Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - TanjicA

Stranice: [1] 2 3 ... 182
1
Fotografija / Instagram: saveti za super fotke
« poslato: Avgust 22, 2017, 03:00:00 »
Instagram: saveti za super fotke



Instagram koristi preko 200 miliona ljudi. Ljudi gledaju Vaše fotke, te je krajnje vreme da prestanete da krijete loše fotografije iza filtera i postanete bolji u pravljenju istih. Evo i nekoliko saveta i trikova koji će Vam pomoći da napravite lepše fotografije za Instagram i dobijete više lajkova.

Napravite bolje i lepše fotografije za Instagram

Kao što to od nedavno znamo, Instagram je sada „glavni baja“ među društvenim mrežama za deljenje fotografija. Koristi ga preko 200 miliona ljudi, uključujući tu i predsednika SAD-a i Bijonse. Uz toliko uperenih očiju na Vaše fotke, vreme bi bilo da prestanete da krijete loše fotografije iza filtera i da postanete bolji u pravljenju istih.

Evo i nekoliko saveta i trikova koji će Vam pomoći da pravite lepše fotografije za Instagram i da dobijete više lajkova.

1. Ne koristite Instagram za slikanje fotografija

Želimo reći da ne koristite kameru iz aplikacije za Instagram kako biste slikali. Vašoj Instagram kameri nedostaje nekoliko karakteristika Vaše standardne kamere: ne može da zumira, automatski iseca Vaš kadar u kvadrat, ne može da snima usporeni snimak...

Ukratko: Nije ni približno moćna koliko je aplikacija kamere Vašeg smartfona. Slikajte koristeći se tom aplikacijom, a potom uvezite fotografiju kada otvorite Instagram.


2. Budite mirni

Sad kad se koristite aplikacijom za kameru koja Vam je došla uz telefon, sledi nekoliko smernica kojih bi trebalo da se držite kada budete slikali. Prvo: Vi ste ljudski tronožac. Ukoliko to situacija dozvoljava, oslonite se na nešto – drvo, klupu, prijatelja, šta god – pre nego što slikate. Ukoliko je tu sto koji bi Vam umirio ruke, oslonite se na njega.

Ovo je naročito bitno kada slikate noću, kada se blenda zatvara sporo, a fotografije obično ispadnu kao zamućeni pokušaj eksperimentalne umetnosti.


3. Upamtite: Radite u kvadratu

Deo Instagramovog nostalgičnog šmeka podrazumeva i isecanje svake fotografije u savršeni kvadrat na ovoj društvenoj mreži, kao što su to nekad činili fotoaparati Polaroida u svoje vreme. Rezultat toga je i da fotke koje pravite sa kamerom smartfona ispadaju daleko od spektakularnih ukoliko ih ne slikate imajući na umu ovaj kvadrat. Kada god fotografišete objekte, udaljite se malo kako biste bili sigurni da imate dovoljno prostora oko tih predmeta.

Uvek ih možete kasnije iseći. A isto tako možete probati i nešto drugo da slikate osim knjiga i latea.

Ukoliko koristite iOS 7, možete automatski slikati fotke sa ovim kvadratnim ramom. Samo otvorite aplikaciju za kameru i idite nadesno.


4. Fokus

Verovatno znate kako možete dodirnuti ekran telefona da biste poboljšali čistoću slike. Kada otvorite aplikaciju kamere i slikate, dodirnite jednom deo ekrana na kom se nalazi ono na šta fotografija treba da bude skoncentrisana. Pojaviće se žuti kvadrat i on će prepodesiti fokus i ekspoziciju kamere na tu regiju. Ova funkcija se ponaša potpuno isto i na većini smartfonova koji rade na Androidu.

Vlasnici ajfona takođe mogu fiksirati fokus i ekspoziciju kako bi dobili isto osvetljenje koje žele, tako što će držati svoje prste na ekranu. Kada se reči AE/EF Lock pojave pri dnu Vašeg telefona, fokus i osvetljenje se neće menjati.


5. Koristite se nekom od aplikacija za kameru

Smatrate kako Instagram ima super filtere? Ove aplikacije će posramiti Willow i sve njegove njemu slične, ali manje popularne. Ne, stvarno, dostupne su Vam sjajne aplikacije za montažu fotografija. Ovo su samo neke sa kojima smo se upoznali i zavoleli ih:

VSCO Cam

Ova besplatna, minimalistična iOS i Android aplikacija je popularna među artistički nastrojenim tipovima i to zbog dobrog razloga. S njom možete slikati (i podešavati fokus i osvetljenje) iz nje same, a potom montirati i modifikovati fotke pomoću ekstenzivne kolekcije suptilnih filtera. Ukoliko Vam je potrebna inspiracija, takođe možete pratiti i kolege fotografe preko društvene mreže same ove aplikacije.

Camera+

Iako će Vas koštati 1,99 $, ova aplikacija za iOS je svojevrstan standard za svakoga ko želi da svoje fotografije učini magično boljim. Pored velikog izbora filtera, možete odrediti, ispraviti ili prepraviti ekspoziciju svake fotke. Takođe imate opcije za dodavanje fokusa, osvetljenja ili „čistoće“ bilo kojoj slici. Zapravo je iznenađujuće kako nekoliko manjih podešavanja unutar ove aplikacije mogu učiniti Vašu tužnu fotku tmurnog dana epskim iskustvom i ako smemo reći, dubokim.


Diptic

Ova aplikacija za iOS i Android Vam dozvoljava da ukombinujete brojne fotografije u jedan, prilagodljivi ram, za samo 99 centi. Mi volimo da je koristimo kao neku vrstu dnevnika rođendana za naše prijatelje, ali je isto tako dobra i za pokazivanje detalja lepih venčanja ili sjajnih izlazaka.

Upamtite, kada završite sa obradom svog remek dela, sve što treba da uradite je da ga sačuvate u foto-albumu glavne kamere, otvorite Instagram i učitate je.

2
Tekstovi pesama - Lyrics / Odg: Ивана Костић
« poslato: Avgust 22, 2017, 02:57:24 »
Njegov trag, pečat, sećanje je boli, jer ga više nema pored nje.

No koment je pesma, a "pevačicu" koja pretenduje da bude porno zvezda ne znam kako bi opisala...

3
Blogovanje / Odg: Moj prvi polumaraton - Novosadski polumaraton
« poslato: Avgust 22, 2017, 02:52:09 »
Sjajno Nikola, nisam znala da si planirao da istrčiš polumaraton, svaka čast zaista, baš sam oduševljena!
 wub :pijani

4
Glas Naroda / Odg: Kako se trenutno osecate?
« poslato: Avgust 22, 2017, 02:42:44 »
Ja sam energična i budna iako je skoro 3 ujutru :P

5
Zgrozila sam se kada sam pročitala da si celu naciju nazvao "glodarima". Nadam se da znaš da među njima i normalnih ljudi koje niko nije pitao da li pristaju na bilo šta od toga što je opisano, i koji nisu ništa drugačiji od tebe ili mene.

Sa druge strane istina je da je problem Albanskog naroda koji širi granice izvan ustavnih, sve veći, i nadam se da će neki od saveza reagovati pre nego što stvarno nastave širenje ka "velikoj Albaniji". Jezivo je na koji način se šire i kojom brzinom.

6
Klipovi / Odg: Političari i loš engleski :)
« poslato: Avgust 22, 2017, 02:36:18 »
Ova gospođa je na nivou Tome Nikolića :)
Hahaha, upravo, samo kad se setim Tominih izjava! :)

7
Serije / Young Sheldon
« poslato: Avgust 22, 2017, 02:33:47 »
Young Sheldon



Opis: Pratićemo devetogodišnjeg Šeldona Kupera (Iain Armitage) u istočnom Teksasu, njegovu porodicu i njegove školske dane. Ovo je prednastavak serije The Big Bang Theory.

Narator: Jim Parsons
Žanr: komedija
Kanal: CBS
Premijera: 25. 09. 2017.
http://www.imdb.com/title/tt6226232/



Spin-off TBBT počinje sa emitovanjem u septembru. ;) Jedva čekam najava izgleda extra, evo klipa:



8
Tv i svet filma / Odg: Omiljene serije
« poslato: Avgust 22, 2017, 02:31:02 »
Da dodam The Blacklist, detektivska, zanimljiva, počela sam da gledam ;)

9
Tv i svet filma / Odg: Pozoriste
« poslato: Avgust 22, 2017, 02:30:00 »
Gledala Boeme u narodnom i Hotel „Slobodan promet“ u Jugoslovenskom dramskom ;) Preporuke!

10
Umetnost i književnost / Odg: Citati iz dela, pesama...
« poslato: Maj 07, 2017, 16:31:20 »
Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, izgubljeni, poženjeni — traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi; traže se da vrate ljubav.



Godina je sve više - prijatelja sve manje.

Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene (poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemlje, kradu ih nam njihova deca, njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja. Održavamo panično neka klimava prijateljstva, krijući sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najveći broj naših prijateljstava su neka vrsta bednog sporazuma sa savešću, bekstvo od samoće.

Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna - koliko mnogo razumevanja da se održi ta slabašna, krhka biljka prijateljstva između dva starca što se duže od jednog ljudskog veka nalaze u "Mažestiku", u podne, posle svih dobrih i loših godina! Dva starca u "Mažestiku", u podne - dva preko noći ostarela dečaka što poznaju neke samo njima znane prolaze kroz zabranjene kapije kojih više nema, rupe u tarabi, i tajanstvene tunele u iščezlim vrtovima, sada posle svega i druže se svakoga dana u podne: jedanput kafu plaća jedan, drugi put - drugi.

Zanimljivo, za kraj nekog prijateljstva uvek okrivljujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima možda tešku narav ili sklonost ka novim prijateljstvima. Što se mene tiče, stari prijatelji su mi prave dragocenosti u životu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali više od svega čuvam prijateljstva sa onima koji me pamte dok sam još imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama.



U mom životu postoje samo dve stvari koje sam radio svaki dan: crtao sam i pušio. Sve dok bih crtao, bio bih spasen. Crtao sam po marginama novina, na salvetama, na poleđinama jelovnika, na ogledalima, izjutra, nečijim ružem za usne u znak zahvalnosti za provedenu noć. Crtao sam kažiprstom po zamagljenim prozorima vagona treće klase na sporednim prugama, kao i po zamrznutim staklima iznajmljenih soba. Šarao sam po zidovima prstom dok bih nekoga čekao ili bih, jednostavno, šetajući bez cilja, ključem vukao beskrajnu liniju po zidovima ili tarabama, obeležavajući na taj način trag i proticanje vremena. 🍀 💖

(Sentimentalna ispovest )

Momo Kapor

11
Umetnost i književnost / Odg: Citati iz dela, pesama...
« poslato: Maj 07, 2017, 16:26:50 »
Ne treba se plašiti samoće. Ona je plemenita, ona je deo našeg života, baš kao i okupljanje. Ali nju ne može svako da izdrži! Ona nije za slabe, koji neprestano moraju da budu okruženi drugima da bi zaboravili koliko su slabi. I ne može svako iz svoje samoće, poput školjke, oblikovati biser i pokloniti ga drugima. Jer, poznato je: ne pravi svaka školjka biser. Najveći broj njih služi samo za jelo.

Kapor



PAKLENA POMORANDŽA

Ponovo sam na početku, ponovo niko i ništa; savršeno nepoznat u bujici automobila i tela što kuljaju Leksington avenijom. Mogu da promenim zanimanje, izgled, prezime, budućnost; mogu da stanem na prvi ugao i da zapevam - neko će mi već baciti četvrt dolara u kapu; mogu da urlam - niko se neće začuditi, mogu sve što mi padne na pamet! A mogu jednostavno da legnem na prvu slobodnu rešetku iz koje izbija toplota podzemne železnice, da se uključim u armiju nesrećnika koji su digli ruke i već odavno odustali od takmičenja i prestiža, da prespavam ostatak života; baš me briga za modele novih automobila, za kredite, za sve! Mogu i da budem ubijen - nikada niko neće saznati ko sam...

Kakvo olakšanje za nas što dolazimo iz starih evropskih gradova, gde neprestano živimo pred očima svoje ulice i suseda, rođaka i prijatelja, odmeravajući jedni druge, mešajući se u tuđe živote.

Pešačim trideset blokova, kupujem pomorandžu za deset centi, sedam na trotoar i ljuštim je. U Beogradu bi mislili da sam poludeo. Ovde su svi pomalo ludi. Ovde je svako sam. Samo čovek i ništa više.

(Skitam i pričam)

12
Biografije / Steve Jobs - Stiv Džobs
« poslato: April 07, 2017, 12:25:17 »
Steve Jobs

Stiv Džobs, puno ime Stiven Pol Džobs (engl. Steve Jobs, puno ime engl. Steven Paul Jobs, 24. 2. 1955. — 5. 10. 2011) bio je jedan od osnivača i bivši glavni rukovodilac Epla (engl. Apple). Takođe je bio jedno vreme rukovodilac Piksara (engl. Pixar) sve dok nije bio prodat Dizniju. Takođe je bio jedan od najvećih deoničara Diznija i član Diznijeve uprave. Smatran je jednom od vodećih ličnosti u industriji računara i zabave.

Džobsova poslovna biografija je dosta doprinela mitu o usamljenim, preduzetničkim osobenjacima Silicijumske doline, naglašavajući njegovo shvatanje značaja estetike i dizajna u javnosti. Njegov rad na proizvodima koji su bili funcionalni i privlačni stvorio mu je kultni status.

Zajedno sa suosnivačem Epla Stivenom Voznijakom doprineo je širenju popularnosti personalnih računara u kasnim 1970im godinama. U ranim osamdesetim godinama prošlog veka Džobs je prvi uočio komercijalni potencijal grafičkog korisničkog interfejsa i miša. Nakon što je izgubio kontrolu u upravi Epla 1985, Džobs je osnovao firmu Nekst (engl. NeXT), koja se bavila računarskim platformama specijalizovanim za visoko obrazovanje i poslovnu primenu. Kada je 1997 Epl kupio Nekst, Džobs se vratio u preduzeće koje je suosnovao i od tada je na položaju glavnog izvršnog rukovodioca.

24. avgusta 2011. Stiv Džobs je objavio kako podnosi ostavku na mesto generalnog direktora Epla. Objavljeno je kako je umro 5. oktobra.



Biografija

Stiv Džobs je rođen u San Francisku od majke Amerikanke i oca Sirijca, tada studenata. Nedelju dana po rođenju bio je dat na usvajanje. Bio je usvojen od strane bračnog para Džobs, koji su mu dali ime Stiv Pol Džobs. Njegovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili kćerku Monu Simpson, spisateljicu, koju je Džobs upoznao tek kad je odrastao. Brak njegovih bioloških roditelja se kasnije raspao. Džobs ne prihvata naziv „usvojitelji“ za bračni par Džobs i smatra ih svojim jedinim roditeljima. Pohađao je osnovnu školu u Kuperitinu i srednju školu Homsted i pohađao časove u kompaniji Hjulit Pakard u Palo Altu.

Nedugo zatim tu se i zaposlio i radio je zajedno sa Stivenom Voznijakom kao sezonski radnik tokom leta. Godine 1972, Džobs je maturirao u srednjoj školi i prijavio se na Rid Koledž u Portlandu. Iako je napustio redovno školovanje nakon prvog semestra nastavio je da sluša pojedina predavnja kao što je, između ostalog, kaligrafija. „Da nisam bio prisutan na upravo tom predavanju, Mek nikad ne bi imao višestruke slovne tipove i proporcionalno postavljene fontove“, izjavio je Džobs.

U jesen 1974, Džobs se vratio u Kaliforniju i počeo da prisustvuje sastancima računarskog kluba Hombru, zajedno sa Stivenom Voznijakom. Zaposlio se kao tehničar u Atariju, proizvođača poznatih video-igara, sa namerom da skupi novac za put u Indiju radi duhovnog uzdizanja. Tokom šezdesetih godina prošlog veka otkriveno je od strane telefonskih „hakera“ da dečija pištaljka delimično prekrivena lepljivom trakom, koja se dobijala besplatno uz svaku kutiju ovsenih pahuljica, može da reprodukuje kontrolni signal od 2600 Hz kojeg je AT&T koristio za međugradske telefonske pozive. Nakon što je pročitao o ovom otkriću, zajedno sa Voznijakom je, na kratko, krenuo u posao sa „plavim kutijama“ koja je omogućavala protivzakonite besplatne međugradske razgovore.

Jedno vreme, Džobs je putovao po Indiji zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta Danijelom Kotkeom, (koji će kasnije biti prvi zaposlenik u Eplu) u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. U Ameriku se vratio, sa obrijanom glavom i tradicionalnom indijskom odeždom. Vratio se na svoj stari posao u Atariju gde mu je poveren zadatak da napravi štampanu ploču za igricu Breakout. Prema Nolanu Bušelu, osnivaču Atarija, Atari je nudio 100 dolara po čipu manje. Džobs je pokazivao malo interesovanje i znanje o štampanoj ploči i dogovorio se sa Voznijakom da podele zaradu ukoliko Voznijak uspe da smanji broj čipova na ploči. Na iznenađenje Atarija, Voznijak je uspeo da smanji broj čipova za 50, nacrt je bio tako uzan da se nije mogao umnožiti na na proizvodnoj traci. Tada je Džobs rekao Voznijaku da mu je Atari dao svega 700 dolara (umesto 5000 dolara koliko je stvarno dobio) i da je Voznijakov deo svega 350 dolara.


Počeci računara „Epl“

Kada je 21-godišnji Džobs video računar koji je Voznijak napravio za sebe, ubedio ga je da mu pomaže kad je osnovao preduzeće koje je prodavalo taj računar. Epl (engl. Apple Computer Co.) je osnovan je ortačka firma 1. 4. 1976 godine. Iako je prvobitni plan bio da prodaju štampana kola, Džobs i Voznijak su napravili jednu količinu već sklopljenih računara i time ušli u posao sa personalnim računarima.



Prvi personalni računar kojeg su njih dvojica prodavali bio je Apple I, po ceni od 666,66 dolara, broj koji se Voznijak smislio jer je voleo ponavljanje cifara. Njegov naslednik, Apple II, bio je predstavljen naredne godine i postigao je ogroman uspeh, pretvarajući Epl u bitnog igrača na novorođenom tržištu personalnih računara. U decembru 1980, sa uspešnim finasijskim rezultatima, kompanija „Epl“ je počela da se kotira na berzi čime je Džobs postao multimilioner.

Kako je Epl rasto, rasla je i potreba za iskusnim rukovodiocem koji bi upravljao rastom preduzeća. Godine 1983, Džobs je pozvao Džona Skalija iz Pepsi Kole da bude glavni izvršni rukovodilac, rekavši mu: „Da li želiš da ostatak tvog života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš da promeniš svet?“. Naredne godine Epl je krenuo da menja svet, sa reklamom nazvanom „1984“ na Superboulu, finalu američke lige u američkom fudbalu. Dva dana kasnije, na godišnjem sastanku deoničara 24. 1. 1984. Džobs je predstavio Apple Macintosh. Macintosh je bio prvi komercijalni uspešan računar sa grafičkim korisničkim interfejsom, koji je nastao pod uticajem XEROX PARC-a. Razvoj računara Macintosh je započeo Džef Raskin, a kasnije je od njega to preuzeo Džobs.

Mada je Džobs bio ubedljiv i harizmatični propovednik za Epl, neki od njegovih službenika su ga često opisivali kao sklonog greškama remetioca. Opšti pad prodaje koji se desio krajem 1984. godine doveo je do pogoršanja odnosa sa Skalijem. Krajem maja 1985, nakon najave velikog broja otkaza u Eplu i borbe za prevlast u preduzeću, Skali razrešio Džobsa položaja rukovodioca Macintosh-ovog odeljenja.


Osnivanje Neksta

Osetivši se izolovanim od sopstvene kompanije, Džobs je prodao sve osim deonica u Eplu i osnovao je drugu kompaniju Nekst Kompjuters (engl. NeXT Computers). Poput računara Apple Lisa, Nekstova radna stanica je bila tehnoloski napredna, ali je bila jako skupa pa nije uspela da se probije iz tog razloga. Ali oni koji su mogli daje priuste sebi imali su mnoge tehnološke inovacije kao što je softver napredne generacije i mnoge druge nove eksperimentalne tehnologije (Mach kernel, digitalni signal processor i ugrađeni eternet port).

Džobs je NeXt Cube opisao kao interpersonalni računar, za razliku od ostalih, personalnih računara. To jest, ako bi računar ljudima dozvoljavao da komuniciraju i sarađuju međusobno na veoma jednostavan način, to bi rešilo mnoge probleme koje personalni računari nisu bili u stanju da reše. Pošto su mu zamerali da na originalnom mekintošu nije uključio neke mrežne karakteristike, odlučio je da ne ponovi grešku, tako da je izradio savremeni sistem za elektronsku poštu, NeXTMail, koji je bio primer njegove interpersonalne filozofije. Između ostalog, podržavao je ugrađenu grafiku i zvuk u elektronskoj pošti.

NeXT-ova tehnologija je igrala važnu ulogu u katalizaciji tri nepovezan događaja:

    -World Wide Web. Tim Berners-Li je osmislio ovaj sistem u CERNu na Nekstovoj radnoj stanici. SOD Interface Žana Marija Haloa je postao osnova za Interface Builder, koju je Berners iskoristio u svom projektu World Wide Web.
    -NeXT računari su korišćeni za izradu računarske igre Doom.
    -Povratak Epla. Pošto se oslanjao na stare softvere i pošto nije nadogradio glavni operativni sistem, Epl je sredinom devedesetih umalo stigao do bankrota. Džobsov progresivni juniks bio je previše ambiciozan, ali je predstavljao solidnu osnovu za jedan operativni sistem. Epl je posle otkupio ovaj softver i pod Džobsovim vođstvom doživeo renesansu.


Povratak u Epl

Epl je 1996. kupio Nekst za 429 miliona dolara dovodeći Džobsa nazad u kompaniju koju je i osnovao. U martu 1998. Uskoro je postao i privremeni glavni izvršni rukovodilac, pošto su direktori izgubili poverenje u i smenili tadašnjeg rukovodioca Džilberta Ameliju. Džobs je pokrenuo niz projekata kao što su Apple Newton, Cyberdog i Opendoc, u cilju povratka profitabilnosti Epla. U narednim mesecima mnogi zaposleni su bili pod pritiskom zbog Džobsovog poleta i entuzijazma, pa nikad nisu znali da li će ostati u jednom trenutku bez posla ukoliko Džobs dobije neku nepredvidivu ideju.

S kupovinom Neksta mnoge komponente iz njegove tehnologije našle su svoj put do Eplovih proizvoda, od koji je najznačajniji NeXTSTEP, koji je evoluirao u Mac OS X. Pod Džobsovim vođstvom kompanija je znatno napredovala i povećala zaradu izbacivanjem iMac-a na tržište, kao i drugih novih proizvoda. Od tada su inovativni dizajn i moćan brend radili za Epl. Na sajmu Mekvorld Ekspo 2000. Džobs je postao stalni glavni izvršni rukovodilac.

Poslednjih godina kompanija se razgranala. Ppredstavljanjem muzičkog plejera ajpod, digitalnog softvera iTunes, kao i internetprodavnice za preuzimanje muzike iTunes Store, kompanija je napravila prodor među uređaje potrošačke elektronike i digitalne muzike. Nedavno su proširili posao predstavljanjem i iPhone, uređaja koji kombinuje mobilni telefon, ajpod i uređaj za krstarenje Internetom.

Džobs radi u Eplu za godišnju zaradu od jednog dolara, što ga je svrstalo u Ginisovu knjigu rekorda kao „najslabije plaćenog rukovodioca“. Njegova zarada je ostala jedan dolar, ali on tradicionalno prima veliki broj laskavih poklona od strane upravnog odbora, uključujući četrdeset miliona dolara vredan avion koj je dobio 1999. i deonice vredne trideset miliona dolara koje je dobio u periodu od 2000-2002, tako da je Džobs uprkos svojoj plati od jednog dolara i te kako dovoljno nagrađen za svoje napore. Na ovaj način Džobs umanjuje porez na dobit, jer se po američkom poreskom zakonu plata oporezuje sa 35%, a neke druge dobiti, kao akcije na primer, sa 15% poreza.


Skandal sa akcijama

Stiv Džobs je 2001. dobio akcije Epla u vrednosti od 7.500.000 dolara za cenu od 18,30 dolara po akciji. Stvarna cena je trebalo da bude 21,21 dolar, što je povlačilo poreski prihod od 20.000.000 dolara koje on nije prijavio kao prihod. Da je pokrenuta pravna porcedura, Džobs je mogao da se suoči sa brojnim kriminalnim optužbama i kaznama. Epl je tvrdio da su mu akcije odobrene na specijalnom sastanku upravnog odbora. Pored toga, istraga se fokusirala na lažne datume opcija koje su rezultirale retroaktivnim povećanjem od 20 miliona dolara. Ovaj slučaj predstavlja kriminalni akt i vlada SAD je sprovela brojne istrage, ali je i Epl sproveo internu istragu koja je završena 29. 12. 2006, a Džobs je po njoj bio nesvestan pravnog značenja ovog čina, a dodeljene akcije su navodno vraćene.


Piksar i Dizni

Džobs je 1986. kupio Grafiks Grup (kasnije preimenovanu u Piksar) od grafičkog ogranka Lukasfilma za 10 miliona dolara kojih je 5 miliona pridodato kao kapital kompaniji. Glavni razlog za ovako nisku cenu je bila potreba Džordža Lukasa da finansira svoj razvod 1983, bez smanjivanja udela i kontrole nad franšizom Zvezdanih ratova.

Nova kompanija, koja se prvobitno nalazila u Point Ričomondu, Kalifornija, a uskoro je bila preneta u Emerivil, Kalifornija, je sklopila ugovor sa kompanijom Dizni o produkciji velikog broja kompjuterski animiranih dugometražnih filmova koje bi Dizni kofinansirao i distribuirao. Prvi film koji se izrodio iz ovog partnerstva bio je Priča o igračkama, doneo je slavu i dobre kritike studiju, kada se pojavio 1995. Narednih 10 godina, pod vođstvom Piksarovog direktora Džona Lasetera, kompanija je proizvela visokobudžetne hitove kao što su: „Život jedne bube“ (1998), „Priča o igračkama 2“ (1999), „Udruženje monstruma“ (2001), „Potraga za Nemom“ (2003), „Neverovatni“ (2004), „Automobili“ (2006) i „Mućkalica“ (2007). „Potraga za Nemom“ i „Neverovatni“ su dobitnici Oskara za najbolji dugometražni animirani film, uspostavljenu 2001.

Tokom 2003. i 2004, pošto je Piksarov ugovor sa Diznijem polako isticao, Džobs je pokušao da pregovara sa izvršnim direktorom Diznija Majklom Ajznerom, ali su pregovori propali, pa je početkom 2004. Džobs objavio da će Piksar morati da traži novog partnera za distribuciju svojih filmova kada im ugovor istekne. Lična netrpeljivost dvojice izvršnih direktora je bila navođena za glavni razlog neuspeha kompanija da produže saradnju.

Oktobra 2005. Bob Ajger je zamenio Ajznera na čelu Diznija i Ajger je brzo uspeo da obnovi saradnju sa Džobsom i Piksarom. 24. januara 2006, Džobs i Ajger su objavili da se Dizni složio da otkupi Piksar u transakciji vrednoj 7,4 milijardi dolara. Kada je posao zaključen, Džobs je postao najveći samostalni deoničar Diznija sa vlasništvom nad oko 7% deonica. Džobsove deonice u Dizniju su uveliko premašile Ajznerove koji poseduje 1.7%, a član porodice Dizni – Roj E. Dizni poseduje 1% deonica. Tako se Džobs pridružio upravnom odboru direktora kompanije.

Lični život

Džobs se oženio sa Loren Pauel 18. marta 1991. i ima troje dece sa njom. Takođe ima ćerku Lisu Brenon–Džobs sa Kris–En Brenon, kojom se nije oženio. Lisa je novinar koji piše za „Harvard Krimzon“. U nezvaničnoj biografiji „Drugi dolazak Stiva Džobsa˝ autor Alan Dojčman navodi da se Džobs zabavljao sa Džoan Baez. Dojčman citira Elizabet Holms, Džobsovu drugaricu sa Rid koledža, koja tvrdi da je „verovala da je Stiv postao ljubavnik Džoan Baez u velikoj meri zbog toga što je Baezova bila ljubavnica Boba Dilana“. U još jednoj neautorizovanoj biografiji „Ikona: Stiv Džobs“ Džefrija Janga i Vilijama Simona se tvrdi da se Džobs čak i oženio Džoanom Baez, ali su pošto je ona tada imala 41 godinu, malo je verovatno da je par mogao da ima decu. Baezova je pomenula Džobsa u svojim memoarima And a voice to sing with iz 1987.

Stiv Džobs je takođe bio veliki obožavalc Bitlsa i uživao u Bahu oi ostaloj klasičnoj muzici. Džobs nije bio vegeterijanac, iako se to često tvrdilo. Iako nije jeo meso sisara i živine, sa vremena na vreme je jeo ribu (pesceterijanizam).

31. jula 2004. Džobs je operisan od retke vrste tumora pankreasa. Preminuo je 5. 11. 2011. u 56. godini.

13
Razno / Odg: S*V*A*Š*T*A*R*A
« poslato: April 07, 2017, 12:18:33 »
Dobar daaan :)
Izađe sunce danas posle par tmurnih dana, kako ste narode? :)

Nikola, Marko, živi li ste?

14
Filmovi / Filmovi bazirani na istinitim događajima
« poslato: April 07, 2017, 12:17:46 »
Nikola je negde spomenuo da gleda trenutno filmove iz ove kateforije, pa reko' da pokrenemo temu...

Ja sam nedavno odgledala Lion (2016), po istinitom događaju rađen, topla preporuka od mene, sjajan film, sjajna i dirljiva priča, odlična gluma, sve u svemu kompletna desetka!

Pišite svoje predloge, pa da zajedno gledamo  ::flowers:: :)

15
Politika / Odg: Trka za predsednika - Izbori 2017
« poslato: April 07, 2017, 12:15:09 »
Neću izaći na izbore jer prosto ne vidim prostor za poboljšanje sa trenutnim kandidatima. Ispade da je preletačević još i najmanje zlo.
Velika je greška što veliki procenat ljudi nije izašao da glasa, pa za koga god! I ja poznajem dosta takvih ljudi.
Ja da se pitam uvela bih sistem obaveznog izlaženja na izbore, kao što je nekad imala Norveška npr (nisam sigurna da li danas to imaju neke zemlje i dalje) i nema nećeš da izađeš. Onda bi situacija bila drugačija.
Nažalost, ovakve rezultate izbora sam očekivala i bojala se istih, i samo da napomenem da je Beli Preletačević prijatno iznenađenje na rezultatima, da smo normalna država, kao što nismo, vrh bi trebao da se zapita zašto je ~350.000 ljudi glasalo za "karikaturu" i sarkazam na izborima. Toliko.

Stranice: [1] 2 3 ... 182