Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Teme - Ventus

Stranice: [1] 2
1
Serije / Stargate
« poslato: Februar 07, 2012, 18:57:45 »
Stargate


Format: Military science fiction

Zvezdana kapija (engl. Stargate) je naučnofantastična franšiza započeta 1994. filmom Zvezdana kapija, koji je postao veliki filmski hit zaradivši skoro 200 miliona dolara. Franšiza sada obuhvata igrane serije: Zvezdana kapija SG-1, Zvezdana kapija: Atlantida i Zvezdana kapija: Univerzum. Franšiza Zvezdana kapija se proširila i u ostale medije, animirana serija Zvezdana kapija: Beskonačnost, video igre, romane, stripove i dr.

Zvezdana kapija predstavlja vanzemljaski uređaj, prstenastog oblika, koji stvara crvotočinu omogućavajući teleportaciju od jednog do drugog uređaja u kosmosu. Pod kontrolom vlade Sjedinjenih Država, zvezdana kapija koja je pronađena na Zemlji čuvana je u tajnosti. Ovo je omogućilo istovetan razvoj događaja u stvarnom i opisanom svetu na Zemlji, jer su informacije o naprednoj tehnologiji ostale tajna široj javnosti. Mnoge civilizacije sa kojima su se timovi (Zvezdane kapije) susretali u svojim misijama češće su bile u predindustrijskom periodu, nego na višem stupnju tehnološkog napretka, i uglavnom humanoidne.

U priči, ovo je objašnjeno uplitanjem vanzemaljaca u dalekoj prošlosti Zemlje. Pokazalo se da su mnogi mitovi nastali pod uticajem vanzemaljaca koji su posetili Zemlju i koji su smatrani bogovima jer su koristeći superiorniju tehnologiju davali utisak nadmoćnih bića. Dok neke tuđinske civilizacije nisu imale nikakve namere, već su pretežno bili prolaznici, rasa poznata kao "Goa`uldi" koristila je zvezdane kapije za premeštanje svojih robova iz drevnog Egipta na druge planete pogodne za život i tako je bila direktno odgovorna za egipćansku religiju i kulturu. Posle jedne pobune robova, oni su napustili Zemlju, i kapija je bila zakopana i zaboravljena sve do modernih vremena kada su je arheolozi pronašli. Ponovna aktivacija kapije značila je pristup novim izvorima znanja ali i opasnostima, jer su Goa`uldi svoju pažnju još jednom usmerili ka Zemlji.

Zvezdana kapija SG-1

1997. Džonatan Glasner i Bred Rajt razvili su Zvezdanu kapiju 1, televizijsku seriju sa namerom da nastavi započetu priču iz filma Zvezdana kapija. Iako su izabrani novi glumci, nekoliko uloga iz filma je ponovljeno, uključujući glavne likove Danijela Džeksona (Daniel Jackson) i Džeka O'Nila (Jack O'Neill). Komandni centar Zvezdane kapije je pomeren iz fiktivnog vojnog objekta u planini Krik, u vojni kompleks planine Šajen. Ostale varijacije i razlike između filma i serije uglavnom se tiču lokacije planete Abidos, vanzemaljca Ra i putovanja kroz Zvezdane kapije.[10][11]

Prikazivanje serije započelo je na Šoutajmu (Showtime) 27. jula 1997. a premeštena na kanal Sci-Fi posle pete sezone.[12] Glavni glumci su bili Ričard Din Anderson (kao Džek O'Nil) i Majkl Šanks (kao Danijel Džekson), zajedno sa Amandom Taping, Kristoferom Džadžom i Donom Sinklerom Dejvisom koji su glumili nove likove, Samantu Karter, Teal'ka i Džordža Hamonda. Glumačka ekipa se nije značajnije menjala, ali je Majkl Šenks napustio seriju na kraju pete sezone, a zamenio ga je Korin Nemek (kao Džonas Kvin). Šanks se vratio na početku sedme sezone, da bi je ponovo napustio. Na kraju sedme sezone Don Dejvis je napustio seriju, a Ričard Anderson ga je zamenio. U devetoj sezoni odlazi Anderson, a angažovana su dva nova stalna glumca, Bo Bridžiz i Ben Brauder. Nakon debitantske epizode u osmoj sezoni i nakon pojavljivanja u 8. epizodi devete sezone, Klodija Blek se pojavljuje u stalnoj glumačkoj ekipi desete sezone.[13]

Producentska kuća MGM je prosečno trošila 1.4 miliona dolara po svakoj epizodi serije, i smatra je jednom od svojih najvažnijih franšiza.[14] Emitovanje serije je prestalo 2007, ali su dva filma, Zvezdana kapija: Kovčeg istine i Zvezdana kapija: Kontinuum, snimljena kako bi bili objašnjenji događaji sa kraja serijala.

Zvezdana kapija: Beskonačnost

Zvezdana kapija: Beskonačnost je američka animirana naučnofantastična televizijska serija autora Erika Lualda i Majkla Malijanija, kao nastavak već postojeće serije Zvedana kapija. Priča u beskonačnosti je smeštena 30 godina u budućnost od događaja u originalnoj seriji i prati Gasa Bonera i njegov tim.

Zvezdana kapija: Beskonačnost je premijerno emitovana u septembru 2002. na Foksu, a sa emitovanjem je prekinuto u junu 2003. Serija je prekinuta pre nego što je rešen ijedan zaplet priče. Serija je bila niskobudžetna, što je stalno navođeno u medijima.[15][16] DIC Entertainment je 7. oktobra 2003. pustio u prodaju DVD sa četiri epizode u regionu 1 (SAD i Kanada). MGM Home Entertainment je 13. avgusta 2007. u regionu 2 (Evropa) pustio u prodaju kolekciju od pet DVD diskova kompletne sezone. Shout! Factory, kompanija poznata po izdavanju kultnih animiranih serija, je stekla prava na seriju i izdala celu seriju na DVD-u 13. maja 2009. u regionu 1.

Pisci i producenti ostalih serija i filmova iz franšize nisu bili uključeni u pravljenje Beskonačnosti, kao ni MGM, ni proizvodni timovi ni fanovi Zvezdanih kapija ne smatraju da Beskonačnost treba da bude zvaničan deo franšize. Prema Bredu Rajtu, jednom od stvaralaca serija Zvezdanih kapija, animirana serija ne bi trebala da bude zvaničan deo franšize Zvezdanih kapija. Komentarišući to, on navodi:„Nemam problem sa time. Samo nisam uključen u to.“

Zvezdana kapija: Atlantida

Serija Zvezdana kapija:Atlantida prati avanture „Ekspedicije Atlantida“, kombinacije vojnih snaga i civilnih naučnika koji putuju u galaksiju Pegaz u potrazi za izgubljenim gradom Atlantidom, koji je ostavila rasa Drevni, najmoćnija koja je ikad postojala. Stigavši u grad, ekspedicija otkriva da galaksijom vlada strašan neprijatelj poznat kao Utvara (Wraith), protiv koga treba da se brane, uprkos tome što su Utvare mnogo brojnije.

Zvezdana kapija: Atlantida nastavlja priču iz serije Zvezdana kapija. Novi film je originalno bio namenjen da poveže radnje iz dve serije nakon šeste sezone Zvezdane kapije 1. Kasnije je Zvezdana kapija 1 obnovljen za sedmu sezonu i film je tada planira da se produži ta sezona. Konačno, kada je SG-1 produžena na osmu sezonu, planirani film je postala finalna epizoda sedme sezone od dva dela nazvana „Izgubljeni grad“ i postavka Zvezdanih kapija: Atlantida je pomerena u Pegaz galaksiju.[18] Ovo je omogućilo da dve serije postoje jedna pored druge u istom fiktivnom svemiru, a kasnije su se dve serije povezale. Atlantida je razvijana od strane istih ljudi i u istim studijima kao i SG-1.

Atlantida je premijerno prikazana na Sci-Fi kanalu 16. jula 2004., sa Džoom Flaniganom i Tori Higinson u glavnim ulogama. Još nastupaju Rejnbou San Frenks, Dejvid Hjulet i Rejčel Latrel. Likovi Hjuleta i Higinsove su se već pojavljivali u Zvezdanoj kapiji 1 (iako je Higinsonova nasledila ulogu od Džesike Stin). U drugoj sezoni Atlantide, Pol Makgilion i Džejson Momoa su postali stalni glumic u seriji. U četvrtoj sezoni stiže Amanda Taping, koja reprizira ulogu Samante Karter iz Zvezdane staze 1, kao i Džuel Stejt u sporednoj ulozi. U petoj sezoni Amanda Taping napušta seriju, a zamenjuje je Robert Pikardo, koji je reprizirao ulogu Ričarda Vulzija iz Zvezdane kapije 1. U leto 2008. objavljeno je da SciFi prekida sa snimanjem Atlantide. Poslednja epizoda je prikazana 9. januara 2009.

Zvezdana kapija: Univerzum

Zvezdana kapija: Univerzum je treća po redu serija iz franšize, a premijerno je prikazana 2. oktobra 2009. Radnja serije se dešava na svemirskom brodu koji je nekad bio deo nerešenog eksperimenta Drevnih pre više miliona godina.

Pre konflikta sa Utvarama (Wraith) i čak i pre nego što su Atlantidu pomerili u galaksiju Pegaz serija će otkriti da su Drevni poslali najmanje dva broda: automatizovani brod da postavlja Zvezdane kapije kroz više galaksija u našem svemiru, i drugi da ga prati i istražuje. Standardna vrata sa adresom od sedam simbola omogućavaju putovanje u istoj galaksiji. Upotreba osmog simbola omogućava putovanje u drugu galaksiju. A deveti simbol će odvesti tim do ovog drugog broda, zvanog Sudbina (Destiny).

2
Religija / Zoroastrizam
« poslato: Februar 03, 2012, 16:50:44 »
Zoroastrizam


Faravahar — krilato sunce
simbol Zoroastrizma

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zoroastrizam ili zaratustrizam (pers. آيين زرتشت; izgovor: A'in-e Zærtosht; transkripcija: Aine zertoš) je religija zasnovana na učenjima svetog proroka Zaratustre (Zoroaster na grčkom), i važi za verovatno najstariju dualističku religiju. Bila je to dominantna religija u Persiji do 7. veka.[1] Vrhunac je doživela u doba Sasanidske dinastije. Neki sledbenici ovu religiju nazivaju mazdaizam.

Prema grčkim istoričarima, sveti prorok Zaratustra, živeo je otprilike 6000. godine p. n. e., a prema Pahlavi izvorima, oko 600. p. n. e. Po istraživanjima iranologa Džeksona i Hersfilda, ovaj drugi datum izgleda bliži istini. (Verovatno je da su grčki istoričari u stvari greškom pripisali Zaratustri zasnivanje mazdaizma, koji je u Persiji postojao hiljadama godina pre Hrista i koga je Zaratustra zapravo reformisao u novu religiju). Danas preovladava mišljenje da je Zaratustra živeo stotinak godina pre dolaska na vlast Kira Velikog (558. p. n. e. — 529. p. n. e.).
Etimologija
Reč „zoroastrizam“ izvedena je iz jedne verzije imena osnivača ove religije, proroka Zaratustre, koje glasi Zoroaster i transponovano je iz fonetskog izgovora dobijenog od starogrčkih autora. Ipak izgovor „Zaratustra“ je daleko sličniji originalnom izgovoru Zartušt koji je rekonstruisala moderna orijentalistička filologija.

Osnovi verovanja
Ahura Mazda ili Ormazd (gospodar mudrosti odn. mudri gospodar) je vrhovni apstraktni Bog koji je stvorio vidljivi i nevidljivi svet. On nema ni početak ni kraj, već je večan.

Sve zlo na svetu je stvorio Ahriman ili Angra Mainju (zao duh) koji je svojim priklanjanjem zlu stvorio smrt. On je takođe oduvek postojao, ali će biti poražen na Sudnji dan.

Njemu su suprotstavljeni Ameša Spentas ili Sveti besmrtnici. Oni su u početku bili lične osobine Asura Mazde. Ima ih sedam: Celovitost, Dobre misli, Pravednost, Snaga, Odanost Veri, Savršenstvo i Besmrtnost. Oni predstavljaju neku vrstu anđela.

Ahriman i Ameša Spentas simbolizuju izbor između Dobra i Zla, stvaranja i uništavanja. Ljudi se u njihovoj dugotrajnoj borbi, koja po legendi traje 9 milenijuma, mogu prikloniti jednoj ili drugoj strani, zavisno od toga da li su dobri ili loši.

Zoroastrijski panteon je u osnovi prerušeni persijski, s tim što su božanstva podeljena na dobra i loša.

Zoroastrijska etika se sastoji iz dobrih misli, dobrih reči i dobrih dela. Ljudi posle smrti prelaze most koji vodi preko pakla. Ako su bili loši, most će se suziti i oni će propasti u pakao. Nasuprot njima, pravednici će naći put do Svetlosti. Nada postoji i za one koji završe u paklu, jer će i oni biti spašeni kada Dobro najzad trijumfuje.

Ova Religija smatra da je Bog stvorio po prirodi dobar svet, u kome treba živeti lepo i prosperitetno, ali bez preterivanja ili odricanja, kao što su monaštvo ili post.

Zoroastrijanstvo je kvazi dualistička religija po tome što predviđa pobedu Dobra, to jest Ahura Mazde, na kraju istorije. Poštovanje prema njemu Zoroastrijanci pokazuju poštovanjem „čistih supstanci“ koje je Bog stvorio: zemlje, vode, a naročito vatre. Ovo je dovelo do toga da ih mnogi smatraju vernicima koji obožavaju vatru.

Verski spisi
Avesta je ime drevnih, uglavnom fragmentarnih, spisa Zoroastrizma, kao i naziv za staroiranski jezik kojim su oni pisani.

Od drugih Zoroasterskih spisa izdvajaju se knjige Denkarta (delo religije) kojih ima devet, u kojima su detaljno opisani život i propovedi proroka Zaratustre, kao i njegova borba protiv demona (deva). Denkart je takođe kanonizovani deo Zoroasterske religije.

Rasprostranjenost
Posle pada Persije pod islamsku vlast, Zoroastrijanstvo je skoro nestalo. U Persiji danas živi samo oko 10.000 vernika (uglavnom u provincijama Jazd i Kerman). U Indiji ih ima oko 75.000 (Parsi).

Ukupno u svetu, njihov broj se procenjuje na manje od 300.000.

Zaratustrino propovedanje
Zaratustra je stoga i sveštenik i prorok, a u Denkartu se pokazuje sva sila moći ne samo njegovog učenja, već i vere koju ispoveda. Kao sveštenik, Zaratustra ima pravo da obavlja službu kulta i da organizuje svešteničke redove, Mage, koji će živeti u zajednicama i u kultnim svetilištima, poštovati svetu vatru i preko svojih izaslanika, koji mogu biti i religijski nedovoljno učeni, širiti i nametati Mazdeansku veru. Kao prorok, Zaratustra je dužan da obelodanjuje volju dobrog i da oglašava šta je sve zlo; da bi po sopstvenom nahođenju i po nahođenju onih koji ga zastupaju, Maga, u tom naumu uspeo, on ima pravo da oglašava krivicu, a krivica je uvek zlo. To znači da su samo oni koji poštuju volju Zaratustre i njegovih sledbenika – sveštenika — pravedni, da su oni jedini pravi arijevci, i da drugih izvan njih, osim u kraljevskom rodu i vojnoj pratnji nema. Dobri mogu postati i oni koji se pridruže Zaratustri u pohodu; oni svoju pravu dobrotu i pripadnost Mazdinom učenju mogu da iskažu tek kada se iskupe sopstvenim dokazom. Denkart je spis u kome se Zaratustrin mazdaizam pokazuje kao volja jednog koji je predodređen da u ime vlasti sprovodi načelo prave vere i rasne čistoće. Načelo prave vere manifestuje se ovlaštenjem koje Bog dokazuje čudesima, a rasna čistoća je posledica tog ovlašćenja — onaj ko oseti na kojoj su strani moć i vlast i ko se prikloni svetu koji je u stanju to da daruje, jeste izuzetan, a takav je samo onaj narod koga je Zaratustra uputio u načela sprovođenja vere.

Da bi se uopšte mogao shvatiti period u kome je živeo prorok Zaratustra, neophodno je objasniti neke osnovne pojmove vezane za Persijsko poreklo. Posle teške zloupotrebe u vreme hitlerizma, izraz arijevski pod prilično je teškom hipotezom, tako da je neophodno ponovo odrediti njegovo poreklo u prostoru i vremenu, jer političke dogodovštine, nažalost, preinačuju etimologiju reči kojima se služe onako kako im ustreba. Termin „arijevski“ koji odgovara protopersijskom kontekstu u kojem se rodio Zaratustra, toliko je nerazdvojiv od indo-iranske epopeje da se ne može izostaviti. Pozivajući se na etimologiju sanskritskog izraza arya: plemenit, prorok iz antičke Persije dobija ovaj epitet s dvojakim razlogom: etničkim i, zahvaljujući ličnoj uzoritosti, duhovnim. S one strane etničke reference, uz izraz arijevski vezivaćemo duhovnu preuzvišenost slavnog porekla čovekovog, za čim je indo-iranska duša sačuvala težnju u svoje dve legendarne epopeje, tj. spomenicima nacionalne književnosti. Videćemo da su istinske, moralne i univerzalističke vrednosti Arijevaca dijametralno suprotne rasizmu koji je podmetnut ovom drevnom izrazu.

Zaratustra reformator
Svako poređenje sa reformatorima hrišćanstva sasvim je neprikladno. U stvari, dok su Martin Luter ili Žan Kalvin kritikovali neke štetne postupke sveštenstva i latinske tradicije da bi stigli do hrišćanstva očišćenog od pomenutih elemenata, Zaratustra je uveo novine sasvim novog reda. Ali njegovo učenje, koje se brzo pomešalo sa tradicionalnim mazdaizmom i sinkretizmom Maga, dugo je izgledalo kao puko moralizatorstvo, događaj više u istoriji mazdaizma. Ako se Zaratustra, uprkos korenitim novinama koje je uveo, mora smatrati prostim reformatorom, onda je Isus to još više jer se za njega, u očima judeo-hrišćana, iako protiv judaističke volje, smatralo da je samo „ispunio Zakon“... Ako je, suprotno tome, Isus izveo i nešto više od moralne reforme judaizma i istinski otpočeo jedinstvenu eru „Radosne Vesti“, onda se i Zaratustra isto tako mora smatrati kao tvorac jedne još značajnije putanje religijskog mišljenja, ne samo u mazdaizmu, nego i u odnosu na mnoga druga religijska predanja, takođe po Avesti, gate su svete, ne toliko kao sveti književni dokument zoroasterske zajednice, koliko zbog posvećujućeg delovanja koje njihovo pobožno i razborito čitanje ima na vernika rešenog da primeni zahteve zaratustranske etike. Ti su zahtevi sasvim drugačiji od zahteva religijske prakse i umilostivljujućih obreda vršenih u zoomorfnim ili antropomorfnim kultovima. To što je njegovo učenje razumela samo manjina naroda, sporedna je posledica nastala ne usled hermetičnosti njegove misli, nego usled nivoa na kojoj je ta misao izražena. Svako može pristati uz nju, s onu stranu svake religijske isključivosti ili rasizma, pod uslovom da je moguće izvršiti izbor između pravog puta i krivudavih puteljaka ahrimanske tmine, izbor nametnut metafizičkim mešanjem stvaranja, nastalim usled Duha Pogreške (Ahrimana) koji je uveden u početno čisto ostvarenje Ahura Mazde. Nije Zaratustrina greška to što je on svet, u početku dobar, zatekao kad je bio u stanju velike posustalosti. On se potrudio da, kao što će to i Buda uraditi na svoj način, odredi jedini spasonosni lek.

Zahvaljujući Zaratustri, religijska misao pravi toliki skok napred da oni koji su u njemu videli samo izvođača „još jedne reforme“ u mazdaizmu nisu izgleda primetili krajnju žestinu, s kojom on žigoše postupke tradicionalnog mazdaističkog sveštenstva. Samo jedno razmatranje žestine reči koje je upotrebio u svojoj nepopustljivoj osudi žrtvovanja životinja, unosnom izvoru blagostanja indo-iranskog sveštenstva, dovoljno je da dokaže da je on hteo da zabode glogov kolac u samo srce najpoštovanijeg obreda: prinošenja umilostivljujuće žrtve. Mogu se samo čuditi odmerenosti koju neki vide u jednoj reformi koju olako izjednačavaju s jeremijadama proroka iz starog Izraela. Ukratko, Z aratustrino propovedanje imalo je sve odlike dosledne revolucije koja se može ovako sažeto izložiti:

  • uspostavljanje apsolutnog monoteizma iznad dva sukobljena Duha
  • eshatologija je čudesno razrađena oko velike kosmičke bitke Dobra i Zla
  • odstranjivanje svakog obreda i svakog prinošenja žrtvi, osim interiorizovanog žrtvovanja kakvo je santifikovanje misli, reči i dela;
  • na kraju, iskazivanje poštovanja životinjskog porekla oličenog u govečetu, kao primernom prauzoru.

Dva glavna vida ove fantastične duhovne revolucije odnose se, jedan na ono što se može nazvati „teološkom revolucijom“, a drugi na istinsku „revoluciju u korist životinja“. Prva je obuhvatala potpunu izmenu suštine božanstva i prirode odnosa između čoveka i Boga. Druga je obuhvatala ne samo izmenu odnosa čoveka prema životinji, nego i uvođenje jedne etike kojoj je u početku ravne bilo samo u budizmu: etike metafizičkog života životinja u filozofiji i u molitvi ljudi.

Oganj
Duh Ognja kao svestvaralački princip realnog i iracionalnog poretka u Denkartu se ne obrazlaže, već se posmatra kao božanstvo nezavisno za sebe, u kome je sadržano dvojstvo, jer je ono lik njegove prirode. Oganj je u isto vreme dobro i zlo, koliko jedno toliko drugo; on je stvaranje i sredstvo očišćenja, bez njega ljudima nema života, ali on čoveka može i da uništi. Istovremeno je princip božanske nagrade i božanske kazne. Oganj je jedinstvo svetlosti i tame, jer je u njegovoj svetlosti sadržana tama i obrnuto. Tama se jedino može pobediti kada se Oganj ukaže kao duh dobre božanske volje. Oganj je i princip prvog stvaranja, jer je omogućio da se od materijalnog sveta, koji nije znao od koga i čime je dat za život i na življenje, stvore dva dela poretka, međusobno suprotstavljena, koja će sve što je stvoreno da živi u ravnoteži sklada i harmonije. Tako Oganj jeste načelo mere, centar svih zbivanja i u kome se sve zbiva; on nije posrednik u bestelesnom začeću (što je hrišćanstvo preuzelo od mazdeanstva) već je posrednik jedan od tri dela materijalnog poretka stvarnosti koje Oganj sopstvenom voljom oblikuje – voda. vazduh, zemlja i voda su mrtve stvari sve do trenutka kada je Ahura Mazda odlučio da Oganj ovlada svetom i stvori arijevske zemlje i narod, koji će u njegovo ime gospodariti nad svima ostalim.

Mazdaizam
Kult staroiranskog boga Ahura Mazde, mazdaizam, poslužio je kao podloga za građenje zoroastrizma ali sa njim nije istovetan.

Neki precizniji detalji o Zaratustrinom životu, njegovom rođenju i poreklu ne mogu se naći jer je gotovo kompletnu religijsku i kulturnu literaturu drevne Persije uništio Aleksandar Makedonski kada je spalio carsku biblioteku u Persepolisu. Veći deo spisa koji su sačuvani od tog razaranja, a što je zasluga Parćana i Sasanida, sistematski su uništavali arapski osvajači sredinom VII veka. Grčki i arapski varvari nisu uspeli da dopru do visokih planina na kojima su Zaratustrine poruke uklesane u stene, niti su mogli da iskorene usmenu tradiciju prenošenja znanja od usta do usta, iz pokolenja u pokolenje. Ono što se danas zna o Mazdaizmu i njegovom reformatoru Zaratustri, veoma je malo i temelji se na ova dva neuništiva izvora. Ali i to malo što se zna sasvim je dovoljno da nas uveri da su stari Persijanci u Mazdaističkom učenju posedovali riznicu znanja iz misticizma, Filozofije, etike i morala, koja su i do danas ostala neuporediva po svojoj vrednosti.

Kult Mazdajasnija u Persiji bio je blizak rođak vedskoj religiji Indije. Zapravo, najstariji Persijski spisi, poznati kao Gate (što znači „pesme“) napisani su na avestinskom jeziku Avesta koji je mnogo bliži sanskritu Rig Vede nego što je sanskrit Rig Vede blizak savremenom sanskritu. Ova sličnost uopšte ne iznenađuje, ako se zna da Persijanci pripadaju indo-iranskoj grupi naroda, u koju su spadali skoro svi narodi centralne Azije i dela južne Azije. Avestinski jezik je najstariji persijski jezik, koji je bio u širokoj upotrebi pre staropersijskog, a u kasnijem periodu, njime su se koristili isključivo zoroasterski sveštenici u svojim obrednim ritualima i spisima, sve do propasti Sasanida.


Zoroastrizam i druge Religije

Prehrišćanski religijski koncepti
Svi prehrišćanski religijski koncepti se, po nekom ustaljenom pravilu nazivaju ili nesavršenim ili mitskim - to se obrazlaže dualizmom sadržanim u svakom od njih. Hrišćanstvo je svelo materijalni svet na biće emanirano od božanske prirode, dok su svi prehrišćanski koncepti u radikalnijem ili blažem vidu, priznavali dvojstvo u postojećem svetu, božansko i materijalno. Bilo koja religija da je u pitanju, počev od staroegipatske, preko sumerske, do judaizma, dvojstvo je koncept na osnovu koga se promišlja ne samo postojeći svet, već grade struktura i način promišljanja umetnosti i filozofije. Učenje Persijanaca o Ahura Mazdi i Ahrimanu primer je radikalnog dvojstva; religijski kult smatrao je da egzistira jedinstveni svet, totalitet realnog i irealnog. U tom totalitetu postoje dve među sobom suprostavljene prirode, čija neprekidna borba održava ceo poredak sveta i kosmosa u ravnoteži. Iako s vremena na vreme jedan od dva božanska principa nadvladava, ravnoteža se ne remeti, jer drugi princip ostaje sakriven iza prividnog pobednika da bi ga u određenom trenutku, kada se ukaže potreba za izmenom u ravnoteži, za određeni vremenski period prevladao. U Zoroastrizmu, čitav poredak materijalnog i nerealnog počiva na borbi svetlosti i tame, razuma i nerazuma, materije i duhovnog. Hrišćanstvo i ostale monoteističke religije, uključujući i islam, proglasilo je materijalno za nesavršenost, prema tome i kolevku zla, dok su Persijanci smatrali da materijalno počiva koliko na zlu toliko i na dobrom. Poredak materijalnog je deo jednog uravnoteženog sveta, ali u svojoj sveukupnosti nije dostupan ljudskom saznanju; u njemu se kao i u svemu ostalom, nalazi ravnoteža dobra i zla, koja se očitava u svakom pojavnom obliku sveta i dela ljudi. Atributi svetlosti, njegovog božanstva Ahura Mazde su dobro, pravednost i čestitost, dok su atributi tame ili njegovog božanstva Ahrimana laž, zlo i nesreća.

Ravnoteža koja postoji u svetu, postoji i u čitavom ljudskom rodu, svakoj od organizacija koje čovek stvara. Kako bi pobedilo dobro i kako bi u nekoj doglednoj ili ne budućnosti, mogao da se uspostavi poredak svetlosti i pravde, to mora da se stvori religijski koncept koji će biti u stanju da odredi šta je dobro a šta zlo u poretku koji ljudi stvaraju u materijalnom svetu. To znači utemeljivanje ideološkog religijskog koncepta koji će omogućiti da se ovlada određenim prostorima i narodima i da se preko tog religijskog koncepta stvori moćna država u kojoj će gospodariti samo oni koji su doneli pravu veru. Pravu veru su nudili Persijanci, i po njenom ovlašćenju i propovedanju, oni su narod izuzetih osobina, osuđen da vlada i da mu se drugi pokoravaju.

Filozofski sistem Maga
Ova temeljno obrazložena i do u detalj proniknuta rasna teorija bila je delom osnov za čitavo filozofsko, nematerijalističko i materijalističko, promišljanje u antičkom svetu. Sokrat, a preko njega Platon, preuzeli su deo učenja maga i na osnovu njega izgradili sopstveni filozofski sistem. Sistem trojstva koje je uspostavio i kanonizovao Zaratustra poslužio je da se oblikuju i filozofski sistemi nekih antičkih materijalista — Demokrit je učio teologiju od persijskih maga. Vreme je Bog, Bog je prostor u kome je sve sadržano. Ovo persijsko učenje nadograđeno je samo principom vrhovnog, a to vrhovno postoji i u Zaratustrinim tumačenjima budućnosti koja predviđaju pobedu jednog, dobrog i pravednog Ahuramazde i uspostavljanje samo jednog principa. Pored antičkih filozofa i judaizam uključuje u sopstveni religijsko-ideološki koncept brojne teze Mazdeanskog učenja.

Obožavanje rođenja Hrista
U Poslanicima po Matiji pripoveda se o zoroasterskim sveštenicima, magima, koji su „videći jednu zvezdu na istoku“, došli da obožavaju božansko dete u Vitlejemu. To dete je naravno bio Isus Hristos. Jevrejski kanonici čak tvrde da je Zaratustra bio Jevrejin i jedan od kanonika hrišćanstva, poput Teodora bar Konana koji je u svojim spisima izričit: „Istina je da je on bio jevrejske rase“. Naravno, ovo tumačenje nema nikakve veze sa stvarnošću

Progonstvo zoroastrizma od strane rimskog carstva
Izvršivši uticaj na filozofiju antičkog polisa i judaističku koncepciju hrišćanstva, Zoroastrizam u svom kanonizovanom vidu, u vreme prvog ozakonjenja hrišćanstva za zvaničnu religiju Rimskog carstva, biva proglašen za jeres i paganstvo. Zoroastrizam se dekretom rimskih careva progoni, ali se rasna teorija koju je judaizam preneo od zoroastrizma, delom utemeljuje kao način mišljenja i ispovedanja rane hrišćanske teologije. Zaratustrina rasna teorija služi za radikalan obračun sa judaizmom i koncepcijom koju je nudio Jehova — hrišćani se oglašavaju za jedine pravoverne i počinju da se, nikome ne dopuštajući slobodu izbora ni verskog opredeljenja, obračunavaju sa svakim ko bi im se suprostavio. Zoroastrizam je ostao zvanična religija na prostorima današnjeg Irana sve do ranog srednjeg veka, a dobar deo Zaratustrine filozofske i religijske logike uključen je u poznije ostvarenu militantnu veru — islam.

Hrišćanstvo i islam

Hrišćanstvo i islam od Zoroastrizma preuzimaju jedno od temeljnih načela svojstvenih svim klasnim društvima — svaka pobuna potlačenih ili priznavanje da postoje potlačeni i siromašni mora se u korenu ugušiti. Hrišćanstvo i islam u gušenjima i iskorenjivanju svake teorijske, religijske ili filozofske misli koja je o siromaštvu i potlačenosti raspravljala, ne prezaju ni od čega, prihvatajući na taj način ono što je Zaratustra utemeljio u novom mazdeanstvu. Nove religije odbacuju princip dvojstva tako karakterističan za mazdeanstvo u bilo kom vidu, ali prihvataju načela vladanja i sprovođenja ideološkog koncepta koji dozvoljavaju korišćenje svih sredstava — od nasilnog pokrštavanja do ekonomske prinude, na isti način kako je to mazdeanstvo u svom ortodoksnom vidu činilo. Na taj način sva istorija filozofije i stvaralaštva od vremena antičkih polisa, preko Rimskog carstva, do vremena dvehiljadegodišnje vladavine hrišćanstva kao ideologije, i islama nekoliko vekova manje, predstavlja u stvari sprovođenje nekih temeljnih načela koje su ustrojili persijska religija i filozofija, Zaratustra najviše. Ova će načela persijske ideologije, kao i stavovi o arijevcima i nearijevcima, preko Ničeovog romantičarskog i neobjektivnog tumačenja učenja persijskih maga, poslužiti da se u 20. veku obrazlože ideološki koncepti poput fašizma. Učenje o Ahura Mazdi postalo je na taj način sastavni deo evropske tradicije, mada se do skoro gotovo nije pokušavalo da se sagleda na koji su način, preko filozofije Ničea i ostalih romantičara, postulati visoko organizovanog robovlasničkog društva mogli da zažive i da se ostvare.

Posle arapskog osvajanja Persije sredinom VII. veka n. e., persijska kultura i civilizacija bili su u celosti zbrisani, kao što se dogodilo i u Egiptu i Vizantiji. Međutim, Zaratustrino učenje je ponovo oživljeno nadahnutim radovima persijskih revivalističkih pesnika kao što su Rudaki, Daikiki, Firdusi, Rumi, Hafiz i mnogi drugi čija podsticajna poezija nije ništa drugo nego lucidni komentari i ekspozicije svetih Gata. Tako na primer, Hafiz neprestano ponavlja Peer-e-Moghaan, sa značenjem Prvosveštenik Maga.

3
Religija / Religija (uopšteno)
« poslato: Januar 30, 2012, 15:58:07 »
Religija


Najbrojnije religije sveta.

Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom. Bog (na sanskritu “gospodar hleba”) je ljudska zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. I sama reč religija vodi poreklo od latinske reči “religare” što znači ponovo svezati, prepovezati. Dakle, religija je oblik društvene svesti u kome se prirodne i društvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od čoveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Takođe, svaka religija podrazumeva određene oblike verskih zajednica, kao i određene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na posvećenim mestima, odnosno u određenim institucijama (crkve, džamije, sinagoge, hramovi...).

Teorije religije
Postoje tri osnovne grupe teorija religije. Prema prvoj, religija je izum jedne (obično vladajuće odnosno privilegovane) grupe ljudi kao sredstvo zaštite privilegija iste te grupe ljudi. Prema drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bića. Najzad, prema trećoj grupi teorija, religija je samo ljudska sklonost ka sujeverju proizašla iz nedovoljnog poznavanja prave prirode stvari.

Kada, gde, kako i zašto su nastale prve religije?
Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica čovekovog uviđanja da se mnoge stvari u prirodi dešavju i bez njegove volje i da on na te pojave ne može da utiče niti da ih kontroliše ma koliko se trudio. Takve pojave su na primer suše, poplave, munje, gromovi i slično. Tako je čovek došao na ideju o postojanju viših sila. Tako su u čovekovom umu nastali prvi oblici “bogova” koji su simbolizovali jedinstvene moći koje suvereno vladaju čovekovim postojanjem. Čovek je nastojao da ove više sile umilostivi molitvama i žrtvovanjem.

Podela religije
Postoje dve vrste religija, politeističke religije i monoteističke religije. Za politeističke religije (grčki: poli - više, mnogo i theos - bog) karakteristično je verovanje u više bogova, različita božanstva koja vladaju različitim sektorima prirode i ljudskog delovanja. Politeizam je karakterističan za stare, prirodne, paganske religije. Politeističke religije su više ritualne, obredne nego teorijske. Politeističke religije uglavnom ne teže širenju za razliku od monoteističkih. Najznačajnije stare religije su bile politeističke (egipatska, starogrčka, rimska, odinizam...). Gotovo svi narodi na tlu Evrope su pre primanja hrišćanstva ispovedali razne paganske, prirodne, politeističke religije. Iako su politeističke religije po nastanku starije od monoteističkih, danas su gotovo iščezle (izuzetak su hinduizam i plemenske religije).

Za monoteističke religije (grčki: monos - jedan i theos - bog) je karakteristično obožavanje jednog boga, i to je osnovna razlika u odnosu na politeističke religije. Druga bitna razlika između politeističkih i monoteističkih religija je u tome što su politeističke religije mahom narodne religije, dok su monoteističke religije nadnacionalne i univerzalne (izuzetak je jevrejska religija) i u načelu se ne ograničavaju na jedan klan, pleme, narod ili državu. Monteističke religije nastajle su u periodu od šestog veka pre nove ere do sedmog veka nove ere.

U svim monoteističkim religijama mogu se naći izvesne zajedničke karakteristike. Prva zajednička karakteristika je već spomenuti univerzalni, nadnacionalni karakter. Druga - sve monoteističke religije su otkrivene, a to znači da su ih osnovali i utemeljili proroci - religijski i moralni reformatori kojima se, svakom ponaosob, otkrio, u duhu prikazao, bog. Treća zajednička karakteristika - sve monoteističke religije su soterološke (grčki: soter - spasilac) što znači da je prorok u isto vreme i spasilac, izbavitelj naroda. Četvrta zajednička karakteristika je protivčulno, asketsko i aseksualno stanovište koje zauzimaju sve monoteističke religije, stavljajući duhovno iznad materijalnog i telesnog, čak proglašavajući nagone i strasti zlim. Upravo ovu stranu religije oštro su kritikovali mnogi filozofi i naučnici, među kojima su najpoznatiji Zigmund Frojd i Fridrih Niče. Najzad, sve monoteističke religije su eshatološke (grčki eshaton - ono krajnje) što znači da prema ovim religijama postoji kraj sveta.

Monoteističke religije su hrišćanstvo, judaizam, islam, a dualistička religija je zoroastrizam.

4
Hrana i Piće / Smrtonosno je jesti samo ribu
« poslato: Januar 30, 2012, 01:36:44 »
Smrtonosno je jesti samo ribu


Riba poseduje sve bitne amino kiseline koje su ljudima potrebne da bi preživeli. Ipak, ako u svojoj ishrani konzumiramo samo ribu to bi moglo imati fatalan ishod.

To je zbog toga što ribe ne poseduju vitamin C koji je najvažniji vitamin ljudima. Čak i danas koristimo par kapljica limuna kada jedemo ribu. Samo riba koja konzumira planktone koji sadrže vitamine C, jedini način da iz ribe dobijete vitamin C je pravilnim izdvajanjem sirovog sadržaja ribljih iznutrica.

Izvor:
[hide]http://www.interesuje.me[/hide]

5
Misterije / Lemurija - izgubljena zemlja
« poslato: Januar 30, 2012, 01:33:52 »
Lemurija - izgubljena zemlja


Lemuria?

Lemuria   ili Mu, imena "izgubljene zemlje" nekada navodno locirane u Indijskom   ili Tihom oceanu provlače se kroz povijest još od davnina. Riječ je o   drevnom kontinentu ili skupini otoka, koji su obuhvaćali dio prostora   Tihog i Indijskog oceana i pod utjecajem geoloških promjena   katastrofalnih razmjera nestali u zoru povijesti čovječanstva. Iako   Lemuria i Mu ponekad označavaju dva različita kontinenta, u ovom će se   tekstu odnositi na jedan.


Ideja

Ideja o   Lemuriji prvi se put pojavljuje u djelima Augustusa La Plongeona nekon   njegovih istraživanja Majinih ruševina u Yucatanu. Tvrdi kako je preveo   drevne rukopise Maja, koji navodno ukazuju da su Maje iz Yucatana   starije civilizacije i od Grka i od Egipćana, te pričaju priču o još   starijem kontinentu i civilizaciji. Priča je kasnije dobila još više na   popularnosti kroz nekoliko izdanih knjiga James Churchwarda.


Razne poveznice

Terra   Australis ili Terra Australis Incognita (latinski: nepoznata južna   zemlja) je bio teoretski kontinent koji se pojavljivao na europskim   kartama od 15. do 18. stoljeća. Ovaj pojam je uveo Aristotel,a njegove   ideje je kasnije proširio Ptolomej u 1. stoljeću. Kontinent nije nikada   pronađen, ali pošto su ostali detalji na kartama bili relativno točni,   nagađa se da se radilo o kopnu koje je nekada davno postojalo i nestalo   usljed nepoznatih razloga.

Uskršnji otok, lokalnom jeziku poznat   kao Rapa Nui, odnosno Isla de Pascua na Španjolskom, otok je na jugu   Tihog oceana u skupu Čilea. Najpoznatiji je po svojim mnogobrojnim   moai-ma, golemim kamenim kipovima koji se prostiru duž obale. Nenaseljen   otok, pozicioniran usred ničega u Pacifiku, prepun kipova i daleko od   bilo kakve civilizazije daje ideje o većem kompnu koje ga je nekda   okruživalo.

Novi Zeland je dom unikatne kulture. Riječ je o Maori   indijancima, njihovim dizajnima i simbolima, kao i mnogim čudima kojima   su autori. Najčudnija je priča koju pričaju o svojem podrijetlu - kažu   da su došli sa tonućeg otoka.

Podmorje otoka Yonaguni - Velika   podvodna kamena površina, zarasla u koralje, postaje misterij nakon što   je otkriveno da je sačinjena od pravilnih oblika, toliko pravilnih da je   nemoguće da ih je priroda "isklesala". Postavlja se pitanje je li djelo   prirode ili čovjeka.


Još alternativnije

Lemuria   se ponekad spominje i kao dom stvorenja reptilske rase, često   identificiranih zmajevima i nagama. Razne tvrdnje australskih domorodaca   o viđanjima dinosaura i sličnih stvorenja se često iznose kao   "alternativni dokazi".
Prvi iskazi o tome datiraju iz 1888.godine.   H.P. Blavatskyeva knjiga "The Secret Doctrine" govori o   ljudima-zmajevima koji su nekada bili dio moćne civilizacije na   Lamurijskom kontinentu, kojeg su zajedno sa svojom civilizacijom potpuno   uništili zbog neobuzdanog korištenja crne magije. Blavatsky tvrdi, da   je do informacija koje je iznjela u knjzi došla preko knjige "Book of   Dzyan". Vjerovala je da su pojmovi "Dragon-men" i Serpent-men", koji su   opisivali repilska stvorenja bili simbolični, nemijenjeni da   simboliziraju njihovu naprednu tehnologiju, znanje i magične moći.


Moderne tvrdnje

- Graham Hancock tvrdi da se uništenje Lemurije desilo se 10.000 godina prije nove ere.
-   James Bramwell William Scott-Elliott tvrde da su kataklizmički događaji   počeli prije 800.000 godina i nastavili se sve do posljednje   katastrofe, koja se desila točno 9564. godine prije nove ere.(Bramwell,   James (1939). Lost Atlantis.)
- 1930. godine Ataturk, osnivač   Republike Turske se zainteresirao za Churchwardove radove i uzima u   obzir kako je Lamurija moguć rodni kraj njihovih predaka.(Kayıp Kıta Mu,   prezentacija, Ege-Meta Yayınları, İzmir, 2000, ISBN 975-7089-20-6)
-   Michel Desmarquetova knjiga iz 1993. Thiaoouba Prophecy, sadrži   detaljan opis kontinenta Lemurije, kojega je autor iskusio pomoću   komunikacije sa ni više ni manje nego, vanzemaljcima.
- Masaaki   Kimura navodi da su određene podvodne strukture locirane uz obalu otoka   Yonaguni (Japan), ruševine drevne Lemurije. (ili "ruševine izgubljenog   svijeta Muin" kako kaže kaže CNN)



http://i47.tinypic.com/2zf95s4.jpg
Izvor:
[hide]http://www.interesuje.me[/hide]

6
Misterije / Mali Kinez svetlih očiju savršeno vidi u mraku
« poslato: Januar 30, 2012, 01:32:09 »
Mali Kinez svetlih očiju savršeno vidi u mraku

http://www.index.hr/images2/djecaksmacjimocimayoutube.jpg

Dečak sa juga Kine zaprepastio je lekare i naučnike svojom neverovatnom sposobnošću - savršeno jasno vidi u mraku. Nong Iousuija je na pregled u bolnicu u Dahuau odveo njegov otac Nong Shihui , zabrinut zbog njegovih svetlećih plavih očiju : " Kad sam ga kao bebu odveo na pregled , rekli su mi da će s njegovim vidom sve biti u redu i da će njegove oči s godinama , kako će odrastati , prestati da svetle i postati crne boje , kao što su kod većine Kineza . Ali , to se nikad nije dogodilo " .

Nong Iousui u mrklom mraku vidi jasno kao usred dana , a oči mu svijetle poput mačijih . Ta njegova posebnost njegove je sunarodnike , ali i brojne druge ljude širom sveta , nagnala da se pitaju je li Nong Iousui " hibrid " ljudi i vanzemaljaca , takozvano "Zvezdano dete" ( " Starchild " ) . Dok neki navode kako su izuzetno talentovana deca , često natprirodnih sposobnosti , posledica evoluiranja čovečanstva , drugi su ipak skloniji verovanjima da se vanzemaljci mešaju s ljudima i stvaraju nove super - generacije živih bića .



Izvor:
[hide]http://www.interesuje.me[/hide]

7
Funny pics / Funny gif pics
« poslato: Januar 30, 2012, 01:15:57 »
Naziv sve vam sve kaze. Pa izvolite popunjavajte temu :gun






8
Misterije / Indigo deca
« poslato: Januar 29, 2012, 20:16:58 »
Indigo djeca


Indigo djeca je pojam za osobe koje, prema vjerovanju New Age pokreta, imaju određene sposobnosti koje navodno pripadaju "višem evolucijskom stupnju čovječanstva". Vjeruje se da jako dobro shvaćaju ljude s kojima dolaze u kontakt. Također, takve osobe navodno imaju auru indigo boje.

Porijeklo pojma

Pojam indigo dijete prvi je put 1982. godine u svojoj knjizi "Understanding Your Life Through Color" uporabila Nancy Ann Tappe 1982, samoproglašeni sinestet i vidovnjak. Tvrdila je da ima sposobnost viđenja aure i da je krajem 70-ih počela primjećivati sve veći broj djece s "indigo aurom".

Ideju o "indigo djeci" popularizirali su Lee Carroll i Jan Tober, bračni par koji je 1998. godine izdao knjigu "The Indigo Children: The New Kids Have Arrived"

Tvrde da im je koncept rekao izvanzemaljac Kryon, kao i "izrazito važne informacije" tipa "Ljubav je najsnažnija sila u cijelom svemiru." Bračni par o Kryonu izbjegava razgovarati.

Karakteristike i vjerovanja

Po New Age vjerovanjima, "indigo djeca" su vrlo osjetljiva, izrazito snažnog karaktera i snažnog osjećaja potrebe za promjenama u svijetu. Empatična su i mogu lako detektirati nečije misli, te ih prirodno privlače misteriji, spiritualnost, paranormalno i okultno, dok se u isto vrijeme protive autoritetu i podložnosti.

Neka vjerovanja smatraju da se "indigo djeca" često pogrešno dijagnosticiraju s ADHD-om, ADD-om ili OCD-om, pa čak i autizmom, te da postaju asocijalna ukoliko nisu blizu ostale "indigo djece". Također se vjeruje da su sklona depresijama i poremećajima sna kao što su nesanica ili noćne more.

Znanstvene kritike


Prema psihijatru Russelu Barkleyu, svjetskom stručnjaku za ADHD, New Age mora, da bi bio imalo ozbiljno shvaćen, podnijeti empirijske dokaze za postojanje "indigo djece" i "17 odlika" koje ih navodno krase, a koje su lako primjenjive na većinu ljudi većinu vremena. Propagandu naziva primjenom Forerovog efekta. Barkley je također izrazio zabrinutost što se djeca s problemom etiketiraju kao "indigo", što može rezultirati odgođenom medicinski ispravnom dijagnozom i medicinski ispravnim tretmanom koji djetetu može pomoći. Drugi su, ne tako obzirno, naglasili da se većina "odlika indigo djece" može prozaično interpretirati kao obična arogancija i sebični individualizam, što roditelji s New Age uvjerenjima ne žele prihvatiti, jer su uvjereni da je na snazi zavjera znanstvenika i liječnika, te da su njihova djeca posebna.

Također, jedno od komplementarnih racionalnih objašnjenja za takvo ponašanje djece jest činjenica da djecu sve više odgajaju mediji, te da su izložena iracionalnosti New Agea putem medija i roditelja. Djeca jednostavno imaju sve manje autoriteta zbog prezaposlenosti i stresa roditelja pa se smatraju superiornima. Sa stajališta psihologije čovjeka, shvatljivo je zbog čega se izvjestan dio roditelja buni. Represija nastaje zbog toga što smatraju da je dijete s dijagnozom "nesavršeno" i "oštećeno". Iako medicinske dijagnoze ne znače da je dijete mentalno poremećeno, roditeljima s New Age uvjerenjima to ništa ne znači, pa optužuju liječnike da vrše testove nad njihovom djecom (usporediti s paranojom i teorijom zavjere oko cijepljenja). Obrana racionalnog mišljenja je besmislena, jer obrana "onih zlostavljaju i eksperimentiraju nad djecom" izaziva represiju. Neznatna manjina roditelja će istražiti o čemu se radi u cijeloj "indigo" propagandi.

Nick Colangelo sa Sveučilišta u Iowi, profesor i specijalist za obrazovanje nadarene djece, izjavio je kako bi bilo bolje da prva knjiga o indigo djeci nikad nije objavljena, te da se taj "pokret uopće ne bavi djecom, ni bojom indigo. Bavi se odraslima koji se prave stručnjacima i koji zarađuju novac na knjigama, prezentacijama i video materijalu."

Ni dječja psihologija ni psihijatrija ne priznaju ovaj navodni fenomen i svrstavaju ga pod pseudoznanost.

Edukacija

Iako službene teorije odgoja djece, bazirane na indoktriniranoj znanosti, ne prihvaćaju New Age dogme o postojanju "indigo djece", stvorene su "alternativne edukativne skupine" koje odgajaju djecu izlažući ih raznim učenjima, posuđenih što iz istočnih dogmatskih sustava, što iz znanosti, najviše iz kvantne fizike.

Komercijalizacija

Prema Lorie Anderson sa Skepticreport.com, poplava vjerovanja u "indigo djecu" donijela je značajan profit prodavačima i "savjetnicima" za "indigo djecu" povećanom prodajom knjiga, filmova i ostalog New Age materijala, kao i pojačanih donacija i govornih prezentacija.

9
Religija / Budizam
« poslato: Januar 29, 2012, 19:45:23 »
Budizam


Budizam (sanskrt: Buddha Śãsana - Budino učenje) je filozofija i religija nastala u severoistočnoj Indiji oko 527. godine p. n. e. Osnivač budizma je Sidarta Gautama (pali: Sidata Gotama)[1], po čijoj duhovnoj tituli, Buda (budan, probuđeni), je ovo učenje i dobilo ime.

Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja, ili, tačnije rečeno, probuđenja (pali i sanskrit: bodi). Probuđenje se može odrediti kao uviđanje istine (sanskrit: darma, pali: dama) koja se krije iza pojavne strane fenomena, napuštanje i prevazilaženje gneva, želje i neznanja, te dostizanje oslobođenja od svekolike patnje, odnosno stanja blaženstva i unutrašnjeg mira, nirvane (pali: nibana — utrnuće, gašenje), a time i prekidanja ciklusa preporođenja (samsara). Način za dostizanje probuđenja Buda je izložio u osmostrukom plemenitom putu.
Ki manastir na Himalajima.

Budizam se danas može podeliti u tri velike grane: theravada (kao jedina preostala škola nikaja budizma), mahajana i vađrajana budizam.

Budizam se tokom 45 godina Budinog podučavanja i u prvih nekoliko vekova posle njegove smrti brzo proširio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, južnom, istočnom i jugoistočnom Azijom. Početkom dvadesetog veka budizam stiže u Evropu i Ameriku. Zemlje sa najviše budista (približni brojevi u milionima) su Kina (102), Japan (89,5), Tajland (55,5), Vijetnam (49,7), Mjanmar (41,6), Sri Lanka (12,5), Južna Koreja (10,9), Tajvan (9,2), Kambodža (9,1) i Indija (7) [2]. Procenjuje se da u svetu trenutno postoji od 230 do 500 miliona budista, sa najpouzdanijom procenom na oko 350 miliona, što budizam čini jednom od velikih svetskih religija.

Tibetanski budizam


Tibetanski budizam (poznat i kao lamaizam) je poseban oblik budističkog učenja, karakterističan za Tibet i područje Himalaja, uključujući i Nepal, Butan, severnu Indiju, Mongoliju, severoistočnu Kinu i Rusiju (Kalmikija, Burjatija i Tiva). Uključuje učenja tri velika "vozila" budizma: hinajanu, mahajanu i vađrajanu, kao i elemente tibetanske prebudističke religije u vidu lokalnih božanstava primljenih u budistički panteon. Budisti na Tibetu broje oko pola miliona od oko tri miliona stanovnika[1].

Nakon što je Narodna Republika Kina okupirala Tibet 1950-ih godina, tibetanske izbeglice i dijaspora su proširile uticaj tibetanskog budizma i u mnoge zapadne zemlje. Od 1959. godine je Dalaj-lama živi u izgnanstvu y Daramsali, Indiji.

10
Religija / Hinduizam
« poslato: Januar 29, 2012, 19:41:29 »
Hinduizam


Hinduistički hram u Londonu; jedan od najvećih hinduističkih hramova u Evropi

Hinduizam je drevna azijska religija čiji počeci datiraju od 16. do 15. veka pre Hrista, a svoj razvoj je započela u Indiji gde je i danas glavna religija. Indijci, međutim, radije govore o večnom učenju i zakonu, jer je naglasak na načinu života a ne načinu mišljenja.

Hinduizam je najstarija velika religija koja se i danas praktikuje.[1] Njeni najraniji tragovi se mogu pratiti do drevne Vedski period vedske civilizacije.[2] Kao mešavina različitih verovanja i tradicija, hinduizam nema samo jednog osnivača.[3][4] Današnji hinduizam, ili njeni glavni pravci, međutim su rezultat promena za vreme dominacije budizma u Indiji odnosno u periodi oko 400. p. n. e. do 400 n. e., kao i neohinduizma 19. veka koje je težilo reformaciji i obnovi hinduizma u Indiji.

Nemački indolog Fridrih Maks Miler (1823-1900) stvorio je za hinduizam pojam henoteizam koje opisuje veru u jednog boga, ali ne isključuje verovanje u niža božanstva. Henoteizam se često uzima kao primer za prelaz iz mnogoboštva u jednoboštvo, time što bi jedno božanstvo dobilo glavnu ulogu u religiji jednog društva, dok bi sa vremenom sva druga božanstva izgubile svoje božanstvene atribute. Danas postoji diskusija koliko se hinduizam ili barem pojedini pravci hinduizma mogu smatrati henoteizmom ili ipak monoteizmom.

Hinduizam je treća svetska religija po broju vernika, iza hrišćanstva i islama, sa približno milijardu vernika, od kojih oko 905 miliona živi u Indiji i Nepalu.[5] Ostale države sa velikom populacijom hinduistikih vernika su Bangladeš, Šri Lanka, Pakistan, Indonezija, Malezija, Singapur, Mauricijus, Fidži, Surinam, Gijana, Trinidad i Tobago, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada.

11
Misterije / Tito Kenediju prodao svemirski program
« poslato: Januar 10, 2012, 21:00:57 »
Tito Kenediju prodao svemirski program

Slovenačka dokudrama koja treba da ima premijeru u proleće 2013. otkriva najčuvaniju tajnu Hladnog rata – Jugoslavija je omogućila Amerikancima da stignu na mesec!

Ostale su samo ruševine

Jugoslavija je imala svemirski program koji je Josip Broz Tito prodao Amerikancima, tvrdi slovenački režiser dokumentaraca Žiga Virc u svom filmu "Hjuston, imamo problem (Houston, We Have a Problem)".

Tito je, tvrdi Virc, u vojnoj bazi Željava izgradio najveći tajni podzemni svemirski centar u Evropi.

U tom centru, naziva "Objekt 505", Jugoslavija je navodno razvila operativnu tehnologiju za let u svemir.

Virc navodi da je Jugoslavija ostvarila brzi napredak, baziran na tajnim zapisima pionira svemirske tehnologije Hermana Potočnika.

Jugoslovenski svemirski program je, tvrdi Virc, počeo 1948, a Amerikanci su za njega saznali desetak godina kasnije.

"Krajem 1960. godine CIA je otkrila da Jugoslavija već poseduje operativnu tehnologiju za let u svemir. U martu 1961. godine Jugoslavija je u tajnosti prodala čitav program Sjedinjenim Državama", tvrde autori dokumentarca Boštjan i Žiga Virc.

Dva meseca kasnije, maja 1961, predsednik Amerike Džon Kenedi je najavio da Amerikanci planiraju let na Mesec, navode autori filma i dodaju da će otkriti tajne jugoslovenskog svemirskog programa.


(FoNet)

12
Filozofija, Sociologija i Nauka / Kako izgleda profil diktatora
« poslato: Januar 02, 2012, 21:34:06 »
Psiholozi koji su, na osnovu standardnih kriterijuma koji se koriste u medicinskoj praksi, "na daljinu" pravili psihološke portrete diktatora kao što su Adolf Hitler, Sadam Husein i nedavno preminuli Kim Džong Il, zaključili su da je za njih karakterističan jedan broj poremećaja ličnosti među kojima vode sadističke, paranoidne, narcističke i šizoidne karakteristike.
Među stručnjacima koji su proučavali Hitlera, tvrdi Goldman, postoji saglasnost da se njegova ličnost odlikovala visokim stepenom poremećaja, kao što su paranoja, asocijalnost, narcisoidnost i sadizam. Detaljniji profil njegove ličnosti ukazuje i na šizofrene tendencije, uz maniju veličine i devijantne misli.

Prilikom izrade ovakvih profila krvoloka, istraživači su se oslanjali na izveštaje ljudi koji su sa diktatorima bili u dužem i bližem kontaktu. Kada je reč o Sadamu Huseinu, u pitanju su “izveštaji 11 odraslih Iračana, koji su Huseina intimno poznavali, u proseku 24 godine”.
"Velika šestorka": kombinacija koja vodi ka rađanju diktatora
Kombinujući rezultate studija, došlo se do zaključka o "sazvežđu" poremećaja ličnosti, okrakterisanoj kao “velika šestorka” - sadizam, antisocijalnost, paranoja, narcisoidnost, šizoidnost i šizotipalni poremećaj (potreba za izolovanošću od društva) - za koje se veruje da su tipični za krvoločne diktatore.

Tome u prilog ide i slična analiza uma Kim Džong Ila, urađena u saradnji sa jednim južnokorejskim psihologom koji je raspolagao odgovarajućim izveštajima doušnika. I ta analiza potvrđuje postojanje “velike šestorke” u umu "Dragog vođe".
Poremećaji ličnosti: Sadam Huesin protiv Kim Džong Ila

Priložena tabela daje rezultate proučavane dvojice diktatora u skladu s kriterijumima Američkog udruženja psihijatara i kliničkih psijhologa za 14 poremećaja ličnosti, šizofreniju i psihotičan način mišljenja.

* Napomena: poeni su dodeljeni po utvrđenim kriterijumima za test ličnosti.
Sadam Husein
Poremećaji ličnosti
1. Sadistički 81,0*
2. Paranoidni 77,4
3. Antisocijalni 74,2
4. Narcistički 72,6
5. Šizoidni 70,7
6. Šizotipalni 67,7
7. Opsesivno-kompulzivni 67,5
8. Zavisni 67,4
9. Depresivni 67,4
10. Samoodbrambeni 65,4
11. Granični 63,7
12. Pasivno-agresivni 63,2
13. Histrionični 61,7
14. Poremećaj izbegavanja 59,4
GLAVNI POREMEĆAJI:
Šizofrenija 78,5
Psihotično mišljenje 89,9

Kim Džong Il
Poremećaji ličnosti
1. Sadistički 81,1
2. Paranoidni 77,8
3. Narcistički 76,0
4. Šizoidni 75,0
5. Šizotipalni 74,2
6. Antisocijalni 74,1
7. Poremećaj izbegavanja 70,1
8. Granični 65,6
9. Samoodbrambeni 61,9
10. Zavisni 61,9
11. Opsesivno-kompulzivni 61,4
12.Pasivno-agresivni 60,4
13. Depresivni 55,6
14. Histrionični 52,6
GLAVNI POREMEĆAJI:
Šizofrenija 76,1
Psihotično mišljenje 78,3

Dalja poređenja pokazuju da je Kim Džong Il imao više zajedničkog sa Sadamom Huseinom nego s Hitlerom. Kod obojice je, naime, najizraženiji bio sadistički poremećaj ličnosti - s trostruko većim skorom nego kod proseka stanovništva!
Kako ovakve poremećene ličnosti uopšte dolaze na vlast?
Zbog manije gonjenja i veličine, šizoidna ličnost može biti predisponirana za nasilje. Pritom može biti superiorna u međuljudskim odnosima, a pored toga je sasvim moguće i da joj spoznajne sposobnosti i inteligencija nisu ni najmanje narušeni. Odnosno, da je veoma efikasna u svojoj profesiji i nezavisnom snalaženju u životu.

Tačnost ovakvih dijagnostičkih profila je, naravno, uvek pod znakom pitanja, ali očigledna veza između Hitlera, Sadama Huseina i Kim Džong Ila ne odpušta nam da ih olako zanemarimo.

Izvor: Blic.

13
Religija / Sajentologija
« poslato: Decembar 30, 2011, 21:19:50 »

Simbol sajentologije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sajentologija je skup verovanja i učenja koje je 1952. stvorio pisac naučne fanatstike L. Ron Habard kao naslednika njegovog ranije učenja o samo-pomoći zvanog dijanetika. Habard je opisao sajentologiju kao religiju. Godine 1953. je u Nju Džerziju osnovao Sajentološku crkvu.

Sajentologija uči da su ljudi besmrtna duhovna bića koja su zaboravila svoju pravu prirodu. Njen metod duhovne rehabilitacije je vrsta savetovanja znana kao audicija, u kojoj izvođači pokušavaju da svesno ponovo dožive bolne ili traumatske događanje iz svoje prošlosti, kako bi „se oslobodili njihovih ograničavajućih efekata“. Materijali za proučavanje i kursevi audicije su dostupni članovima u zauzvrat za specijalne donacije. Sajentologija je zakonski priznata kao religija izuzeta od plaćanja poreza u Sjedinjenim Državama i nekim drugim državam, a Sajentološka crkva ističe ovo kao dokaz da je ona dobronamerna religija. U drugim državama poput Nemačke, Francuske i Ujedinjenom Kraljevstvu, sajetologija nema takav verski status.

Sajentologija je okružena kontroverzama još od svog nastanka. Ona je često nazivana kultom koji finansijski i na druge načine zloupotrebljava svoje članove, naplaćujući prekomerne sume novca za svoje duhovne usluge. Sajentološka crkva je uporno koristila sudske postupke protiv svojih kritičara, a njena agresivnost u progonu svojih neprijatelja je osuđena kao šikaniranje. Sledeća kontroverza tiče se na sajentološko verovanju da se duše („tetani“) reinkarniraju i da su živele na drugim planetama pre dolaska na Zemlju. Bivši članovi Sajentološke crkve trvde da se neki Habardovi spisi o vanzemljaskoj prošlosti, uključujući i članovima Viših nivoa, ne otkrivaju članovima sve dok ne plate na hiljade dolara Sajentološkoj crkvi. Još jedna kontroverzno verovanje sajentologa je da je psihijatrija destruktivna i izopačena i da se mora ukinuti.

14
Religija / [Anketa] Verujete li u Boga?
« poslato: Decembar 30, 2011, 16:52:41 »
...

15
Filozofija, Sociologija i Nauka / Fizika nemogućeg
« poslato: Decembar 29, 2011, 22:31:00 »
Hoćemo li jednog dana moći da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji će putovati brže od svetlosti? Čitamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo naša tela kroz svemir? Ta pitanja fascinirala su me još od malih nogu.



Poput mnogih fizičara, kako sam odrastao, opčinjavala me je mogućnost putovanja kroz vreme, pištolji na zrake, polja sila, paralelni svemiri i slične stvari. Magija, fantazija, naučna fantastika bile su gigantsko igralište za moju maštu. Pobudile su moju ljubav prema nemogućem koja će trajati doživotno.

Sećam se da sam gledao reprizu stare televizijske serije Fleš Gordon. Svake subote prilepio bih se za televizor, diveći se avanturama Fleša, doktora Zarkova i Dejl Arden i zasenjujućem nizu futurističkih tehnoloških čuda: raketama, štitovima nevidljivosti, pištoljima na zrake i gradovima na nebu. Nisam propustio nijednu epizodu. Taj program otvorio mi je vrata potpuno novog sveta. Ushićivala me je pomisao na putovanje raketom na tuđinsku planetu i istraživanje nepoznatog okruženja.

Privučen u orbitu tih fantastičnih pronalazaka, znao sam da mi je sudbina povezana sa čudima nauke nagoveštenim u seriji. Ispostavilo se da nisam bio sam. Naučna fantastika je pobudila interesovanje za nauku u mnogim zaslužnim naučnicima. Veliki astronom Edvin Habl bio je fasciniran delima Žila Verna. Pročitavši Vernove knjige, Habl je batalio obećavajuću advokatsku karijeru i, protivno očevim željama, odlučio se za karijeru naučnika. Postao je najveći astronom dvadesetog veka. Karlu Seganu, čuvenom astronomu i autoru najbolje prodavanih knjiga, maštu je potpirio serijal knjiga o Džonu Karteru Marsovcu pisca Edgara Rajsa Barouza. Sanjao je kako će jednog dana poput Džona Kartera istraživati pesak Marsa.
foto: sxc.hu
foto: sxc.hu

Bio sam dete kad je umro Albert Ajnštajn, ali sećam se prigušenog tona kojim se govorilo o njegovom životu i smrti. Narednog dana u novinama je osvanula slika njegovog stola na kome je bio rukopis Ajnštajnovog najvećeg, nedovršenog dela. Zapitao sam se šta je to moglo biti toliko važno da ga najveći naučnik našeg vremena ne uspe dovršiti? U članku se tvrdilo da je Ajnštajn imao san koji se nije mogao ostvariti, problem toliko težak da ga nijedan smrtnik ne može rešiti. Godinama sam se trudio da prokljuvim o čemu je bio rukopis: o velikoj, ujedinjujućoj „teoriji svega“. Znajući za taj njegov san – kome je posvetio poslednje tri decenije života – usredsredio sam se na svoju maštu. Želeo sam da na skroman način doprinesem dovršavanju Ajnštajnovog rada, da se zakoni fizike obuhvate jedinstvenom teorijom. S godinama sam sve više uviđao: iako je Fleš Gordon bio heroj koji uvek osvaja cice, naučnici su bili ti zbog kojih se serija odvijala. Bez doktora Zarkova, ne bi bilo raketnog broda, putovanja na Mongo ni spasavanja Zemlje. Svaka čast herojima, ali bez nauke ne bi bilo naučne fantastike.

Posle izvesnog vremena shvatio sam da su ove priče nemoguće sa aspekta nauke na kojoj su se zasnivale – bile su tek uzleti mašte. Odrastanje je značilo odbacivanje takve fantazije. Rekli su mi da se u stvarnom životu mora odbaciti nemoguće i prihvatiti praktično. Međutim, shvatio sam da je ključ za održavanje moje fascinacije nemogućim bila fizika. Bez temeljnog poznavanja napredne fizike, zauvek bih samo spekulisao o futurističkim tehnologijama ne razumevajući da li su moguće ili nisu. Shvatio sam da se moram baciti na naprednu matematiku i savladati teorijsku fiziku. Tako sam i uradio.

U srednjoj školi sam, u sklopu projekta za sajam nauke, sastavio razbijač atoma u maminoj garaži. Otišao sam u kompaniju Westinghouse i prikupio oko 200 kilograma čeličnih otpadaka od transformatora. Tokom božićnih praznika omotao sam 35 kilometara dugu bakarnu žicu oko školskog ragbi terena. Rezultat je bio betatronski akcelerator čestica od 2,3 miliona elektron-volti, koji je trošio 6 kilovati električne energije (koliko i čitava moja kuća) i stvarao magnetno polje 20.000 puta jače od Zemljinog. Cilj je bio proizvesti snop gama zraka dovoljno moćan da se napravi antimaterija.

Moj projekat za sajam nauke odveo me je na Nacionalni sajam nauke i, na kraju, omogućio mi je da ostvarim san – dobio sam stipendiju za Harvard gde sam imao priliku da postanem ono što sam želeo, teorijski fizičar i da idem stopama svog uzora, Alberta Ajnštajna. Danas dobijam elektronske poruke od pisaca naučne fantastike i scenarista u kojima traže pomoć u dorađivanju njihovih priča jer se zna da istražujem granice zakona fizike.
„Nemoguće“ je relativno

Kao fizičar, naučio sam da je „nemoguće“ često relativan pojam. Sećam se da je moja učiteljica jednom prišla mapi Zemlje okačenoj na zidu i pokazala na obale Južne Amerike i Afrike. Nije li to čudna slučajnost, zapitala je, što se ove dve obale savršeno uklapaju, gotovo kao parčići slagalice? Rekla je kako neki naučnici smatraju da su ova dva kopna možda nekad bila deo istog, ogromnog kontinenta. Ali to je bilo smešno.

Nijedna sila ne bi mogla da razmakne dva kontinenta. To je nemoguće, zaključila je. Nešto kasnije te godine učili smo o dinosaurusima. Zar nije čudno, pričala je učiteljica, što su dinosaurusi bili najbrojnija životinjska vrsta milionima godina, a onda su jednog dana nestali? Niko ne zna od čega su svi stradali. Neki paleontolozi misle da ih je možda ubio meteor iz svemira, ali to je nemoguće i više pripada domenu naučne fantastike.

Danas nas geotektonika ploča uči da se kontinenti zaista pomeraju i da je pre 65 miliona godina ogromni meteor prečnika oko deset kilometara verovatno istrebio dinosauruse i veliki deo živog sveta na Zemlji. U svom kratkom životnom veku stalno sam viđao kako naizgled nemoguće stvari postaju priznate naučne činjenice. Zašto se, onda, nemogućom smatra pomisao da ćemo negde u budućnosti biti u stanju da se teleportujemo s jednog mesta na drugo ili da napravimo svemirski brod koji će nas jednog dana odvesti do zvezda prevaljujući svetlosne godine?

Današnji fizičari bi takva dostignuća smatrali nemogućim. Možda će postati moguća za nekoliko vekova? Ili za deset hiljada godina, kad naša tehnologija bude savršenija? Ili za milion godina? Drugim rečima – ako bismo se kojim slučajem susreli sa civilizacijom milion godina naprednijom od naše, da li bi nam se njihova svakodnevna tehnologija činila magičnom? Na to se, u suštini, može svesti jedno od središnjih pitanja razmatrano u ovoj knjizi; da li će, samo zato što je nešto danas nemoguće, to i ostati nemoguće vekovima ili milionima godina u budućnost?

S obzirom na izvanredan napredak u nauci u prošlom veku, posebno u definisanju kvantne teorije i opšte relativnosti, sada je moguće grubo proceniti kada bi se neke od ovih fantastičnih tehnologija mogle realizovati (ako se to uopšte bude desilo). S prilivom naprednijih teorija poput teorije struna, fizičari ponovo razmatraju čak i ideje koje se graniče s naučnom fantastikom kao što je putovanje kroz vreme ili paralelni svemiri.

Prisetimo se samo onih tehnoloških dostignuća koja su naučnici pre 150 godina smatrali nemogućim, a koja su danas deo naše svakodnevice. Žil Vern je 1863. godine napisao roman Pariz u dvadesetom veku, koji je bačen u neku fioku i zaboravljen gotovo čitav vek dok ga slučajno nije otkrio njegov praunuk i objavio tek 1994. godine. U toj knjizi Vern je pretpostavio kako će Pariz izgledati 1960. godine. Njegov roman obilovao je tehnologijom koja se izvesno smatrala nemogućom u devetnaestom veku, uključujući faks-mašine, komunikacione mreže svetskih razmera, staklene nebodere, automobile na plin i uzdignute vozove ogromnih brzina.

Ne iznenađuje što je Vern bio u stanju da sroči takva zapanjujuće precizna predviđanja jer beše predan svetu nauke i koristio je dostignuća priznatih naučnika. Duboko je poznavao osnove nauke što mu je omogućilo zadivljujuće preciznu moć predviđanja. Nažalost, neki od najvećih naučnika devetnaestog veka zauzeli su suprotno gledište tvrdeći kako nema nade da će mnoštvo tehnoloških dostignuća biti ostvarivo. Lord Kelvin, možda i najistaknutiji fizičar viktorijanske ere (sahranjen kraj Isaka Njutna u Vestminsterskoj opatiji), izjavio je da je nemoguće napraviti mašine „teže od vazduha“ poput aviona. X-zrake smatrao je prevarom, a za radio je mislio da nema budućnost.

Lord Raderford, zaslužan za otkriće atomskog jezgra, odbacio je mogućnost pravljenja atomske bombe, nazvavši tu ideju besmislicom. Hemičari devetnaestog veka proglasili su potragu za Kamenom mudrosti, legendarnom supstancom koja može da pretvara olovo u zlato, naučnom slepom ulicom. Hemija devetnaestog veka zasnivala se na fundamentalnoj nepromenljivosti elemenata, poput olova. Ipak, s akceleratorima čestica u rukama, danas u načelu možemo da pretvaramo atome olova u zlato. Pomislite samo kako bi se televizija, računari i Internet činili fantastičnim na prelazu u dvadeseti vek.

Svežiji primer su crne rupe koje su se svojevremeno svrstavale u domen naučne fantastike. Ajnštajn je 1939. godine napisao tekst u kome je dokazao da crne rupe ne bi nikada mogle da se formiraju. Ipak, danas nam Hablov svemirski teleskop i teleskop koji registruje X-zrake Čandra otkrivaju hiljade crnih rupa u svemiru. Ove tehnologije su proglašavane nemogućim zato što mnogi fundamentalni zakoni fizike i nauke nisu bili poznati u devetnaestom veku i početkom dvadesetog veka. S obzirom na ogromne jazove u razumevanje nauke tog vremena, posebno na atomskom nivou, ne čudi što su se takvi pomaci smatrali nemogućim.
Proučavanje nemogućeg
foto: sxc.hu
foto: sxc.hu

Ironično zvuči, ali ozbiljno proučavanje nemogućeg često je otvaralo vrata ka bogatim i potpuno neočekivanim oblastima nauke. Na primer, frustrirajuća i bezuspešna potraga za perpetuum mobile mašinom navela je fizičare na zaključak da je takva mašina nemoguća, primoravši ih da postuliraju održanje energije i tri zakona termodinamike. Tako je jalov trud da se napravi mašina koja bi se beskonačno kretala bez utroška energije doprineo da se otvori novo polje termodinamike na kome se delom temelji otkriće parne mašine, era mašina i moderno industrijsko doba.

Pred kraj devetnaestog veka naučnici su odlučili da je nemoguće da je Zemlja stara milijardama godina. Lord Kelvin je izričito tvrdio da bi se Zemlja u tečnom stanju ohladila za 20 do 40 miliona godina, suprotstavljajući se geolozima i biolozima darvinistima koji su govorili da bi Zemlja mogla biti stara više milijardi godina. tek kada su madam Kiri i drugi otkrili nuklearnu silu pokazalo se kako je središte Zemlje, zagrejano usled radioaktivnih raspada, zaista moglo da opstane u tečnom stanju milijardama godina i potvrdilo da je nemoguće zapravo moguće.

Ignorišemo nemoguće na sopstvenu štetu. Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka Robert Godard, osnivač moderne raketne nauke, bio je izložen žestokim kritikama onih koji su smatrali da te rakete nikada neće moći da putuju u svemiru. Njegovo istraživanje sarkastično su nazivali Godardovom ludorijom. Godine 1921, urednici New York Timesa silno su kritikovali rad doktora Godarda: „Profesor Godard ne zna odnos između akcije i reakcije i mora da nađe nešto bolje od vakuuma za svoju reakciju. Izgleda da mu nedostaje osnovno srednjoškolsko znanje.“ Rakete su bile nemoguće, brecnuli su se urednici, jer u svemiru nije bilo vazduha od kog su mogle da se otiskuju. Nažalost, jedan šef države je uviđao implikacije Godardove nemoguće rakete – Adolf Hitler.

Tokom Drugog svetskog rata baraž nezamislivo naprednih nemačkih V-2 raketa sejao je smrt i razaranje po Londonu, umalo ga bacivši na kolena. Proučavanje nemogućeg možda je promenilo tok svetske istorije. Tridesetih godina prošlog veka rasprostranjeno je bilo mišljenje koje je čak i Ajnštajn zagovarao, da je atomska bomba nemoguća. Fizičari su znali da je unutar jezgra atoma zaključana ogromna količina energije kao što predviđa Ajnštajnova jednačina E = mc2, ali energija koju oslobodi jedno jezgro bila je previše beznačajna da bi se razmišljalo o njoj. Atomski fizičar Leo Silard se priseća da je čitao roman Oslobođeni svet (The World Set Free) H. Dž. Velsa iz iz 1914. godine, u kome Vels predviđa otkriće atomske bombe. U knjizi navodi da će tajnu atomske bombe 1933. godine otkriti jedan fizičar. Silard je slučajno nabasao na ovu knjigu 1932. Nadahnut romanom, on je 1933. godine, upravo kao što je Vels predvideo dve decenije ranije, došao na ideju da uveća moć jednog atoma pomoću lančane reakcije, čime bi energija cepanja jezgra jednog atoma uranijuma mogla da se umnoži mnogo biliona puta.

Silard je potom pokrenuo niz presudno važnih eksperimenata i tajne pregovore između Ajnštajna i predsednika Frenklina Ruzvelta – ishod će biti projekat Menhetn, odnosno konstruisanje atomske bombe. Koliko li smo samo puta videli kako proučavanje nemogućeg otvara potpuno nove puteve, pomerajući granice fizike i hemije i primoravajući naučnike da preinače značenje reči nemoguće. Ser Vilijam Osler jednom rekao: "Filozofije jednog doba postaju apsurdnosti u narednom dobu, i ono što je juče važilo za glupost, postalo je mudrost u sutrašnjici.“

Mnogi fizičari se drže čuvenog principa T. H. Vajta iz njegove knjige The Once and Future King: „Sve što nije zabranjeno, obavezno je!“ To se neprestano potvrđuje u fizici. Ako zakoni fizike ne zabranjuju izričito neki fenomen, na kraju ćemo ipak otkriti da postoji. (To se desilo više puta prilikom potrage za novim subatomskim česticama. Istražujući granice zabranjenog, fizičari su često neočekivano otkrivali nove zakone fizike.) Zaključak koji proizlazi iz izjave T. H. Vajta mogao bi glasiti: „Sve što nije nemoguće, obavezno je!“

Na primer, kosmolog Stiven Hoking je pokušao da dokaže kako je putovanje kroz vreme nemoguće tako što je otkrio nove zakone fizike prema kojima takvo kretanje ne bi bilo moguće. Te zakone nazvao je pretpostavka o zaštiti hronologije. Nažalost, posle mnogo godina ogromnog truda nije uspeo da dokaže ovaj princip. Zapravo, fizičari su, sasvim suprotno tome, pokazali da zakon koji sprečava putovanje kroz vreme prevazilazi matematiku današnjice. Pošto se za sada nijedan zakon fizike ne protivi postojanju vremeplova, fizičari su morali vrlo ozbiljno da pristupe mogućnosti putovanja kroz vreme.

Jedna od tih nemogućih tehnologija već se pokazuje mogućom: teleportacija (barem na nivou atoma). Fizičari su čak i do pre nekoliko godina govorili da slanje objekta s jednog na drugo mesto putem zraka narušava zakone kvantne fizike. Autori prvog serijala Zvezdane staze su, zapravo, bili toliko preplavljeni kritikama fizičara da su uveli Hajzenbergove kompenzatore kako bi ispravili taj nedostatak svojih teleportera. Nedavni pomaci omogućavaju savremenim fizičarima da teleportuju atome s jednog na drugi kraj prostorije ili fotone ispod Dunava.
Predviđanje budućnosti

Uvek je pomalo opasno predviđati, posebno ako se govori o budućnosti: dalekoj vekovima ili hiljadama godina. Fizičar Nils Bor je voleo da kaže: „Teško je predviđati. Naročito o budućnosti.“ Ali postoji suštinska razlika između doba Žila Verna i sadašnjosti. Danas se fundamentalni zakoni fizike u osnovi razumeju. Fizičari razumeju osnovne zakone u opsegu od zadivljujuća četrdeset tri reda veličine – od unutrašnjosti protona sve do svemira koji se širi. Zato fizičari mogu sa opravdanim samopouzdanjem u grubim crtama predvideti tehnologiju budućnosti, i bolje razdvojiti tehnologije koje su samo neverovatne od onih nemogućih.

Zato nemoguće stvari u ovoj knjizi delim u tri kategorije. Prva kategorija je ono što nazivam I klasa nemogućeg. Te tehnologije nemoguće su danas, ali ne krše nijedan poznat zakon fizike. Dake, mogle bi biti moguće u ovom veku, ili, možda u narednom, u izmenjenom obliku. U njih spadaju teleportacija, motori na antimateriju, izvesni oblici telepatije, psihokineza i nevidljivost. Druga kategorija su pojave iz II klase nemogućeg. One obitavaju na samoj ivici našeg razumevanja fizičkog sveta. Ako se uopšte moguće, možda bi se mogle realizovati za hiljade ili milione godina. U njih spadaju vremenske mašine, mogućnost putovanja u hipersvemir i putovanje kroz crvotočine.

Poslednja kategorija je ono što nazivam III klasa nemogućeg. To su tehnologije koje se kose s poznatim zakonima fizike. Iznenađujuće je da postoji samo nekoliko takvih nemogućih tehnologija. Ako se ispostavi da su moguće, predstavljaće fundamentalni pomak u našem poznavanju fizike.

Čini mi se da je ova klasifikacija značajna jer naučnici odbacuju brojne tehnologije iz naučne fantastike proglašavajući ih potpuno nemogućim, a zapravo misle da su nemoguće za ovako primitivnu civilizaciju kakva je naša. Na primer, dolasci vanzemaljaca se obično smatraju nemogućim zbog ogromnih udaljenosti između zvezda. Iako je jasno da je međuzvezdano putovanje za našu civilizaciju nemoguće, možda je moguće za civilizaciju vekovima, hiljadama ili milionima godina ispred nas. Zato je važno klasifikovati takve nemoguće stvari. Tehnologije nemoguće našoj civilizaciji danas nisu nužno nemoguće ostalim tipovima civilizacija. Prilikom zaključivanja o tome šta je moguće, a šta nemoguće, neophodno je u obzir uzeti tehnologije hiljadama do milionima godina ispred naših.

Karl Segan je jednom napisao: „Šta znači za jednu civilizaciju to što je stara milion godina? Radio-teleskope i svemirske brodove imamo već nekoliko decenija; naša tehnička civilizacija stara je tek koju stotinu godina... napredna civilizacija stara milionima godina ispred nas je koliko i mi ispred galaga ili makaki majmuna.“

U istraživanjima, profesionalno sam fokusiran na pokušaje da ispunim Ajnštajnov san o teoriji svega. Razgaljuje me rad na konačnoj teoriji koja bi mogla dati konačan odgovor na neka od najtežih nemogućih pitanja današnje nauke, recimo da li je moguće putovanje kroz vreme, šta se krije u središtu crne rupe, ili šta se desilo pre Velikog praska. I dalje budan sanjarim o doživotnoj ljubavi s nemogućim, pitajući se kada i da li će neke od tih nemogućih stvari preći u domen svakodnevice.

Izvor: B92

Stranice: [1] 2