Zujanje ponekad može biti opasno
Uzroci zujanja u ušimaAutor: Biljana Tasić | 08.12.2009. - 05:00
Zujanje u vidu šuškanja u uvu, često praćeno i osećajem zapušenosti, može biti posledica cerumenskog čepa (čepa ušne masti). Ukoliko se pregledom ustanovi da je to uzrok šuštanja, onda se vrlo lako rešava - uvo se ispere ili instrumentalno očisti.
- Međutim, uzrok šuškanju i zapušenosti može biti i oslabljena funkcija Eustahijeve trube, pa čak i početna faza upale uva - objašnjava otorinolaringolog Dušan Pavlović iz ordinacije Centar za sluh i ravnotežu. - Ukoliko otoskopski nema promena na bubnoj opni, onda funkciju Eustahijeve trube možemo proveriti timpanometrijom - dijagnostičkom metodom, koja meri pritisak u šupljini srednjeg uva i pokretljivost bubnih opni - dodaje on.
Povremeno zujanjeZujanje koje se povremeno javlja, a pacijent ga opisuje kao lupkanje leptirovih krila, najčešće je posledica mioklonusa (nekontrolisano grčenje) stapedijalnog mišića, najmanjeg mišića u našem telu, koji se nalazi u srednjem uvu. To je kao kad pacijentu igra oko, samo u ovom slučaju je uvo i praćeno je opisanom neprijatnom zvučnom senzacijom. Obično posle kraćeg vremena prođe.
Pulsirajuće zujanjePulsirajuće zujanje, obično predstavlja objektivni zvuk iz neposredne blizine uva koji pacijent može čuti. Ukoliko je ovaj zvuk u ritmu srčanih otkucaja, onda najverovatnije pacijent čuje protok krvi kroz obližnji krvni sud. To se viđa kod kakvih arteriovenskih anastomoza, kod aterosklerotskih promena na obližnjim krvnim sudovima, ili kod vaskularnog tumora kao što je glomus. Čest uzrok objektivnog tinitusa je i oboleli vilični zglob ili mioklonus (nekontrolisano grčenje) mastikatorne muskulature (mišića za žvakanje). Vilični zglob se nalazi na samom prednjem zidu ušnog kanala, što će reći u neposrednoj blizini. Kod oboljenja ovog zgloba, pacijent može čuti krckanje pri žvakanju. Tinitus u vidu pištanja, brujanja ili zujanja, najčešće se viđa kod pacijenata kojima je oštećen sluh.
Oštećenje sluhaOštećenje sluha se javlja sa godinama, a veoma bitan činilac iz spoljašnje sredine koji štetno deluje na sluh je buka. Stepen oštećenja sluha se određuje audiometrijom. Kod nekih pacijenata do oštećenja sluha može doći i usled primene ototoksičnih lekova (lekovi koji štetno deluju na ćelije unutrašnjeg uva). Takođe kod nekih povreda glave može doći do oštećenja u unutrašnjem uvu koji se manifestuje padom sluha i zujanjem. Međutim, najopasniji uzrok zujanja u uvu koje je skoro uvek jednostrano je akustički tumor. Ovo je benigni tumor ušnog živca koji, ukoliko se dijagnostifikuje na vreme može uspešno operisati. Zbog toga, su otorinolaringolozi uvek posebno oprezni kada se jave pacijenti sa jednostranim zujanjem i u koliko nakon osnovnog audiometrijskog ispitivanja postoji i najmanja sumnja na ovaj tumor, pacijenta šaljemo da uradi magnetnu rezonancu glave.
Bitno je pomenuti da sem nabrojanih, uzroci zujanja u ušima mogu biti i mnogi drugi, zato je bitno da svako ko ima ovaj problem poseti otorinolaringologa radi ispitivanja kako bi se ustanovio konkretan uzrok, a potom započelo lečenje. Jer često se može postići mnogo bolji efekat lečenjem u ranijoj fazi bolesti.
Akustička traumaZujanje u uvu se često pojavi nakon diskoteke, koncerta ili nakon lova ili pucanja u streljani. U najvećem broju slučajeva, ovo zujanje je blago i obično prođe posle par sati, najduže sutradan. U pitanju je prolazna akustička trauma i samo je potrebno par sati da bi se slušne ćelije metabolički oporavile. Međutim, ukoliko zujanje ni sutradan ne prestaje, a pogotovo ako je praćeno osećajem zapušenosti i oslabljenog sluha na istom uvu, potrebno je da što pre potražite stručnu pomoć - upozorava dr Dušan Pavlović. Zujanje koje traje duže od 24 časa, a posledica je akutne akustičke traume, najčešće je posledica trajnog oštećenja slušnih ćelija. U ovoj fazi, još uvek nije sve izgubljeno i lekovima se može pomoći slušnim ćelijama da se oporave; međutim, nakon sedam i više dana, oštećenja slušnih ćelija nisu više reverzibilna i tada zujanje postaje vaš doživotni saputnik.
