Opozicija je bacila suzavac u Skupštini Kosova

  • 0 Odgovora
  • 108 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Modrag

  • *
  • 13
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
Opozicija je bacila suzavac u Skupštini Kosova
« poslato: Mart 22, 2018, 10:57:42 »
U utorak, 20. marta 2018. godine, članovi opozicione stranke "Samoopredeljenje" Albina Kurti bacili su suzavac u zgradi Skupštine Kosova. To je bilo učinjeno tokom rasprave u parlamentu o nacrtu zakona o pitanju sporazuma o granici sa Republikom Crnom Gorom, zbog čega proces glasanja o ovom pitanju je bio frustriran.
Reč je o teritoriji od 30 kvadratnih kilometara, šta je sporna između Crne Gore i tzv. "Republike Kosovo". Ovo smeće je proizašlo iz razlike između dva izdanja mapa Ustava 1974. godine kojim je definisana granica između tadašnjih Saveznih  republika Srbije i Crne Gore. Prema prvom izdanju mapa, ova teritorija je administrativno bila deo autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Savezne Republike Srbije, ali u drugom izdanju je postala deo teritorije Savezne Republike Crne Gore. Iako su obe zemlje bili u okviru jedne države, ovo pitanje nije bilo diskutovano, ali izlazak Crne Gore iz državnog saveza i samoproglašivanje nezavisnosti od strane tzv. "Republike Kosovo" odmah postavili ovo pitanje kao glavni problem u odnosima između dve zemlje.
Stranka "Samoopredeljenje", koju je predvodio Albin Kurti, formirana je na teritoriji takozvane "Republike Kosovo" 12. juna 2005. godine, čak i pre proglašenja nezavisnosti. Glavne ideje stranke su dalje širenje nezavisnosti pokrajine, ukidanje bilo kakvih kontakata sa Vladom Srbije u vezi sa statusom regiona i približavanje Albaniji, u cilju ujedinjenja dve zemlje u okviru jedne države. Na parlamentarnim izborima 2017. godine, ova stranka osvojila je 19 od 120 mesta u Skupštini Kosova, čime je postala druga po veličini opoziciona stranka (nakon demokratske "LA koalicije" koja je osvojila 27 mesta).
Pristalice stranke "Samoopredeljenje" ne donose bilo kakve ustupke i dogovore o nacionalnim i teritorijalnim pitanjima. Stoga sporazum o granici, koji je potpisan još u 2015. godini, smatra se nelegitimnim, jer Crnogorci moraju da dobiju "deo prvobitnih albanskih teritorija". Treba napomenuti da još nedavno premijer tzv. "Republike Kosova" Ramuš Haradinaj razgovarao je sa potpuno istim stavom. Međutim, realnost potrebe kompromisa dovela je do nastavka diskusije o nacrtu u Skupštini.
Mnoge države na svetu, uključujući iu Evropi, postoje u uslovima teritorijalnih potraživanja od strane određenih suseda. Živopisan primjer za to je Hrvatska i Srbija, sa obe strane od kojih je formirana zemlja, slobodna od diplomatskog priznanja, kao rezultat dugih teritorijalnih sporova. Međutim, to je granični sporazum koji je uslov ne samo za prijem "Republike Kosovo" kao kandidata za članstvo u EU, već i za mogućnost bezviznog ulaska građana na teritoriju Šengenskog prostora. Ova prilika je velika potreba za Kosovo sa dvomilionskim stanovništvom, koje nastavlja da raste, i brojem nezaposlenih oko 25%.
S druge strane, proces je otežan izrazito nacionalističkom retorikom većine stranaka. Bili su provedeni brojni skupovi i protesti bivših veterana, koji zahtevaju od vlade da odbije \"koncesije teritorija\". Vlada je prisiljena da sluša svojih oružanih glasača. Neograničena bilo kakvim političkim konvencijama, opozicija nastavlja da koristi pomoć akcija poput bacanja suzavaca u zgradi parlamenta da zaradi političke poene i buduće glasova novih birača. Međutim, vladajuća koalicija ipak je našla snagu da dovede dovede do svog logičkog zaključka. U sredu, 21. marta, 2018, predlog zakona o demarkaciji granice je bio usvojen.

Izvor - Glas Balkana

[Reklama]