Zdrava ishrana

[NiKooLaa]

Luk čuva želudac
Autor: E.B. | Foto:Shutterstock | 14.11.2009. - 05:00



Jeftino povrće koje u jesen i zimu daje znatan doprinos zdravoj ishrani jeste crni luk. Jaka eterična ulja luka su policija u želucu i crevima, tvrde bečki zdravstveni stručnjaci.

Oni suzbijaju štetne bakterije i gljivice, koje su pre svega prisutne u želucu i probavnom traktu onih ljudi koji se jednostrano hrane. Crni luk ima i supstance koje sadrže sumpor i koje podstiču crevne bakterije, čime se jačaju odbrambene supstance u celom organizmu. Crevna flora se konzumiranjem crnog luka najbolje regeneriše i sanira.
Ulje senfa u luku - alicin dospeva iz želuca i creva u bubrege i odatle u mokraćne kanale i bešiku. Ono na ovom putu razvija jako dezinfekciono i antibakterijsko dejstvo. To znači: luk jača bešiku i štiti je od upale.
Luk takođe ima tzv. fibrinolitička svojstva, koja pomažu da krv bude tečna i da brzo teče kroz vene, što preventivno i umiruj­uće utiče na problematične vene i hemoroide.

[NiKooLaa]

Zeleni čaj za čvrste kosti
Autor: CDC/MA | Foto: shutterstoc | 21.11.2009. - 05:00

Poznato je da zeleni čaj deluje stimulativno, ali mnogi tvrde i da blagotvorno deluje na zdravlje. Tako navodno sprečava osteoporozu i smanjuje rizik od raka. Ima li istine u tvrdnjama o čudesnoj moći ovog čaja?



Dejstvo
Odavno je poznato da zeleni čaj blagotvorno deluje na zdravlje. Tanini umiruju želudac i creva, a zahvaljujući antibakterijskom dejstvu sprečavaju karijes. Osim toga, zeleni čaj reguliše krvni pritisak. Pored vitamina A, B, B12 i C, i minerala kao što su kalijum, kalcijum i fluorid, zeleni čaj sadrži još oko 130 važnih sastojaka, a među njima i toliko značajne flavonoide, koji biljci daju boju i štite je od štetnih spoljašnjih uticaja. Oni pozitivno deluju na mnoštvo metaboličkih procesa u ljudskom telu, između ostalog sprečavaju nastanak raka i upalne procese i jačaju odbrambene mehanizme organizma. Kao antioksidansi, flavonoidi neutrališu dejstvo štetnih jedinjenja kiseonika u telu koja su odgovorna za nastanak raka. Flavonoidi takođe utiču na smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
Tajvanski naučnici su otkrili da se visok sadržaj fluorida u zelenom čaju pozitivno odražava na gustinu kostiju i time sprečava osteoporozu. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj štiti od određenih vrsta raka, recimo jetre, pankreasa pluća i prostate. Kod žena kod kojih postoje genetske predispozicije da obole od raka dojke, zeleni čaj sprečava rizik od ove bolesti.

Priprema
Preko čaja nikad ne treba sipati ključalu vodu, jer se na taj način razlažu tanini i uništavaju vitamini. Idealna temperatura vode za čaj je 70-80 stepeni Celzijusa. Kad voda proključa, sačekajte nekoliko minuta da se prohladi, zatim ubacite čaj i procedite ga nakon 1-2 minuta. 

[NiKooLaa]

Hrana utiče na emocionalno i duševno stanje
Krompir - borac protiv depresije
Autor: CDC/JS | Foto:Shutterstock | 28.11.2009. - 05:00

U poslednje vreme ne možete da se prepoznate. Zaboravljate važne datume, recimo poslovni sastanak, odlazak kod automehaničara ili čak rođendan vaše izabranice. Ili ste melanholično raspoloženi, možda i depresivni.



Ono što jedete igra veoma veliku ulogu u regulisanju vašeg raspoloženja i emocionalne stabilnosti. Zdrava ishrana ima ključni značaj za jačanje vašeg imuniteta, za održavanje normalne telesne težine i predupređivanje raka. Ali to sigurno već znate, zar ne? Ono što možda ne znate jeste da namirnice koje unosite utiču na to koje se hemijske supstance proizvode u vašem mozgu, što svakako deluje na vaše duševno i emocionalno stanje. Vitamini i minerali u zdravoj hrani povećavaju koncentraciju, smanjuju anksioznost, ublažavaju seksualnu disfunkciju i popravljaju vaš fizički izgled.

Nedovoljna mišićna masa
Stomačić vam se zaokruglio, ramena pogrbila, a mišice oklembesile. Srećom, postoje namirnice koje će vam pomoći da povećate mišićnu masu i poboljšate fizičku formu.
Šta da jedete:
Cerealije ili ovsene pahuljice obogaćene vitaminima i mineralima, tamnozeleno povrće, papričice i južno voće.
Obogaćene cerealije i ovsene pahuljice sadrže tijamin (vitamin B1), koji podstiče rast mišića i pojačava njihov tonus. Povrće tamnozelenih listova sadrži kalijum, koji reguliše ravnotežu vode u organizmu i smanjuje grčeve koji se javljaju za vreme intenzivne fizičke aktivnosti. Kalijum takođe održava normalnu kontrakciju mišića. Južno voće i papričice su bogati C vitaminom, koji su presudni za zdrave kosti, hrskavicu i mišiće.

Nedostatak energije
Redovno jedete ovsene pahuljice, izgledate odlično, ali ste toliko umorni da vam nije ni do čega.
Šta da jedete:
Crveno meso, povrće tamnozelenih listova, mahunarke, pasulj, piletinu.
Zašto te namirnice obezbeđuju energiju:
Crveno meso, povrće zelenih listova i mahunarke sadrže gvožđe, mineral koji pomaže crvenim krvnim zrncima da dopreme kiseonik do mozga i svih tkiva, čime se povećavaju mentalne sposobnosti. Nedostatak gvožđa izaziva tromost, umor, anemiju i smanjenu otpornost na stres i bolest. Hranu bogatu gvožđem treba kombinovati s hranom koja ima veliki procenat vitamina C, pošto on pomaže organizmu da apsorbuje i iskoristi gvožđe.
Meso, pasulj i piletina su dobri za energiju jer su bogati belančevinama i povećavaju vaše zalihe tirozina, sastojka hemijskih supstanci u mozgu koje utiču na koncentraciju, umne sposobnosti i celokupnu fizičku energiju.

Slabo pamćenje
U poslednje vreme mnogo toga zaboravljate: poslovni sastanak, pile koje ste stavili u rernu pre tri sata...
Šta da jedete:
Karfiol, žumance, jabuke, avokado, brokoli, paradajz, račiće.
Zašto te namirnice utiču na pamćenje:
Karfiol i žumanca sadrže holin, jedinjenje koje doprinosi proizvodnji neurotransmitera acetilholina u mozgu i poboljšava komunikaciju imeđu nervnih ćelija. Ako povećate acetilholin, poboljšaće vam se koncentracija i pamćenje.
Jabuke, avokado i brokoli su bogati boronom, mineralom u tragovima koji ublažava poremećaje pažnje i poboljšava koordinaciju na relaciji oko - ruka i kratkoročno pamćenje.

Anksioznost i depresija
Utučeni ste i nije vam ni do čega. Naterajte sebe da ustanete iz fotelje, napunite kadu toplom vodom i mirišljavim solima i opustite se. Ili se jednostavno najedite ugljenih hidrata.
Šta da jedete:
Braon pirinač, integralne špagete i beli krompir.
Zašto će vas te namirnice razveseliti:
Integralne žitarice, krompir i drugi složenni ugljeni hidrati sadrže aminokiselinu triptofen, koja doprinosi proizvodnji serotonina u mozgu. Serotonin pojačava optimističko raspoloženje, opušta telo i stvara osećaj opšteg blagostanja. Da biste povećali proizvodnju serotonina, jedite integralne ugljene hidrate s niskim glikemisjkim indeksom (ne beli hleb, ne beli pirinač), jer se složeni ugljeni hidrati sporije razlažu i tako obezbeđuju kontinuiranu proizvodnju serotonina, bez naglih uspona i padova.

[DaRkOoO]

Voće koje sprečava brojna oboljenja
Jabuka snižava holesterol
Autor: Biljana Tasić | Foto:Shutterstock | 05.12.2009. - 05:00



Jabuka je veoma zdrava namirnica koja sadrži vredne materije - prehrambena vlakna, flavonoide, vitamine i voćni šećer fruktozu. Iako jabukama ne možemo izlečiti nijednu bolest, njihovim svakodnevnim konzumiranjem možemo sprečiti pojavu mnogih zdravstvenih poteškoća i oboljenja.

Najbolja preventiva
Jabuka jača imunitet i vrlo je delotvorna u borbi protiv virusa, bakterija i razornog uticaja slobodnih radikala. Upravo zato štiti od prehlade, a u borbi protiv zloćudnih ćelija, na primer, dokazano smanjuje rizik za pojavu karcinoma debelog creva i raka dojke.
Zahvaljujući pak karotinu jabuka štiti i od uticaja štetnih UV-zraka. Jabuka, između ostalog, i zato što sadrži pektin i celulozu podstiče i reguliše varenje, stabilizuje crevnu floru i pomaže kod poteškoća s varenjem, posebno dijareje i opstipacije.
Jabuka pozitivno deluje i na srce i sistem krvnih sudova. Sprečava nakupljanje štetnih materija u krvi, snižava povišeni holesterol u krvi i sprečava začepljenje krvnih sudova, pa tako smanjuje rizik za pojavu tromboze i arterioskleroze, a pozitivno deluje i na rad srca.
Zahvaljujući pak kalcijumu i fosforu pozitivno utiče na izgradnju kosti i zuba, a kako je bogata i fluorom sprečava karijes i jača i štiti zubno meso i usnu floru. Polaganim žvakanjem jabuke čiste se zubi i uništavaju štetne bakterije u usnoj šupljini.

Za dobro raspoloženje
Ali, osim što pogoduje zdravlju ona pomaže u održanju fit forme. Zahvaljujući velikom udelu ugljenih hidrata, posebno fruktozi i glukozi, jabuka opskrbljuje organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije. Kako sadrži i do 90% vode i nimalo masnoća, jabuka uspešno gasi žeđ i osvežava nakon napornog treninga. U njoj se krije i serotonin pa je u podizanju našeg raspoloženja uspešnija čak i od pločice čokolade. K tome jabuka smiruje i ublažava neurozu i razdražljivost pa je dobrodošla i kao sredstvo za smirenje i uspavljivanje.
Stručnjaci su otkrili da samo dve čaše soka od jabuke na dan mogu da odagnaju određene bolesti koje su vezane za rad mozga. Do ovog su otkrića došli sprovodeći laboratorijske testove sa sokom od jabuka. Tokom istraživanja se pokazalo da sok od jabuke smanjuje proizvodnju fragmenta proteina beta amyloida koji se nalazi u mozgu osoba koje su obolele od Alchajmerove bolesti.

Šećeri u jabuci
Zrela jabuka sadrži od devet do 12 posto šećera, pa mogu da je jedu i dijabetičari. Ima u sebi vitamina A, B1, B2, C i PP, organske kiseline među kojima je najznačajnija jabučna kiselina koja je veoma korisna za dezinfekciju creva, mineralne soli i oligoelemente. Najznačajniji kalcijum, fosfor, natrijum, hlor gvožđe, baker, sumpor, cink, a pre svega kalijum, koji je neophodan za funkcionisanje nervnog sistema i srčanog mišića. Pektin koji donosi smanjenju količine holesterola u krvi.

Jabuka na trpezi
Retko koje voće može da se jede posle obroka kao jabuka. Ona se preporučuje i na prazan stomak ujutru, a pre spavanja nije štetna i ima umirujuće dejstvo. Koristi se sveža, skoro tokom cele godine jer se odlično skladišti preko godine. Jede se sveža, kao kompot, pire od jabuke, pečena jabuka, razne pite od jabuka, cede se sokovi, dodaje se raznim slanim sosovima i salatama, odličan je prilog i uz meso.

Protiv kamena u bubregu
Tri fino isečene jabuke obariti u litar kipuće vode. Procediti i dodati malo limuna. Ovakav sirup mogu da koriste osobe koje imaju problema sa mokrenjem ili kamen u bubregu. A veoma je koristan kod gorušice, čira, gastritisa, visoke temperature. Daje se rekonvalescentima i svima koji imaju probleme sa varenjem.

Jabukovo sirće
Jabukovo sirće reguliše kalcijum u kostima, sprečava artritis i artozu, uništava škodljive bakterije u crevima i ima veoma visoka antireumatska svojstva.

[TanjicA]

Cink za jak imunitet
Autor: E. B. | Foto: shutterstock | 12.12.2009. - 05:00

Cink podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži i, istovremeno, sazrevanje takozvanih T-limfocita. Oni su neophodni da bi se organizam odbranio od klica. Osim toga cink sprečava upale i suzbija viruse. On ne dozvoljava da se virusi kijavice razmnože i preko sluzokože disajnih puteva prodru u telo. Ako snabdevate organizam cinkom, možete da ublažite simptome prehlade i brže ćete ozdraviti, pri čemu se preporučuju doze od 10 do 20 mg cinka dnevno.



Sem toga, cink deluje i kao antioksidant, a to znači da neutrališe dejstvo slobodnih radikala, sprečavajući pojavu raka. Osim toga, ovaj element podstiče proizvodnju krvi, što je veoma važno za pacijente obolele raka koji su podvrgnuti zračenju, jer zračenje smanjuje broj crvenih i belih krvnih zrnaca.
Stručnjaci preporučuju konzumiranje najmanje 10 do 15 miligrama cinka dnevno. Potrebe za cinkom zavise i od individualnih faktora, kao što su starost, pol i fizička kondicija.
Za vreme menstruacije žena gubi i mineralne supstance, te bi u ovom periodu trebalo posebno da obrati pažnju na to da sa hranom unosi dovoljnu količinu cinka u organizam. Trudnicama, ženama u fazi dojenja i hronično obolelima potrebno je 25 miligrama dnevno.
I sportistima je potrebno više cinka, budući da sa jednim litrom znoja izgube jedan do 1,2 miligrama ovog minerala. Za povećanje mišićne mase potrebne su prilično velike količine cinka. Pošto se u organizmu ne stvaraju rezerve cinka, mala je mogućnost da dođe do predoziranja.

[MarkoKg]

 Izborite se sa gastritisom i gorušicom
Zaštitite želudac tokom praznika
Autor: CDC/MA | 15.12.2009. - 05:00



Obilna trpeza, alkohol i stres prilikom kupovine - u vreme novogodišnjih i božićnih praznika želudac nam je izložen veoma velikom opterećenju. Reakcije su bolovi, gorušica i mučnina. Šta možete da učinite.

Gorušica
Simptomi: Osećaj pečenja iza grudne kosti i kiselo-slani ukus u ustima posle podrigivanja izazvan želudačnom kiselinom koja se iz želuca vraća u grlo. Ako se ovo dešava samo povremeno, onda nema razloga za zabrinutost, ali ako imate gorušicu više puta nedeljno, postoji opasnost da želudačna kiselina ošteti sluzokožu jednjaka. Svaka deseta osoba koja ima ovaj problem kasnije dobije upalu jednjaka.
Uzrok: Poremećaj funkcije mišića između jednjaka (ezofagus) i želuca izazvan izmenjenim načinom života i navikama u ishrani ili stresom. „Obično se ovaj mišić tokom jednog sata otvori od jednom do tri puta kako bi se ispustio vazduh. Kod pacijenata obolelih od gastroezofagealnog refluksa ovo se dešava 20-30 puta u roku od jednog sata“, ističe Profesor Hans-Diter Alšer iz Klinke u Garmiš Partenkirhenu.
Lečenje: Najčešće se prepisuju inhibitori protonske pumpe, koji sprečavaju stvaranje želudačne kiseline. I biljni i mineralni preparati (antacidi) mogu da pomognu. Osim toga, važno je izbegavati masnu i slatku hranu, alkohol i previše kafe! Kod 10-15 odsto pacijenata dolazi do upale jednjaka. U tom slučaju, potrebno je dugotrajno lečenje kako upala ne bi prerasla u rak jednjaka.
Ukoliko lekovi nisu dovoljno delotvorni, postoji mogućnost zatvaranja ulaza u želudac hirurškim putem.

Gastritis
Simptomi: Bolovi u gornjem stomaku koji se posle jela ublažavaju, a najjači su noću ili kada nam je želudac prazan. Ponekad ovih simptoma nema i bolovi se javljaju tek kada nastane čir.
Uzrok: Hronična upala sluzokože želuca, izazvana bakterijom helicobacter pylori. Sedamdeset odsto svih čireva na želucu i čak 90 odsto čireva na dvanaestopalačnom crevu izaziva ova bakterija koja ima udela i u nastanku raka želuca.
Drugi glavni razlog hronične upale sluzokože i čireva na želucu jesu nesteroidni antireumatici (NSAR), kao što su „diklofenak“ i „ibuprofen“. Naročito su ugroženi bolesnici koji se podvrgnu terapiji aktivnim supstancama iz ove grupe lekova.
Lečenje: Bakterija helicobacter pylori uspešno se suzbija antibioticima u kombinaciji sa inhibitorima kiseline. Nakon lečenja se sluzokoža uglavnom brzo oporavi.
Pacijentima obolelim od reumatskih bolesti koji koriste nesteroidne antireumatike potrebna je propratna terapija za zaštitu želuca: reč je o inhibitorima protonske pumpe koji sprečavaju stvaranje želudačne kiseline. Dokazano je da na ovaj način u mnogi slučajevima može da se izbegne negativan uticaj lekova na sluzokožu želuca.

Funkcionalna dispepsija (otežano varenje)
Simptomi: učestale tegobe, kao što su bolovi u stomaku, osećaj težine u stomaku, grčevi.
Osobe koje pate od ovog problema mnogo intenzivnije nego zdravi ljudi preživljavaju procese koji se odigravaju u ovom organu za varenje. Kod nekih i najmanja porcija hrane uzrokuje bol, budući da osećaju svako istezanje želuca. I neznatan višak kiseline, koji zdrave osobe često uopšte ne osećaju, kod obolelih izaziva velike tegobe.
Uzrok: Poremećaj izazivaju preosetljivi nervi u želucu, koji se ne mogu dijagnostifikovati uobičajenim metodama, kao što su gastroskopija, biopsija, analiza krvi i ultrazvuk. Ovaj poremećaj, međutim, ne može da preraste u opasne bolesti, kao što je rak želuca.
Lečenje: Pošto tačan uzrok ove preosetljivosti još nije otkriven, ne postoji mogućnost svrsishodnog lečenja. Do sada su primenom lekova simptomi samo ublažavani.
Korisne su metode opuštanja. Za lečenje ovog poremećaja primenjuju se i različite metode psihoterapije, kao što je, recimo, hipnoza.

[MarkoKg]

Kako da lečite decu prirodnim putem
Ulje eukaliptusa protiv prehlade
Autor: CDC/JS | Foto:Shutterstock | 17.12.2009. - 05:00



U lečenju dece treba koristiti što više prirodnih sredstava, bez hemije i veštačkih supstanci. Međutim, mnogi roditelji ne znaju odakle da počnu ili se plaše da ti preparati nisu dovoljno efikasni. U tome greše, pošto prirodni lekovi mogu biti od velike pomoći u lečenju brojnih tegoba.

Prehlada
Da biste detetu pomogli da se oslobodi sluzi koja ga guši, dodajte tri kapi ulja od eukaliptusa u šerpu ključale vode. Skinite sa vatre, sačekajte da se malo prohladi i dajte detetu da se inhalira s peškirom preko glave. Isparenja treba da udiše kroz nos po nekoliko sekundi, s malim pauzama pošto je para vrela. Uveče mu stavite još jedan jastuk da bi dete spavalo s uzdignutom glavom. Poprskajte jastuk sa nekoliko kapi ulja eukaliptusa. Tokom dana dajte detetu da pije dosta vode: ona spira viruse i snižava temperaturu.

Kašalj i grebanje u grlu
Pomaže veoma topla voda sa sokom od limuna. Po tvrdnji profesora Rona Eklisa iz Centra za običnu kijavicu u Kardifu, klasični lekovi za kijavicu su samo 15 odsto korisniji od placeba. „Svaki topao napitak prija. Topli napici s gorkastim ukusom posebno su blagotvorni“, kaže on. Možete da napravite svoj sirup protiv kašlja: 30 grama lišća majčine dušice prelijte čašom ključale vode. Ohladite, procedite i dodajte pola supene kašike meda. Uzmite po jednu kašiku kad god osetite potrebu da ublažite kašalj.

Problemi sa spavanjem
Uradite sve ono što je radila vaša baka, savetuje dr Nil Stenli iz Centra za ispitivanje sna na Univerzitetu u Sariju, Velika Britanija. „Stvorite svakodnevni ritual odlaska na spavanje i strogo ga se pridržavajte: prvo kupanje, šolja toplog mleka i priča za laku noć.“ Dete će bolje spavati ako mu u kadu sipate pola čaše toplog mleka s dve kapi ulja od eukaliptusa. U spavaću sobu stavite posudu s proključalom vodom i 10 kapi lavandinog ulja pola sata pre spavanja. Ta isparenja mogu da opuste uznemireno dete i pomognu mu da utone u san.

Manje posekotine
Za decu stariju od dve godine nakapajte tri kapi ulja od čajnog drveta na gužvicu vate i time lagano dezinfikujte ranici ili posekotinu. Na taj način lako ćete sprečiti infekciju. Opekotine prvo rashladite pod mlazom vode iz česme, a zatim premažite uljem od lavande.

Vaške
Francuski institut INSERM tvrdi da sastojci koji se koriste u šamponima protiv vaši mogu povećati rizik od leukemije. Naučnici nisu naveli vrstu, ali su spomenuli supstance kao što su malation i piretroid. U apoteci potražite šampon od prirodnih sastojaka, pre svega na bazi kokosovog ulja. Isto tako, u bocu običnog šampona kojim detetu perete kosu dodajte 10 kapi ulja od čajnog drveta ili ruzmarina. Ta smesa odbija vaške.

Ojed od pelena
Bebe često dobijaju osip od pelena, naročito kad im se guza „potpari“. Mažite ih kremom na bazi ekstrakta od nevena. Uporedo s tim, probajte nekoliko vrsta pelena.

Nicanje zubića
Bebe su veoma razdražljive kad im rastu zubići. Ublažićete im tegobe ako im desni mažete mešavinom maslinovog ulja i esencijalnog ulja od kamilice. Kamilica ublažava svrab i bol.

Afte i ranice u ustima
Napravite svoj rastvor za ispiranje usta: u lonče ključale vode sipajte kafenu kašičicu soli. Ohladite, zatim dodajte kap ulja od lavande i kap ulja od čajnog drveta. Rastvor je pogodan za stariju decu koja umeju da grgolje.

Mere sigurnosti
Ukoliko verujete da vam je dete bolesno, prvo se obratite lekaru. Posebno morate biti oprezni s eteričnim uljima i travama zbog toga što oni mogu biti veoma jaki. Stoga nemojte ništa da improvizujete, već se pridržavajte svih uputstava. Eterična ulja se ne daju deci koja pate od astme ili ekcema.

Šta treba da sadrži prirodna domaća apoteka
Bočicu kvalitetnog ulja od eukaliptusa, lavande, čajnog drveta i kamilice
Kremu na bazi nevena
Pakovanje čaja od kamilice
Koren svežeg đumbira
Med
Hladno ceđeno
maslinovo ulje
Lišće majčine dušice
Svež limun

[DaRkOoO]

Masti iz ribe čuvaju srce od infarkta
Autor: B. Tasić | 19.12.2009. - 05:00



Još je premalo jedemo: koliko bi često trebalo da se nađe na jelovniku, kako je odabrati? Evo odgovora na sva pitanja u vezi sa ribom.

Riba je višestruko korisna za organizam, jer ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i bogat izvor mineralnih soli. Morska riba je bogata jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, dok slatkovodna sadrži nešto manje natrijuma i joda.
Sve vrste ribe sadrže vitamine B1, B2, B6 i B12, dragocene za pravilan rad nervnog sistema. Riba je bogata i kalcijumom, ali on je uglavnom koncentrisan u krljušti. Zato je korisno s vremena na vreme uvrstiti na jelovnik sitnu ribu.

Masna i nemasna riba
Postotak masnoća varira od vrste do vrste, a na osnovu toga se razlikuju nemasna riba, s manje od dva odsto lipida (poput bakalara, oslića, glušca, lista i raže), malo masna, sa dva do pet odsto (inćun, zubatac, srdele, pastrmka, kirnja), polumasna koja ima od 5 do 10 odsto lipida (cipal, trilja, tuna, sabljarka) i masna s više od 10 odsto (losos, skuša, jegulja).

Treba li izbegavati masne ribe
Ne, jer su bogatije masnim kiselinama omega 3, koje imaju veliki uticaj na telesne funkcije. Nedavno američko istraživanje pokazalo je da redovno konzumiranje ribe može da čak za polovinu smanji rizik od infarkta. Osim toga, čini se da postoji veza između konzumiranja ribe bogate omega 3 masnim kiselinama i depresije: neka istraživanja, objavljena u priznatom zdravstvenom časopisu „Lancet“, pokazala su da masne materije prisutne u ribi pomažu mozgu da bolje koristi serotonin, hormon koji pozitivno utiče na raspoloženje.

Plava riba
Plava riba je veoma dobar izbor, i to iz više razloga. Pre svega, inćuni, skuše, srdele i sardine predstavljaju odličan izvor belančevina i masnih kiselina omega 3, pa su u manjoj meri izložene riziku od zagađenja metalima prisutnim u morskoj vodi.

Najbolji recepti
Ako vam ponestane ideja kako da spremate ribu, pomoć možete da pronađete u kuvaru Urbana Demšara „Ribe“ koji možete na nađete na kioscima. U ovom broju „Blica“ prenosimo recept iz tog kuvara.
Gratinirana orada
Potrebno je: četiri fileta orade, 250 g mini paradajza, dva čena belog luka, 16 crnih maslina, 100 g permezana, maslinovo ulje, začin C, peršun, origano, bosiljak.
Priprema: Paradajz narežite na četvrtine. Prebacite ih u posudu i pomešajte sa naseckanim maslinama, belim lukom, peršunom, permezanom i pospite bosiljkom i origanom. Dodajte začin prema ukusu. U pleh složite riblje filete i prelijte mešavinom paradajza i začina. Pospite maslinovim uljem i pecite oko 20 minuta na temperaturu od 170 stepeni.

[Oasis]

Praziluk za zdrava pluća
B. Tasić | 23. 01. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock |

Iako je upotreba praziluka u našoj kuhinji veoma česta, jer poboljšava ukus mnogim jelima, malo kome su poznata lekovita svojstvima ovog povrća. Za razliku od crvenog luka ili belog luka, praziluk se upotrebljava ceo - i to ne samo kao začin, već kao samostalno povrće.



Obiluje hranljivim i lekovitim materijama - sadrži veliku količinu mineralnih materija i vitamin C, kao i eterična ulja sa sumporom. Ta ulja deluju blagotvorno na disajne organe, organe za varenje, bubrege, jetru, krv i krvne sudove. Ujedno od tih ulja potiče i miris praziluka, koji je prilično specifičan i mnogim ljudima odbojan. Kod upotrebe praziluka preporučuje se korišćenje i bele stabljike i zelenog lišća.


Dejstvo praziluka
- Kod povećane štitnjače preporučuju se tople obloge od kuvanog praziluka.
- Praziluk pomaže kod iskašljavanja, smiruje kašalj i blagotvorno deluje na promuklost, upalu pluća i astmu.
- Smanjuje povećanu količinu mokraćne kiseline, holesterola i masnoće u krvi.
- Praziluk poboljšava cirkulaciju krvi i pomaže kod arteroskleroze i upale vena.
- Poboljšava apetit i podstiče rad sistema za varenje i creva.

[knauf74]

da je kupus zdrav zec bi imao 100 kila..

[NiKooLaa]

Izmenama u ishrani sačuvajte kardiovaskularni sistem
Beli luk snižava holesterol
Biljana Tasić | 13. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock |



Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrtnosti u svetu i kod nas. - Ipak, ovako zabrinjavajući podatak prati i jedan olakšavajući, a to je da se, prema poslednjim istraživanjima, broj smrtnih slučajeva koji su posledica bolesti kardiovaskularnog sistema može smanjiti i za 50 odsto - objašnjava za „Blic“ nutricionista Branka Mirković. - Dovoljno je uvesti jednostavne promene u stil života, pre svega u načinu ishrane - dodaje ona.

 

Zasićene masnoće i holesterol

Na listi promena u ishrani je smanjenje unosa zasićenih masnoća i holesterola u krvi vodi ka stvaranju naslaga koje mogu da zapuše arterije, što za posledicu može da ima arterosklerozu, a u kritičnijim slučajevima i srčani i moždani udar. U vezi s tim date su i preporuke o preporučenom dnevnom unosu masnoća. One kažu:
- Količina kalorija koja se dnevno unese mastima ne sme prekoračiti 20 do maksimalno 30 odsto što je ukupno 400 do 600 kalorija. Primera radi 10 grama masnoća ima 90 kalorija.
- Dnevni unos holesterola ne sme da bude viši od 300 mg (300 mg holesterola dnevno).
 

So
Osim na količinu masnoća unesenih ishranom, potrebno je obratiti pažnju i na količinu unesene soli. S jedne strane, so je organizmu neophodna za održavanje ravnoteže telesnih tečnosti, pa premali unos soli može, s obzirom na to da ćelije ne uspevaju da zadrže vodu, da za posledicu ima dehidraciju.
Iako još uvek postoje kontroverze vezane za povišen unos soli i rizik od hipertenzije, većina stručnjaka zaključuje da kontrolisanje i smanjenje unosa soli može da bude dobra preventivna mera za mnoge koji pate od povišenog krvnog pritiska. Organizmu, da bi normalno funkcionisao, dnevno treba pet grama soli. Isto tako povišen unos drugih namirnica može da bude dobra strategija za održavanje dobrog zdravlja srca, prevenciju bolesti ili olakšavanja simptoma bolesti srca i krvnih sudova.
Ovde se u prvome redu misli na povišen unos namirnica bogatih vlaknima (povrće, voće, cele žitarica) i namirnica bogatih esencijalnim masnim kiselinama (riba, riblje ulje, maslinovo ulje, neki orašasti plodovi)

Prehrambena vlakna
Prehrambena vlakna su sastavni deo biljaka, a većina prehrambenih vlakana kroz digestivni trakt prođe nepromenjena. Dok prolaze kroz digestivni trakt, prehrambena vlakna utiču na način na koji će organizam svariti ili apsorbovati pojedine sastojke hrane. Izvori prehrambenih vlakana su: zob, zobena kaša, pasulj, grašak, pirinač, ječam, voće iz porodice citrusa, jagode, jabuke, šljive, pekarski proizvodi od celih žitarica, raž, kupus, šargarepa, kelj i brokoli.
 

Riba i riblje ulje
Dok zasićene masnoće povećavaju rizik od bolesti i smrti uzrokovane bolestima kardiovaskularnog sistema, esencijalne masne kiseline, koje su u velikoj meri prisutne u ribljem ulju, pogoduju zdravlju kardiovaskularnog sistema i prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Esencijalne masne kiseline mogu pomoći u:
- Smanjenju nivoa triglicerida u krvi
- Smanjenju rizika stvaranja krvnih ugrušaka – esencijalne masne kiseline deluju kao prirodni antikoagulansi na način da narušavaju sposobnost slepljivanja platela (krvnih pločica).
- Smanjenju krvnoga pritiska – nekoliko studija pokazalo je da osobe koje konzumiraju dovoljno ribe, u odnosu na osobe koje ne konzumiraju ribu, imaju manji rizik za pojavu povišenog krvnoga pritiska
Nutricionisti i dijetetičari preporučuju najmanje dva obroka ribe svake nedelje. Osim ribe, dobar izvor esencijalnih masnih kiselina mogu da budu i orašasti plodovi (bademi) i semenke (laneno seme).
 

Beli luk
Beli luk štiti srce i krvne sudove, ali samo ako se dodaje jelima ili jede uz nešto. Izbegavajte pilule od belog luka. A, ovo su njegove blagodeti:
- Smanjuje nivo ukupnog holesterola
- Smanjuje nivo LDL („lošeg“) holesterola
- Smanjuje krvni pritisak
- Sprečava stvaranje ugrušaka
- Deluje kao antioksidans.

 

Sedam jednostavnih načina za zdravo srce
- ne pušiti
- održavanje zdrave težine
- redovna fizička aktivnost
- konzumiranje zdrave hrane
- kontrolisanje krvnog pritiska
- visok holesterol se može pobediti
- održavanje nivoa šećera u krvi u normalnim vrednostima
- zdrava ishrana i način života je najbolji način u prevenciji od kardiovaskularnih bolesti

[ares]

Voda i njena važnost

Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali čija važnost nadilazi važnost svih drugih. To je obična, čista voda, koju neki prezrivo nazivaju "česmovača". Ali, imajte u vidu da čovek može da gladuje 40 dana, pa je čak bilo eksperimenata i sa 100 dana gladovanja, ali bez vode ne može da izdrži ni 10 dana.

Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do niza hroničnih degenerativnih promena tkiva i organa. Verovali ili ne, ali čak i takve bolesti kao što su čir na želucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice konstantne dehidracije.

Savremeni čovek živi u iluziji da ne može da dehidrira jer mu je voda uvek pri ruci - dovoljno je da okrene slavinu. Međutim, zanemarivanje čiste vode i njena zamena tzv. "tečnostima", kako mi volimo da nazivamo kafu, alkohol, razne "kole" i sokove, neumitno vodi dehidraciji, jer pomenuti napici ne mogu da zamene čistu vodu u organizmu. A njihovo stalno konzumiranje, nažalost, na kraju dovodi i do gubitka osećaja za žeđ, i do toga da čovek zameni osećaj žedji sa osećajem gladi, pa jede, umesto da pije vodu - što je pogubno po organizam.

Da bismo izbegli ove nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da pijemo 2 litra ili 8 običnih čaša vode dnevno, čak i ako mislimo da nismo žedni.

Vitamini i minerali

Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Nedostatak čak i samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Ove materije su neophodne za stvaranje energije, funkcionisanje organa, iskorišćavanje hrane i pravilan rast ćelija.

Vitamini su označeni slovima od A do U, a njihova asimilacija i dejstvo u organizmu direktno je uslovljena određenim mineralima. Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su: kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne važnosti su: biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju združeno, i bez minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje se nalaze u različitim namirnicama u različitoj količini. Potrebe svakog pojedinog organizma za vitaminima su različite i svako treba da uzima onu količinu određenog vitamina koja mu je neophodna. U sledećoj tabeli dat je pregled namirnica u kojima se mogu naći određeni vitamini i minerali, kao i koje su indikacije nedostatka ovih hranljivih materija na organizam:

Naziv
   

Nalazi se u
   

Povoljno deluje na

vitamin A
   

Šargarepa, zeleno i žuto povrće, jaja, žuto voće, mleko i mlečni proizvodi
   

Slab vid, očne tegobe i noćno slepilo, neotpornost disajnih organa, slab imunitet

vitamin B1

 
   

Suvi kvasac, pirinčane Ijuspe, integralna pšenica, kikiriki, povrće, mekinje, mleko
   

Problemi sa nervima, problemi sa srcem

vitamin B2
   

Mleko, kvasac, sir, lisnato zeleno povrće, jaja
   

Loš kvalitet kose, noktiju kao i loš vid

vitamin B6
   

Pivski kvasac, mekinje, pšenične klice, dinja, kupus, mleko, jaja (termički nestabilan)
   

Anemija, nervni poremećaji, grčevi u nogama, noćno grčenje mišića

vitamin B12
   

Jaja, mleko, sir
   

Nervi, slaba koncentracija, poremećaji ravnoteže

Biotin
   

Jezgrasti plodovi, voće, pivski kvasac, žumance, integralni pirinač, mleko
   

Mišićni problemi, ćelavost, seda kosa

Bakar
   

Mahunarke, grašak, šljive, integralna pšenica
   

Anemija, tumori

vitamin C
   

Agrumi, jagodasto voće, zeleno i lisnato povrće, paradajz, karfiol, krompir, med (termički nestabilan i
reaguje na svetlost)
   

Stvara kolagen koji obnavlja telesna tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje rane, opekotine, snižava holesterol, pomaže apsorpciju gvoždja

Cink
   

Pšenične klice, semenke, jaja, senf, mleko u prahu
   

Nokti, pege

vitamin D
   

Mleko i mlečni proizvodi
   

Rahitis, omekšavanje kostiju, konjuktivitis, krvarenje zuba

vitamin E
   

Soja, pšenične klice, biljna ulja, prokelj, zeleni spanać, integralne žitarice, jaja, (osetljiv na niske temperature)
   

Usporava starenje ćelija, izdržljivost,
ublažava umor, rastvara ugruške krvi, leči opekotine, ublažava grčenje u nogama i mišićima

vitamin F
   

Biljna ulja, lan, suncokret, soja, kikiriki, orasi, badem, avokado
   

Koža, kosa

Fosfor
   

Integralne žitarice, jaja, semenke, jezgrasti plodovi
   

Energija i snaga, desni, zubi

Folna
kiselina
   

Šargarepa, kvasac, žumance, dinja, kajsija, bundeva, pasulj, avokado, integralna pšenica, crno ražano brašno
   

Stvara crvena krvna zrnca, štiti od trovanja hranom, ublažava bolove, pojačava apetit, sprečava anemiju, deluje blagotvorno na kožu

Gvožđe
   

Žumance, jezgrasti plodovi, pasulj, zob, suve breskve
   

Otpornost, zamor, anemija

Hlor
   

Masline
   

Varenje, gipkost, opadanje kose, ispadanje zuba

Hrom
   

Kukuruzno ulje
   

Snižava krvni pritisak

Jod
   

Crni luk
   

Kosa, zubi, koža, mentalna aktivnost, štitna žlezda

Inozit
   

Dinja, grejpfrut, suvo grožđe, pšenične klice, kikiriki, kupus
   

Sprečava opadanje kose, hrani moždane ćelije, snižava holesterol, smiruje nervni sistem

vitamin K
   

Jogurt, lucerka, žumance, sojino ulje lisnato zeleno povrće
   

Sprečava unutrašnja krvarenja, zgrušava krv

Kalcijum
   

Integralne žitarice, mekinje, šenične klice, zeleno povrće, jezgrasti plodovi, mleko i mlečni proizvodi, orasi, susam suncokret, soja, kikiriki
   

Gradnja ćelija, kostiju, zuba, nervnog sistema, zaceljuje rane, gradi antitela, sprečava zamor

Kalijum
   

Agrumi, dinja, paradajz, jabukovo sirće, salata, nana, suncokret, suve kajsije, banane, krompir
   

Alergije, reguliše krvni pritisak

Magnezijum
   

Smokve, limun, grejpfrut, kukuruz, badem, jabuke, semenke, jezgrasti plodovi, tamno zeleno povrće
   

Nervi, mišići, pretvara šećer u krvi u energiju, srce, zubi

Selen
   

Mekinje, pšenične klice, crni luk, paradajz, prokelj, brazilski orah
   

Tkivo

 

[ares]

Lekovito dejstvo povrća

Visok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu, a enzimi, vitamini, minerali i belančevine od povrća čine graditelja ćelija odgovornog za obnovu organizma.

Povrće ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je važno da se svakodnevno konzumira. Najbolje ga je uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ceđenih ili kašastih sokova, zatim blago obareno u što manjoj količini vode i kuvano, ali tako da se zadrže svi hranljivi sastojci.

Povrće se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (žitaricama, belančevinama, mastima i dr.) osim sa voćem, pa je poželjno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voće i povrće ne mešaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadržaja vode, pa se mogu uzimati i sa voćem.

Paradajz je stigao u Evropu tek nakon otkrića Amerike. Spada među biološki najvrednije povrtne biljke. Ima izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i minerala, posebno vit C (kao limun i pomorandža) i karotina koji stvara vit A, kao i vit B, E, K, PP. Bogat je mineralima i u svom sastavu ima kalijum (250-300 mg), natrijum, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Poznat je po maloj kaloričnoj vrednosti, može se uzimati u svako doba i kombinovati sa svakom hranom.

Lekovita svojstva paradajza: jača otpornost i imunitet organizma, protiv kašlja i plućnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, snižava visok krvni pritisak, dobar je za poboljšanje probave, leči dijabetes, bolesti jetre, reume, pomaže izbacivanju tečnosti iz organizma.

Krastavac je korišćen još pre 5000 godina na Himalajima. Izuzetno je bogat vitaminima i mineralima (oko 400 mg), naroćito sadrži kalijum (141 mg), zatim, kalcijum, fosfor, natrijum, jod, mangan i gvožđe.

Ima izuzetno visok sastav vode (95%) i zbog toga krastavac spada u hranu najmanje energetske vrednosti, ali je zbog minerala i vitamina izuzetno lekovit.

Lekovita svojstva krastavca: Koristi se protiv bolesti želuca i creva, upala kože, kožnog osipa, ujeda insekata, za pročišćavanje krvi, bolji rad bubrega i lečenje mokraćnih organa, čireva i hemoroida. Posebno se koristi u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica.

Kupus je izuzetno značajna namirnica u ishrani na našem podneblju. Bere se od maja do novembra. Gaji se kao beli kupus i kao crveni kupus, koji je kvalitetniji. Izuzetno je bogat mineralima (800 mg), posebno sadrži kalijum (266 mg) i kalcijum, zatim gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar i fosfor) bogat je i vitaminima, naročito vitamin C, kojeg ima isto koliko ga sadrže limun i pomorandža, kao i vitamin U, vitamin B, vitamin B1, vitamin B6, vitamin B12, provitamin A.

U ishrani ga je najbolje koristiti u sirovom ili ukiseljenom stanju, jer kuvanjem gubi svoja najvrednija svojstva. Štetan je ako se prži ili dinsta na masti ili ulju.

Lekovita svojstva kupusa: leči čir na želucu (procediti i piti sok), kao i čir na dvanaestopalačnom crevu. Sprečava skorbut, leči hronični zatvor, jača odbrambeni mehanizam organizma, leči reumu, malokrvnost, plućne bolesti, artritis, proširene vene, deluje antiseptično. Posebno su delotvorne obloge od zagrejanih listova kupusa protiv glavobolje, išijasa, rana, čireva, upala, opekotina, reume, uboda insekata. Raso se koristi kao lek za zastareli kašalj, kao preventiva za manjak kiseline u želucu, kao i za jačanje sluha.

Paprika je stigla u Evropu iz Južne Amerike, a zbog svojih izuzetnih svojstava poznata je i kao hrana i kao lek, a koristi se i kao začin. Crvena paprika je bogatija hranljivim sastojcima od zelene paprike. Pored visokog sastava minerala (700 mg) i vitamina, bogata je ugljenim hidratima (8%), belančevinama i mastima.

Najvažniji sastojak paprike jeste vitamin C (do 400 mg), koga ima dva puta više nego u limunu i pomorandži i nalazi se u vrhu po sadržaju vitamina C, odmah iza namirnica kao što su (šipak, borovnica i peršun). Od vitamina značajni su vitamin B1, vitamin B2 i provitamin A. Bogata je kalcijumom, fosforom, gvožđem, kalijumom (212 mg).

Lekovita svojstva paprike: Protiv ateroskleroze, upale grla i raznih upala kože, opadanja kose, groznice, poboljšava probavu, širi kapilare, otvara apetit i otklanja mamurluk.

Šargarepa spada u najlekovitije povrće, praktično predstavlja pravu malu prirodnu apoteku. Najvredniji sastojak šargarepe jeste karotin, koji stvara provitamin A - sadrži ga najviše od sveg povrća. Pored karotina, bogata je mineralima i vitaminima, a u svom sastavu ima eterična ulja, belančevine, celulozu, skrob i šećer, jabučnu kiselinu i panteonsku kiselinu, pektinom, sluz, fitosterinom, glutaminom, galaktanom, inozitolom, pentozanom, kalijum i ostale mineralime. Od vitamina su najviše zastupljeni vitamini B grupe, vitamini D grupe, vitamini PP grupe, vitamini E grupe i vitamini H grupe.

Lekovita svojstva šargarepe: Poznato je da se redovnim uzimanjem šargarepe može sprečiti pojava mnogih oboljenja i da se njom leči preko trideset bolesti. Sadrži osnovne sastojke potrebne za rast, razvoj i jačanje organizma, čuva i poboljšava vid, sprečava anemiju, gorušicu, otekline od vodene bolesti, poboljšava varenje, olakšava izlučivanje mokraće, sprečava opadanje kose, njom se leči šećerna bolest, reuma, giht, upala krajnika, bolesti disajnih organa, rane i opekotine, pročišćava krv i odstranjuje otrovne materije iz organizma, u kombinaciji sa cveklom pomaže za lečenje karcinoma u početnim fazama, otklanja umor od umnog rada, može bitno pojačati koncentraciju.

Da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci ne treba je guliti, već je dobro oprati četkicom za povrće.

Peršun se koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini, a kao začin i hrana, jer se upotrebljava i koren i lišće. Izuzetno bogatstvo mineralima i vitaminima svrstava ga u najlekovitije biljke. Po sadržaju vitamina C daleko premašuje limun i pomorandžu - u 100g peršunovog lista ima 166 mg. Vitamina C. Sadrži puno i provitamina A i grupu B vitamina, čak i B12 vitamina. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1630 mg, najviše sadrži kalijum (1000 mg), gvožđe (8 mg), kalcijum (245 mg), fosfor (128 mg), magnezijum, mangan i bakar.

Lekovita svojstva peršuna: Koristi se za poboljšanje cirkulacije, za probleme mokraćnih kanala (čaj), za umirenje nerava, za otklanjanje naduvenosti, za ublažavanje bolova, za pročišćavanje krvi, a pomaže stvaranje crvenih krvnih zrnaca, blagotvoran je za otklanjanje groznice, upala očiju, bolesti bubrega, sunčane mrlje i jetrene mrlje na koži, za ubode i ujede insekata i srčane tegobe.

Cvekla vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora. Smatra se da je jedna od najkorisnijih i najlekovitijih namirnica. Izuzetno je bogata belančevinama, ugljenim hidratima i mastima, a u sebi sadrži skoro sve minerale: kalijum (336 mg), kalcijum, natrijum (86 mg), magnezijum, betain, betanin, fosfor, gvožđe, bakar, mangan, brom, sumpor, jod... i vitamin B1, vitamin B2, vitamin BI2, vitamin C i vitamin P.

Lekovita svojstva cvekle: osnov lekovitosti ove biljke jesu betanin i betain, koji su odgovorni za ubrzavanje razmene materija, održavanje krvnih sudova, regulisanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola, podsticanje rada jetre. Zbog svog sastava cvekla deluje antikancerogeno, blagotvorna je takodje za sprečavanje tumora i leukemije, ateroskleroze, leči grip, nizak krvni pritisak, snižava holesterol, utiče na nerve i mozak, cvekla pročišćava krv i deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, njenom upotrebom se usporava starenje, a odlična je zaštita od radioaktivnosti i zračenja.

Cvekla je najzdravija kad se uzima kao sok. Od 1 kg cvekle dobije se 700 g soka. Veoma je ukusan kada se sa njim iskombinuje šargarepa, celer, peršun i limun.

Celer se koristio još u starom Egiptu. Danas je poznat kao hrana, začin i lek. Koristi se i koren i list. Veoma je bogat jer sadrži limonen, eterična ulja, masna ulja, kao i apin, asparagin, kolin, tirozin, pentosan, šećer i masti. Pored toga, sadrži i belančevine, ugljene hidrate, celulozu, kalcijum, natrijum (77 mg), kalijum (321 mg), fosfor (80 mg).

Lekovita svojstva celera: Koristi se kao lek za astmu, lek za nerve, lek za mokraćne puteve, lek za katar pluća, lek za bubrege, lek za reumu i lek za giht. Sprečava probavne smetnje, pospešuje razmenu materija, poboljšava apetit, jača želudac, reguliše varenje, koristi se i kao diuretik (čaj).

Crni luk je poreklom iz Azije, a rasprostranjen je po čitavom svetu. Pored vitamina i minerala, izuzetno je bogat ugljenim hidratima (9,6 g). Od mineralnih soli najviše sadrži kalijum (175 mg) i sumpor, a od vitamina B1, B2, C, E, H, K, P, karotina (provitamin A). Pored toga, sadrži glikozid, eterična ulja, u njemu se nalaze biljni hormoni slični insulinu i bakterostatici.

Lekovita svojstva crnog luka: Snižava visok krvni pritisak, jača srce, reguliše šećer u krvi, otklanja nervozu i nesanicu, olakšava iskašljavanje, pomaže kod varenja, lek je za upalu krajnika i promuklost, sprečava zgrušavanje krvi, opadanje kose, snižava visoku temperaturu, deluje kao diuretik.

Beli luk potiče iz centralne Azije. Za Stare Egipćane je beli luk sveta biljka, za Kineze je izuzetno lekovita biljka, a Persijanci su ga preporučivali kao lek za poboljšanje cirkulacije. Bogat mineralima (kalcijum, sumpor, fosfor, gvožđe), ugljenim hidratima (27,5 g ), u sebi sadrži sumporna eterična ulja, alicin, azotne materije, alin, fermente i vitamine doprinosi popularnom nazivu "prirodni antibiotik".

Lekovita svojstva belog luka: leči visok krvni pritisak, koristi se za razlaganje masnoće u krvi, leči aterosklerozu, šećernu bolest, srčana oboljenja, reume, glavobolje, neuroze, umor, bronhitis, veliki kašalj, astmu, tuberkolozu, tifus, koleru, besnilo, pomaže za lečenje groznice i malarije, za izbacivanje toksina iz organizma, čišćenje creva i lečenje crevnih glista, kao i za poboljšanje cirkulacije.

Rotkva je poreklom iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su smatralida je rotkva čudotvorna biljka i lekovita biljka. Veoma je rasprostranjena i koristi se kao salata, začin ili lek. Gaji se kao bela rotkva i crna rotkva. Nema neke posebne prehrambene vrednosti, ali ima značajna gurmanska i lekovita svojstva. Ljuto - gorkog je ukusa, što uslovljava gorušičavo ulje. Pored toga, sadrži i natrijum, kalijum, magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide, gorke i ljute materije. Najbolje je uzimati sok od rotkve ili je sitno narendati kao salatu.

Lekovita svojstva rotkve: Blagotvorno deluje na probavne organe, pojačava lučenje u želucu, otvara apetit, okrepljuje, podstiče rad disajnih organa i bronhija, leči oboljenje žuči i žučne puteve, koristi se protiv pojave peska i kamenca u žuči, bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za izbacivanje kamena iz mokraćnog mehura, leči katar creva, proliv, skorbut, reumu, išijas, promuklost, kašalj, gliste, opadanje kose, koristi se za čišćenje rana i kao diuretik.

Krompir je poreklom iz Perua i Čilea; rasprostranjen je u celom svetu, a najviše se gaji u Evropi. Po svojoj bioenergetskoj vrednosti spada u najhranljivije namirnice. Bogatstvo krompira su ugljeni hidrati (19 g), posebno sadrži skrob, belančevine, masti, vitamine (C, B1, B2) i minerale, a naročito kalijum (523 mg).

Lekovita svojstva krompira: sprečava skorbut, ublažava bolove od katara želuca, leči čir na želucu i čir na dvanaestopalačnom crevu, leči žuljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, višak želudačne kiseline, podstiče rad srca, pomaže kod akutnog artritisa, reume, bronhitisa, promrzlina, opekotina, ekcema, deluje kao diuretik.

Pasulj je poreklom iz Amerike. Ima izuzetnu biološku i kaloričnu vrednost. Ugljeni hidrati (52%), belančevine (26%) i masti (2,1%) sadrži i važne aminokiseline, lecitin, pektin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe. 100 g pasulja ima 143 kalorije. Pasulj je težak za varenje, pa ga treba preko noći potopiti i prvu vodu kad prokuva procediti, pa tek onda kuvati. Može mu se dodati nekoliko listića sveže ili sušene nane, umesto uobičajene soda bikarbone koja uništava vitamine i minerale. Osobama koje imaju želudačne ili slične probleme preporučuje se uzimanje pasulja pasiranog kao pire od pasulja, u obliku supe ili kaše.

Lekovita svojstva pasulja: pomaže kod lečenja šećerne bolesti, upale bubrega, upale mokraćnih kanala, bolesti uha, glavobolje, čireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.

[fipa96]

lepo

[alexandra30]

Trudim se da se hranim zdravo. Skoro godinu dana kako sam postala vegeterijanac, i super mi je. Vec nekoliko meseci kako ne jedem slatkise koji sadrze secer. Jos samo da prestanem da jedem nezdrav hleb i bice super.