Poznati "Klasičari"

  • 6 Odgovora
  • 7688 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,951
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Poznati "Klasičari"
« poslato: Februar 05, 2010, 14:45:42 »
Ludwig Van Beethoven
Bonn 16/17.07.1770 g. – Bec 26.03.1827 g.

Potice iz porodice flamanskog porekla. Prvi ucitelj mu je bio njegov otac Johann dvorski tenor u Bonu. Od nekolicine Beethovenovih ucitelja najznacajniji je kompozitor Ch.G. Neefe koji ga pored sistematskog poducavanja u sviranju klavira, orgulja i u kompoziciji, upoznaje sa starijom i savremenom muzikom (posebno sa delima J.S. Bacha) i sa nemackom literaturom i filozofijom. U Bonskoj dvorskoj kapeli Beethoven sudeluje vec od 1782 g. kao orguljas, zatim je cembalista, a 1789 g. i violinista. U tom periodu nastale su njegove prve kompozicije, klavirske, vokalne, kamerne. 1792 g. odlazi u Bec gde studira kod Haydna, Shenka, Albrechtsbergera (teoriju) i Salierija (vokalnu kompoziciju). U Becu ostaje ziveci kao slobodni umetnik. Isprva se afirmisao kao pijanisticki virtuoz i kompozitor u muzickim salonima aristokratije. U tim krugovima je stekao mocne pokrovitelje i prijatelje (knezovi Lobkowitz i Kinsky, nadvojvoda Rudolf). 1795 g. nastupa prvi put javno i stampa svoje prve kompozicije sa oznakom opusa: 3 klavirska tria op.1 i 3 klavirske sonate posvecene Haydnu. Za Beethovena karakteristicna samokriticnost se ispoljava vec u tome da svoja mladalacka dela iz bonskog razdoblja nije numerisao mada ona upotpunjuju sliku njegovog stilskog razvoja i sadrze mnoge muzicke misli koje je kasnije razradio.
Svojim pijanistickim koncertima u Pragu 1796 i 1798 g. i Berlinu Beethoven stice sve siri krug poklonika. Do 1800 g. komponuje uglavnom dela za klavir (sonate do op.14, medju njima i Pathetique; vise varijacija) i kamerne sastave (septet op.20 za gudace i duvacke instrumente; duvacki sekstet op.71; violinske sonate op.12 i 24 Fruhlingssonate; 6 gudackih kvarteta op.18) te 2 klavirska koncerta i tada pristupa stvaranju simfonija. 1800 g. dovrsena je njegova 1 simfonija u C-duru; 2 simfonija u D-duru; 3 simfonija u Es-duru Eroica; 4 simfonija u B-duru; 5 simfonija u c-molu; 6 simfonija u F-duru Pastorala. Praizvedba 7 simfonije u A-duru i simfonijskog dela Wellington`s Sieg krajem 1813 g. prvi je u nizu svecanih koncerata odrzanih za vreme Beckog kongresa 1814 g. koji oznacavaju vrhunac Beethovenovog uspeha. Tada se izvodi izmedju ostalog i 8 simfonija u F-duru i druga verzija njegove jedine opere Fidelio. Uporedo sa simfonijama Beethoven je do 1815 g. komponovao klavirske sonate op.53 Waldstein, op.57 Appassionata, op.81 Adieux; gudacke kvartete op.59 Rasoumowsky, op.74 Harfenquartett i op.95; violinsku sonatu op.47 Kreutzersonate; klavirske koncerte u c-molu, G-duru, Es-duru; svoj jedini violinski koncert u D-duru i Tripelkonzert za klavir, violinu i violoncelo. U tom periodu punog stvaralackog napona Beethoven je vec bio u velikoj meri nagluv; jos 1794-96 g. pojavili su se prvo znaci bolesti uva i nagluvosti koja je progresivno rasla sto ga je prislililo da se povuce iz koncertnog zivota (poslednji put je svirao 1815 g.), a od 1818 g. vec sasvim gluv sporazumevao se pismeno. Izvedbu svojih dela vise nije mogao da cuje, ali ono sto je u tom periodu komponovao (Missa solemnis za solo, hor i orkestar; poslednje klavirske sonate op.109-111; 9 simfonija u d-molu sa solistima i horom u 4 stavu na tekst Schillerove “Ode Radosti”; poslednjih 5 gudackih kvarteta) govori o izvanrednom bogatstvu njegovih zvucnih imaginacija, o genijalnoj muzickoj nadarenosti, o nesalomivoj snazi volje.
Beethoven je posle Haydna i Mozarta, od cijih tekovina polazi, treci i poslednji veliki majstor becke klasike. Ali dok zivot i delo Haydna i Mozarta nose pecat dvorskog drustva, Beethovenov zivot i umetnost ocitavaju individualni i slobodarski duh. U elementarnoj snazi njegovog muzickog izraza progovara novi tip coveka gradjanskog veka, a Beethovenova je velicina u tome sto je snazno i neposredno izrazene dozivljaje pojedinca uzdigao na opsteljudsku razinu. Njegova umetnicka etika je zasnovana na principima demokraticnosti, humanosti, umetnicke istine i slobode.
U Beethovenovom muzickom opusu teziste je na sonatno oblikovanoj instrumentalnoj muzici a u toj oblasti se izdvajau tri grupe dela: 32 klavirske sonate, 16 gudackih kvarteta, 9 simfonija. Polazeci od bastinjene klasicne sonatne forme Beethoven je postepeno formalno i sadrzajno prosiruje i preobrazava prozimajuci je dramaticnim akcentima, obogacujuci je elementima slobodne fantazije i polifonije. Za njegov kompozitorski stil je karakteristicno: aforisticki kratka, plasticna tematska jezgra iz kojih organski izrasta citava gradja jednog stava (npr. 1 stav 5 simfonije); sve izrazitiji kontrasti ne samo u bitematskom oblikovanju vec i u totalnoj suprotnosti, u naglim dinamickim promenama, u izmenjivanju brzih i laganih delova, u suprostavljanju raznovrsnih samostalnih instrumentalnih grupa; organsko ukljucivanje figuracije i ornamentike u tematiku; majstorska vestina i raznolikost u izvodjenju tehnika varijacije (tzv.figurativne i karakterne) unutar sonatnih kompozicija i u samostalnim varijacijskim delima; i najzad sve doslednije provodjenje tematskog jedinstva kroz sve sonatne stavke i na toj osnovi izgradjivanje ciklicne sonatne forme.
Beethovenovo monumentalno delo otvara nove puteve razvoja muzike; specificno Beethovenski tematski aforizam, njegova ciklicna sonatna forma i pogotovo njegov simfonijski stil, uzori su koje slede muzicari romantizma od Shuberta, preko Mendelsohna, Schumana i Berlioza do Brucknera, Brahmsa i Wagnera pa do Schonberga i Bartoka. Medjutim iako u Beethovenovoj muzici ima romanticnih elemenata i uprkos tome sto je njegovo delo postalo ishodistem razvoja romantickog perioda on je u principu ostao do kraja klasik jer je uspeo da savlada gradju i uspostavi klasicno uravnotezeno jedinstvo izmedju sadrzaja i forme. Brojni njegovi svesci skica dokumenti su njegove titanske borbe za klasicnim oblikom koje njegovom stvaralastvu daje pecat herojske borbenosti.
Beethovenova licnost i delo osvetljeni su do najnovijeg vremena sa vrlo razlicitih, cesto i oprecnih umetnickih, filozofskih i drustvenih pozicija. Golema literatura o njemu i podjednako ziv interes sirom sveta za njegovu muziku potvrdjuje Beethovenovu izuzetnu kulturno istorijsku vrednost.

Najpoznatija dela

Simfonije
- Symphony 1
- Symphony 2
- Symphony 3 “Eroica”
- Symphony 4
- Symphony 5
- Symphony 6 “Pastoral”
- Symphony 7
- Symphony 8
- Symphony 9 “Choral”
- “Wellington`s Sieg” “Battle Symphony”

Koncerti
- Piano Concerto No.1
- Piano Concerto No.2
- Piano Concerto No.3
- Piano Concerto No.4
- Piano Concerto No.5 “Emperor”
- Violin Concerto
- Violin Romance
- Triple Concerto for Violin, Cello and Piano

Klavirske sonate – Pathetique, Moonlight, Pastoral, Tempest, Waldstein, Appassionata, Les Adieux, Hammerklavier

Violinske sonate No.1-10 (Spring, Kreutzer)
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

[Reklama]


TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,951
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Poznati "Klasičari"
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2010, 14:46:14 »
Volfgang Amadeus Mocart

Bio je genije koji je dotakao zvezde, ali i kockar sa Turetovim sindromom. Prvi kompozitor sa kvalitetima jedne pop-zvezde, ali i klovn koji je proigrao svoj imetak. Danas je njegova muzika svetska muzika.
Dovoljno je samo nekoliko taktova da nam odmah postane jasno zbog čega je na stanicama metroa kojima se razleže Mocartova muzika stopa kriminala niža. On razoružava.

Volfgang Amadeus Mocart rođen je u Salcburgu 27. januara 1756. u porodici muzičara i notama se služio i pre nego što je naučio da čita. Sa četiri godine počeo je da komponuje, u devetoj (ili jedanaestoj) napisao prvu operu „Bastien i Bastiena“, sa samo šest godina je svojom virtuoznošću zadivio caricu Mariju Terezu u Beču, a sa 13 već dobio mesto koncertnog majstora u orkestru salcburškog nadbiskupa. Podjednako je dobro svirao klavir i violinu. Ogroman uticaj na njegove kompozicije imala su dela velikih majstora koje je slušao, među kojima su bili Hendl, Bah i italijanska opera. Od menueta za klavir koji je napisao 1761, sa samo šest godina, do velikog Rekvijema koji je komponovao pred smrt u decembru 1791. u Beču, Mocartovo stvaralaštvo broji oko 630 raznolikih dela - oko 50 simfonija, sedam violinskih i 25 koncerata za klavir, 22 klavirske sonate i 45 violinskih sonata, dvadesetak opera, među kojima su „Figarova ženidba“, „Čarobna frula“, „Don Žuan“, zatim veliki broj kvarteta, kvinteta i seksteta, serenada, divertimenata... I sve to za 35 godina života.

U vremenu od 1769 - 1773 Mocart i njegov otac u tri navrata putuju u Italiju, domovinu opere, gde Mocart piše operu Lućio Silja. Tako će Mocart kao vrlo mlad stvoriti imidž lutajućeg muzičara, koji će negovati celog života. Inspirisan Hajdnovom muzikom Mocart komponuje u Beču šest kvarteta za žičane instrumente, a u Salzburgu dovršava četiri velike simfonije. Mocart će ostati u Salzburgu sve do septembra 1777. godine , zatim odlazi u Pariz.

U januaru 1781. godine Mocart boravi u Minhenu, gde piše operu Indomeneo. Potom odlazi u Beč, gde u vodećim krugovima visokog društva daje časove klavira i drži uspešne klavirske koncerte. Zahvaljujući baronu Van Švitenu otkriva muziku Baha i Hendla i oduševljen njihovim stvaralaštvom 1782. piše operu Otmica u Saraju i dovršava prva tri iz serije velikih klavirskih koncerata.


Mocart je, zajedno sa Hajdnom i Betovenom, bio glavni predstavnik klasičnog muzičkog stila.

Jasnoća, izbalansiranost, transparentnost i jednostavan jezik harmonije glavne su karakteristike njegove muzike. Mocart se obično pominje, zajedno sa Šubertom, kao kompozitor koji je imao dar da napravi čistu, jednostavnu i pamtljivu melodiju, a za mnoge ljubitelje muzike to je njegova najvažnija karakteristika.

Pisao je opere u svim stilovima koji su vladali u Evropi: komičnu operu, kao što je „Figarova ženidba“, ili „Cosi fan tutte“, kao i ozbiljne opere, kao što su „Idomenej“ ili „Don Žuan“. Njegova upotreba orkestra u simfonijama i koncertima služila je kao izvor njegove operske orkestracije, a umeće korišćenja orkestra u postizanju psiholoških efekata u operama nastajalo je iz njegovih instrumentalnih kompozicija.

Mnogi bitni kompozitori koji su došli posle njega, ili su ga obožavali ili su osećali strahopoštovanje prema njemu. Rosini je tvrdio: „On je jedini muzičar koji je imao toliko znanja koliko i genijalnosti, i toliko genijalnosti koliko i znanja.“ Betoven je rekao svom učeniku Risu da on (Betoven) nikad ne bi mogao da izmisli tako veličanstvenu melodiju kao što je ona u prvom stavu Mocartovog Koncerta za klavir br. 24. Veliki Betoven je, takođe, odao počast Mocartu tako što je napisao set varijacija na nekoliko njegovih tema. Posle jedinog susreta dvojice kompozitora, Mocart je zabeležio da će Betoven „dati svetu nešto po čemu će se spominjati.“ Takođe, Čajkovski je napisao svoju „Mocartijanu“ u njegovu počast, a Maler je umro sa Mocartovim imenom na usnama...
1790.godine Mocart se bori sa materijalnim nedaćama i zapostavlja komponovanje, ali ubrzo sledi prava erupcija novih dela, među kojima je i opera Čarobna flauta. Međutim Mocart je ozbiljno bolestan i ubrzo umire, u Beču, 5.decembra 1791. Uprkos kritikama koje su pratile njegovo stvaralaštvo, Mocartova reputacija je izuzetno velika, a desetak godina kasnije njegovo delo će steći veliku popularnost širom Evrope.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,951
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Poznati "Klasičari"
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2010, 14:46:59 »
Johan Sebastijan Bah



JOHAN SEBASTIJAN BAH
(Johann Sebastian Bach)
(1685-1750)

Bah je rođen u Eisenachu (Njemačka) kao potomak starosjedelačke porodice u kojoj je bilo mnogo muzičara. Njegov otac je imao zvanje gradskog muzikusa, koje je Bahovoj porodici obezbijedilo skroman život. Rano je ostao siroče (sa 9 godina) te je za vrijeme školovanja živio kod starijeg brata, Johana Kristofera, takođe muzičara. On je bio učenik čuvenog orguljaša Pahelbela, tako da je Johan Sebastijan muziku učio ko brata. Već u to vrijeme javlja se kod Baha jedna karakteristična crta - prepisivanje djela velikih majstora. Na taj način je stekao izvanrednu tehniku pisanja. Pored violine učio je i orgulje.

Završivši školu, postao je 1703. godine najprije violinist u Weimaru (Vajmar), a zatim 1723. godine kantor u crkvi Sv. Tome u Leipzigu (Lajpcig). Tu je proživio najduži dio života svog nedovoljno shvaćen i slabo cijenjen od svojih savremenika. Bio je dva puta oženjen i u ta dva braka imao je dvadesetoro djece. Potkraj života oslijepio je. J. S. Bah bio je jedan od najvećih muzičkih majstora svih vremena. Počasni naslov "majstor nad majstorima" zahvaljuje bah svom u prvom redu savršenom svladavanju tehnike komponovanja u polifonom stilu.

Bah je najizrazitiji predstavnik baroka i najveći majstor instrumentalne polifonije. Njegov stvaralački opus je vrlo veliki, ali sva njegova djela nisu sačuvana. Sva Bahova djela predstavljaju jedinstvenu cjelinu i stoje na pojednakoj umjetničkoj visini.

Bah je napisao sljedeća instrumentalna djela: šest brandenburški koncerata, dva koncerta za violinu i orkestar, koncert za dvije violine, sedam klavirskih koncerata, tri koncerta za dva klavira, dva koncerta za tri klavira i koncert za četiri klavira. Za orgulje je napisao sljedeća djela: šest sonata, 140 koralnih preludijuma, 17 velikih preludijuma i fuga, 5 tokata i fuga, dvije sveske preludijuma i fuga izdatih pod nazivom Za dobro temperovani klavir, Umjetnost fuge, 6 francuskih i 6 engleskih svita, 18 preludijuma, dvoglasne i troglasne invencije, fantazije, kapriča, male preludijume, 6 svita za violončelo, 6 partita i sonata za violinu, 3 sonate za violu i veći broj sonata za flautu i čembalo.

Bahovo vokalno-instrumentalna djela su: 220 kantata (Kantata o lovu, Kantata o kafi, Svadbena kantata - sve tri su svjetovnog karaktera), Misa u h-moll (24 numere), Magnifikat, Pasija po Mateju i Pasija po Jovanu, Božićni oratorijum (duhovnog karaktera).

Ako se uopšte može prikazati Bahova veličina u nekoliko riječi, onda su u tom uspjeli Betoven i Gete. Betoven je za Baha rekao: Ne Bah (bach = potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umijeća, zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpio svoje melodije i harmonije. Gete je izjavio jednom prilikom: Kad slušam izvođenje Bahove muzike, tada je čitavo moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši, oči, niti ostala čula.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,951
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Poznati "Klasičari"
« Odgovor #3 poslato: Februar 05, 2010, 14:47:26 »
Petar Ilič Čajkovski


Petar Ilič Čajkovski (1840-1893)
Ruski kompozitor

Ovaj veliki ruski kompozitor bio je autor 11 opera, tri kompletna baleta, 6 simfonija, brojnih koncerata, orkestarskih, kamernih i horskih dela, velikog koprusa umetničkih pesama i jedne liturgije, takođe. Muzički talenat Čajkovskog došao je do izražaja još u detinjstvu, kojeg je proveo u malom gradu na uralskim planinama, gde je njegov otac upravljao rudnikom. Od svoje 12 pa do 19 godine proveo je u internatu kao učenik Pravne škole (kombinacija srednje škole i juniorskog koledža koji je spremao svoje ucenike za karijeru pravnika), uzimajući istovremeno časove muzike. Brojna sećanja opisuju ovu školu kao klijalište homoerotizma, gde je anđeoska lepota mladom Pjotra donela mnoge obožavatelje.

Nakon mature dobio je pošao u Ministarstvu pravde i nekoliko sledećih godina živeo je gradskim životom, krećući se uglavnom u gej krugovima. U 23 godini, međutim, dao je otkaz i upisao se kao redovan student teorije i kompozicije na Petrogradskom konzervatorijumu. Zbog školovanje na ovom konzervatorijumu njegova muzika je bila kasnije karakterisana pakosnim komentarima kao neuatentično ruska, nasuprot muzici njegovih, navodno saumoukih, savremenika poput Musorgskog i Borodina. Međutim, Čajkovski je zapravo ključna spona u ruskoj muzičkoj tradiciji krajnje zapadne provinijencije, koja vodi od Glinke do Stravinskog.

Njegova velika originalnost i jedinstven muzički jezik, iskazali su se već u Prvoj simfoniji (1866, dorađenoj 1875. god.) i u uverturi-fantaziji Romeo i Julija (1869). Godine 1877. nakon što je završio Labudovo jezero i pre neko što je započeo sa komponovanjem Evgenija Onjegina, otvoreno mu je skrenuta pažnja na glasine o njegovom privatnom životu. Ovo ga je navelo na loše savetovanu ženidbu sa neuravnoteženom Antoninom Miliukovom. Brak se uskoro završio nervnim slomom. Nakon oporavka, Čajkovski je napisao: Nema ništa jalovije od želje da ne budem ono što sam po prirodi. Kompozitor je imao gej veze sa, među ostalim, njegovim školskim drugom Ivanom Klimenkom, sobarom Aleksejem Sofronovim i violinistom Josifom Kotekom. Njegova najveća ljubav je bio njegov gej nećak Vladimir ('Bob') Davidov, kome je posvećena VI simfonija. Prema usmenom predanju ruskih homoseksualaca, ova simfonija oslikava potragu za homoseksualnom ljubavlju. Neke od njegovih umetničkih kompozicija poput "Tako brzo zaboravljen" i "Užasan momenat", op. 28, no. 6, čine muzičku podlogu za rodno neutralne tekstove koji može biti lako da se odnose na istopolnu ljubav.

Smrt Čajkovskog prouzrokovana kolerom, pouzdano je dokumentovana. Oko 1970. god. njegovom biografijom su se bavili ekstremno homofobni muzikolozi poput Edwarda Gardena, Davida Browna, Aleksander Orlove i u skorije vreme Anthony Holden. Verovali su da homoseksualci ne mogu imati ljubavnike ili prijatelje i da vode živote neumitne mizerije. Na osnovu neproverenih glasina, tvrdili su da je Čajkovski bio prisiljen da počini samoubistvo od strane svog nekadašnjeg školskog druga. Studije Aleksanda Poznanskog iznose na videlo činjenice iz života ovog umetnika i diskedituju njegove homofobne biografe.

Smatra se najvećim ruskim kompozitorom 19. veka i stvaraocem koji je otelovio ideju romantičarskog umetnika. Komponovao je 6 simfonija, 11 opera (od kojih je samo nekoliko jos uvek deo repertoara najvećih svetskih operskih scena), 3 baleta i veliki broj orkestarskih, instrumentalnih i kamernih dela. Njegova muzika je dostigla neuporedivu emotivni izražajnost istovremeno uključujući osobite elemente ruskog folklora.

Veoma dugo je spoznaja o homoseksualnosti Cajkovskog bila potiskivana, prvo od strane ruskih muzičkih pravovernika koji su to smatrali za 'kobnu manu', a kasnije od strane sovjeta koji nisu mogli da trpe homoseksualnost kulturnog heroja. Tek se u skorije vreme pojavljuje veliki broj dokaza koji van svake sumnje svedoče o kompozitorovoj homoseksualnosti i o napetostima koje ona prouzrokovala u životu umetnika, pod stegama ruskog društva 19. veka.

Kao sin rudarskog inspektora na Uralu, Čajkovski je poslat u školu prava u St. Petersburgu kada mu je bilo 12 godina. Ovde nije samo njegov talenat za muziku po prvi put prepoznat, već se misli da se on tu prvi put suočio sa svojom homoseksualnošću.

Do 60-tih godina 19. veka on je već u potpunosti bio posvećen komponovanju i napisao je nekolicinu ranih dela. Takođe se već bio posvetio muzičkoj kritici i redovno je pisao za "Russkyie Vedomosti" - ruske dnevne novine. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka često je putovao, i na tim putovanjima nije dolazio u kontakt samo sa različitim muzičkim zbivanjima već je bio upoznat sa životom u metropolama poput Pariza, Berlina, Beča i Njujorka.

Mada kompozicije Čajkovskog ne sadrže posebne homoseksualne teme, mnoge teme sadrže motive o nedostižnoj ljubavi ili pomućenoj želji, preokupacije koje barem donekle reflektuju njegova lična stanja. Bilo bi, međutim, kratkovido i pogrešno videti u njegovoj muzici i estetici neposredan odraz ovakvog ličnog stanja. Čajkovski je, u više smisla, poput Byrona, Shelleya i drugih, zadobio oreol "velikog romantičarskog umetnika". Priče o njemu i njegovom životu su se gomilale, i one govore više o onima koji su ih konstruisali nego o samom Čajkovskom. Od 60-tih god. 20. veka, na primer, sa jačanjem politike gej oslobadanja, razvila se potpuno nova mitologija o životu Čajkovskog koja Čajkovskog vidi kao mučenog 'gej umetnika' koji je pisao dela, kao što je Patetična simfonija- koja direktno izražavaju njegove muke sa homoseksualnošću. Čini se, ipak, da je realnost bila znatno kompleksnija. Savremena istraživanja koja se sa jedne strane baziraju na detaljnoj analizi njegove muzike, a sa druge strane istražuju kompozitorov socijalni milje, upućuju na mnogo suptilniju vezu izmedu njegovih biografskih elemenata i umetničkih dela.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,951
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Poznati "Klasičari"
« Odgovor #4 poslato: Februar 05, 2010, 14:48:05 »
Frederik Šopen
1810 - 1849



U prvom svedočanstvu na konzervatorijumu profesor je napisao zapažanje: »Frederik Šopen – neobično nadaren, pravi muzički genije.« To je samo jedna od pohvala koje je dobio najveći poljski kompozitor Frederik Šopen.


Jedan od predstavnika romantizma rođen je u mestu Želazova Vola nedaleko od Varšave. Majka mu je bila Poljakinja, a otac Francuz, profesor francuskog jezika u Varšavi. Šopenove sklonosti za muziku ispoljile su se vrlo rano, a karijeru muzičara počinje već od 12-te godine kada postiže veliku tehniku sviranja na klaviru. Po završetku gimnazije upisao se na visoku muzičku školu u Varšavi. Tri godine kasnije bio je najbolji pijanista Varšave. Kao mladić koncertira po celoj zemlji što mu donosi veliku popularnost. Na turnejama je skupljao pesme i igre da bi ih odmah obradio i izvodio na sledećem koncertu. Savremenici Šopena su dobro znali da turneje i koncertiranja ovog rodoljuba imaju jedini cilj: buđenje nacionalno-patriotske svesti i dizanje duha naroda porobljene Poljske.
Godine 1830. bio je prinuđen da tajno napusti zemlju. Na polasku, njegovi prijatelji su mu dali pehar poljske zemlje, koji je uvek nosio sa sobom. Nemačka i Austrija su zemlje gde se Šopen pojavljuje kao kompozitor-pijanista. Kada je doznao da je i Varšava zauzeta, piše poetsko-revolucionarnu etidu u e-molu. Na putu za London svratio je u Pariz gde priređuje svoj prvi koncert. Zanesen poznanstvima, gradom i i munjevito stečenom slavom, ostaje u Parizu. Igo, Hajne, La-martin, Delakroa, Berlioz, Mendelson, a iznad svega i svih List, bili su poznanici i prijatelji Šopena. U mislima i brigama za porobljenu zemlju nije se odvajao od klavira i narodnog melosa jer je na taj način bio bliži zavičaju. Sa bujnim temperamentom i vatrom velikog stvaraoca piše kompozicije koje su izvođene po svim pariskim salonima i to od samog autora. Briljantna tehnika sviranja bila je podređena mazurkama, polonezama i koncertnim etidama, sa jednim ciljem: stvoriti kod Francuza što više simpatija za porobljenu Poljsku. U to vreme, Šopen se upoznaje sa Aurorom Didiven, poznatom francuskom književnicom sa pseudonimom Žorž Sand . Nekonvencionalna, robusna, suviše ležerna i jednostavna u ponašanju za ženu toga doba, u pravom smislu reči bila je pokrovitelj nežnom i bolešljivom Šopenu. Njihova veza je trajala 10 godina. Pošto se rastao sa njom odlučio je da napusti Pariz. Godinu dana kasnije,vrativši se, podlegao je bolesti. Na samrti je zahtevao da se njegovo telo sa peharom poljske zemlje sahrani u Parizu, a da se srce, koje je kako sam kaže »uvek kucalo za Poljsku«, sahrani u Varšavi.
Slušajući Šopenovu muziku čovek nikad ne bi pomislio da je to čovek koji je veoma rano počeo da se bori sa tuberkulozom, čovek koji je veći deo života proveo u tudjoj zemlji. U njegovim delima preovlađuje melodika koja počiva na snažnim, zvučnim harmonijama. Raspevanost, jednostavnost i izražajnost u prikazivanju muzičkih ideja stvorili su veliku popularnost Šopenu čija je muzika osvojila slušaoce širom sveta. Inventivan umetnik i improvizator, svoje kompozicije združio je sa kitnjastom ornamentikom kojom još više ulepšava inače bogatu melodiku. Ova čudna ornamentika je autentična, Šopenovska, ona se do tada nije čula. Sve kompozicije, pod prstima autora zvučale su toplo, strasno i poetično – zato je i nazvan »pesnik klavira«.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,951
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Poznati "Klasičari"
« Odgovor #5 poslato: Februar 05, 2010, 14:48:38 »
Georg Fridrih Hendl


GEORG FRIDRIH HENDL
(Georg Friedrich Handel)
(1685-1759)

Rođen je u Halleu (Njemačka) iste godine kad i J. S. Bach. učio je muziku najprije bez privole oca, liječnika-hirurga koji je želio da mu se sin posveti studiju prava. kasnije se, po želji majke, ipak muzički obrazovao i to kod oguljaša Zachowa, vrsnog muzičara. Svoju je neobičnu muzičku nadarenost dokazao prvi put sa 8 godina kada je svojim slobodnim preludiranjem na orguljama zadivio sve prisutne. Poslije očeve smrti odlazi za člana operskog orkestra u Hamburg. Sa 19. godina napisao je svoju prvu operu. u dvadesetoj i prvoj godini života odlazi u Italiju gdje se tokom tri godine još više usavršio u komponovanju. Nakon kratkog zadržavanja u Hannoveru preselio se Handel u London gdje je ostao do smrti vršeći dužnost direktora opere i komponujući. I on je, poput Baha, potkraj života oslijepio i kao slijepac diktirao svoje kompozicije (među ovim veličanstveni Mesija, Juda Makebejac, Izrael u Egiptu, i dr.), končerta grosa, svite, koncerte za orgulje, te veliki broj violinskih i klavirskih djela. Za razliku od Baha, mnogo je putovao i obišao sve velike muzičke centre Evrope. Umro je 1759. godine u Londonu. Činjenica da je mnogo putovao potvrđuje veliko poznavanje muzike ostalih naroda, koje će obilno koristiti u svojim djelima. On se više nego ijedan kompozitor približio raspjevanoj italijanskoj melodiji, engleskoj muzičkoj prošlosti i folkloru ostalih naroda.

Hendlov stvaralački opis je vrlo veliki. Pisao je pomalo i za crkvu. Napisao je oko 40 opera, od kojih su najznačajnije Julije Cezar, Rondelina, Kserks, Orlando, Aleksandar. Pisao je i oratorijume, kojima je posvetio posljednje razdoblje svoga rada. Njegovi najpopularniji oratorijumi su: Mesija, Izrael u Egiptu, Juda Makebejac, Saul, Simson i Herakles.

Tematika Hendlovih oratorijuma kretala se na području istorijsko-legendarne građe. Tražio je herojske likove, stradanja naroda i žrtvovanja pojedinca za dobro i korist zajednice. Pored djela velikog obima, pisao je i manja djela: koncerte za orgulje, koncerte i svite za različite sastave orkestra i mnogo vokalnih (preko 100 kantata, i dr.) i kamernih kompozicija. Koliko je Hendl značajan kompozitor, najbolje će potvrditi ova Betovenova konstatacija: Hendl je majstor nad majstorima. Ugledajte se na njega, svi kompozitori svijeta, i naučićete sa malo sredstava postizati najveće učinke. A Bah za Hendla kaže: Hendl je jedini čovjek koga bih želio upoznati i jedini čovjek koji bih ja želio biti da nisam Bah.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,951
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Re: Poznati "Klasičari"
« Odgovor #6 poslato: Februar 05, 2010, 14:49:25 »
NIKOLAJ GRIGOROVIC RUBINSTEIN (1835-1881god.) Poznati Ruski pijanista i dirigent.
Klavir je ucio u svom rodnom gradu - Moskvi, a u periodu od 1844 do 1846 godine, izucava kompoziciju u Berlinu.
Po povratku nastupa kao pijanista, a od 1860 godine, na podsticaj brata Antona, osniva "Rusko muzicko drustvo" u Moskvi, iz cijih ce okvira 1866 godine nastati Konzervatorijum.
Kao direktor ove institucije i kao izvodjac, ima velikog udela u razvoju muzickog zivota u Moskvi...

****************************************

EUGENE GOOSENS, Engleski kompozitor i dirigent Belgijskog porekla.
Studirao je na Kraljevskom muzickom koledzu u Londonu.
Radio je kao asistent dirigenta T. BEECHAM-a, dirigent trupe Ruskog baleta i opere Kovent Garden u Londonu.
Od 1920 godine diriguje raznim orkestrima u SAD, a od 1947 godine i Simfonijskim orkestrom u Sidneju.
Kompozitorski rad mu je pod uticajem Francuskih impresionista.
Komponovao je opere, scensku muziku, simfonijska dela i dr...

****************************************

RICHARD TAUBER, rođen 1892 godine, poznati je Austrijski operski pevač - tenor.
Muziku je učio u Frankfurtu i Frajburgu.
Dugogodišnji je član opere u Drezdenu.
Gostovao je u mnogim gradovima Evrope, nastupao na Mocartovim festivalima u Minhenu i Salcburgu.
Najveću popularnost je stekao u operetama i na filmu.
Posle okupacije Austrije, živi u Londonu...

****************************************

JOHANNES OCKEGHEM (1425-1495) poznati je Nizozemski kompozitor, član katedralne kapele u Antverpenu, gde je i stekao muzičko obrazovanje.
Nakon toga, stupa u službu francuskog kralja Karla VII kao dirigent kraljevske kapele i čuvar riznice u Turu, gde ostaje do smrti.
Okegem je jedan od najizrazitijih kompozitora Flamanske škole, majstor polifone tehnike komponovanja.
Od dela ovog majstora sačuvano je 20 pesama, nekoliko moteta i 15 misa...

*****************************************

Johann Kuhnau (1660 - 1722) je poznati Namački kompozitor I muzički pisac, orguljaš I kantor crkve Sv. Tome u Lajpcigu.

Bio je prethodnik J.S. Baha.

U svoje kompozicije unosi elemente programske muzike, Biblijske sonate srodne Sviti, jer mnogi od njegovih stavova imaju igrački karakter.

Kunau je komponovao I Sonate po ugledu na Italijanske kompozitore.
Na taj način Kunau je prvi uveo Sonatu u Nemačkoj instrumentalnoj muzici.

Njegova značajnija dela su:

Muzički prikaz nekih Biblijskih priča u šest sonata za sviranje na klaviru, Preludijumi, Fuge, Kantate, Pasije, Sonate I dr.....

******************************************

TIHON NIKOLAJEVIČ HRENJIKOV je poznati Ruski kompozitor.

Muziku je studirao na Moskovskom konzervatorijumu.

Radio je u Centralnom pozorištu Crvene armije i kao sekretar Saveza Ruskih kompozitora.

Najviše uspeha postigao je komponirajući borbene i lirske pesme.

Velika težnja da stvori što pristupačniju muziku, često ga odvodi u Eklekticizam.

Pisao je - Simfonije, koncerte, svite, opere, scensku muziku, pesme i dr.

Popularnost je stekao muzikom za film: "Svinjarica i pastir"...

Nešto detaljnije:
http://en.wikipedia.org/wiki/Tikhon_Khrennikov   
      
*******************************************

PIETRO ANTONIO LOCATELLI 1695 - 1764 - Italijanski violinista i kompozitor, učenik A.CORELLI-ja u Rimu.

Radio je u različitim gradovima Italije, a dugo je proveo u Amsterdamu, gde je organizovao muzički život, uvodeći javne koncerte na kojima nastupa kao dirigent.

Njegove kompozicije karakteriše razvijena violinska tehnika i po tome se smatra da je prehodnik Paganinija.

U formu Končerta grosa unosi nove elemente, obogaćujući izražajne mogućnosti končertina kome, pored gudačkih, dodaje i duvačke instrumente.

Napisao je 12 Končerta grosa, 12 Sonata, 12 Koncerta, 24 kapriča itd...
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta