu sadrže vitamin E, ali najveće koncentracije se nalaze u hipofizi i nadbubrežnoj žlezdi. Kako telo nije u stanju da proizvodi ovaj vitamin, ono se mora osloniti na ishrani i dodatke da bi se obezbedila preporučena dnevna doza.

Vitamin E je još jedan od važnih vitamina koji pomaže organizmu na mnogo načina. Prvo i najvažnije, on je antioksidans i kao takav neutralizuje slobodne radikale i štiti organizam od mogućih oštećenja. Zajedno sa vitaminom C i vitaminom A, ovi antioksidansi pomažu u usporavanju starenja i mogu pomoći u prevenciji raka prostate i drugih vrsta raka.

Druga važna uloga vitamina E u organizmu je održavanju LDL holesterola na najnižem nivou. LDL je loš holesterol koji vremenom može prouzrokovati oštećenja arterija i bolesti srca prouzrokovane krvnim ugrušcima.

Vitamin E podstiče pravilan rast i razvoj mišića. On povećava imuni sistem organizma, prvenstveno tako što povećava otpornost na bakterijske i virusne infekcije. Udružen zajedno sa vitaminom C i beta-karotenom, vitamin E može preventivno delovati na razvoj katarakte.

Izvori vitamina E

Vitamina E ima u izobilju u mnogo različitih tipova hrane. Sladak krompir i mango su bogati vitaminom E. Nekoliko ulja uključujući susam, suncokret, kikiriki, masline, soje i kukuruza su dobri izvori vitamina E. Maslac, margarin, jaja, pšenične klice, ulje pšeničnih klica, soja, spanac, brokoli, kukuruz, avokado i jetra su takođe dobri izvori. Zeleno povrće  sadrži male količine vitamina E.

Imajte na umu da čuvanje i priprema namirnica značajno može smanjiti količinu vitamina E u njima. Zamrzavanje, prerada, konzerviranje i izlaganje hrane vazduhu su najveći degradatori vitamina E.

Preporučeni dnevni unos vitamina E je 12 miligrama. Kao i uvek, ljudima koji izloženi duvanskom dimu preporučuje se povećanje dnevnog unosa ovog vitamina da bi se ublažio štetni efekat koji prouzrokuje duvanski dim. Zagađenje vazduha u gradovima ima sličan efekat kao i duvanski dima na pluća pa se i ljudima koji su izloženi zagađenom vazduhu savetuje povećanje dnevne doze vitamina E.

Simptomi nedostatka vitamina E

Kako je vitamin E prisutan u tako mnogo namirnica i  kako je telo sposobno da ga skladišti jer je rastvorljiv u mastima, nedostaci ovog vitamina su jako retki. Ipak se pojavljuje, i simptomi mogu biti jako teški. Postepeno oboljevanje bubrega je jedan od mogućih  rizika koji je uslovljen nedostakom ovog vitamina. Reproduktivni problemi, uključujući i neplodnost, kao i povećanje rizika od pobačaja su takođe mogući problemi.

Letargija, anemija i opšta nestabilnost su takođe simptomi koje mogu odrasle osobe iskusiti usled nedostatka vitamina E. i ako se ne obrati pažnja tokom vremena telo će početi da se opušta.

Vitamin H (Biotin)

http://img262.imageshack.us/img262/4037/fruitsandvegetables2.jpg



Kao član porodice vitamina B-kompleksa, vitamin H je verovatno poznatiji pod nazivom Biotin ili vitamin B7. Vitamin H je vitamin rastvorljiv u vodi, što bi značilo da ukoliko ga organizam ne iskoristi on se eliminiše urinom. Za razliku od ostalih vitamina koje telo uzima iz hrane, ovaj vitamin se sintetiše uz pomoć bakterija koje se nalaze u debelom crevu. Kako su dnevne potrebe za ovim vitaminom male, i kako je prisutan u mnogim namirnicama, i kako je telo sposobno da ga proizvodi, veoma retko se sreće nedostatak vitamina H.

Jedan od biotinovih glavnih zaduženja je da obezbedi pravilan rast. On pomaže proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Ćelijama je posebno važan ovaj vitamin jer im je neophodan za pravilan rast i regeneraciju. Telu je potreban vitamin H i u proizvodnji masnih kiselina. Nervnom sistemu i mišićima su neophodne zalihe vitamina H i on je veoma važan u proizvodnji koštane srži. Biotin je uključen i u proces prenosa ugljen dioksida.

Kao i kod drugih vitamina B-kompleksa, vitamin H je takođe učesnik u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. On takođe pomaže u obradi glukoze. Krajnji efekat je da je telo sposobno da efikasno proizvodi neophodnu energiju i eliminiše probleme nastale zbog umora.

Biotin pomaže u održavanju adekvatnog nivoa šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom imaju koristi od njega jer on pospešuje reakcuju tela na insulin.

Verovali ili ne, vitamin H pomaže da nam kosa ne postane seda i da bude jača i ne opada. On pomaže da nokti na prstima budu jači i manje lomljivi. Biotin pomaže u očuvanju zdrave kože takođe. Biotin sugurno ima snažan efekat pošto ga sadrže mnogi kozmetički preparati kao glavni sastojak.

Poznato je da biotin može ublažiti simtome depresije. I na kraju, on može ulažiti bol.

Izvori vitamina H (Biotin)

Vitamin H se nalazi u mesu, naročito u jetri i bubrezima, mlečnim proizvodima (mleko, sir, maslac), žumancetu, jastogu, bananama, jagodama, avokadu, lubenici, grejfutu, grožđu, pečurkama, grašku, pivskom kvascu, pšeničnim klicama, orasima, bobu,  kikiriki maslacu i hrani sa visokim sadržajem omega-3 masnim kiselinama kao što su losos, tunjevina, skuša i haringa.

Konzumiranje zivih jaja može smanjiti sposobnost tela da apsorbuje ovaj vitamin.

Preporučeni dnevni unos vitamina H je 300 mikrograma za zdrave osobe i trudine. Dojiljama je  potreno da unose nešto veću količinu, 350 mikrograma na dan.

Simptomi nedostatka vitamina H

Kao što smo već rekli, jako su retki nedostaci ovog vitamina. Međutim, to ne znači da se problemi ne pojavljuju. Nekoliko simptoma mogu ukazivati na nedostatak vitamina H. Gubitak apetita, gubitak kose, mučnina, bolovi u mišićima, umor, depresija, dermatitis, anoreksija i anemija su neki od simptoma.

Vitamin K (Naftokinon)

http://img522.imageshack.us/img522/6673/brokolil.jpg


Vitamin K je još jedan od vitamina rastvorljivih u mastima koji se sreće u tri različite forme koje su međusobno veoma slične. Ovaj vitamin telo je sposobno da samo obezbedi pomoću bakterija koje se nalaze u debelom crevu.

Vitamin K se često naziva antihemolargični vitamin jer mu je to jedan od najglavnijih zadataka. Međutim, obavlja i mnoge druge funkcije koje su veoma važne za naš organizam.

Zgrušavanje krvi je neophodno kod zarastanja rana i vitamin K je potreban kako bi to regulisao i stvorio ugrušak koji će zaustaviti krvarenja. Zanimljivo je da novorođenčad nemaju  bakterije neophodne za prizvodnju vitamina K. Zato je neophodno da ih se obezbedi vitamin K dok njhov organizam ne bude sposoban da da sam sintetiše.

Vitamin K igra glavnu ulogu u prevenciji koronarnih oboljenja. On taj zadatak obavlja tako što kalcijum drži daleko od zidova arterija. Kako kalcijum nije prisutan, on ne može oštetiti zidove ili zakrčiti arterije ili tkivo oko njih. Korišćenjem vitamin K može se regulisati nivo kalcijuma i smanjti rizik od nastanka kamena u bubregu.

Vitamin K pomaže u formiranju novih i jakih kostiju. Proteini koji su neophodni da bi se održali zdravi i jaki zubi i kosti, ne mogu se sintetisati bez vitamina K. On takođe osigurava dobru gustoću kostiju, tako što obezbeđuje dolji prodor kalcijuma u kosti.

Izvori vitamina K

Lisnato zeleno povrće je odličan izvor vitamina K, pa se pobrinite da koristite spanać, kelj, brokoli, šparglu, karfiol, kupus, koprivu, soju. Takođe dobar izvor ovog vitamina su mlečni proizvodi, sojino ulje, jetra, jaja, alge, orasi, lucerka.

Preporučeni dnevni unos vitamina K je sledeći: za muškarce 80 mikrograma, za žene 65 mikrograma dnevno čak i za trudnice i dojilje.

Simptomi nedostatka vitamina K

Nedostatak ovog vitamina često se sreće kod ljudi koji imaju digestivnih problema, zbog toga što to smanjuje mogućost tela da apsorbuje ovaj vitamin iz namirnica. Oni koji su imali hiruške intervencije na crevima takođe mogu imati nedovoljan nivo vitamina K.

Kako je vitamin K uključan u proces zgrušavanja krvi, jedan od najprepoznatljivih simptoma je vreme potrebno da se stvori ugrušak krvi. Drugi indikator je da osobe lako krvare i veoma dugo. Osobama sa nedostatkom vitamina K lako se pojavljuju modrice. Povrede koje bi se normalno smatrale lakšim kod osoba sa nedostatkom vitamina K mogu biti veoma ozbiljne.

9
Foto galerije / Twisted Disney princesses
« poslato: Februar 19, 2011, 21:53:56 »
The little mermaid :)



Snow White and the seven dwarfs



Beauty and the Beast



Cinderella



Sleeping beauty



Aladdin and the magic lamp



 Pocahontas



Mulan



Alice in wonderland



Kidagakash



Hercules



The Rapunzel







10
Funny pics / \m/
« poslato: Februar 16, 2011, 15:47:10 »
I kazi ti sad njemu/njoj da slusas rock/metal "oduvek"! xDDDD


11
Muzički svet / Aleksandra Sladjana Milosevic
« poslato: Februar 13, 2011, 00:40:52 »
 




U dodir sa muzikom Slađana Miloševićje došla rano budući da je u petoj godini primljena u muzičku školu na odsek klavira, a zatim prelazi na violinu. Sa dvanaest godina se okreće rock muzici, peva i svira bas u grupama Nebeska konjica. Epitaf 8, Džentlmeni, Slomljena srca. Juniori i drugim. Početkom sedamdesetih, sa petnaest godina, svira violinu na singlu beogradske grupe Ganeša koja je negovala lično viđenje indijske muzike. Paralelno nastupa sa eksperimentalnim pozorištem Ex Art u okviru koga deluje istoimena akustičarska grupa. Iskustvo sa pozorištem proširuje u okviru predstave "Tom Pejn" Ateljea 212 gde je glumila i svirala violinu. Jedno vreme u Orkestru Radio Televizije Beograd svira violinu i učestvuje u snimanju oko trideset ploča različitih žanrova.

Prva solistička priznanja dobija kada pobeđuje kao vokalni solista na takmičenju Studentsko ljeto u Maglaju 1974. godine. Zatim pristupa orkestru Saše Subote u kome su sredinom sedamdesetih nastupali Kire Mitrev, Ksenija Zečević, Jadranka Stojaković i drugi. Sa njima odlazi na dve turneje po Sovjetskom Savezu. Tom prilikom snimaju singl "Mikado" (Melodija 1976.) na kome je pevala kompoziciju "Ivo Lola Ribar" Kornelija Kovača. Za rusko tržište su snimili i album sa obradama stranih hitova a nastupali su i povodom rođendana tadašnjeg predsednika SSSR-a Leonida Brežnjeva.

Sa Orkestrom Saše Subote Slađana je snimila singl "Baloni" (PGP RTB 1976.) a zatim prelazi u grupu ZdravoSolo karijeru započinje leta 1977. godine kada sama finansira objavljivanje singla sa pesmom "Au Au". Prvi veći nastup ima uz pratnju grupe Zdravo, ispred Bijelog dugmeta na koncertu kod Hajdučke česme avgusta 1977. godine. Za debijem, slede singlovi kojima promoviše provokativan, erotski stil što izaziva oprečne reakcije javnosti. Na debi albumu "Gorim od želje da ubijem noć" objavljenom 1980. godine autori su pored Slađane, Miki Petkovski (ex Smak), Enco Lesić, Aleksandar llić, Aleksandar Milovanović (ex DAG) i Mirko Glišić. Tekst za hit "Amsterdam" napisao je Glišić, a sve ostale Marina Tucaković. Ploču su producirali Miki Petkovski i Lazar Ristovski a uz njih su svirali bubnjar Ipe Ivandić, gitarista Dragan Jovanovic i basista Miloš Cajger. Povodom koncertnog promovisanja ploče osniva prateći bend Ljudi kroz koji je prošlo puno beogradskih muzičara.

Godine 1981. učestvuje na izboru za Pesmu Evrovizije sa pesmom "Recept za ljubav" a na B-strani tog singla objavljena je pesma "Srećan ti rođendan" Vlade Divljana. Iste godine upisuje studije veterinarske medicine i jedno vreme se povlači iz javnosti. Zatim odlazi u Minhen gde sa nemačkim muzičarima osniva sastav Neutral Design u kome je svirala gitaru Grupu su činili muzičari koji su prethodno radili u sastavima Santana, Nina Hagen Band i drugim. Sa njima 1983. godine objavljuje LP "Neutral design", a autori muzike su pored nje gitarista Brus Verber (Bruce Werber) i Peter Labonti (Peter Labontie). Tekstovi pesama su Momčila Bajagića i Danka Ðurića, a kao hit se izdvojila pesma "Miki, Miki". Na tom albumu se bavi produkcijom, što kasnije redovno čini na snimanjima. Ploča je objavljena u Evropi i najbolje je prihvaćena u Švedskoj i Nemačkoj.

Godine 1983. Slađana sa grupom Ljudi svira na turneji sastava Matchbox po Jugoslaviji. U režiji Ademira Kenovića, snima atraktivan TV šou "Devojčica u svetu čipova" koji osvaja brojne domaće nagrade a učestvuje i na festivalu u Montreu. Na Opatiji 84. izvodi pesmu "Samsara" autora Dejana Tričkovića (ex duo Susret) i dobija nagradu za interpretaciju. Iste godine, u okviru grupe Mama Co Co u kojoj je bio Dado Topić, svira gitaru i peva prateće vokale. Tada sa Topićem snima pesmu "Princeza" i učestvuju na izboru za Pesmu Evrovizije. Zatim u Londonu sarađuje na ploči Alena Darbija (Alan Darby, ex Cocnev Rebel i Fashion) sa Raselom Belom (Russell Bell, ex Gary New-man Band) i Piterom Godvinom (Peter Godwin). U Parizu učestvuje na realizaciji pesme za Unites States Of Europe koju producira Midž Jur (Midge Ure).

Leta 1985. godine učestvuje u YU Rock Misiji i snimanju singla "Za milion godina", a sledeće godine je jedan od organizatora dobrotovornog koncerta za pomoć distrofičarima, koji je pod nazivom "Ujedinjene snage YU rocka", održan na beogradskom Tašmajdanu. Godine 1986. na MESAM-u izvodi pesmu "Fantastično putovanje", a sledeće godine na istom festivalu pobeđuje sa pesmom "Bez nade" Njena obrada pesme "Prvi sneg" Doktora Spire iz repertoara sastava Suncokret, našla se na izdanju "Aleksandra S-M i Dr Spira LTD" u saradnji sa cenjenim kompozitorom starije generacije Darkom Kraljićem, Slađana je snimila LP "Slađana & Darko" na kome u pratnji jazz i revijskog orkestra RTB-a i vokalnog kvarteta Milutina Lilića izvodi Kraljićeve kompozicije, a za veći deo pesama je napisala tekstove. Slađana je svirala violinu, Vladimir Vitas klavir, Vojin Draškoci kontrabas, Lala Kovačev bubnjeve, Mirjana Filipović harfu a Nikola Mitrović trubu.

U NR Kinu odlazi 1988. godine i učestvuje na Internacionalnom festivalu gde osvaja specijalnu nagradu i srebrni kup. Na festivalu je pevala na kineskom i izvela je sopstveni šou program. Ujedno za kinesku izdavačku kuću Hundred Flowers Records objavljuje kompilaciju. U istu zemlju, odlazi na turneju sledeće godine. Na Kolarcu 1989. godine peva u delu "Tokata" Igora Gostuškog (ex Duh Nibor). Iste godine na otvaranju Bitef teatra izvodi eksperimentalno klasično delo Ognjena Bogdanovića "Night Brother". U istom prostoru, uz pomoć Vlade Labata i njegovih akustičnih skulptura, izvodi delo Vuka Kulenovića "Prvi obredni san".

Godine 1989. Slađana se preselila u Ameriku gde je u losanđeleskim klubovima svirala sa sastavom Baby Sister, radila u marketinškoj agenciji i kao stock broker na berzi. Tokom boravka u Americi organizovala je niz dobrotvornih akcija za ugrožene sa prostora bivše Jugoslavije. Godine 1995. se vratila u Beograd. Za CD Kornelija Kovača "Moja generacija" (PGP RTB 1996.) otpevala je pesmu "Harmony" za koju je Kornelije napisao muziku, a ona tekst Sa bratom Goranom Miloševićem (ex Generacija 5) pevala je duet u pesmi "Jednom će neko" na njegovom CD-u "Da li misliš još na mene" (PGP RTB 1996.).

Povratnički album pod radnim nazivom "Nikad dosadno u Međusvetu" snimila je u Beogradu i Los Anđelesu. Na toj ploči Slađana se bavila produkcijom, svirala je gitaru, a u studiju su joj pomogli bubnjar Dejan Nikolić i basista Matija Bartulac. Paralelno sa štampanjem te ploče predviđene su dve kompilacije na kojima će se uz najveće hitove naći i ranije neobjavljeni materijali. Tokom karijere Slađana je često gostovala na pločama drugih autora. Pevala je u temi "Talasna dužina" grupe Leb i sol, na albumu "Neosedlani" Dade Topića, pločama YU grupe i drugih. U filmu "Nacionalna klasa pevala je song "Imam sve" koji je objavljen 1979. godine na istoimenoj ploči sa muzikom iz filma. Temu iz filma "Lude godine" snimila je sa Zdravkom Čolićem i ona je objavljena na zajedničkom singlu.

Diskografija:

* 1976. Mikado
* 1977. Au, au
* 1978. Baby
* 1978. Sexy lady
* 1979. Amsterdam
* 1981. Recept za ljubav
* 1983. Neutral design
* 1984. Samsara
* 1984. Princeza
* 1985. Fantasticno putovanje MESAM
* 1988. Alexandra Sladjana Milosevic & Darko Kraljic
* 1998. Harmony
* 2000. Animal tested
* 2002. Metamorfoza compilation, vol.1, 2 и 3
* 2008. Fantastično putovanje CD + DVD






                                                                 
                                                                                      izvor: http://yuforum.net                                 
                                                                                             
                                                                                                                     

12
Muzika / Igor Presnyakov
« poslato: Februar 02, 2011, 17:41:05 »
fantasticni gitarista i pevac iz Rusije!



















13
Muzički svet / Smak
« poslato: Januar 30, 2011, 16:11:09 »
 


Смак је југословенска и српска рок група коју је основао гитариста Радомир Михајловић Точак са бубњаром Слободаном Стојановићем Кепом и басистом Зораном Милановићем у Крагујевцу 1971.

Смак са почетка
Група Смак је име добила по драмском колажу који се у време када је група настала изводио у Крагујевцу.
Слободан Коминац Кома био је певач у првој постави Смака и један од њених оснивача. Пре Смака је свирао гитару и певао у крагујевачким групама Џентри и Сенке. Са извесним музичким образовањем, Коминац је имао искуства у компоновању. У прво време, он је био шеф групе Смак одређујући репертоар за игранке. Групу напушта у два наврата, да би дефинитивно отишао из Смака у лето 1973. године.
Други оригинални члан групе јесте Миша Николић. Он је био оргуљаш у првој постави Смака. У Крагујевац је долазио сваког викенда из Београда у ком је студирао Музичку академију. Групу је напустио у лето 1972. године.
[уреди]Тешки Смаков авион
Прву стабилну поставу из 1974. су чинили: Радомир Михаиловић Точак (гитара), Слободан Стојановић Кепа (бубњеви), Зоран Милановић (бас гитара), Борис Аранђеловић (вокал) и Лаза Ристовски (клавијатуре).
Априла 1973. године Смак са домаћином Гитаријаде у Пожаревцу - групом Дијаманти дели прво место, да би у лето исте године победили на фестивалу ПОП музике у банатском селу Санад. У октобру, након читаве серије промењених певача, у групу долази Борис Аранђеловић. Он пролази на аудицији и то тако што је својим високим тенором добро отпевао песму Child in Time енглеске групе Дип перпл.
Марта 1974. Смак објављује први сингл. 10. новембра 1974. имају свој први наступ у Београду и то на рођендану емисије Вече уз радио. У Дому Синдиката наступају заједно са београдском Поп машином и другим групама. Неколико дана касније, на самосталном концерту у сали Хероја на Филолошком факултету имају више него успешан наступ. Тада први пут са њима наступа млади оргуљаш из Краљева Лазар Ристовски, који постаје редован члан Смака јануара 1975.
Крајем јануара 1975. Смак наступа са мађарском групом Омега у београдском Дому синдиката, да би у фебруару исте године наступили на рок вечери у Опатији, и након тога у Загребу на смотри најбољих ју-гитариста "Конгрес рок мајстора", где Точак на чуђење многих није изабран међу четворицу најбољих, и то само зато што није био ексклузивац загребачког "Југотона".
Априла 1975. догађа се нешто до тада несвакидашње на југословенском дискографском тржишту. Излазе два иста сингла у различитим издавачким кућама. И загребачки SUZY, а и RTV Ljubljana су имале уговоре са Смаком, те су пожуриле да објаве сингл са тада апсолутним музичким хитом, инструменталном композицијом под називом Улазак у харем. У мају, Смак креће на турнеју са Бијелим дугметом и источнонемачком рок групом Phadys на свирке по Хрватској и Босни и Херцеговини. Крајем маја Смак наступа на фестивалу BOOM у Загребу, а убрзо након тога приступају снимању деби албума који је назван "Смак". Свих пет песама са тог албума је доживело да се нађу на званичним и незваничним Смак компилацијама "The best of".
Били су предгрупа Дип перплу на њиховом концерту у Београду 1975. Након хит сингла и одличног концерта са Дип перплом, издали су први албум, који се нашао на листи "Топ 50" најпродаванијих југословенских албума свих времена.
Почетком 1976. су објавили мини-плочу "Сателит" на којој се налазила истоимена хит песма, блуз песма "Шумадијски блуз". У овом периоду су снимили кратак филм "Смак у Њујорку", на којем је снимљена њихова мала турнеја по САДУ, као део промоције плоче "Сателит". Те године такође Точак објављује свој први соло албум "Р. М. Точак", који је постао најпродаванији албум у Југославији 1976. Следећи њихов сингл "Људи није фер/Ел Думо" је објављен крајем 1976.

Неочекивани узлет
После великог успеха Смакове музике Ристовски је одлучио ипак да свира у Бијелом дугмету. У једном интервјуу на "Радио Београду", он је објаснио да за такаву одлуку највише је допринело његово лечење које је подразумевало пуно новца за терапије.

Судбину прогонити, враћати се пореклу. Свој Удес испунити - значи бити на путу Вечноме. Нестати а пролазност избећи.

Мики Петковски из групе "Брег" долази на место клавијатуристе и снима са Смаком њихову најпознатију плочу "Црна дама", која се такође налази у "Топ 50" најпродаванијих југословенских албума свих времена. Наредне године Петковски одлази из групе због служења војног рока у ЈНА и снима са члановима из група "Смак" и "Леб и сол", Лазом Ристовским, Горданом Ивандићем и перкусионистом Дејвид Мосом свој први соло албум "Ко зна", који није доживео значајан успех. Суботичанин Тибор Леваи је био следећи клавијатуриста, са којим су снимили плочу "Странице нашег времена" 1978. и енглеске верзије ових албума "Black Lady" и "The Pages of Our Time". У то време, Точку постају проблем његови текстови којима остатак групе није задовољан, па у веома и натегнутој лошој атмосфери у јесен 1978. године снимају албум Странице нашег времена који помало подсећа на прогресивну фазу Корни групе. После изласка плоче групу напушта Тибор Леваи, да би из Смака крајем 1978. отишао и Точак. Као повод за разлаз у домаћој штампи се наводило инсистирање Р. М. Точка на његовим текстовима, као и да на енглеској верзији албума нађу текстови Дејвида Моса са чим се остали чланови групе нису сложили. Смак у то време има неколико наступа са Дадом Топићем и клавијатуристом Крисом Николсом (ex TIME), а у комбинацију улази и гитариста Срђан Миодраговић (Мирни људи). Убрзо излази из групе и сели се у Немачку.
Почетком 1979. у групу се враћа Точак и са собом доводи Лазу Ристовског који је разочаран лошом продајом плоче коју је снимио са бубњарем Ипетом Ивандићем, као и лошим стањем у Бијелом дугмету. У то време, Смак споразумно раскида уговор са немачком фирмом "Bellaphon" и снимају са Дадом Топићем сингл "На Балкану".
Почетком 1980. Смак припрема плочу Рок циркус на којој је требало да се оствари компромисно виђење свих чланова. У продукцији Даде Топића направили су хард рок оријентисано музичко дело са очигледним комерцијалним претензијама. У то време панка и новог таласа, Смак је деловао потпуно анахроно, и они јуна 1981. одлучују да престану са радом. На Калемегдану у Рокотеци држе опроштајни концерт пред око 6.000 верних фанова, и на истоме изводе део материјала са тек снимљеног албума Зашто не волим снег. Ова плоча у почетку замишљена као Точков соло пројекат, на крају је на инсистирање ПГП РТБ објављена под именом Смак. Зато на њој не пева Борис Аранђеловић, него се уместо њега појављују Дадо Топић и београдски певач Живановић-Хозе. Албум је атмосфером коју носи прилично туробан и мрачан јер га је Точак посветио свом преминулом брату.
[уреди]Ипак је непоновљив 1981. - ...
Оригинална постава се опет окупила 1981. и са Дадом Топићем и Живановићем-Хозеом као певачима су снимили албум "Зашто не волим снег", где је насловна нумера била посвећена Точковом преминулом брату. Албум је требао бити објављен као други Точков соло пројект, али су издавачи (ПГП РТБ) сматрали да ће се боље продавати ако буде издат под именом групе Смак. Након тога су се (опет) разишли, а Лаза Ристовски је поново прешао у Бијело дугме. 1982. Борис Аранђеловић снима свој први соло албум "Из профила" са члановима Смака, бившим гитаристом Ју Групе Батом Костићем, бившим бубњаром Корни групе Владимиром Фурдујем и са тада џез саксофонистом Јовом Маљоковићем.
Точак је у периоду `80 свирао највише са својим џез - рок Р. М. Т. Триом у коме су били басиста Лола Андријић и бубнјар Дејвид Мос. При том снимио је два сингла "Марш... На Дрину" и "Специјалка/Мантија".
1986. са новим клавијатуристом Миланом Ђурђевићем снимили су плочу "Смак 86", али су се након тога поново разишли.
Четврти повратак Смака се одиграо 1992. Тада су углавном свирали концерте по Србији и издали концертни албум "ОдLIVEно" (на албуму гостује Пера Џо, један од најбољих српских усно хармоникаша). 1992. и 1993. Точак је са својом групом ТЕК промовисао свој други соло албум и музику за филм Византијско плаво из 1993., за који је освојио награду "Кристална призма" за најбољу музику из филма.
Коначно, 1994. Смак се поново појавио, али овај пут са Точком и Кепом су свирали млади музичари: Дејан Стојановић Кепа Јуниор (други бубњар), Дејан Најдановић Најда (вокал), Влада Самарџић (бас) и Милан Милосављевић Микица (гитара). Смак је са овом поставом објавио албум "Биоскоп Фокс". Три године касније Влада Самарџић је напустио Смак и отишао на музички колеџ Беркли у САДу, заменио га је Слободан Марковић Сале. Последње албуме, за сад "Live without audience" 1998, "Егрегор" 1999, "Live 3. mart 2000. Kragujevac Klub "La Cinema"" 2000 су снимили са њим.

Утицај

Смак је био, пре свега, поштован због Точкове гитарске виртуозности, у почетку највише по узору на Џимија Хендрикса и због занимљиве и снажне, мада не увек и успешне, фузије хард рока, џеза, прогресивног рока, џез рока са снажном блуз основом, са Аранђеловићевим вокалним фалсетом који је радо коришћен у дуелима гитаре и гласа. "Улазак у харем", инструментал инспирисан фолком, прославио је Радомира Михаиловића Точка као једног од гитарских хероја и легенде музичке сцене бивше Југославије током седамдесетих година двадесетог века. Док су албуми "Црна дама" из 1977. и "Странице нашег времена" из 1978. биле врло цењене од стране обожавалаца прогресивног рока и чак су били издавани за енглеско тржиште. Њихово окупљање од друге половине осамдесетих променило је правац групе ка фузији. Након повратка 1994, пре свега Точкова и Кепина идеја је била да се Смак врати ка џез року. Као поређење се могу искористити сличности у стилу са извођачима као што су Лед зепелин, Дип перпл, Тејст, Дуби брадерс, Карлос Сантана и Леб и сол.
[уреди]Чланови

Од 1971. године када је састав имао свој први наступ па до 1992. године чланови су били:
Радомир Михајловић Точак (гитариста)
Борис Аранђеловић (вокални солиста)
Слободан Стојановић Кепа (бубњар)
Зоран Милановић (басиста)
Лаза Ристовски (клавијатуриста)
Миодраг Мики Петковски (кавијатуриста)
Лола Андријић (чести гост, басиста)
Дејвид Мос (чести гост, бубњар)
Од 1994. године у Смаку се мења постава због делимичног или потпуног повлачења појединих чланова. Нови чланови су:
Дејан Стојановић Кепа (бубњар)
Милан Милосављевић Микица (басиста)
Дејан Најдановић Најда (вокални солиста)
Влада Самарџић (басиста)
Слободан Марковић Сале (басиста)
На многим неиздатим песмама гостује Точков и Кепин пријатељ Лола Андрејић који је 1974. свирао неколико концерта са Смаком уместо Зорана Милановића. Дејвид Мос, бубњар гостовао је на снимању албума Странице нашег времена. Точак, Лола и Дејвид су '80 година свирали под називом Р. М. Точак бенд или Р. М. Точак Трио (познате песме: Because, Public Session (са концерта у Скопљу), Zagreb Intro (са концерта у Загребу), обраде Хендриксових песама и интерпретације џез стандарда). Пера Џо, усни хармоникаш је гостовао на концертима током '92 и '93 године.
[уреди]Дискографија

[уреди]Албуми
Смак (РТВ Љубљана, 1975.)
Црна дама (PGP RTB 1977.)
Странице нашег времена (PGP RTB 1978.)
Black Lady (Bellaphon 1978.)
Dub in the Middle (Bellaphon 1978.)
Рок циркус (PGP RTB 1980.)
Зашто не волим снег (PGP RTB 1981.)
Смак 86. (PGP RTB 1986.)
Биоскоп Фокс (Ванс / Комуна / PGP RTS 1995.)
Егрегор (PGP RTS 1999.)
[уреди]Синглови
Живим ја / Биска 16 (PGP RTB 1974.)
Улазак у харем / Сто птица (Suzy 1975.)
Улазак у харем / Епитаф (RTV LJ 1975.)
Људи није фер / Ел думо (RTV LJ 1976.)
Сателит / Шумадијски блуз / Човече ти си млад / Сликар са Пикадилија (RTV LJ 1976. макси сингл)
Црна дама / Плава песма (PGP RTB 1977.)
АЛО / Даире (ПГП РТБ 1977.)
Невидљиве теразије / Хитопадеза (ПГП РТБ 1978.)
На Балкану / Горе Доле (PGP RTB 1979.)
Рок циркус / Хирошима (PGP RTB 1980.)
[уреди]Компилације, уживо албуми
Плава песма - Best of (RTV LJ 1977. компилација)
Смак ретроспектива (PGP RTB 1992. компилација)
ОдЛИВЕно (Сорабиа диск 1992. касета)
The Best Of Smak (РТВ С 1996. компилација)
Live without audience (1997. дупли концертни CD)
Историја (PGP RTS 2000.)
3. март 2000. Крагујевац, клуб "La Cinema" (2000.)
[уреди]Незванично
Live 1992
Live in Nis (1995)
Live 1997
Live in Zupa (1998)




                                                                                                                        izvor-Wikipedia



14
Foto galerije / Beautiful sunsets on beach
« poslato: Januar 14, 2011, 22:18:26 »
Ovo je nesto sto mene fascinira,jednostavno obozavam ovakve fotografije...  wub wub wub






























15
Foto galerije / Fantasy girls
« poslato: Januar 08, 2011, 14:10:43 »
 wub
Evo nekih za pocetak....










































Stranice: [1] 2