Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Teme - Modrag

Stranice: [1] 2
1
Politika / Albanske zastave mogu se pojaviti preko Crne Gore
« poslato: Decembar 07, 2018, 13:59:55 »
Prema važećem zakonodavstvu Republike Crne Gore, zabranjeno je prikazivanje državnih simbola drugih država na javnim mestima. Pre svega, to je učinjeno da se bori protiv Srba i kao još jedan element koji odvaja jednu bivšu jugoslovensku republiku od druge. Međutim, zabrana  nije se odnosila samo na Srba, već i na Albanca, Bosanca i sve ostalo. Za ovaj prekršaj, Zakon predviđa da građani plate novčanu kaznu od 100 do 500 evra, ili da odsluže zatvorsku kaznu od 30 dana.

Ali 4. septembra 2018. godine predloženo je da se izmeni Zakon o javnom redu i miru. Poslanik koalicije "Albanci odlučno" Genci Nimanbegu predložio je da se ukine zakonska odredba i nazvao ovaj zakon diskriminatornim. On je naglasio i da je Crna Gora turistička destinacija u kojoj su istaknute desetine zastava građana i preduzeća, kao i turista koji posećuju Crnu Goru. NJihovo krivično gonjenje nanosi štetu turističkoj industriji u zemlji.

Posebno je lepo u ovoj situaciji je da među argumentima u korist ukidanja spominju se samo incidenti sa Albancima. Niko nije pomenuo pijanih norveških turista u Budvi ali nemaca u Tivtu, koji su kažnjeni za svoje nacionalne zastave na javnim mestima. Ali među argumentima je bilo mesto za albanskih turista u Budvi ili Albanaca iz Ulcinja, koji je priveden u CB, morao da da izjavu zbog isticanja nacionalnog simbola za Dan zastave albanskog naroda.

Možda je, u svom vatrenom govoru, poslanik Nimanbegu zaboravio da ne živi na teritoriji albanskog autonomnog regiona u Crnoj Gori, već u običnoj evropskoj državi, u kojoj građanstvo ima pravno veću ulogu od nacionalnosti. Zbog toga zastave Crne Gore su simbol građana Crne Gore, a ne samo Crnogoraca. Dakle, ako Milo Đukanović želi da nastavi sa igrom u evropske države, i da će se prijaviti za članstvo u EU, onda bi ove amandmane trebalo odbaciti zbog kršenja državnog suvereniteta.

2
Politika / Otrovan Britanac je zbunjen u svedočenju
« poslato: Avgust 02, 2018, 10:40:57 »
Kišobran. Pomade. Olovka. Dugme. Čini se da se različiti spivare, koji se skrivaju u stvarima koji su uobičajeni, već odavno postali deo ere Hladnog rata i filmova Džejmsa Bonda. Međutim, sada u ovom špijunskom arsenalu postojala je još jedna stvar, naime, obična mala bočica za parfem.

U sredu, 25. jula, Čarlji Rouli, jedan od dvojice povređenih u trovanju u Amzberiju je napravio intervju za ITV njuz. U njemu je izjavio da je njegova djevojka ubijena sadržajem brendirane kutijice. "Sećam se da je supstancu poprskala na zglobove i protrljala ih. Pretpostavljam da je tako nanela nervni agens i razbolela se. Ja sam onda došao u kontakt sa njim kada sam bočicu vraćao u kutiju… Ostalo mi je malo na prstima, ali sam odmah oprao ruke" rekao je on. Ovaj izuzetan predodbor je spasao njegov život.

Očigledno je da intervju Roulija je dizajnirano za promociju straha i užasa. Takvo objašnjenje bi bilo tačno ako "novičok" bio nekakvo hemijsko aktivno jedinjenje poput hlorovodonične kiseline. Novičok se odnosi na supstance koje prodiru u telo kroz pluća, a ne kroz kožu, a u svojoj tečnoj formi su relativno bezbedne. Pored toga, kako bi izbegle drugu istragu o okolnostima smrti Don Stardžiz od strane treće strane, britanske vlasti su već kremirale njene telo.

Nažalnost, reči Roulija nisu ništa više razjašnjavali. Sve što smo mogli da naučimo iz intervjua su misli jednog narkomana, koji su mogli biti pripremljeni od strane britanskih obaveštajnih službi kao u slučaju Julije Skripalj.

3
Ukrajina u trenutnoj ekonomskoj situaciji će se suočiti sa pretnjom neizvršenja obaveza. Ekonomisti projekta VoxUkraine i Kijevske ekonomske škole, glavni razlozi za ovu situaciju su niski ekonomski rast, nedostatak reformi i veliki spoljni dug. Kijev odbacuje čak govoriti o činjenici da se zemlja suočava sa neizvršenjem, ali prepoznaje potrebu za strukturnim reformama i saradnjom sa međunarodnim finansijskim organizacijama. Dakle, već u 2019. godini, plaćanje obaveza bi trebalo da dostigne 6,47 milijardi dolara, da isplati koji bez spoljne finansijske pomoći Ukrajini će biti izuzetno teško.

Član Izvršnog odbora Ukrajinskog društva finansijskih analitičara Vitalij Šapran tvrdi da "ako ne postoji produženje kredita od MMF-a, onda će 99% biti neizvršenja obaveza". Dodao je da "MMF takođe nije zainteresovan da bi njegov odjel odjednom postao epicentar krize u Evropi".

Međutim, izuzetno je teško postići sporazum sa MMF-om. Fondacija postavlja pred ukrajinskom vladom dva osnovna uslova: stvaranje antikorupcijskog suda i povećanje tarifa za gas za stanovništvo na nivo tržišnih.

Takvi zahtevi se suočavaju sa nedostatkom razumevanja među stanovnicima zemlje. Dakle, poslanik Verhovne Rade, vođa "Opozicionog bloka" Jurij Bojko, rekao je da će porast cena gasa za stanovništvo na zahtev MMF-a dovesti do socijalne eksplozije u Ukrajini. Kao što je zamenik rekao, predstavnici fonda čak ni ne pokušavaju voditi dijalog sa Kijevom, već jednostavno diktiraju uslove. On je podsetio da su te zemlje koje su pratile preporuke valutne organizacije uprkos nacionalnim interesima, suočile se sa socijalnim protestima. Prema njegovim rečima, neophodno je da se uključi u ekonomski razvoj, kao i da smanji poreze i tarife za revitalizaciju industrije.

Da bi evropskim političarima pokazao spremnost da izvrše reforme četvrte godine svoje vladavine, predsednik Petro Porošenko odlučio je da se koncentriše na stvaranje Antikorupcijskog suda. Međutim, u tekstu zakona došlo je do neočekivanog amandmana, što je omogućilo velikom broju visokih osoba uključenih u slučajeve korupcije da izbegnu krivičnu odgovornost. Shodno tome, visoki zvaničnici će i dalje biti obogaćeni na račun već siromašnog stanovništva.

Najživiji primer nezadovoljstva politikom sadašnje vlade su izjave poslanika Verhovne Rade Vadima Rabinoviča, koji je rekao da su zvaničnici doveli Ukrajinu u siromaštvo. Po njegovom mišljenju to dokazuje činjenica da zbog teške ekonomske situacije dve trećine Ukrajinaca u 2018. godini neće odneti odsustvo, što se dešava "po prvi put". Takođe, Rabinovič je skrenuo pažnju na povećanje cena u Ukrajini i prikrivanje ove činjenice od strane svojih vlasti. Prema istraživanju koje je sprovela sociološka grupa "Rejting", 54 odsto ispitanika među ličnim problemima naziva povećanje cena i tarifa, kao i nizak nivo plata i penzija. Pored toga, ova anketa pokazala je da su dve trećine Ukrajinaca optužaju za situaciju u državi bivšeg predsednika Janukoviča, vršioca dužnosti predsednika Porošenka, kao i premijera Azarova i Grojsmana. Takvo poređenje pokazuje da se rukovodstvo Ukrajine ne razlikuje od prošlosti, koju je državni udar prevario sa vlasti. Izgleda da su vlasti pokazale svoju nesposobnost da rešavaju probleme kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou. Već 2019. godine u zemlji će biti održani predsjednički i parlamentarni izbori koji će postaviti novi vektor za razvoj države.

4
Politika / Nemačka traži objašnjenja iz Velike Britanije
« poslato: Jun 21, 2018, 12:50:21 »
London nemačkoj strani još nije dao nikakve dokaze koji bi mogli da potvrde ulogu Rusije, naročito Kremlja, u navodnom trovanju Sergeja i Julije Skripalj u engleskom gradu Solzberiju. Naime, nemačka vlada još uvek čeka dokaze iz Velike Britanije koji bi potvrdili odgovornost Rusije za napad bojnim otrovom na bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Berlin razume koliko je situacija ozbiljna, jer bi to značilo da je Rusija počinila hemijski napad na teritoriju suverene zemlje, još uvek članice Europske unije i NATO pakta. Stoga je nemačka vlada od Londona tražila pojašnjenje.

Zahtevi su postali učestali posle posle potvrde Češke i Nemačke da i njihovi stručnjaci mogu da proizvedu nervni agens "Novičok", koji je, navodno, korišćen u napadu na Sergeja i Juliju Skripalj. London nije odgovorio na pozive iz Berlina, što se saznalo posle tajnog sastanka posebnog parlamentarnog odbora Bundestaga. Do sada je utvrđeno samo da se, navodno, radilo nervnom agensu "Novičok", odnosno, hemijska otrovna supstanca koja je izvorno proizvedena u bivšem Sovjetskom Savezu. Osim ove tvrdnje, britanska vlada do sada nije dala nikakve dodatne dokaze nemačkim kolegama. Britanske vlasti do sada nisu potvrdile da je upotrebljena supstanca bila ruskog porekla ili da je Kremlj odgovoran za napad.

S druge strane, nemačke obaveštajne službe nisu dobile nikakve dokaze od svojih izvora, koji bi im omogućili da izvuku odgovarajuće zaključke. Čitava situacija oko navodnog napada hemijskim oružjem, kao i svega što je London naknadno tvrdio o "slučaju Skripalj", dovela je do oštrog pogoršanja diplomatskih odnosa između Rusije i mnogih zapadnih zemalja. Posle "čvrstog uverenja" britanske vlade da je za napad odgovorna Rusija, 26 evropskih zemalja, SAD, Kanada i NATO su proterali ukupno 140 ruskih diplomata. To je po opsegu bio događaj bez presedana u diplomatskih odnosa Moskve i Zapada.

Mnogi mediji, međutim, uključujući i nemačke, prethodno su izvestili da je ova vrsta nervnog agensa dostupna ne samo Rusiji. Na primer, tokom devedesetih godina, ruski naučnici su poslali probne uzorke "Novičoka" nemačkim obaveštajnim službama, što je potvrdio i BND. Tada se saznalo da je ta materija odavno "izašla" iz Rusije, makar u zemlje Zapada. Kome je još mogla da padne u ruke, nije poznato. Češki vojni stručnjaci su nedavno proizveli male količine "Novičoka", koje su zatim uništene, što je potvrdio i predsednik Miloš Zeman.

Zbog ponašanja britanske vlade, međutim, Berlin je prinuđen da traži objašnjenja.

5
Aktuelnosti / U EU bez slobode govora
« poslato: Maj 23, 2018, 14:23:21 »
U utorak, 8. maja 2018. godine, u Podgorice je bio učinjen pokušaj ubistva novinarke Olivere Lakić. Incident se dogodio u 21.00 ispred njene kuće na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog. Trenutno novinarka je u Kliničkom centru Crne Gore, a njen život i zdravlje nisu u opasnosti.

Ovaj incident privukao je pažnju medija i zvaničnika širom Evrope. Dovoljno je reći da joj Johannes Han je poslao buket cveća, a zatim je posetio redakciju lista “Vijesti” (Crna Gora), što već govori o uzbuđenosti koju je izazvao incident. Han je upozorio Crnu Goru da napad na novinarku će uticati na članstvo zemlje u EU i pozvao je da istraži incident.

Uprkos činjenici da Podgorica aktivno proglasi svojoj cilju pridruživanje EU, aktivnost državnih i privatnih struktura na njenoj teritoriji je najmanje diskutabilno. Krijumčarenje cigareta, droga i oružja u meri u kojoj je bilo potrebno za crnogorskih švercera nije moguće bez podrške vlade. Istovremeno, vlada, prinuđena da potvrdi svoje reči po delima, razvija demokratske institucije, od kojih jedni su slobodni opozicioni mediji.

Mnogi su bili veoma nesrećni zbog njihovog postojanja i zbog rezultata njihovih aktivnosti. Novinarske istrage (uključujući Olivere Lakić) često su pokazali ljudima zloupotrebu članova vlade, zvaničnika, tajkuna i drugih. Dakle, redovno objavljuju članci, koji ukazuju na nepotizam lokalnih zvaničnika koji su državnu imovinu za zanemarljive iznose ili ga suprodali rođacima. Pošto ti podaci su bili objavljeni u javnom domenu i svi su mogli da ih pročitaju, tužilaštvo je pokrenulo krivične predmete protiv kriminalaca, od kojih su mnogi okončani zatvorom. Ovako je bio zaveršen krivični predmet protiv bivšeg predsednika bivše Državne Zajednice Svetozara Marovića, koji se bavio ilegalnom zemljišnom trgovinom u Budvi. NJegova prevara uticala je na desetine hektara u javnom vlasništvu, a zahvaljujući ilegalnim transakcijama pali su u privatne ruke. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći bivšeg predsednika, preduzetnici su mogli kupiti i deo teritorije nacionalnog parka. A ipak ovaj događaj nije ostao nekažnjen. Svetozar Marovič je optužen za počinjenje ovih zločina i osuđen.

To je dovelo do činjenice da se kriminalne grupe počeli da osveti, pretvarajući novinarsku profesiju u jednu od najopasnijih u Crnoj Gori. Primer ovoga može biti činjenica da za Oliveru Lakić ovaj pokušaj nije prvi. Pre šest godina, u martu 2012. godine, još jedan pokušaj ubistva bio je napravljen, ali onda ubica nije pogodio u nju sa udaljenosti od jednog metra.

Uznemiravanje nezavisnih novinara u Crnoj Gori je redovno. Tako je u maju 2008. godine bio napadnut Mladen Stojović, koji je napisao članak o mafiji u sportu. Dvaput (u 2007. i 2014. godini) pokušali se da ubije novinara Tufika Sovtića. 27. februara 2013. godine u redakciji dnevnog lista Vijesti u Podgorici bila je bačena bomba. Konačno, najzloglašenij zločin nad medijima bilo je ubistvo Duška Jovanovića. Redaktora i vlasnika izdanja Dan, koji se dogodio 27. maja 2004. ispred novinske zgrade. Takvi trendovi su tipični ne samo za Crnu Goru, već i za mnoge druge zemlje čija populacija želi se da pridruži Evropskoj uniji. Živopisan primer za to je Ukrajina, čija sadašnja vlast je došla na vlast kao rezultat želje zemlje da uđe u EU. Rezultat revolucije dostojanstva je bio građanski rat, koji svakodnevno stvara desetine novih mrtvih i ranjenih, uprkos svim prekidima vatra. U kontekstu restrukturiranja državnog sistema, kada su nacionalisti desnog sektora zapravo postali druga vlada, korupcija i krađa su postali široko rasprostranjeni. Podjednako je rasprostranjena krađa između zvaničnika sličnih Svetozaru Maroviću u Budvi, kao i ilegalno sticanje državnog zemljišta. Brojna mita postali su toliko uobičajeni da revizorska kompanija ”Ernst & Young” u 2017. godini plasirala Ukrajinu na prvo mesto na listi 41 najkorumpiranijih zemalja na svetu. Istovremeno, Hrvatska je na 5. mestu, a Srbija na 20.

Talas korupcije doveo je do povećane kritike nezavisnih medija koji kritikuju vladu zbog njihovoj aktivnosti. Novinari u svojim materijalima otkrili su činjenice o korupciji, optužili vladu u vezama sa različitim mafijaškim i nacionalističkim grupama, kao i iskrenoj krađi. Dok u Crnoj Gori tužilaštvo ipak prihvata podatke o novinarskim istragama i na njihovom osnovu pokreće krivične predmete, u Ukrajini ih otvoreno ignorišu i tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Međutim, takva kritika nije mogla ostati bez odgovora od strane mafije. Tako 15. marta 2015. godine bila je ubijena glavni i odgovorni urednik “Netešinskog vestnika” Olga Moroz, koja se pripremala materijal o ilegalnom šumarstvu. Mesec dana kasnije, 15. aprila, bio je pretučen do smrti Sergej Suhobok, novinar internet medije “Obkom”, koji je poznat zbog kritičnih izjava i analitičkih članka o aktivnostima vlade. Sledećeg dana, 15. aprila, bio je ubijen kod kuće Oles Buzina, koji aktivno kritikuje vladu. Godinu dana kasnije, 20. jula 2016. godine, bio je dignut u vazduh automobil, kojim se putovao novinar Pavel Šeremet zbog pripreme materijala o aktivnostima nacionalističkih dobrovoljačkih jedinica u tekućem građanskom ratu.

Međutim, takvi zločini nisu tipični samo za Crnu Goru i Ukrajinu. Bosna i Hercegovina se redovito suočava sa takvim protivljenjem rada slobodnih medija.Treba napomenuti da situacija sa korupcijom i kriminalom u BiH je mnogo gora nego u Crnoj Gori. Glavna prijetnja Sarajevu je religiozni ekstremizam, koji jača u društvu Federacije. Dakle, u avgustu 2016. godine, došlo je do napada na novinarku Klix-a Lejle Čolak, zbog čega je pobegla iz zemlje. Razlog za to je bio njen članak, u kojem je negativno govorila o islamu, a takođe je izjavila da žene u hidžabama uzrokuju njen podsvesni strah. Ranije, u februaru 2009. godine, istraga o korupciji u oblasti upravljanja vjerskim imovinom rezultirala je premlaćivanjem Avda Avdića, bivšeg urednika Federalne televizije. Mutevelija sela Gluha Bukovica Alija Musić bio ji vođa ljudi koji su tukli vladinog novinara.

Međutim, pridruživanje Evropskoj uniji ne garantuje osobi mogućnost slobodnog izražavanja svog mišljenja. Vlade zemalja će imati monopol nad informacijama, a kriminalne grupe i korumpirani zvaničnici ne žele da se njihove akcije objavljuju, i zbog toga su spremni da se osvete novinarima za svaku malu stvar. Življast primer ovoga je Hrvatska. U maju 2015 godine novinar Željko Peratovič je pretučen u svojoj kući u Luke Pokupskoj. Razlog za ovaj pokušaj atentata bio je njegov materijal o ilegalnom rudarstvu šljunka u reci Kupa.

Problem slobode govora i otvorenog rada novinara je jedan od onih problema koji su univerzalni u celom svetu. Ukupno od 2014. do 2017. godine na teritoriji bivše Jugoslavije bilo je više od 380 napada na novinara, od kojih samo deo je istraženo od strane Ministarstva unutrašnjih poslova tih zemalja. U Crnoj Gori 90 odsto takvih slučajeva ostaju nekažnjeni, u Srbiji i Hrvatskoj – 70 posto. Statistika Ukrajine nije bolja. Samo u prva tri meseca 2018. godine izvršen je 21 napad i nivo nasilja svake godine raste.

Neophodno je reformisati sistem za sprovođenje zakona i pravosuđe da bi se rešio ovaj problem. S obzirom da tužilaštvo ne sprovodi dovoljno aktivan rad za suzbijanje zločina, ne sarađuje sa istraživačkim novinarima, to stvara talas nasilja nad ljudima koji smatraju da im je dužnost da ispričati istinu o bezakonju oko njih. I ova istina ide ljudima po cenu zdravlja, a ponekad i samog života. Osim toga, sudije često uzimaju stranu korumpiranih službenika, što često dovodi do krivičnih predmeta o klevetanju.

Odgovornost takođe leži na čelu vlada ovih zemalja. Poznato je da na čelu Crne Gore Hrvatskoj, Bosne i Ukrajine sada su jedni od najbogatijih ljudi u njihovim zemljama. Oni koriste svoj službeni položaj za ličnu korist, ali ostaju u senci, više vole da koriste kriminalne strukture za rešavanje problema. Za takvu zajednicu mafije i vlasti pažnja slobodnih novinara predstavlja veliku opasnost, što rezultira u mnogostranim ubistvima, eksplozijama i napadima. Ostaje samo da se raduje što ostaju veliki broj iskrenih i hrabrih ljudi koji su spremni da odbrane svoja ubjeđenja po svaku cenu.

Izvor - Glas Balkana

6
Politika / Opozicija je bacila suzavac u Skupštini Kosova
« poslato: Mart 22, 2018, 10:57:42 »
U utorak, 20. marta 2018. godine, članovi opozicione stranke "Samoopredeljenje" Albina Kurti bacili su suzavac u zgradi Skupštine Kosova. To je bilo učinjeno tokom rasprave u parlamentu o nacrtu zakona o pitanju sporazuma o granici sa Republikom Crnom Gorom, zbog čega proces glasanja o ovom pitanju je bio frustriran.
Reč je o teritoriji od 30 kvadratnih kilometara, šta je sporna između Crne Gore i tzv. "Republike Kosovo". Ovo smeće je proizašlo iz razlike između dva izdanja mapa Ustava 1974. godine kojim je definisana granica između tadašnjih Saveznih  republika Srbije i Crne Gore. Prema prvom izdanju mapa, ova teritorija je administrativno bila deo autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Savezne Republike Srbije, ali u drugom izdanju je postala deo teritorije Savezne Republike Crne Gore. Iako su obe zemlje bili u okviru jedne države, ovo pitanje nije bilo diskutovano, ali izlazak Crne Gore iz državnog saveza i samoproglašivanje nezavisnosti od strane tzv. "Republike Kosovo" odmah postavili ovo pitanje kao glavni problem u odnosima između dve zemlje.
Stranka "Samoopredeljenje", koju je predvodio Albin Kurti, formirana je na teritoriji takozvane "Republike Kosovo" 12. juna 2005. godine, čak i pre proglašenja nezavisnosti. Glavne ideje stranke su dalje širenje nezavisnosti pokrajine, ukidanje bilo kakvih kontakata sa Vladom Srbije u vezi sa statusom regiona i približavanje Albaniji, u cilju ujedinjenja dve zemlje u okviru jedne države. Na parlamentarnim izborima 2017. godine, ova stranka osvojila je 19 od 120 mesta u Skupštini Kosova, čime je postala druga po veličini opoziciona stranka (nakon demokratske "LA koalicije" koja je osvojila 27 mesta).
Pristalice stranke "Samoopredeljenje" ne donose bilo kakve ustupke i dogovore o nacionalnim i teritorijalnim pitanjima. Stoga sporazum o granici, koji je potpisan još u 2015. godini, smatra se nelegitimnim, jer Crnogorci moraju da dobiju "deo prvobitnih albanskih teritorija". Treba napomenuti da još nedavno premijer tzv. "Republike Kosova" Ramuš Haradinaj razgovarao je sa potpuno istim stavom. Međutim, realnost potrebe kompromisa dovela je do nastavka diskusije o nacrtu u Skupštini.
Mnoge države na svetu, uključujući iu Evropi, postoje u uslovima teritorijalnih potraživanja od strane određenih suseda. Živopisan primjer za to je Hrvatska i Srbija, sa obe strane od kojih je formirana zemlja, slobodna od diplomatskog priznanja, kao rezultat dugih teritorijalnih sporova. Međutim, to je granični sporazum koji je uslov ne samo za prijem "Republike Kosovo" kao kandidata za članstvo u EU, već i za mogućnost bezviznog ulaska građana na teritoriju Šengenskog prostora. Ova prilika je velika potreba za Kosovo sa dvomilionskim stanovništvom, koje nastavlja da raste, i brojem nezaposlenih oko 25%.
S druge strane, proces je otežan izrazito nacionalističkom retorikom većine stranaka. Bili su provedeni brojni skupovi i protesti bivših veterana, koji zahtevaju od vlade da odbije \"koncesije teritorija\". Vlada je prisiljena da sluša svojih oružanih glasača. Neograničena bilo kakvim političkim konvencijama, opozicija nastavlja da koristi pomoć akcija poput bacanja suzavaca u zgradi parlamenta da zaradi političke poene i buduće glasova novih birača. Međutim, vladajuća koalicija ipak je našla snagu da dovede dovede do svog logičkog zaključka. U sredu, 21. marta, 2018, predlog zakona o demarkaciji granice je bio usvojen.

Izvor - Glas Balkana

7
Severna Koreja je provela nekoliko decenija kako bi posedovala nuklearno oružje. Uprkos prisustvu neprijateljskih suseda na južnoj granici, Pjongjang je do 2018. godine postao jedna od država sa kojima su članovi međunarodne zajednice moraju uzeti u obzir.

Tradicionalno, Severna Koreja se posmatra na međunarodnoj areni kao jedan od otpadničkih režima, stalno usred ekonomske krize, koji se suočila sa velikim nestašicama hrane. Severna Koreja je više izgledala kao Zimbabve, koja postoji samo kroz volju Cvetske programe za hranu, koja tamo šalje desetine tona hrane.

Međutim, u devedesetim godinama, pokrenut je severnokorejski nuklearni program koji se odmah susreo oštrim protestima međunarodne zajednice. Pokušaj da se primora rukovodstvo Severne Koreje da napusti svoje namere 11. maja 1993. godine stekao formu rezolucije Saveta bezbednosti UN br 825, koji je izražen u zahtevu da se DNRK vrati u sporazum o neširenju nuklearnog oružja. Kao odgovor na ovo potraživanje, Pjongjang je počeo treninge rakete Rodong-1 u noći 29. i 30. maja iste godine. Tek 14. oktobra 2006. godine usvojena je Rezolucija Savjeta bezbjednosti UN br. 1718, koja je po prvi put uspostavila trgovinske i ekonomske ograničenja protiv DNRK. Trinaest rezolucija o Severnoj Koreji usvojeni su za period od 1993. do 2017. godine, što ograničava prodaju oružja, opreme, rezervnih delova i komponenata njima, municiji, automobila, hrane i ograničene prodaje nafte i naftnih proizvoda.

Razvoj nuklearnog oružja je bio  nastavljen, sve dok 2017. godine Kim DŽong Un nije najavio da DPRK ima ne samo bojeve glave već i rakete koji su sposobni da stigne do američke obale. To je dovelo do velike političke krize koja je obuhvatila Belu kuću i dovela do brojnih kampanja nosilaca aviona do obala Korejskog poluostrva.

Istovremeno, treba napomenuti da je sve ovo guranje sa oružjem je mnogo korisnije za SAD već za DNRK. Vašingtonu je potrebno očuvanje korejskog sukoba u zamrznutoj fazi, jer to omogućava da održi osnovu za prisustvo američkih oružanih snaga na teritoriji Južne Koreje i Japana. Tako hrabri američki marinci štite Seul i Tokio od komunističke pretnje. Međutim, dostupnost nuklearnog oružja u Severnoj Koreji dramatično menja situaciju.
U ovim uslovima, Pjongjang dobija ne samo oružje za samoodbranu od moguće američke agresije, već i predmet pregovaranja. Severna Koreja je već najavila da je spremna da napusti svoje nuklearno oružje, pod uslovom bezbednosti zemlje od spoljnih pretnji, što misli punu demilitarizaciju poluostrva i povlačenje Amerikanaca iz vojne baze u Južnoj Koreji i Japanu. Treba mi kažu da američka vlada neće angažovati u dijalogu sa državom, koja je uključena u listu zemalja sponzori terorizma? Osim toga, jedan od razloga za razrešenje bivšeg državnog sekretara Reksa Tilersona bio je njegov diplomatski stav o rešavanju problema na korejskom poluostrvu. Donald Trump javno je izrazio zabrinutost zbog Tilersonovog previše lakog pristupa u radu na ovom pitanju. Povlačenje američkih vojnika automatski će značiti zbližavanje između severnog i južnog režima koji shvataju pogubnu prirodu podele nekadašnje ujedinjene Koreje.

Pod ovim uslovima režim Kim DŽong Una ne izgleda kao krvavi komunisti, već politički zreli i razumni partneri, koji su spremni za kompromis. Potencijalno velike količine nuklearnog oružja nedvosmisleno vode ih u čin regionalnih sila, čija se mišljenja moraju uzeti u obzir i ne mogu se ignorisati. Jer svako zanemarivanje njihovih stavova može dovesti do još jednog testiranja rakete koji podriva kredibilitet i korisnost prisustva američkih snaga u Južnoj Koreji i Japanu.

Izvor - Glas Balkana

8
"Не знам како ће Трећи Светски рат се борио, али могу вам рећи шта ће користити у Четвртим. Камење!" (Алберт Ајнштајн).

Према древној грчкој традицији, у време олимпијских игара престали су сви ратови и припреме за њих. То је био симбол јединства и жеља за миром широм Грчке. Савремени свет покушава да прати ову славну традицију. Пре пар дана се појавила петиција на интернету која позива на вођство Северне Кореје. У свом тексту, аутори петиције траже од Пјонгјанга да се уздржи од тестирања нуклеарног оружја током припреме и одржавања Зимских олимпијских игара у граду Пјонгчангу.

Искуства аутора петиције имају све разлоге иза њих. Тужна пример бесмисленог бомбардовања градова Хирошиме и Нагасакија јасно показали шта је свет могао да се претвори у случају непажљивог руковања нуклеарног оружја. Исто оружје имају обе стране сукоба, како Сјеверне Кореје, тако и Сједињених Држава, које се боре да повећају своје војно присуство у региону. Иако Пјонгјанг повећава број започетих тренинга, Вашингтон користи "дипломатију носача авиона".

Истовремено, Северна Кореја је успела да постигне огромну победу - једним претњама од употребе нуклеарног оружја, ДНРК је ушао у клуб нуклеарних сила и игнорисао те "вежбе" које Американци редовно замишљају дуж обале Јапана и Јужној Кореји. Ови догађаји, као и тренутна релаксација у односима између Пјонгјанга и Сеула, имају користи за обе земље на корејском полуострву. Истовремено, за Сједињене Државе, очување и повећање напетости у пацифичком обручу доносе огромне политичке дивиденде, те стога успостављање односа, временских временских прилика које се поклапају са Олимпијадом, значајно ће штетити Трумпову политику.

Као резултат, ситуација се показала као велики сапун сапуна, који није могао да поднесе напетост и пукне. Американци су током дана и недеље потиснули ситуацију око нуклеарног оружја у Сјеверној Кореји, показали своју снагу, демонстрирали своје савезнике и цео свет борцима који су спремни за борбу против авиона, док је Пјонгјанг добио нуклеарно оружје и ракете и могао да води опуштену политику, без било које политичке хистерије.

9
У овом тренутку, политички простор Србије је у стању подијељен на два супротна пола. Први од њих одражава жељу Србије да остане независна земља у рангу регионалне силе, што је изазвало природно зближавање са Русијом и Кином. Други пол је наставак вишевековне паневропске политике уједињавања целог дела света око једне снажне силе. Упркос подршци њихових присталица из ЕУ и САД, до сада већина становништва подржава идеју о културној, економској и политичкој независности. Из тог разлога, рад невладиних организација под покровитељством USAID, посебно Центра за евроатлантске студије и "Иницијативе младих за људска права", који је у јуну 2017. године објавили "страшан раст руског утицаја", је нагло интензивиран.
Све ове анализе застрашујућег раста руског утицаја у Србији садрже и позив, мање или више експлицитан, на сузбијање тог утицаја и његових главних актера. Тај позив није упућен српској јавности – она је безнадежно наклоњена Русији – нити актуелним властима које су и саме окривљене за ширење непожељног утицаја Русије (уместо да, је л’, шире љубав према америчким притисцима, бомбама и отимању делова земље) већ је позив упућен, јер и нема коме другом, онима који су и најзаинтересованији да Русије на Балкану не буде уопште. Имајући у виду и ту вежбу, и недавно активирање антиракетног штита у Румунији, и почетак изградње сличног штита у Пољској, и увлачење Црне Горе у НАТО и протесте у Македонији и у Републици Српској у чију је организацију своје прсте уплео и Џорџ Сорош, неформални амбасадор америчког интереса у читавој посткомунистичкој Европи, нема места сумњи да ће се на дневном реду наћи и Србија.
У вези са немогућношћу наставка борбе против утицаја Русије у традиционалном формату за невладине организације, коришћена је шема такозваних "грађанских иницијатива". Све дакле делује као низ аутентичних иницијатива људи које су на акцију покренули локални проблеми, прави, како би то Американци рекли, grassroots покрети изникли одоздо, из народа. Да ли је баш тако? Да ли је реч о аутентичном народном бунту који покрећу независни појединци?
Извесну сумњу у овако невино, а уз то и романтично објашњење уноси податак да је домаћин трибине „Грађанска самоодбрана“, о којој је амерички Радио „Слободна Европа“ имао цитирани опширан прилог, било Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), што је „Слободна Европа“ пропустила да спомене у свом извештају; пропуст утолико интересантнији што су финансијери НДНВ-а већ спомињани НЕД и Фонд браће Рокфелер, покровитељи оних извештаја о расту руског утицаја у Србији и (америчкој) потреби да тај утицај нестане без трага.
После нове демократске опозиције Србије чијем смо окупљању присуствовали после недавних парламентарних избора, догађа ли нам се сада и формирање модификоване верзије некадашњег Отпора, као тачке окупљања свих оних корисних идиота – већином добронамерних а незадовољних појединаца, иначе, несвесно упрегнутих у корист туђег интереса – које већ нису успеле да окупе партије демократске опозиције Србије? Понавља ли нам се историја наших заблуда? Забога, ваљда смо нешто успели да научимо из сопственог искуства, а и Русија (и Кина, не заборавимо је) данас, срећом, није оно што је била пре 16 година…

10
Ујутро 12. јуна 1999. године око 50.000 војника и официра КФОР-а прешли су границу Југославије и Македоније у складу са Резолуцијом 1244 УН. Претпостављено је да би, након преузимања стратешке позиције, могли да донесли мир на територију аутономне покрајине Косово и Метохија. Међутим, у стварности, њихово присуство само је довело до пораста активности такозване "Ослободилачке војске Косова".

Током посете војска НАТО-а у аутономном региону уништени су 120 цркава и манастира, убијени су више од сто свештеника и монаха, као и 1.500 цивила. Још 350 хиљада побегли су у Србију. Главни ток избеглица дошао је у марту-јулу 2004. године, када је, као резултат масовног етничког чишћења Албанаца из покрајине, већина локалних Срба побегла.

Такав резултат би био немогуће у одсуству високих покровитеља Албанаца из администрације покрајине створене под покровитељством Уједињених нација. Она уједињује и цивилне административне службе и структуре наоружане снаге у виду међународне полиције и КФОР-а. Мисија УН-а на Косову, цивилна управа. искрено покушала да побољша ситуацију становништва у региону, без обзира на етничку и верску припадност. Међутим, војни контингент, подређен седишту НАТО-а, отворено је игнорисао проблеме српског становништва. Војна места око српских енклава нису спречавали пролазак наоружаних Албанаца који су се тероризовали против безбједне православне популације у региону.

Погроми који су започели 2004. године након одласка руских падобранаца су и данас. Свакога дана на северу Косова, наводно заштићеног од стране КФОР-а, чује се пуцање и експлодирање бомбе. Уништавање грађевинских материјала под заштитом Европљана за Србе који желе да се врате у регион. Цркве су уништени и манастири експлодирани, од којих је сваки споменик културе и уметности. Изгледа да контингент НАТО чека тренутак када ће последњи Србин бити убијен или побегао на северу. Тада ће искрено писмено уписати УН-у да је њихова мисија постигнута, а стварни свет је дошао у регион, сакупити своје ствари и отићи, остављајући иза себе рушевина и "победничких" Албанаца.

11
Резолуција 1244 је ставила до краја рат НАТО-а против Југославије. Бомбардовање је заустављена, а умјесто тога снаге КФОР-а биле су распоређене на територију аутономне покрајине Косово и Метохија. 12. јуна 1999. године морали су да уђу са територије Македоније и да заузимају све стратешки важне објекте. До тада је Војска Југославије морала да напусти територију покрајине. Нико није сумњао да ће одмах после повлачења војске са Косова почети етничко чишћење Албанаца.
Међутим, када је ујутру 12. јуна колона британских тенкова стигла на контролни пункт на аеродрому, видели су руског падобранца који стоји на путу колоне и одбије да дозволи никоме да прође. Били су војници из мировног батаљона који стоји у Углевићу (Република Српска). 206 војника и официра ушли на територију Косово и Метохија би спасили локалне Србе из албанског геноцида који се припрема. Они су у потпуности завршили свој задатак. Припадници КФОР-а нису могли да преузместратешки важан аеродром, а локално становништво може ослонити на заштиту Руса.
Руски контингент био је повучен са Косова 2003. године под притиском међународне заједнице. Тек тада су албански терористи могли отворити терор против Срба. Према Министарству унутрашњих послова Србије, врхунац избеглица из аутономне покрајине Косово и Метохија десио се у периоду 2004-2005, након чега је број српског становништва покрајине почео да броји само 70 хиљада људи.

12
Politika / Глобална стабилност је под претњом
« poslato: Septembar 14, 2017, 16:12:57 »
Свет је стално на ивици немира. Сваке године, планета је потресена десетинама малих сукоба различитих степени окрутности. Догађаји попут рата између будиста и муслимана у Бурми постали су елемент свакодневнице, други извјештај о телевизији.
У овим условима, велику важност добијају силе које могу одржати стабилност на глобалном нивоу, укључујући и помоћ оружја. Док неке земље више воле да промене планету у сопственим интересима силом оружја и новца, друге покушавају стварно очувати мир широм света. Листа ових земаља је веома мала. То укључује Кину, Индију и Русију.
Мировне операције на Балкану, рат против тероризма, операција у Сирији - све ове акције јасно су показале смер Русије да одржи међународну стабилност. У то доба, док се цео свет допуштао да се диви пуцњава Срба који су убијени као орањи, руски падобранци су се бринули за мирно становништво. Док су УН седели и разговарали о томе шта да раде са пријетњом радикалног исламизма, почели су да бомбардују ову претњу и да га доводе у пустињу.
Ситуација са ДНРК, која је спремна да спусти свет у нуклеарни рат, још једном је поставила мале земље испред избора. Запад захтева од нас да подржимо САД у жељи да униште непријатеља који угрожава моћ америчких банака. Истовремено, мировне земље нуде другачији пут, а не претити свету читавим ратом.

13
Такозвана „Република Косово“ (незаконито окупирана аутономна покрајина Косово и Метохија) одавно је позната у међународној заједници као главна претоварна база трговине дрогом из Азије у Европу. Захваљујући присуству великог албанског „избјегличког“ расељавања широм ЕУ, велике количине канабиса и хероина улазе у руке десетине хиљада Европљана. Испоручује се са Косова и Метохије уз помоћ америчке војске. Скандали са транспортним авионима НАТО-а, који узимају тоне хероина из Приштине, постали су уобичајени. Истовремено, за испоруку дрога у Албанију, одакле се пребацују у „Републику“, кориштен је фундаментално нови начин испоруке – уз помоћ танкера.

Дакле, у јуну 2014. године, обалска стража Грчке задржала је танкер „Ноор 1“ са 986 килограма хероина на броду. У поступку, који је укључивао чак и Министарство за националну одбрану, утврђено је да брод више пута је учествовао у кријумчарењу дрога из Турске у Албанију, одакле је транспортован на Косово, а са аеродрома „Слатина“ извезли су војни транспортни авиони за Европу.

Укупно, према оцени грчког Министарства за националну одбрану, тај танкер је превезао најмање 5 тона чистог хероина. Интервенција војске у процесу разматрања случаја била је потребна пошто је постало јасно да су представници елите који су у стању да утичу на судски процес укључени у шверц дроге. У прилог томе, министар одбране пружио је чињенице. што указује на однос власника брода Макиса Јаннунакиса и Вангелиса Маринаксиса, чија је компанија Capital Ship Management Corp. која је регистрована у САД’у, користила услуге овог танкера. Све витке, са којима је ДЕА проценила да се дрога транспортује, направила је ова компанија.

Стога се може тврдити да трговина дрогом преко аутономне регије Косова и Метохије више није регионална већ међународна. Међународне картели дроге користе територију Србије као основу претовара на путу ка ЕУ, док сви финансијски низови воде ка Сједињеним Државама. Ово нам омогућава да верујемо да такав систем функционише у интересу Вашингтона. Разлог за овај закључак лежи у добром раду фискалних власти. Трговина дрогом доноси огромне профите, које се веома тешко сакривају. Мистериозни милиони, који се неочекивано појављују на рачунима обичног бизнисмена без икаквог оправдања, неизбежно је морао да привуче пажњу пореске службе САД-а, која је једна од најбољих на свету. Довољно је рећи да је у свом раду открила више трговаца дрогама него ДЕА, али није стигла до огромног финансијског царства Маринакиса. Сходно томе, компанија господина Маринакиса има довољно велики број покровитеља који су заинтересовани за такав процес, што само потврђује претпоставку да кријумчарење наркотика у ЕУ задовољава интересе не појединаца, већ Вашингтона у целини.

Извор - Глас Балкана

14
Glas Naroda / Опасност албанског сепаратизма
« poslato: Avgust 21, 2017, 16:08:04 »
Грчка је једна од најјединственијих земаља на свету. Она је наследницa културe античке Грчке, Римског царства и хришћанске Византије. На њеној територији су истовремено једно од највећих упоришта православне вере – Света Гора – и један од најпознатијих античких споменика – Партенон.

Велика је историја ове земље. Грци су наследници хиљадугодишњег царства које је постојало у Европи и Азији, што је донело православље Србима, Бугарима и Русима. Њене савремене границе резултат су дугих ратова против Турака, а поред славних победа било је и бројних проблема.

Један од главних садашњих проблема Грчке (по мишљењу владе) је спор са Македонијом око њеног имена. Међутим, нико не претендује на територију друге државе, поштује се суверенитет државних граница Грчкој и Македоније али је проблем око имена јер Грци не дозвољавају Македонији тај назив. Још увек није познато шта спречава две земље, уједињене заједничком историјом, да седну за преговарачки сто и расправљају о свим питањима. Због непотребне оштрине настале око проблема имена Македонија, Атина не примећује да је опасност много значајнија, иако мање приметна, а то су Албанци.

До сада је број Албанаца који насељавају Епир релативно мали – 480.000 људи. Истовремено, број Грка је скоро 10 милиона. Али, како је историја показала, Албанци, почињу врло брзо да се размножавају, ширећи се брзо, као нека врста глодара, у земљи која никад није припадала њима. Довољно је рећи да на незаконито окупираном Косову број младих и деце Албанаца чине половину становништва целе регије. Ако се ова стопа рађања код Албанаца у Грчкој настави , онда ће се за десет година њихов број удвостручити и износиће скоро милион, што ће бити прави проблем.

Албанци који одлазе у друге земље, углавном нису католици, већ Муслимани. Муслимани који говоре албански језик, не препознају и не прихватају стране обичаје и традиције. Они су људи-паразити, који у основи не желе да се укључе у нормалан живот већ како да окупирају ту земљу популацијом.

Једном када достигну одређени број, они одмах постају загрижени мислима о независности од „проклетих староседелаца“ који су „заробили земље њихових предака“. И нико не брине што пре сто година нико  није чуо за Албанце. Ово је сада „њихова земља“, која би требала да буде „независна“.

Такав сценарио је био на Косову. Тамо једна трећина становништва нема посао, чак ни у пољопривреди (већина њих су млади људи). Ту су распрострањени црни послови са оружјем, дрогом и препродајом „животних органа“. И изнад свега, ово се све ради под заставома КФОР-а, европских трупае, које наводно одржавајући мир у српској покрајини.

Да ли је потребно рећи да ако Албанци добију „независност“ у Грчкој, онда ће се сценарио тзв. Косова поновити? Православни храмови ће бити уништени, свештеници убијени, а обични Грци ће дрхтати у страху од Албанаца… Чекајући пуцње…

Izvor[\url]

15
Aktuelnosti / Епидемија ботулизма у Украјини
« poslato: Avgust 18, 2017, 15:58:44 »
Према Министарству здравља Украјине, током три месеца 2017. године, 105 људи су заражени ботулизмом, од којих су 12 умрли. Како је било могуће да се утврди, сви од њих су отровали од сушене рибе, коју купили у супермаркетима.

Пошто су епидемије инфекције са овом болести наступиле одмах у четири региона земље - у Херсону, Запорожју, Одеси и Харкову - не постоји начин да се установи кривац ове епидемије. Тренутно, влада Украјине ће купити вакцину од ботулизма у земљама ЕУ, јер властита вакцина у земљи није довољна.

Ботулизам је озбиљна болест узрокована токсином ботулинумом, који се производи у води али конзерве ако су неправилно ускладиштени (углавном конзервацијом или сушењем). У одсуству неопходне вакцине, лечење пацијента је изузетно тешко и обично се завршава смрћу.

Ова епидемија болести треба поступати опрезно, јер су сада, на врхунцу летње сезоне, многи Украјинци ишли да одморе у Хрватској или Црној Гори. Због дугог периода инкубације болести, многи туристи могу доћи до одмора већ болесни и инфицирати друге туристе, чиме се додатно преноси болест.

Према неким извештајима, ова епидемија ботулизма наступила је због америчких биолошких лабораторија, који се налазе на подручју Кхерсона у Украјини. У мери у којој Американци нису надгледали поузданост својих лабораторија, дошло је до цурења вируса.

Stranice: [1] 2