Dženis Džoplin

  • 0 Odgovora
  • 2112 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,948
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Dženis Džoplin
« poslato: Maj 13, 2012, 13:57:34 »
Dženis Džoplin

Dženis Lin Džoplin (engl. Janis Lyn Joplin, Port Artur, Teksas, 19. januar 1943 — 4. oktobra 1970, Los Anđeles, SAD) bila je američka rok i bluz pevačica, tekstopisac i muzički aranžer.

Karijeru je počela ranih šezdesetih kao folk i bluz pevačica po klubovima San Fransiska. Svetsku slavu je stekla krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, kao pevačica psihodeličnog-esid rok benda Big Brother and the Holding Company. Kasnije je nastupala i kao solo pevačica uz pratnju bendova The Kozmic Blues Band i The Full Tilt Boogie Band.

U kratkoj profesionalnoj karijeri koja je trajala svega četiri godine, proslavila se brojnim hitovima, a neki od najvećih su „Down On Me“, „Bye, Bye Baby“, „Piece of My Heart“, „Try (Just A Little Bit Harder“), „Maybe“, „To Love Somebody“, „Mercedes Benz“, „One Night Stand“, „Raise Your Hand“ i „Me and Bobby McGee“. Tokom karijere objavila je četiri studijska albuma, od kojih je poslednji izdat posthumno i pet singlova.

Magazin Roling stoun uvrstio je Džoplinovu na 46. mesto na listi 100 najvećih umetnika svih vremena 2004. godine, te na 28. mesto na listi 100 najboljih pevačica svih vremena 2008. godine. Njena verzija pesme Me and my Bobby McGee posthumno je dospela na prvo mesto američke top-liste singlova. Godine 1995. posthumno je proglašena za člana Kuće slavnih rokenrola u Klivlendu, a 2005. dodeljena joj je i Gremi nagrada za životno delo.

Dženis je imala buntovan i neuobičajen stil tipičan za hipi pokret tog vremena. Hronični alkoholizam i konzumiranje teških droga uzrok su njene prerane smrti. Preminula je 4. oktobra 1970. godine u hotelskoj sobi u Los Anđelesu od posledica predoziranja heroinom u 27 godini života.

Biografija

Dženis Lin Džoplin (engl. Janis Lyn Joplin) je rođena u malenom gradiću Port Artur u američkoj saveznoj državi Teksas, 19. januara 1943 od oca Seta (1910-1987) i majke Doroti (1913-1998). Set je radio kao inžinjer u Teksaku dok je Doroti radila kao sekretarica. Dženis je ljubav prema muzici nasledila upravo od roditelja. Njena majka je tokom studentskih dana nastupala u brojnim mjuziklima, imala je čak i ponude da se profesionalno bavi muzikom, ali ih je odbila. Nakon okončanja studija Doroti se seli u Amariljo u Teksasu gde se zaposlila na lokalnoj radio stanici, i gde je i upoznala svog budućeg muža Seta. Nakon venčanja par se preselio u Port Artur gde su se rodili Dženis, Majkl i Lora. Iako roditelji deci nisu nametali muzički ukus, Lora se prisećala kako je njihova majka često njima, devojkama, držala „časove pevanja“: „Subotom kada smo nas tri čistile po kući, mama je uvek preko gramofona puštala stare brodvejske hitove, i onda smo svo troje zajedno u glas pevali.“

Lora je u svojoj knjizi opisala Dženis kao „inteligentnu i nasmejanu devojčicu čija kreativnost je dolazila do izražaja od najranijeg detinjstva, devojčicu koja je uvek želela da bude u centru pažnje.“ Kao mala crtala je biblijske prizore, i uopšte slobodno vreme je provodila ili u crkvi ili u biblioteci, a često je nastupala i na raznim crkvenim dobrotvornim koncertima gde je recitovala i pevala pesme. Roditelji su bili zadovoljni jer je Dženis od najranije mladosti pokazivala samostalnost i nezavisnost.

Iako je bila uzoran učenik tokom srednješkolskog obrazovanja u školi Tomas Džeferson u svom rodnom gradu, Dženis se svojim ponašanjem i stavovima ipak izdvajala iz mase. Družila se uglavnom sa starijim učenicima i uvek su to bili muškarci. Bez dlake na jeziku, uvek je javno izražavala svoje stavove zbog čega je često nailazila na osude i nerazumevanje. Često je i sama u intervjuima naglašavala koliko je odudarala od tadašnjeg klišea: „Čitala sam, slikala i nisam mrzela crnce. Jednostavno nisam se uklapala u to vreme i u to mesto.“ U vezi sa tim njen otac je jednom izjavio:

Citat
   Njoj je bilo jako teško u školi. Uporno se trudila da se izdvaja iz mase, kako svojim načinom odevanja tako i svojim stavovima, i zbog toga su je mrzeli. U to vreme ona nije imala adekvatnog sagovornika sa kojim bi mogla da razgovara. Moja Dženis je bila prvi predstavnik revolucionarne omladine u Port Arturu, omladine kakve sada u tom gradu ima jako mnogo.
   
— Set Džoplin. International Times. 1972.
   

Kao tinejdžerka osnovala je grupu mladih, koju je sama nazvala grupom beskućnika. Klub je za kratko vreme postao veoma popularan među omladinom drugačijih pogleda na svet. Bio je to andergraund klub poklonika savremenih pogleda na svet, nove književnosti i moderne poezije, klub gde se slušao crnački bluz i folk i gde se praktikovala savremena umetnost u njenim najslobodnijim varijacijama. Preko kolege iz kluba Grenta Lajonsa Dženis se upoznala sa muzikom bluz legendi Hudija Ledbetela (poznatijeg kao Ledbeli) i Besi Smit što je umnogome uticalo na njenu ljubav prema bluzu i uopšte na njeno buduće bavljenje muzikom. Ubrzo je i sama počela da se bavi bluzom pevajući u horu, iako je to na početku sakrivala od ostalih. Pevajući u lokalnom horu proširila je muzički repertoar na tada popularne pevačice Odetu i Big Mama Tornton.

Višak kilograma i neki problemi sa zdravljem u tinejdžerskom dobu nisu nailazili na razumevanje njenih vršnjaka, već na osude i podsmevanje. U školi su je često nazivali raznim pogrdnim imenima, a sve to se negativno odrazilo na njenu psihu i njenu agresivnost. Kasnije je tu istu sredinu u kojoj je odrasla nazivala „učmalom i zatucanom zajednicom.“


Biser


Pantalone Dženis Džoplin, izložene u Hard rok kafeu u Holivudu

Među njenim poslednjim javnim nastupima su i dva prenosa The Dick Cavett šoua. Pojavom 25. juna 1970. godine u programu, najavila je da će prisustvovati okupu razreda na desetogodišnjici završetka srednje škole. Na pitanje da li je bila popularna u školi, priznala je da su je u srednjoj školi njeni školski drugari „podsmevanjem proterali iz razreda, grada i države“. U emisiji 3. avgusta 1970. godine, Džoplinova je najavila predstojeći nastup na festivalu za mir koji će se održati na stadionu Šej u Kvinsu, Njujork, 6. avgusta 1970.

Džoplinova je prisustvovala okupljanju 14. avgusta, u pratnji kolege muzičara i prijatelja Boba Neuvirda, menadžera Džon Kuka, i njene sestre Lore, ali se pokazalo da će to biti nesrećno iskustvo za nju. Džoplinova je održala konferenciju za štampu u Port Arturu tokom svoje posete godišnjici mature. Novinar Roling Stona, Čet Flipo, koji ju je intervjuisao, izvestio je da je nosila nakita koliko i „Vavilonske bludnice“. Na pitanje novinara prilikom okupljanja, da li se Dženis zabavljala u Tomas Džeferson gimnaziji kada je bila učenik, odgovorila je: „Samo kada sam prolazila hodnicima.“ Džoplinova je oklevetala Port Artur i ljude koji su je ponižavali deceniju ranije u srednjoj školi.

Dženisin poslednji javni nastup sa Ful Tilt Bugi Bendom, održan je 12. avgusta 1970. godine na Harvard stadionu u Bostonu, Masačusets. Pozitivan izveštaj pojavio se na naslovnoj strani novina Harvard Crimson, uprkos činjenici da je Ful Tilt Bugi nastupao sa improvizovanim zvukom pojačala posle krađe njihove redovne opreme u Bostonu.

Tokom septembra 1970. godine, Dženis i njen bend počeo je snimanje novog albuma u Los Anđelesu sa producentom Paul A. Rotčajldom, koji je producirao snimke za Dorse. Iako je umrla pre nego što su sve numere u potpunosti završene, još uvek je bilo dovoljno upotrebljivih materijala da se sastavi long plej. Mercedes Benc je bio uključen uprkos tome što je bio prvi pokušaj, a pesma Buried Alive In The Blues, na koju je Dženis trebala da doda svoj glas na dan kada je pronađena mrtva, ostavljena je kao instrumental.

Rezultat je bio posthumno objavljen album Biser (Pearl, 1971). Postao je najprodavaniji album u njenoj karijeri i sadržao najveći hit singl, naslovnu stranu Kris Kristofersonov Me and Bobby McGee. Kristoferson je bio Dženisin ljubavnik ne mnogo pre njene smrti. Takođe je bio snimljen i socijalni komentar a cappella Mercedes Benz, koji je napisala Džoplinova, njen blizak prijatelj i tekstopisac Bob Neuvird i bit pesnik Majkl Meklur. Godine 2003., Pearl je rangirana kao 122. na listi magazina Roling stoun o 500 najboljih albuma svih vremena.

Tokom snimanja za Pearl, Dženis je počela da se viđa sa Set Morganom, 21-godišnjim studentom Berklija, dilerom kokaina i budućim piscem. Odsela je u Landmark Motelu u Los Anđelesu kako bi počela snimanje albuma Pearl. Ona i Morgan verili su se početkom septembra, a Dženis se bacila na snimanje pesama za njen novi album.


Smrt


Porše 356 koji je pripadao Dženis Džoplin

Poslednji snimci koje je Džoplinona završila bili su Mercedes Benz i rođendanska čestitka za Džona Lenona (Happy Trails, koju je iskomponovao Dejl Evans) 1. oktobra 1970. godine. Lenon, čiji je rođendan bio 9. oktobra, kasnije je rekao Diku Kavetu da je snimljena čestitka stigla na njegovu adresu nakon njene smrti. U subotu 3. oktobra, Džoplinova je posetila Sanset studio u Los Anđelesu kako bi odslušala instrumental za pesmu Nika Gravenitesa Buried Alive in the Blues pre snimanja vokalnih numera, zakazanih za sledeći dan. Kada se nije pojavila u studiju do nedelje popodne, producent Paul A. Rotčajld postao je zabrinut. Menadžer Ful Tilt Bugi Benda Džon Kuk, odvezao se do Landmark Motor hotela (koji je promenio ime u Highland Gardens Hotel) gde je Dženis bila gost od 24. avgusta. Video je da je Dženisin psihodeločno ofarban Porše još uvek na parkingu. Nakon ulaska u njenu sobu, našao ju je mrtvu na podu. Zvanični uzrok smrti bio je predoziranje heroinom, eventualno u kombinaciji sa alkoholom. Kuk smatra da je Džoplinovoj slučajno dat heroin koji je bio mnogo moćniji nego što je uobičajeno, pošto je nekoliko drugih mušterija njenog narko-dilera takođe predozirano te nedelje.

Džoplinova je kremirana u Pierce Brothers Westwood Village mrtvačnici u Los Anđelesu; njen pepeo je potom rasut iz aviona u Tihi okean i duž Stinson plaže. Jedino opelo održano je u Pierce Brothers, a prisustvovali su Dženisini roditelji i majčina sestra.


Bdenje

Džoplinovi će finansirati 2.500 dolara kako bi prekinuli žurku posvećenu Dženisinoj smrti koja je održana 26. oktobra 1970. godine u klubu Lion's Share, koja se nalazila u San Anselmo u Kaliforniji. Prisustvovali su njena sestra Lora i Dženisini bliski prijatelji, uključujući i tatu-umetnika Lajl Tatla, Dženisin verenik Set Morgan i njen menadžer Džon Kuk. Kolačići sa hašišom su nesvesno kružili posetiocima proslave.


Post skriptum

Sa svojim poslednjim bendom, Full Titl Boogie Band, radila je na albumu Pearl (album je dobio naziv po njenom nadimku), međutim ne završava ga do kraja. Tokom celog života prati je osećaj nezadovoljstva i odbačenosti, a 4. oktobra 1970, Dženis je pronađena mrtva, od prekomerne doze droge i alkohola. Umrla je na isti dan kad i njen uzor, po mnogima jedna od najboljih bluz i džez pevačica svih vremena, Besi Smit. Album je posthumno izdat 1971. i smatra se njenim najboljim. Na albumu, najveći hitovi su: Mercedes Benz (čiji je koautor), Me and Bobby McGee (obrade pesme pevača i glumca Krisa Kristofersona, Dženisinog ljubavnika, koje posthumno dospeva na prvo mesto glavne top-liste u SAD), Cry Baby i ostale pesme. Na listi 500 najboljih albuma svih vremena, magazina Roling Stoun, album zauzima 122. mesto.

Nakon smrti, grupa Mamas end papas snimila je pesmu o Dženis, Pearl i izdala je na svom poslednjem albumu People Like Us, 1971.

Takođe, u poznatoj pesmi Dona Meklina, American Pie, pretpostavlja se da se u stihovima Sreo sam devojku koja je pevala bluz / i pitao je za neke dobre vesti / ali ona se samo nasmejala i otišla misli na Dženis Džoplin. Meklin nikad nije demantovao niti potvrdio ovo verovanje.

Dženis je bila tema i mnogih drugih pesama i filmova, a njena sestra Lora Džoplin napisala je knjigu o njenom životu, S ljubavlju, Dženis, po kojoj je kasnije napravljen i istoimeni mjuzikl.



Diskografija

    1967. Big Brother and the Holding Company
    1968. Cheap Thrills
    1969. I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama!
    1971. Pearl
    1972. Joplin In Concert [uživo]
    1973. Greatest Hits
    1975. Janis
    1982. Farewell Song
    1983. Prime Cuts
    1984. Cheaper Thrills
    1993. Janis BoxSet
    1995. 18 Essential Songs
    1997. Absolute Janis
    1999. Box of Pearls
    1999. Live at Woodstock – August 19, 1969
    2002. 900 Nights [DVD]
    2005. Pearl, Legacy Edition 2CD


I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

[Reklama]