Depresija-bolest modernog doba

  • 3 Odgovora
  • 3391 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

VenerinSan

  • **
  • 142
  • +3/-2
  • Pol: Žena
    • forumvenerinsan
    • Pogledaj profil
    • Venerin san-forum
Depresija-bolest modernog doba
« poslato: Maj 11, 2012, 09:55:49 »
Korisni saveti u borbi protiv depresije


 
Za očekivanje je da se depresivni bolesnik oseća bolesno, kao i svaki drugi bolesnik. Nema smisla „truditi se izgledati pribrano“. S obzirom na to da je depresija bolest, osoba sa ovim tegobama se može povući i po potrebi leći, a da zbog toga ne oseća grižu savesti. Bolesnici ne moraju stalno da se pravdaju za svoje postupke niti da se prisiljavaju da čine bilo šta što im tog trenutka ne pričinjava zadovoljstvo. Ne treba donositi odluke dok oboljenje traje, npr. raskid sa partnerom, prodaja kuće ilii promena radnog mesta. Odluka je u tom momentu „depresivno“ obojena. Zbog suženih vidika, ovakve odluke su pod negativnim uticajem i kasnije sledi kajanje zbog donošenja odluka u ovakvom stanju.
Broj dnevnih zadataka tokom oporavka treba da se povećava i takođe ne bi trebalo da se zaboravi nagrada za postignuto - treba sebi prirediti neku malu radost, počevši od buketa cveća do odlaska u pozorište i slično.


Kako mogu doprineti uspešnoj terapiji?

70% bolesnika koji uzimaju antidepresive dobro reaguje na prve propisane lekove. Lečenje suštinski zavisi od toga koliko dosledno bolesnik uspeva da se drži uvedenih psihoterapijskih mera.
Molimo da terapiju nikada ne prekidate sami i pre vremena, ne dozvolite da mišljenje drugih negativno utiče na Vas. Uvek imajte na umu: „Dobro mi ide, jer nastavljam sa terapijom.“


Šta da radim ako se simptomi ponovo jave?

Ako se prvi znaci depresije ponovo jave, ne čekajte predugo. Što pre počnete terapiju, to je bolest slabija i ponovna depresivna epizoda se uspešno može lečiti. Ako se u Vašem slučaju radi o bolesti u fazama, postoji veliki broj lekova (litijum, karbamazepin, valproinska kiselina), koji su označeni kao stabilizatori raspoloženja. Ukoliko se redovno uzimaju (u trajanju od više godina), ovi lekovi, kod određenog broja bolesnika, mogu sprečiti ponovno javljanje depresivnih epizoda.


Kako članovi porodice mogu da sarađuju?

Poznato je da, u velikom broju slučajeva, bolesnici ne pate zbog same bolesti, već zbog nerazumevanja najbližih. Doktorima je postalo uobičajeno da od bolesnika dobiju molbu da porodici objasne kakva je priroda depresije, jer članovi porodice nemaju razumevanja za obolelog.
Depresivne osobe nisu se iznenada „ulenjile“ ili postale ćudljive ili nezahvalne - one boluju od teške bolesti, koja se spolja ne može videti, ali koja može da se leči. Često se može čuti rečenica: “Pre bih nogu slomio nego da ponovo budem depresivan.“ Kod preloma noge okolina pokazuju sažaljenje, dok kod depresije, često, nerazumevanje.
Članovi porodice bi trebalo da prihvate depresiju kao tešku bolest, koja posle izvesnog vremena vodi ka tome da se ponašanje obolelog bitno menja. Zadaci se više ne obavljaju na uobičajeni način i u tim trenucima su posebno potrebni ohrabrivanje, toplina i priznanje. Opomene tipa: „Glavu gore, biće bolje“ ili „Saberi se“ sigurno ne pomažu. Bolesnici se bore sa osećanjem da nisu više ista osoba kakva su bila pre bolesti. Članovi porodice treba da ih rasterete, da na sebe preuzmu većinu zadataka i da bolesnike stalno motivišu da izdrže terapiju, jer uspeh zavisi od redovnosti i istrajnosti.
Pružajući razumevanje i ljubavi, članovi porodice mogu značajno pomoći bolesniku da prevaziđe depresiju. Saosećajnost umiruje bolesnika, dok bodreći saveti mogu imati suprotan efekat, izazivajući bespomoćnost kod bolesnika i na taj način ga još više mogu saterati u ugao.

Izvor www.demencija.rs
 

[Reklama]


VenerinSan

  • **
  • 142
  • +3/-2
  • Pol: Žena
    • forumvenerinsan
    • Pogledaj profil
    • Venerin san-forum
Odg: Depresija-bolest modernog doba
« Odgovor #1 poslato: Maj 11, 2012, 10:00:43 »
Depresija bolest današnjice


 
Koji su tipični simptomi depresije?
Depresija se sastoji od velikog broja telesnih i psihičkih simptoma. Često je teško postaviti dijagnozu. Bolesnik često teško može da razume da se iza mnogih telesnih simptoma zapravo krije depresija. Ovakva slika bolesti opisuje se kao larvirana depresija koja je po sredi kada se pre svih pojavljuju sledeći telesne tegobe:
    * Poremećaji sna
    * Stezanje u grlu i grudima
    * Problemi sa apetitom
    * Gubitak težine
    * Zatvor
    * Glavobolja
    * Bolovi u vratnom ili kičmenom delu
    * Tegobe organa za varenje, tegobe sa srcem

U slučaju postojanja navedenih simptoma, lekar će preduzeti sva potrebna ispitivanja. Ukoliko se pronađe nekakav organski uzrok, isti će se svakako lečiti. Često obolelom teško pada da prihvati da se iza telesnih tegoba krije depresija i da poveruje da će po uspešnoj terapiji depresije, ove telesne tegobe da nestanu. Za uspeh terapije je, dakle, vrlo bitno razumeti da se u pozadini drugih bolesti i simptoma može kriti depresija.
U daljem toku bolesti se pored ovih telesnih tegoba razvijajaju i drugi simptomi. Bolesnik u sve većoj meri postaje bezvoljan, razvija se osećanje beznađa, pojačava se strah da nikada neće doći do ozdravljenja, ne može ničemu više da se raduje, a neki bolesnici povremeno imaju i osećaj da su u dubini mrtvi ili da su kao obamrli.


Šta je sa suicidalnošću?

Da je depresija jedno teško oboljenje, vidi se po tome što još uvek oko 15% obolelih, na žalost, sebi oduzme život, 20 do 40% pokuša samoubistvo, a do 80% pacijenata pod uticajem svoje bolesti razmišlja o tome da sebi oduzme život.
Važno je da bolesnici imaju hrabrosti da o tome otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom, ali i sa članovima porodice. Uprkos težini oboljenja, depresija se ubraja u bolesti koje se uspešno mogu lečiti.


Koje vrste terapije lekovima postoje?

Od 1957. postoje lekovi za lečenje depresije, tzv. antidepresivi. Oni u mozgu utiču, između ostalog, na metabolizam određenih neurotransmitera i na taj način pokreću antidepresivno dejstvo. U ovoj grupi postoje lekovi koji pored svog dejstva na popravljanje raspoloženja, utiču više na smirenost i drugi, na aktivnost. Treći su pak u pokretačkom smislu neutralni. Zbog toga je važno da i bolesnici i lekari znaju kakve su tegobe u pitanju kako bi se odabrao odgovarajući antidepresiv. Simptomi treba da se opišu što je moguće preciznije. U suštini, o antidepresivima treba da se zna da oni sami utiču na popravljanje raspoloženja. Od odlučujućeg značaja je da ne deluju odmah nego tek posle jedne, dve ili čak šest sedmica. Bolesnici često teško razumeju da lek treba da uzimaju danima, a da ne osete nikakvo poboljšanje. Bolesnik zato ne treba da bude nestrpljiv i da propisani lek isključi prevremeno ili na svoju ruku.
Antidepresivi ne stvaraju zavisnost.  Istovremeno neki lekovi iz grupe antidepresiva, mogu usled naglog prestanka uzimanja da prozrokuju tzv. fenomen diskontinuacije (unutrašnji nemir, mučninu, znojenje, glavobolju). Zbog toga se antidepresivi moraju isključiti obazrivo (postepenim smanjivanjem doze u trajanju od nekoliko sedmica). Terapija depresije traje dugo. Po povlačenju simptoma, potrebno je nastaviti terapiju najmanje šest mesci pre nego što započne smanjivanje doze. Kod bolesnika kod kojih je u pitanju ponovljena depresivna epizoda, lečenje traje i duže. Mnogi bolesnici misle da mogu odmah da isključe sve lekove čim se javi poboljšanje. To, na žalost, vodi ka ponovnoj pojavi tegoba, sa produžetkom trajanja oboljenja kao posledicom. Iz ovoga se vidi koliko je bitno da se bolesnik dosledno pridržava saveta svog lekara.
Svakako da i antidepresivi imaju neželjena dejstva. Na žalost, ona se pojavljuju najčešće na početku lečenja i upravo zbog toga traže spremnost da se lek i dalje uzima. Takozvani klasični, stručno nazvani triciklični antidepresivi, tokom lečenja često dovode do povećanja težine i do iritirajućeg, ali bezopasnog sušenja usta, te umaranja, zbog čega je preporučljivo da se ovi lekovi uzimaju uveče. Jedna grupa antidepresiva, razvijena poslednjih godina, tzv. selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) ne stvaraju umor. Tipična neželjena dejstva ovih lekova na početku lečenja su jutarnja mučnina, izrazit unutrašnji nemir i glavobolja. Ovi novi antidepresivi u manjoj meri dovode do povećanja težine i bolesnici ih uglavnom dobro podnose.
Lekar je jedini koji može da odluči koji lek je odgovarajući za kojeg bolesnika.


Koje vrste terapije bez lekova postoje?

Na početku lečenja na prvom mestu se nalazi tzv. prateća psihoterapija, dakle ohrabrujući, dobronameran razgovor koji pruža objašnjenj i uveravanje da postoji naklonost i razumevanje.
Mogu se primeniti određeni psihoterapeutski postupci ako su depresiju izazvali realni, teški životni događaji, kao što su gubitak posla, razvod ili gubitak bliske osobe. Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazuje bolesniku puteve iz njegovog, depresivnog ugla. Bolesnici treba da izgrade realna očekivanja, kao i sposobnost da savladaju životne probleme, koje su za vreme bolesti doživljavali kao nerešive.

Izvor: www.demencija.rs

Zbunjena

  • *
  • 30
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
Odg: Depresija-bolest modernog doba
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 25, 2015, 20:21:10 »
 Zasto se na temama tako malo pise? Nema komunikacije........ne znam...Ponekad pomislim da sam i ja depresivna ali...to ne traje dugo i nije uvek prisutno to osecanje. Svakako verujem da moze biti ozbiljno stanje i da depresivnim osobama treba neko sa kim ce moci otvoreno da razgovaraju bez straha od osude. Ima li danas takvih?

IvanS

  • *
  • 14
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
Odg: Depresija-bolest modernog doba
« Odgovor #3 poslato: Decembar 16, 2016, 10:40:56 »
Ja ne znam jel budem depresivan ili na neki drugi način psihički rastrojen. Često me uhvate teške misli, najviše zbog posla - što nikako ne smije biti slučaj.
Ljudi se trebaju veseliti, družiti i biti opušteni u svakom trenutku....