Протоколи скупова сионских мудраца

  • 0 Odgovora
  • 3682 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

DaNiLo

  • *****
  • 2,849
  • +8/-7
  • Pol: Muškarac
  • Koljem po kucama
    • Pogledaj profil
PROTOKOLI SKUPOVA
SIONSKIH MUDRACA
Pakeni plan osvajanja sveta
koji izvode judeo – masoni
IZDANJE REDAKCIJE “BALKAN”
BEOGRAD 1939 GOD.
PREDGOVOR OVOJ KNJIZI
POBEDA JEVREJA U BERNU
KRATAK PREGLED
Povodom znamenitih “Protokola sionskih mudraca” koje ce “Balkan” poceti da objavljuje potrebno je
nekoliko reci da bi citaoci bili pravilno obavešteni o jednoj od najznacajnijih stvari po opstanak
covecanstva. Velika katastrofa koju spremaju tajne, podzemne sile koje su od pamtiveka upravljale
sudbinom naroda, prete da u najskorijoj buducnosti ostvare svoje satanske namere. I uspece ako se
covecanstvo na vreme ne trgne i ne stane energicno u svoju vlastitu samoodbranu.
Jedan sud u jednoj neutralnoj zemlji doneo je “posle dvogodišnje istrage” odluku, da znameniti
“Protokoli sionskih mudraca” nisu ništa drugo do obican falsifikat!!! Mnogobrojni listovi, kao po
komandi, doneli su izveštaj da su sva nastojanja da se dokaže istinitost istih bila slaba i ništavna.
Ovo treba da je kratko i dovoljno da se obesnaži jedan od najopasnijih poduhvata protivu covecanstva.
Jedna odluka je pala; šta bi još htelo covecanstvo??? Kako sme ono i da pomisli da ono sto je rešio
jedan sudija pojedinac nije tacno?!
Medutim evo samo nekoliko “sitnica”, nekoliko poucnih detalja o uslovima koji ovu “presudu” t. j.
sudijsku odluku u potpunosti obesnažuju, i to:
1) Pošto bezmalo celokupna štampa stoji pod jevrejskom vlašcu, istina može teškom mukom i
postepeno da se progura do javnosti. Jedna je od osnovnih težnji jevrejstva da narodi i nadalje ostanu
u nepoznavanju cinjenica koje su za njih od životne važnosti.
2) “Protokoli sionskih mudraca” pretstavljaju strategijski plan jevrejskog naroda za osvajanje sveta.
Ova knjiga, protivno svim nastojanjima jevrejstva da se ista sacuva u najvecoj tajnosti, izašla je na
javnost pre nekih 30 godina, (sacinjena je na velikom cionistickom tajnom kongresu u Bazelu 1897
godine) i u velikoj je meri primenjeno vec u delo ono što je u njoj predvideno. Prirodno je da je ta
cinjenica izazvala opravdanu, reakciju kod Nejevreja.
3) Boljševizam, kako cemo videti, jevrejski proizvod, kojim oni pod izgovorom “opšte koristi” svesno
uništavaju u našem coveku sve ono što ga cini covekom, ubijajuci u njemu dušu i sve moralne
vrednosti, istovremenim oduzimanjem svake sopstvenosti, pretvarajuci konzekventno i coveka samog
u obican broj, taj isti boljševizam, pod koji narodi u svome iskrenom i idealistickom nastrojenju
zamišljaju nešto sasvim drugo, preti da preplavi svet. Ko procita Protokole, mnoge ce mu stvari,
mnoge ce mu cinjenice iz svakidašnjeg života postati jasne.
Naša kultura, naš opstanak kao slobodnih živih bica je u opasnosti, i zato nije cudo što se na svima
stranama, u svima državama diže jedan talas antisemitizma, cim narodi uoce istinu, jedinu i strašnu.
Ovaj pokret nije ništa drugo do reakcija i samoodbrana protivu te opasnosti.
Prirodno je dakle, što jevrejstvo pokušava da porekne sve to, tvrdeci da su “Protokoli« lažni. Jedna
sudska odluka koja bi to potvrdila, pa bez obzira na koji se nacin do nje došlo, od velike, od neizmerne
je važnosti. Stoga su upregnute sve sile, uložen je najveci trud, preduzete su sve moguce mere da se
do jedne takve odluke i dode.
U prvom redu je za to odabrana varoš Bern u Švajcarskoj, jer je predstavljala jedan zgodan forum.
Vešto su se poslužili jednim paragrafom kantonalnog zakona koji ovlašcuje da se izvesna privatna lica
sudski progone. Nekoliko siromašnih mladih ljudi, bez ikakve imovine, koji nisu imali mogucnost ni da
se sami brane, optuženi su jer su bez dozvole za trgovanje prodali jednu knjigu, koja se i posle sudske
presude može dobiti i u svim knjižarama u Švajcarskoj.
Teški problemi »verodostojnosti« iste vešto je pokrenut, upravo ucinjen je zavisnim od pitanja da li su
ti mladici imali pravo prodavanja ili ne. Što je najglavnije, pitanje istinitosti tih Protokola postavljeno je
pošto se proces vec bio istegao na celu godinu dana. I došlo se dotle da se sudski postupak odnosno
spor, ciji je ishod od svetske važnosti, odvijao pred jednim obicnim policiskim sudom, kao i to da
odluka nije doneta od kolegijuma, vec od jednoga sudije pojedinca, za koga se »slucajno« naknadno
utvrdilo da je mason i marksista.
Zaista jedna vešto udešena stvar. Sem toga, da bi jevrejstvo osiguralo sebi sigurnu pobedu u ovom
slucaju, odabrala je masu svojih znamenitih advokata i jednog »strucnjaka«. Drugi svedok – veštak,
koga je sud naznacio kao neutralnog, poznati je mason velikog stepena Miljukov, biv. pretsednik
revolucionarne kadetske stranke u Rusiji, koji je organizovao veliku i krvavu revoluciju u Rusiji 1904
godine. Pozvata je masa projevrejskih svedoka iz najudaljenijih krajeva sveta u Bern, onima medutim
koji su trebali da dokažu istinitost Protokola onemogucen je prilaz.
Kad se zna da je Masonerija (Slobodno zidarstvo) slepo orude i apsolutni izvršni organ »jevrejskih
svetskih mudraca« pomocu koje jevrejstvo fakticki, i ako tajno, upravlja bezmalo celim svetom, kada
se zna kakvu strahovitu zakletvu polažu slobodni zidari prilikom stupanja u tu »humanu« i
»nepoliticku« organizaciju, kao i glavni zahtev: apsolutnu poslušnost i cutanje, onda je lako zakljuciti
kako može da glasi jedna presuda doneta od ovakvih slepih izvršnih organa.
U interesu je medutim i samih tih slobodnih zidara – Nejevreja, da vide kakva im je lepa sudbina
odredena od strane te iste jevrejske »brace«.
Jevrejstvo je vec unapred likovalo zbog svoje pobede, jer je odluka po pitanju verodostojnosti recenih
»Protokola« vec unapred bila spremljena i doneta.
Evo dokaza za to: »Jeviš Deli Post« od 28 aprila 1935 donosi po tom predmetu izmedu ostalog na
cetrnaest dana prije donošenja sudske odluke sledece i to:
»Ovde se ne radi o tome da se dokaže ili ne autenticnost Protokola, ova je okolnost vec regulisana. Od
važnosti je sada to da se obesnaženju navoda da što veci publicitet po celom svetu. Odluka ima svuda
da se bucno objavi. Sam, pak, proces dokazuje šta se sve može postici jednom dobrom jevrejskom
organizacijom.«
Dakle, dve nedelje pre nego što je jedan švajcarski sudija ima da donese: presudu, jevreji trijumfalno
objavljuju da se pobeda ima pripisti njihovoj organizaciji (dakle ne istinitosti njihovih navoda).
Pod ovakvim uslovima proces je bio lakrdija. Jevreji su i mogli da budu unapred sigurni u svoju
»pobedu«, jer se dokazalo da je i prvi »ekspert« Gosp. Loosli u toliko neutralan, što je i sam po
poreklu Jevrejin, ekspert koji je odreden od suda kao »neutralan«.
Glavno jevrejsko glasilo »Jeviš Deli Post« od 13 maja 1935 ponovo je ucinila jednu glupost na taj nacin
što je pomenula i navela da je receni Losli u stvari projevrejski svedok, misleci da se s ove strane
Okeana ne citaju amerikanske novine. Time je dokazala svojim sopstvenim priznanjem da je ekspert
Loosli, koji je trebalo da bude neutralan, u osnovi jevrejski agent i na taj nacin je doneta »odluka«
kojom se Protokoli proglašavaju apokrifnim, jer se njihova istinitost »nije mogla« dokazati. Uzgred
budi receno da je od 36 svedoka koji su se javili da strucnjacki dokažu istinitost istih, samo je jednome
dopušteno da uzme ucešca u sporu i to nemacki p. pukovnik Flajšhauer ali pošto su druga dvojica
»eksperata« bila kao što smo videli »neutralna« to su ga prosto nadglasali. S druge pak strane
dozvoljeno je bilo da preko stotinu svedoka brani jevrejsku tezu, pored napred recena dva eksperta.
U ostalom evo još nekoliko detalja sa sudenja: u oktobru 1934 projevrejski svedoci dali su mnogo
izjava i podataka koji ne odgovaraju istini. Jedan od branilaca zahtevao je da se isti kazne zbog lažnog
svedocenja. Sud je odbio taj zahtev – iz tehnickih razloga! Sem toga, svedoci nisu potpisivali protokol
svojih izjava, mogli su se uvijek izvuci pod izgovorom da njihove izjave nisu verno zavedene. Clan 92
Bernskog Krivicnog zakonika medutim zahteva da svi svedoci potpišu svoje izjave date u zapisnik.
Pošto ova formalnost nije ispunjena i same izjave su pravno nevažece. Pa ipak se i sam sudija istima
služio i dozvolio da se i drugi služe.
Iz svega ovoga jasno se vidi da su »Protokoli sionskih mudraca« jedna strahovita istina u koju se može
svako uveriti, ako malo bolje prostudira podzemni rad jevrejstva, jer ono je njegov pravi domen.
Na posletku, a kao glavni zakljucak je sledeci: »Protokoli sionskih mudraca« nisu ništa drugo do
sistematski i planski izradena akcija, koju predvida Talmud. Ako je Talmud lažan onda su i »Protokoli«
lažni. Neka se jedan Jevrejin nade koji ce potvrditi da je Talmud lažan!!!
Protokol br. 1
Pravo je u sili. Sloboda je ideja. Liberalizam. Zlato. Vera. Samouprava. Despotizam kapitala.
Unutrašnji neprijatelj. Gomila. Anarhija. Politika i moral. Pravo jacega. Neoborivost masonsko
jevrejske vlasti. Cilj opravdava sredstvo. Gomila je slepac. Politicka azbuka. Partiski razdori.
Najcelishodniji je nacin uprave autokratija. Alkohol. Klasicizam. Razvrat. Princip i pravila masonskojevrejske
vlade. Teror. Sloboda, jednakost, bratstvo. Princip dinasticke uprave. Uništenje privilegije
gojske aristokratije. Nova aristokratija. Psihološki racun. Apstrakcija slobode. Smenjivanje narodnih
predstavnika.
...Odbacivši frazorstvo, mi cemo govoriti o znacaju svake misli, a sravnjenjima i zakljuccima osvetliti
okolnosti!
Dakle, ja formulišem našu sistemu sa našeg i gojskog*) gledišta.
Treba napomenuti da su ljudi sa rdavim instiktima mnogobrojniji od dobrih, pa prema tome najbolji
rezultati u upravljanju njima postižu se nasiljem i zastrašivanjem a ne akademskim rezonovanjem.
Svaki covek teži k vlasti, svaki bi hteo da bude doktor, kad bi samo mogao, ali je pri tom redak onaj
koji ne bi bio gotov da žrtvuje sveopšte dobro radi postignuca svoga licnog blaga.
Šta je zadržavalo grabljive životinje koje se zovu ljudi? Šta ih je rukovodilo do danas?
U pocetku društvenog uredenja oni su se potcinili gruboj i slepoj sili, docnije – zakonu, koji je u stvari
ta ista sila, - samo maskirana. Izvodim zakljucak, da je po zakonu prirode pravo u sili.
Politicka sloboda je ideja, a ne fakat. Ovu ideju treba umeti primenjivati, kada biva potrebno, da se
idejnim mamcem privuku narodne snage u svoju partiju, ako je ona namislila da slomi drugu partiju
koja se nalazi na vlasti. Ovaj zadatak biva lakši, ako se protivnik i sam zarazi idejom slobode, tako
zvanim liberalizmom, te zbog ideje popusti u svojoj moci. Tu ce se baš i ispoljiti trijumf naše teorije:
olabavljene i popuštene dizgine uprave onog casa, po zakonu bice prihvata i prikuplja nova ruka, jer
slepa sila naroda ne može ni dana probaviti bez rukovode, i nova vlast samo zauzima mesto stare koje
je oslabila od liberalizma.
U naše vreme pojavila se vlast zlata koja je zamenila liberale – upravljace. Bilo je vremena kada je
upravljala vera. Ideja slobode je neostvarljiva, jer niko ne ume da se koristi njime umereno. Treba
samo za izvesno vreme prepustiti narodu samoupravu i ono se ubrzo pretvara u razuzdanost. Od toga
momenta pocinju nicati medusobne raspre, koje uskoro prelaze u društvene bitke, u kojima države
gore i njihov znacaj pretvara se u pepeo.
Dali se država iznurava u vlastitim trzavicama, ili je unutrašnje nesuglasice bacaju pod vlast
spoljašnjih neprijatelja, tek u svakom slucaju ona se može smatrati kao nepovratno propala: ona je
pod našom vlašcu. Despotizam kapitala, koji je sav u našim rukama, pruža joj slamcicu za koju se
država, htele ne htela, mora držati u protivnom slucaju ona se kotrlja u propast.
Onoga, koji bi po svojoj liberalnoj duši rekao, da su rezonovanja ovakve vrste nemoralna, ja cu da
upitam: ako svaka država ima dva neprijatelja, i ako joj je u odnosu prema spoljnjem neprijatelju
dopušteno i ne smatra se nemoralno da upotrebljuje svakojake mere u borbi, kao na pr., neupoznavati
neprijatelja sa planovima napada ili odbrane, napadati na njega nocu ili neravnim brojem ljudi, zašto
bi se onda takve mere u odnosu prema gorem i opasnijem neprijatelju, rušiocu društvenog stroja i
blagostanja, mogle nazivati nedozvoljenim i nemoralnim?
Može li se zdrav logican um pouzdati da uspešno rukovodi gomilama pomocu razumnih ubedenja ili
saveta, kad su mogucne protivrecnosti, pa ma i besmislene, ali koje se mogu uciniti prijatnije narodu
koji površno shvata i razumeva? Rukovodeci se iskljucivo sitnim strastima, praznovericama, obicajima,
tradicijama i sentimentalnim teorijama, ljudi u gomili i ljudi gomile podležu partiskom cepanju koje
ometa svaki sporazum, cak i na podlozi potpuno razumnog saveta i uverenja. Svaka odluka gomile
zavisi od slucajne ili podmetnute vecine, koja, zbog neznanja politickih tajni, donosi apsurdnu odluku
koja unosi klicu anarhije u upravu.
Politika nema niceg zajednickog sa moralom. Vladalac koji se rukovodi moralom nije politicar, te stoga
nije ni cvrst na svome prestolu. Ko hoce da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i licemerstvu. Velike
narodne osobine – otvorenost i poštenje – poroci su u politici, jer one obaraju sa prestola bolje i
sigurnije nego najaci neprijatelj. Ove osobine treba da budu atributi gojskih država, mi ipak ne
moramo se rukovoditi njima.
Naše pravo je u sili. Rec “pravo” je apstraktna i nicim dokazana misao. Ta rec ne znaci više nego:
dajte mi ono što hocu, da bih time pribavio dokaz da sam jaci od vas.
Gde pocinje pravo? Gde se svršava ono?
U državi, u kojoj je slaba organizacija vlasti, bezlicnost zakona i vladaoca koji su obezliceni umnoženim
zbog liberalizma pravima, u toj državi ja crpem novo pravo: – da jurnem po pravu mocnoga i da
zbrišem sve postojece poretke i ustanove, da stavim svoju ruku na zakone, da preustrojim sve
ustanove i da postanem gospodar onih koji su nam prepustili prava svoje sile, odrekavši se njih
dobrovoljno, liberalno....
Dok se sve savremene vlasti kolebaju i ljuljaju, naša ce vlast biti neoboriva i jaca od svih drugih, jer
ona ce biti nevidljiva sve dotle, dok se toliko ne ucvrsti da je vec nikakvo lukavstvo ne može potkopati.
Od privremenog zla, koje smo sada prinudeni da vršimo, proizici ce dobro nepokolebljive uprave koja
ce uspostaviti pravilan tok mehanizma narodnoga bica, poremecenog liberalizmom. Rezultat opravdava
sredstvo. Obratimo pažnju u našim planovima ne toliko na ono što je dobro i moralno, koliko na ono
što je potrebno i korisno.
Pred nama je plan, u kome je strategijski izložena linija, od koje ne možemo odstupiti bez rizika da
vršimo rušenje mnogovekovnih radova.
Da bismo izradili i pripremili celishodna dejstva, treba imati u vidu podlost, kolebljivost,
nepostojanstvo gomile, njenu nesposobnost da razume i poštuje uslove sopstvenoga života,
sopstvenoga blagostanja. Treba pojmiti da je moc gomile slepa, nerazumna, da ona ne rasuduje, samo
osluškuje na desno i na levo. Slepac ne može da vodi slepe a da ih ne dovede do propasti, sledstveno
– clanovi gomile, bukaci iz naroda, ma i genijalno pametni, ali bez razumevanja u politici, ne mogu se
pojavljivati u svojstvu rukovodilaca gomile a da ne upropaste celu naciju.
Samo ono lice koje je iz detinjstva pripremano za autokratiju može znati i citati reci sastavljene iz
politickih slova.
Narod, prepušten samome sebi, t.j. bukacima i vodama iz njegove sredine, sam sebe ruši i lomi
partiskim razdorima izazvanim težnjom za vlašcu i pocastima, i neredima koji iz toga proizilaze. Mogu
li narodne mase mirno, bez takmicenja, da razmisle, da upute poslove svoje zemlje koji se ne mogu
mešati sa licnim interesima. Mogu li se one braniti od spoljašnjeg neprijatelja? To se ne da zamisliti,
jer plan razdrobljen na toliko delova koliko je glava u gomili, gubi svoju celinu, pa prema tome postaje
nepojmljiv i neizvodljiv.
Samo autokratno lice može izraditi planove opširne i jasne, u jednom redu koji cini raspodelu svega
što se nalazi u mehanizmu državne mašine; iz toga treba zakljuciti da se celishodna za jednu zemlju
uprava mora skoncentrisati u rukama jednog odgovornog lica. Bez apsolutnog despotizma ne može
postojati civilizacija, koju ne sprovode mase vec njihov rukovoda pa ma ko on bio. Gomila je varvarin
koji ispoljava svoje varvarstvo u svakoj prilici. Cim se gomila docepa slobode, ona se ubrzo pretvara u
anarhiju koja je sama po sebi najviši stepen varvarstva.
Pogledajmo na pijane životinje, onesvešcene vinom, na ciju je neogranicenu upotrebu dato pravo
zajedno sa slobodom. Necemo valjda dopustiti da i naši dodu dotle. – Istina civuti nepiju tj. neopijaju
se. Narodi gojski zaneti su alkoholnim napicima, a omladina njihova ošašavila je od klasicizma i ranog
razvrata na koji ih je podbadala i nagonila naša agentura – guverneri, lakeji, guvernate – u bogatim
kucama pomocnici, kelneri i naše ženskinje – u mestima gde se Goji vesele i zabavljaju. U ove
poslednje ja ubrajam i takozvane “dame iz sveta”, njihove dobrovoljne sledbenice u raskoši i razvratu.
Naša je parola sila i licemerstvo. Samo sila pobeduje u stvarima politickim, narocito ako se ona krije u
talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za
sve vlade koji ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve bilo nove sile. Ovo zlo je jedino
sredstvo da se dode do cilja – dobra. Prema tome mi se ne smemo prezati od podmicivanja, prevare i
izdajstva kad oni treba da posluže postignucu naših ciljeva. U politici treba umeti bez kolebanja uzimati
tudu svojinu, ako se do nje možemo docepati pokretnosti i vlasti.
Naša država, iduci putem mirnog osvajanja, ima pravo da zameni strahote rata neprimetnijim i
celishodnijim kaznama kojima treba podržavati teror koji dovodi do slepe poslušnosti. Pravicna ali
neumoljiva strogost najveci je faktor državne sile: ne samo radi koristi nego i u ime dužnosti, pobede
radi, mi se moramo držati programa nasilja i licemerstva. Doktrina racuna toliko je jaka koliko i
sredstva koje ona upotrebljuje. Prema tome mi cemo trijumfovati i potciniti sve vlade svojoj nadvladi
ne toliko pomocu samih sredstava, koliko doktrinom strogosti. Dosta je da znaju da smo mi neumoljivi
pa da prestane svaka neposlušnost.
Još u stara vremena mi smo u narodu prvi put uzviknuli: “sloboda, jednakost, bratstvo”, reci tako
mnogo **** od tada ponavljane od nesvesnih papagaja koji odasvuda doleteše na ove mamce, sa
kojima oni odneše blagostanje sveta, istinsku slobodu licnosti prede tako dobro zašticenu od pritiska
gomile. Tobože pametni inteligentni Goji nisu se snalazili u apstraktnosti izgovorenih reci, nisu primetili
protivrecnost njihovog znacenja i uzajamni odnos medu njima, nisu uvideli da u prirodi nema
jednakosti, ne može biti slobode, da je sama priroda ustanovila nejednakost umova, karaktera i
sposobnosti, kao i potcinjenost njenim zakonima, nisu razmislili da je gomila slepa, da su njeni vodi –
bukaci, izabrani iz njene sredine radi upravljanja, u pogledu politike takvi isto slepci kao i ona sama,
da covek posvecen, pa ma bio i ludak, može da upravlja, a neposvecen, pa ma bio cak i genije, ništa
nece razumeti u politici – sve su to Goji izgubili iz vida; a medutim na tome se temeljila i zasnivala
dinasticka vladavina: otac je predavao sinu znanje toka politickih poslova, tako da ga niko nije znao
sem ckanova dinastije, i nije mogao izdati njegovu tajnu narodu kojim se vlada i upravlja. U toku
vremena smisao dinasticke predaje pravog stanja politickih poslova bio je izgubljen, što je poslužilo
uspehu naše stvari.
U svima krajevima sveta reci “sloboda, jednakost, bratstvo” svrstale su u naše redove, preko naših
slepih agenata, citave legione, koji su oduševljeno nosili naše zastave. Medutim, te su reci bile crvici
koji su podgrizali blagostanje Goja, uništavajuci svugde mir, spokojstvo, solidarnost, rušeci sve osnove
njihovih država. Vi cete videti docnije da je to poslužilo našem trijumfu: to nam je pružilo mogucnost,
izmedu ostalog, da dograbimo u svoje ruke najvažniji adut – uništenje privilegija, drugim recima same
suštine gojske aristokratije, koja je bila jedina protiv nas zažtita naroda i zemalja. Na razvalinama
prirodne aristokratije mi smo podigli aristokratiju naše inteligencije, na celu svega – novcane. Cenzus
ove nove aristokratije mi smo ustanovili u bogatstvu, koje od nas zavisi, i u nauci, koju pokrecu naši
mudraci.
Naš trijumf je bio olakšan još i time, što smo u opštenju sa potrebnim nam ljudima uvek dejstvovali na
najosetljivije strune covecijeg uma – na racun, na pohlepnost, na nenasitost i nezaježljivist
materijalnih potreba coveka; a svaka od tih pobrojanih covekovih slabosti, napose uzeta, sposobna je
da ubije inicijativu, stavljajuci volju ljudi na raspoloženje kupcu njihove delatnosti.
Apstrakcija slobode pružila je mogucnost da se gomile ubede, da vlada nije ništa drugo nego upravnik
na dobru sopstvenika zemlje – naroda, i da se ti upravnici mogu menjati kao pohabane rukavice.
Okolnost pak da se narodni predstavnici mogu smenjivati stavila ih je na raspoloženje nama i našim
ciljevima.
Protokol br. 2
Ekonomski ratovi su osnov jevrejske prevlasti.
Pokazna (prividna) administracija i “tajni savetnici”. Uspesi razornih doktrina. Uloga štampe.
Prilagodavanje u politici. Vrednost zlata i dragocenost jevrejske žrtve.
Za nas je neophodno potrebno da ratovi, po mogucnosti , ne donose nikakve teritorijalne koristi: to ce
prebaciti rat na ekonomsku osnovicu i narodi ce u našoj pomoci sagledati silu naše prevlasti, a takvo
stanje stvari stavice obe strane na raspoloženje našoj internacionalnoj agenturi koja je snabdevena
milionima ociju, pogleda nesprecavanih nikakvim granicama. Tada ce naša medjunarodna prava
smrviti nacionalna prava i vladace narodima isto onako kao što gradansko pravo pojedinih država
upravlja medusobnim odnosima svojih podanika.
Administratori koje mi vrbujemo iz publike, u zavisnosti od njihovih ropskih sposobnosti, nece biti lica
pripremljena za upravljanje, i stoga ce oni lako postati pioni u našoj igri, u rukama naših ucenih i
genijalnih savetnika, specijalista, vaspitanih još iz ranog detinjstva za upravljanje poslovima celog
sveta. Kao što vam je poznato, ovi naši specijalisti crpeli su radi upravljanja potrebne podatke iz naših
politickih planova, iz eksperimenata i iskustava istorije, iz posmatranja svakog tekuceg momenta. Goji
se ne rukovode praktikom bespristrasnih istoriskih posmatranja, vec teoreticnom rutinom, bez ikakvog
kritickog odnosa prema njenim rezultatima. Prema tome mi nemamo potrebe da od njih zaziremo –
neka se oni za sada vesele ili žive u nadama na nove zabave ili u uspomenama o preživljenim. Neka za
njih igra najglavniju ulogu ono što smo im mi ulili da priznaju za zahteve nauke (teorije). U tom cilju
mi stalno, putem naše štampe, pothranjujemo slepu veru u njih. Intelektualci gojski ponosice se
svojim znanjima i, ne proveravajuci ih logicki, sprovodice u delo sva pocrpena iz nauke saznanja koja
su naši agenti vešto iskombinirali u cilju vaspitanja i obrazovanja umova u potrebnom za nas pravcu.
Nemojte misliti da su naša tvrdenja prazna i neosnovana: obratite pažnju na uspehe darvinizma,
marksizma, niceizma koji su tako zgodno s neše strane udešeni. Razorni i pogubni znacaj ovih pravaca
za gojske umove, bar za nas mora biti ocigledan.
Mi se moramo obazirati na savremena misli, karaktere, tendencije naroda, da ne bismo imali
promašaja u politici i upravljanju administrativnim poslovima. Trijumf naše sisteme, cije delove
mehanizma možemo rasporedivati razno, prema temperamentu naroda koje sretamo na svom putu,
ne može imati uspeha ako prakticna primena ne bude osnivala na sumiranju prošlosti u vezi sa
sadacnjošcu.
U rukama savremenih država nalazi se velika sila koja stvara kretanje misli u narodu – to je štampa.
Uloga štampe je da iznosi tobož neophodne zahteve, da prenosi žalbe narodnog glasa, da izražava i
stvara nezadovoljstva. Ali se države nisu umele koristiti ovom silom, i ona se našla u našim rukama.
Kroz nju smo se docepali uticaja, ostajuci ipak u senci i zaklonu, zahvaljujuci njoj mi smo prikupili u
svoje ruke zlato, bez obzira na to što smo ga morali uzimati iz citavih potoka krvi i suza... Ali mi smo
se otkupili žrtvujuci mnoge iz našeg naroda. Svaka žrtva s naše strane vredi hiljadu Goja pred Bogom.
Protokol br. 3
Simbolicna Zmija i njen smisao. Nepostojanost ustavnih terazija. Teror u dvorovima. Vlasti
castoljublje. Parlamentske govornice, pamfleti. Zloupotrebe vlasti. Ekonomsko ropstvo. “Prava
naroda”. Špekulanti i aristokratija. Armija masono-jevrejstva. Degenerisanje Goja. Glad i pravo
kapitala. Gomila i krunisanje “gospodara celoga sveta”. Osnovni predmet programa buducih masonskih
narodnih škola. Tajna nauke društvenog uredenja. Opšta ekonomska kriza. Bezopasnost za “naše”.
Despotizam masonstva je carstvo razuma. Gubitak rukovode. Masonstvo i “velika” francuska
revolucija. Car – despot Sionske krvi. Uzroci po kojima se masonstvu ne može naškoditi. Uloga tajnih
masonskih agenata. Sloboda.
Danas vam mogu saopštiti, da je naš cilj vec na nekoliko koraka pred nama. Ostaje još jedan mali
prostor, a ceo naš put gotov je vec da sastavi svoj krug Simvolicne Zmije kojom mi predstavljamo naš
narod. Kada se taj krug sastavi, sve evropske države bice njime zatvorene i stegnute kao snažnom
presom.
Savremena ustavna vaga skoro ce se preturiti, jer smo je mi udesili netacom zato, da bi se ona
neprestano njihala dok se ne istupi i ne pokvari njezin oslonac – održac. Goji su mislili da su ga dosta
cvrsto iskovali i jednako su iscekivali da se vaga uravnoteži. Ali je održac – vladari – zaklonjen svojim
predstavnicima koji se ludiraju, zanoseci se svojom beskontrolom i neodgovornom vlašcu. Za tu vlast
oni su obavezni teroru koji je navejan u dvorove. Nemajuci pristupa ka svome narodu, u samu njegovu
sredinu, vladari vec nisu u stanju da se dogovore sa njim protiv vlastoljubaca. Vladarska sila, koja vidi,
i slepa narodna sila, buduci razjedinjene našom veštinom, izgubile su svaki znacaj, jer su posebno, kao
slepac bez palice, posve nemocne.
Da bismo podstakli vlastoljupce na zloupotrebu vlasti, mi smo protivstavili jedno drugome sve snage,
razvivši njihove liberalne tendencije ka nezavisnosti. Mi smo u tom pogledu izazvali svekoliku
preduzimljivost, naoružali smo sve ambicije, istakli smo vlast kao metu za sve ambicije. Od država
napravili smo erene, na kojima se odigravaju smutnje i meteži. Još malo pa ce se neredi, bankrotstva
pojaviti svugde . . . .
Neiscrpni brbljivci pretvorili su sednice parlamenata i administrativnih skupova u oratorske utakmice.
Smeli novinari, neustrucljivi pamfletisti svakodnevno napadaju administrativni personal. Zloupotrebe
vlasti definitivno ce pripremiti sve ustanove za pad, i sve ce poleteti strmoglavice pod udarcima
izbezumljene gomile. Revolucija!
Narodi su sirotinjom prikovani za težak rad jace nego što ih je prikovalo nekadašnje ropstvo: od njega
su se ovako ili onako mogli osloboditi, mogli su se sa nijm obracunati, no od nevolje se ne mogu
otrgnuti. Mi smo uneli u ustave takva prava koja su za mase fiktivna a ne stvarna. Sva ova takozvana
“prava naroda” mogu postojati samo u ideji koja se na praksi nikad ne ostvaruje. Šta dobija proleter –
trudbenik, savijen kao gudalo na svome teškom poslu, prignjecen svojoj sudbinom, od toga što su mu
brbljivci dobili pravo da brbljaju, novinari – da pišu svakojake gluposti naporedo sa ozbiljnim stvarima,
kad proleterijat nema nikakve druge vajde od ustava sem onih žalosnih mrvica koje mu mi bacamo sa
našeg stola kao naknadu i nameštenika neših, naših agenata?... Republikanska prava za siromaha su
samo gorka ironija, jer neophodnost mal’te ne svakodnevnog rada ne da mu da se koristi njima, ali
zato mu oduzima garanciju stalne i sigurne zarade, bacajuci ga u zavist od štrajkova poslodavaca ili
drugova.
Narod je pod našim rukovodenjem uništio aristokratiju, koja je bila njegova prirodna zaštita i
hraniteljka radi svoje vlastite koristi nerazdvojno skopcane sa narodnim blagostanjem. Sada pak, sa
uništenjem aristokratije, on je pao pod pritisak špekulacije obogacenih probisveta i varalica koji su
nalegli na radnike kao nemilosrdna mora.
Mi cemo se pojaviti kao tobožnji spasioci radnika od tog jarma, kad mu predložimo da stupi u redove
naše vojske – socijalista, anarhista, komunista, kojima mi uvek pokazujemo potporu tobož iz bratske
opšte – covecanske solidarnosti našeg socijalnog masonstva. Aristokratija, koja se po pravu koristila
trudom radnika, bila je zainteresovana u tome da radnici budu siti, zdravi i snažni. Mi smo pak
zainteresovani u obrnutom – u degeneraciji Goja. Naša je vlast u hronicnom gladovanju i slabljenju
radnika, jer ga sve to potcinjava našoj volji, a kod svojih vlasti on nece naci ni snage, ni energije da se
odupre njoj. Glad stvara kapitalu pravo na radnika pouzdanije nego što je to pravo davala aristokratiji
carska vlast.
Nevoljom i zavidljivom mržnjom koja iz nje proistice mi pokrecemo gomile i njihovim rukama brišemo i
satiremo one koji nam smetaju na našem putu.
Kada dode vreme da se naš gospodar celoga sveta kruniše, – tada ce iste ruke zbrisati sve ono što bi
ovome moglo biti na smetnji.
Goje su se odvikli da misle bez naših naucnih saveta. Stoga oni i ne vide neotstupnu neophodnost,
koje cemo se mi, kad nastupi naše carstvo, neodložno pridržavati, a naime: da u narodnim ckolama
treba predavati jedinu istinsku nauku, prvu medu svima – nauku o uredenju covecanskog života,
društvenig stroja, koji zahteva podelu rada, a sledstveno i podelu ljudi na klase i staleže. Neophodno
je da znaju svi da jednakosti ne može biti usled razlike u naimenovanju delatnosti, da ne mogu
podjednako odgovarati pred zakonom onaj koji svojim postupkom kompromituje ceo stalež i onaj koji
njime ne dodiruje nikoga drugog sem svoje casti. Pravilna nauka društvenoga uredenja, u cije tajne mi
ne dopuštamo da Goji budu posveceni, pokazala bi svima da se mesto i rad moraju održavati u
odredenom krugu, da ne bi bili izvor covecanskih muka koje dolaze od nesaglasnosti vaspitanja sa
radom. Izucavajuci ovu nauku narodi ce poceti dobrovoljno da se pokoravaju vlastima i državnom
uredenju koje one stvore. Pri sadašnjem stanju nauke i njenog pravca koji smo joj mi dali, narod,
verujuci slepo štampanoj reci, gaji po neznanju svom a u zabludama koje smo mu mi ululi,
neprijateljstvo prema svima staležima koje on smatra kao više od sebe, jer ne razume znacaj svakoga
staleža.
Pomenuto neprijateljstvo ce se još više pojacati na podlozi ekonomske krize koja ce zaustaviti
berzanske pogodbe i tok industrije. Stvorivši svima pristupacan nam podzemnim putevima, a pomocu
zlata koje je sve u našim rukama, opštu ekonomsku krizu mi cemo baciti na ulicu citave gomile
radnika jedovremeno u svima krajevima Evrope. Ove gomile pojurice sa nasladom da prolivaju krv
onih, kojima one u prostoti svoga neznanja zavide još iz detinjstva i cija ce imanja tada moci da
opljackaju.
Naše oni nece dirati, jer ce nam momenat napada biti poznat i mi cemo preduzeti sve mere za
obezbedenje svojih.
Mi smo uvereni, da ce progres dovesti sve Goje do carstva razuma. Naš despotizam ce i biti takav, jer
ce on umeti razumnom strogošcu da stiša sve nemire, da iskoreni liberalizam u svima ustanovama.
Kad je narod uvideo, da mu se u ime slobode cine svakojaka ustupanja i popuštanja, on je namah
uobrazio da je gospodar i gurnuo u vlast, ali je, naravno, kao i svaki slepac, nabasao na masu
prepona; pojurio je da traži rukovodioca, nije se dosetio da se vrati k predašnjem i položio je svoja
punomocstva pred naše noge. Setite se francuske revolucije kojoj smo mi dali ime “velika”: tajne
njezine pripreme dobro su nam poznate jer je ona sva delo ruku naših.
A od tog doba mi vodimo narode od jednog razocarenja do drugoga, da bi se oni i nas odrekli u korist
onoga Cara-despota Sionske krvi kojega mi pripremamo svetu.
U današnje vreme mi smo kao medunarodna sila nepovredljivi, jer ako nas napadaju jedne,
podržavaju nas i štite druge države. Neiscrpna podlost gojskih naroda, koji puzi pred silom, koji
nemaju sažaljenja prema slabosti, koji su nemilostivi prema pogreškama i snishodljivi prema
zlocinima, koji nece da podnose protivrednosti slobodnoga uredenja, koji su strpljivi do muceništva
pred nasiljem smeloga despotizma – evo šta sve pomaže i doprinosi našoj nezavisnosti. Od
savremenih premijera-diktatora oni trpe i podnose takve zloupotrebe, od kojih bi za najmanju oni
odrubili glave dvadesetorici kraljeva.
Cime da se objasni takva pojava, takva nedoslednost narodnih masa u svom odnosu prema
dogadajima, reklo bi se, jednoga reda?
Ta se pojava objašnjava time, što diktatori ovi šapucu narodu preko svojih agenata da oni tim
zloupotrebama nanose štetu državama radi viših ciljeva – postizanja dobra doticnih naroda, njihovog
medunarodnog bratstva, solidarnosti i ravnopravnosti. Razume se, njima ne govore da se takvo
sjedinjenje mora izvršiti samo pod našom državom.
I tako narod osuduje prave i opravdava krive, ubedujuci se sve više i više u to da on može da cini sve
što poželi. Zahvaljujuci takvom stanju stvari, narod ruši svaku postojanost i stvara nerede na svakom
koraku.
Rec “sloboda” potstice ljudska društva na borbu protiv svake sile, protiv svake vlasti, pa šta više
Božanske i prirodne. Eto zašto cemo morati, kad se zacarimo, da tu rec sasvim iskljucimo iz covjecijeg
recnika kao princip životinjske sile koja pretvara gomile u krvolocne zveri.
Istina, te zveri zaspe svaki put kad se napiju krvi, i za to vreme lako ih je okovati u lance. Ali, ako im
se ne da krvi, one ne spavaju i bore se.
Protokol br. 4
Stadium republike. Spoljašnje masonstvo. Sloboda i vera. Medunarodna trgovacko-industrijska
konkurencija. Uloga špekulacije. Kult zlata.
Svaka republika prolazi kroz nekoliko stadiuma. Prvi od njih obuhvata prve dane ludovanja i besnila
slepceva, kad on juri kao sumanut desno i levo; drugi se sastoji u demagogiji, od koje se rada anarhija
koja neizbežno vodi despotizmu, ali vec ne zakonitom, otvorenom, pa prema tome i odgovornom, nego
nevidljivom i nepoznatom i nešta manje osetnom despotizmu kakve bilo tajne organizacije. Ova
organizacija dejstvuje prikriveno iza leda raznih agenata, cija smena ne samo da ne škodi nego i
pomaže tajnoj sili koja se, zahvaljujuci toj smeni, oslobada neophodnosti da troši svoja sredstva na
naknade dugorocnim službenicima.
Ko i šta može svrgnuti nevidljivu silu?! A naša je sila baš takva. Spoljašnje masonstvo služi njoj i
njenim ciljevima kao slepi zakon i prikrice, ali plan dejstva ove sile pa cak i mesto njenog bavljenja
ostace za ceo narod nepoznati.
No i sloboda bi mogla biti neškodljiva i postojati u svakodnevnom državnom životu bez uštrba po
blagostanja naroda, kad bi se ona održavala na principima vere u Boga, na bratstvu covecanstva, van
misli o jednakosti kojoj protivrece sami zakoni zidanja koji su ustanovili potcinjenost. Kod takve vere
narod bi bio pod upravom i starenjem svojih parohija i išao bi smerno i krotko pod rukom svoga
duhovnog pastira, pokoravajuci se Božjem rasporedu na zemlji. Evo zašto moramo neminovno
potkopavati veru, išcupati iz uma Goja sami princip Božanstva i Duha i zameniti sve to aritmetickim
racunima i materijalnim potrebama.
Da umovi Goja ne bi stizali da misle i zapažaju, treba ih odvratiti na industriju i trgovinu. Tako ce sve
nacije tražiti svoje koristi i u borbi za njih nece primetiti svoga zajednickog neprijatelja. Ali, da bi
sloboda konacno razjela i razorila gojska društva, treba industriju staviti na špekulativnu podlogu: to
ce doprineti, da se ono što industrija otme od zemljoradnje ne zadrži u rukama, vec da prede u
špekulaciju, t.j. u nace kase.
Naporna borba za nadmocnost, udarci u ekonomskom životu stvorice, a i stvorili su vec, razocarenja,
hladna i nemila društva. Ova društva imace potpunu odvratnost prema višoj politici i religiji. Njih ce
rukovoditi samo racun, t.j. zlato, prema kome ce oni gajiti pravi kult, radi onih materijalnih naslada
koje ono može dati. Tada ce niže klase Goja, ne iz želje da služe dobru, pa šta više ne i radi bogatstva,
vec iz ciste mržnje prema privilegisanim, poci za nama protiv naših konkurenata na vlast –
intelektualaca Goja.
Protokol br. 5
Stvaranje pojacane centralizacije uprave. Putevi masonstva ka dohvatanju vlasti. Uzroci nemogucnosti
sporazuma medu državama. “Predizbraništvo” Jevreja. Zlato je pokretac državnih mehanizama.
Monopoli u trgovini i industriji. Znacaj kritike. “Pokazne” (opsenite) ustanove. Premorenost od
govorništva. Kako da se dohvati u ruke javno mnenje. Znacaj licne inicijative Nadvlada.
Kakav se oblik administrativne uprave može dati društvima u kojima je podmitljivost pronikla svuda,
gde se do bogatstva, dolazi samo veštim iznenadenjima poluvaralaških mahinacija, gde vlada
raskalašenost, gde se moral podržava kaznenim merama i surovim zakonima a ne dobrovoljno
usvojenim principima, gde su osecaji prema otadžbini i religiji zamrljani kosmopolitskim ubedenjima?
Kakav se drugi oblik uprave može dati ovim društvima, ako ne onaj despotski koji cu vam opisati
dalje? Mi cemo stvoriti pojacanu centralizaciju uprave, da bismo sve društvene snage docepali u svoje
ruke. Mi cemo mehanicki regulisali sve radnje politickog života naših podanika novim zakonima. Ti ce
zakoni oduzeti jedno za drugim sve slobode i popuštanja koje su Goji dozvoljavali, i naše carstvo ce se
obeležiti takvim velicanstvenim despotizmom, da ce on biti u stanju u svako doba i na svakom mestu
da poklopi i uguši sve protivradnje nezadovoljnjih Goja.
Reci ce nam se da se taj despotizam, o kome ja govorim, ne slaže sa savremenim progresom, ali ja cu
vam dokazati obrnuto.
U ona vremena, kada su narodi gledali na vladare kao na cistu manifestaciju Božje Volje, oni su se bez
roptanja pokoravali autokratiji careva; ali od onoga dana, kada smo im mi ulili misao o njihovim
sopstvenim pravima, oni su poceli smatrati vladare kao obicne smrtne ljude. Božansko pomazaništvo
spalo je sa glave careva u ocima naroda, a kad smo mu oduzeli i veru u Boga, onda je moc vlasti bila
izbacena napolje na mesto javne sopstvenosti, i mi smo je dograbili.
Sem toga, veština upravljati masama i licima pomocu vešto podešene teorije i frazeologije, pravilima
opštežica i svakim drugim majstorijama, u kojima se Goji ništa ne razumeju, spada takode u
specijalnosti našeg administrativnog uma vaspitanog na analizi, na posmatranju, na takvim tankocama
kombinacija u kojima mi nemamo takmaca, kao što nemamo ni u sastavljanju planova politicke akcije
i solidarnosti. Jedini jezuiti mogli bi se u tome s nama sravniti, ali mi smo umeli da ih diskreditujemo u
ocima besmislene gomile kao organizaciju javnu, dok smo mi sa svojom tajnom organizacijom ostali u
senci. Uostalom, nije li svejedno za svet ko ce biti njegov gospodar: da li glava katolicanstva ili naš
despot Sionske krvi? Za nas pak, izabrani narod, to ni izdaleka nije svejedno.
Privremeno sa nama bi mogla izaci na kraj svetska koalicija Goja; ali s te strane nas osigurava ono
duboko korenje nesuglasica medu njima, koje se vec ne može išcupati. Mi smo im jedno drugome
protivstavili licne i nacionalne interese, religiozne i plemenske mežnje koje smo odnegovali u njihovim
srcima u toku dvadeset vekova. Blagodareci svemu tome, nijedna država ni s koje strane nece dobiti
traženu potporu, jer svaki mora misliti da je sporazum protiv nas neprobitacan za njega samog. Mi
smo odvec jaki – o nama se mora voditi racuna. Države ne mogu cak ni mali, delimican sporazum da
naprave, a da u njemu tajno ne ucestvujemo i mi.
Per Me reges regnant – “preko mene vladaju kraljevi”. A medutim proroci su rekli da je nas izabrao
Sam Bog da vladamo celom zemljom, Bog nas je nagradio genijem, da bismo mogli izvršiti svoj
zadatak. Kad bi genija bilo u protivnickom logoru, on bi se još i borio sa nama, ali je jace selo od
svatva: borba bi medu nama bila nemilosna, kakve još nije video svet. Pa i zakasnio bi njihov genije.
Svi tockovi državnih mehanizama krece se snagom pokretaca koji se nalazi u našim rukama, a taj
pokretac je zlato. Nauka politicke ekonomije koji su naši mudraci izmislili vec davno pripisuju kapitalu
carski prestiž.
Kapital, da bi mogao dejstvovati bez ogranicenja, mora se docepati slobode radi monopola industrije i
trgovine, što se vec i ostvaruje nevidljivom rukom u svima delovima sveta. Takva sloboda dace
politicku snagu industrijalcima, a to ce doprineti pritešnjavanju naroda. Danas je važnije razoružati
narode nego ih voditi u ratove, važnije je koristiti se razbuktalim strastima nego ih gasiti, važnije je
dohvatiti i tumaciti tude misli na svoj nacin, nego ih odbacivati i progoniti. Glavni zadatak naše uprave
sastoji se u tome što cemo oslabiti javni um kritikom, oduciti ga od razmišljanja koja izazivaju otpor,
odvuci umne snage ka puškaranju prazne recitosti.
U svim vremenima narodi su, kao i pojedina lica, primali reci za delo, jer se oni zadovoljavaju onim što
im se pokaže, retko zapažajuci da li je u javnom radu za obecanjem došlo i izvršenje. Zato cemo mi
osnivati pokazne ustanove koje ce recima dokazivati svoja dobrocinstva progresu.
Mi cemo pridati sebi liberalnu fizionomiju svih partija, svih pravaca i snabdecemo njome i oratore, koji
ce toliko govoriti da ce dovesti ljude do premorenosti od govora, do odvratnosti prema govornicima.
Da bi se javno mnenje dohvatilo u ruke, treba ga dovesti u nedoumicu iznošenjem sa raznih strana
toliko protivrecnih mišljenja, i sve dotle, dok se Goji ne izgube u njihovom libirintu i ne shvate da je
najbolje nemati nikakvog mišljenja u pitanjima politike, jer društvu nije dano da ih zna, nego ih zna
samo onaj koji rukovodi i upravlja društvom. To je prva tajna.
Druga tajna, potrebna za uspeh uprave, sastoji se tome, da se u tolikoj meri razmnože narodni
nedostatci navike, strasti, da se niko u tom haosu ne bi mogao snaci i da ljudi usled toga prestanu
razumevati jedan drugoga. Ta ce nam mera poslužiti još i za to, da posejemo razdor medu partijama,
da razjedinimo sve kolektivne snage koje još nece da nam se pokore, da obeshrabrimo svaku licnu
inicijativu koja bi mogla koliko bilo smetati našoj stvari. Nema ništa opasnije od licne inicijative; ako je
ona genijalna ona može uciniti više nego što mogu uciniti milione ljudi medu kojima smo posejali
razdor. Mi moramo uputiti vaspitanje gojskih društava tako, da oni pred svakim poslom gde je
potrebna inicijativa moraju nemocno i beznadno spuštati ruke i obarati glavu. Naprezanje koje
proistice iz slobode akcije slabi i iznurava snage pri susretima sa tudom slobodom. Od toga dolaze
teški moralni udari, razocaranja, neuspesi. Sve to tako ce zamoriti Goje, da cemo ih prinuditi da nam
ponude medunarodnu vlast koja ce moci po svom raspoloženju bez ikakva lomljenja usisati u sebe sve
državne sile sveta i obrazovati Nadvladu. Na mesto savremenih upravljaca mi cemo postaviti strašilo
koje ce se zvati Nadvladina Administracija. Ruke njegove bice opružene na sve strane, kao klješta, kod
takve kolosalne organizacije, da ona ne može a da ne pokori sve narode.
Protokol br. 6
Monopoli; zavisnost od njih “gojskih imanja”. Aristokratija bez zemlje. Zaduženost zemlje. Trgovina,
industrija i špekulacija. Raskoš. Povecanje radnickih nadnica i poskupljivanje najpotrebnijih životnih
namirnica. Anarhija i pijanstvo. Tajni smisao propagande ekonomskih teorija.
Ubrzo cemo poceti osnivati ogromne monopole – rezervoare kolosalnih bogatstava, od kojih ce zavisiti
cak i velika gojska imanja u tolikoj meri, da ce ona potonuti zajedno sa kreditima država sutradan
posle politicke katastrofe…
Gospodo ekonomisti, koji ovde prisustvujete, izmerite znacaj te kombinacije!
Svim putevima i nacinima treba da razvijemo znacaj naše Nad-vlade, pretstavljajuci je kao zaštitnika i
nagradodavca svima onima koji nam se dobrovoljno pokore.
Aristokratija gojska, kao politicka sila; umrla je – o njoj više ne vodimo racuna; ali kao teritorijalna
vlasnica ona je po nas škodljiva time što može biti samostalna u pogledu materijalnih izvora za svoj
život. Mi je moramo po svaku cenu lišiti zemlje. Najbolji nacin za postignuce toga cilja je povecanje
dacija na zemlju – dakle, zaduženje zemlje. Ove mere de održavati zemljoradnju u stanju bezuslovne
potištenosti.
Ne umejuci, po sili naslednosti, da se zadovoljavaju malim, gojski aristokrati ce brzo bankrotirati.
U isto vreme treba pojacano štititi trgovinu i industriju, a, što je glavno, – špekulaciju, cija se uloga
sastoji u tome da bude protivteg industriji: bez špekulacije, industrija ce umnožiti privatne kapitale i
poslužice jacanju i podizanju zemljoradnje, oslobodivši zemlju od zaduženosti stvorene zajmovima
agrarnih banaka. Potrebno je, da industrija isiše iz zemlje i ruke i kapitale i da preko špekulacije preda
u naše ruke sav svetski novac, izbacivši samim tim sve Goje u redove proletera. Tada ce Goji kleknuti
pred nama da bi samo dobili pravo na opstanak.
Da bismo srušili gojsku industriju, mi cemo pustiti u pomoc špekulaciji silnu potrebu u raskoši, koju
smo uspeli da razvijemo medu Gojima. Podici cemo radnicke nadnice, koje svejedno nece doneti
nikakve koristi radnicima, jer cemo istovremeno izazvati poskupljivanje najglavnijih životnih namirnica,
tobož usled opadanja zemljoradnje i stocarstva; a sem toga, mi cemo vešto i duboko potkopati izvore
proizvodnje, naviknuvši radnike na anarhiju i alkoholna pica i preduzevši zajedno s tim sve mere da se
sa zemlje oteraju sve inteligentne gojske snage.
Da bi pravo nalicje stvari ostalo za Goje neprimetno, mi cemo ga prikriti tobožnjom težnjom da
poslužimo radnickim klasama i veliki ekonomski principima, koje vrlo aktivno propagiraju naše
ekonomske teorije.
3 decembra 1910 godine u br. 297 “Moskovskih Vjedomosti” naštampan je clanak “Radnicki pokret u
Zapadnoj Evropi”. Donosimo ovde sledeci citat iz njega: …. Uopšte osnovni je uzrok svih sukoba u
poslednje vreme radnicka nadnica, – radnici forsirano traže povišenje njeno. Ovi zahtevi se prikrivaju
ponekad drugim motivima, kao na pr. novim nacinima proracunavanja zarade; ali se ipak svi sukobi
svode na povišenje radnickih nadnica. U železnicarskom štrajku u Francuskoj otvoreno je bio
postavljen zahtev, da minimalna zarada železnickih službenika bude povecana od 4 do 5 franaka
dnevno. Ne ulazeci u pitanje ukoliko su ostvarljivi ti zahtevi mi cemo se zaustaviti na onom uzroku koji
ih je izazvao.
U svim državama Zapadne Evrope opaža se poslednjih godina znatno poskupljenje životnih namirnica.
O tome svedoci i takozvani “Indeks number”. Ali u taj “Indeks” ulaze veoma raznoliki predmeti koji ni
izdaleka nemaju podjednaki znacaj u pogledu životnih potreba, kao na pr. hleb, gvožde, svila, duvan i
t. sl. jer dok su jedni neophodno i bitno potrebni, drugi se javljaju kao raskoš. Drugo, “Indeks number”
ne pretstavlja srednje cene izvesnog perioda, vec se podešavaju za izvesne rokove, te prema tome
njegova kazivanja održavaju slucajna kolebanja cena. Usled toga uzimamo prema službenoj statistici
Nemacke (Statist šes Jarbuh fir das Dojce Rajh 1910) srednje godišnje cene najvažnijih artikala:
ražanog brašna, pšenicnog brašna, svinjskog i ovcijeg mesa, i izvodimo iz njega srednje cene za dva
petogodišnja perioda od 1899 do 1904 i od 1905 do 1909 godine. Cene na veliko ovih artikala u
Berlinu iznosile su u sledecim razmerama (u markama za metarsku centu):
1899–1904 1905–1909 Poskupljenje
5 5 u %
Brašno raženo 18,7 22,8 19%
Brašno pšenicno 22,5 26,9 19%
Svinjetina 104,8 124,3 19%
Ovcetina 121,0 144,5 19%
Dobija se cudan sticaj i podudaranje, da su se cene ovih najneophodnijih životnih namirnica povecale u
drugom petogodišnjem periodu prema prvom podjednako za 19%.
---------o---------
List se cudi takvoj podudarnosti.
Da li ce Protokol br. 6 Sionskih mudraca rasterati sve te njegove nedoumice?
Prevareni i varani radnice, otvori svoje oci !….
Protokol br. 7
Cilj naprezanja u naoružanju. Vrenja, razdori i neprijateljstva u celom svetu. Obuzdavanje
protivdejstva Goja putem ratova i opštim ratom. Tajna je uspeh politike. Štampa i javno mnenje.
Americki, kineski i japanski topovi.
Napori naoružanja, povecanje policijske liste – sve su to neophodne popune napred imenovanih
planova. Neophodno je postici da, sem nas, u svim državama budu samo mase proleterijata, nekoliko
odanih nam milionera, policajci i vojnici.
U celoj Evropi, a pomocu njenih odnosa i na drugim kontinentima, mi moramo stvoriti vrenja, razdore i
neprijateljstva. U tome je dvojaka korist: prvo, time mi držimo u respektu prema sebi sve zemlje, koje
dobro znaju da smo mi kadri, po svojoj vlastitoj želji, izazvati nerede ili povratiti red; sve su zemlje
navikle da vide u nama neophodni pritisak; drugo, mi cemo intrigama zamrsiti sve konce, koje smo
pružili u sve državne kabinete putem politike, ekonomskih ugovora ili dužih obaveza. Da bismo to
postigli mi treba da se naoružamo velikim lukavstvom i pronicljivošcu za vreme pregovora i
sporazuma, ali u onom što se zove “službeni jezik” mi demo se držati suprotne taktike i izgledacemo
pošteni, popustljivi i spremni za sporazum. Na taj nacin narodi i vlade Goja, koje smo mi navikli da
gledaju u pokaztnu stranu onoga što im pretstavljamo, smatrace nas još za dobrotvore i spasioce roda
ljudskog.
Na svaki otpor i protivdejstvo mi moramo biti u stanju da odgovorimo ratom sa susedima one zemlje
koja se osmeli da nam protivstane, ali ako i susedi misle da nam se kolektivno usprotive, mi moramo
dati otpor putem opštega rata.
Glavni uspeh politike sastoji se u tajni njenih preduzeca: rec ne mora biti u saglasnosti sa dejstvima
diplomate.
Na akciju u korist našeg široko smišljenog plana, koji se vec približuje željenom kraju, mi moramo
prinudavati gojske vlade tobož javnim mnenjem, koje smo tajno udesili pomocu takozvane “velike sile”
– štampe, koja je, sa malim izuzetkom na koji ne vredi obrcati pažnju, vec sva u našim rukama.
Jednom reci, da rezimiramo našu sistemu obuzdavanja gojskih vlada u Evropi, mi cemo jednoj od njih
pokazati svoju snagu atentatima tj. terorom, a svima ako se dopusti njihov ustanak protiv nas,
odgovoricemo amerikanskim ili kitajskim ili japanskim topovima.
Protokol br. 8
Dvosmisleno korišcenje juridickim pravom. Saradnici masonske uprave. Narocite škole i
nadvaspitavanje i obrazovanje. Ekonomisti i milioneri. Kome da se poveravaju odgovorna mesta u
vladi?
Mi se moramo snabdevati svim orudima kojima bi se naši protivnici mogli koristiti protiv nas. Mi cemo
morati iznalaziti u najfinijim izrazima pravnog recnika opravdanje za ove slucajeve kada budemo
morali donositi odluke koje se mogu uciniti prekomerno smele i nepravicne, jer je važno da se te
odluke izraze takvim izrazima koji bi izgledali kao najviša moralna pravila pravnog karaktera. Naša
uprava mora okružiti sebe svima snagama civilizacije u cijoj sredini bude dejastvovala. Ona ce okružiti
sebe publicistima, pravnicima, prakticarima, administratorima, diplomatama i najzad ljudima
pripremljenim narocitim nadvaspitanjem i obrazovanjem u našim narocitim školama. Ovi ljudi ce znati
sve tajne društvenoga života, oni ce znati sve jezike sastavljene iz politickih slova i reci: oni ce biti
upoznati sa celokupnim nalicjem ljudske prirode, sa svim njenim osetljlivim strunama na kojima ce
morati umeti da sviraju. Te su strune: konstrukcija gojskih umova, njihove tendencije, nedostaci,
poroci i kakvoce, osobine klasa i staleža. Pojmljivo je, da genijalni saradnici naše vlasti, o kojima ja
govorim, nece biti uzeti iz sredine Goja, koji su navikli da vrše svoj administrativni posao ne misleci šta
njime treba postici, ne misleci o tome zašto je on potreban. Administratori gojski potpisuju akte ne
citajuci ih, služe iz koristoljublja ili castoljublja.
Mi cemo okružiti našu vladu citavim svetom ekonomista. Eto zašto su ekonomske nauke glavni
predmet nastave za jevreje. Nas ce okružavati citava plejada bankara, industrijalaca, kapitalista, a što
je glavno, milionera, jer u suštini, sve ce biti rešeno pitanjem cifara.
Za vreme dok još ne bude bilo bezopasno da se odgovorni položaji u državama daju našoj braci
Jevrejima, mi cemo ih poveravati licima cija su karakteristika i prošlist takvi da izmedu njih i naroda
leži citava provalija, takvim ljudima koji u slucaju neposlušnosti prema našim naredenjima mogu
ocekivati samo ili sud, ili izgnanstvo – ovo zato da bi oni štitili naše interese do poslednjega daha.
Protokol br. 9
Primena masonskih principa u prevaspitanju naroda. Masonska parola. Znacaj antisemitizma. Diktatura
masonstva, Teror. Ko služi masonstvu. Razdvajanje “videce” i “slepe” sile gojski država. Opštenje
vlasti s narodom. Liberalna samovolja. Dohvatanje obrazovanja i vaspitanja. Lažne teorije. Tumacenje
zakona. Metropolitenovi hodnici.
Primenjujuci naše principe obracajte pažnju na karakter naroda u cijoj se sredini budete nalazili i
delovali; opšta, podjednaka njihova primena, pre nego što se narod prevaspita na naš nacin, ne može
imati uspeha. Ali, iduci oprezno u njihovoj primeni, vi cete videti da nece proci na desetak godina pa ce
se i najtvrdoglaviji karakter promeniti, i mi cemo ubeležiti novi narod u redove nama vec pokornih.
Reci liberalne, u suštini, naše masonske parole – “sloboda, jednakost, bratstvo” – kad se mi zacarimo,
zamenicemo vec ne recima parole nego samo idejnosti: “pravo slobode, dužnost jednakosti, ideal
bratstva”, – reci cemo mi i… i uhvaticemo jarca za rogove… De fakto mi smo vec zbrisali svaku drugu
upravu, sem naša, ma da je de jure takvih još mnogo. Sada pak, ako kakve države ulože protest
protiv nas, to je samo radi forme i po našem nahodenju i rasporedu, jer nam je njihov antisemitizam
potreban radi upravljanja našom mladom bracom. Ja necu ovo objašnjavati jer je vec ne jedanput bilo
predmet naših beseda.
U stvari pak za nas nema prepona. Naša Nad-vlada nalazi se pod takvim izvanredno legalnim
uslovima, koji se obicno nazivaju energicnom i snažnom recji – diktatura. Ja mogu sa cistom savešcu
reci, da smo u danom trenutku mi – zakonodavci, mi vršimo sud i sve rasprave, mi kažnjavamo i
pomilujemo, mi smo, kao šef svih naših trupa, na predvodnickom konju. Mi upravljamo snažnom
voljom, jer su u našim rukama parcici nekada silne partije koju smo sada pokorili. U našim su rukama
neobuzdana castoljublja, vrele požude i pohlepnosti, nemilosrdne osvete, pakosne mržnje.
Od nas dolazi teror koji je sve zahvatio. U našoj su službi ljudi svih mišljenja, svih doktrina:
restauratori monarhija, demagozi, socijalisti, komunisti i svakojaki utopisti. Mi smo sve uprezali u
posao: svaki od njih sa svoje strane podgriza poslednje ostatke vlasti, stara se da obori sav
ustanovljeni red. Ova akcija je izmucila sve države; one vapiju za mir, gotove su za njega dok ne
priznaju našu internacionalu Nadvladu otvoreno i pokorno.
Narod je zavapio o neophodnosti da se socijalno pitanje reši putem medunarodnog sporazuma.
Razdrobljenost na partije prepustila ih je sve našoj volji, jer da se vodi suparnicka borba treba imati
novca, a on je sav kod nas.
Mi bi se mogli bojati spajanja gojske “videce” sile vladara sa slepom silom narodnom, no mi smo
preduzeli sve mere protiv takve mogucnosti: izmedu jedne i druge sile mi smo podigli zid u vidu
uzajamnog medu njima terora. Na taj nacin slepa sila naroda ostaje naš oslonac i mi cemo joj samo mi
i niko više, biti rukovodilac i, naravno, upravicemo je ka našem cilju.
Da se ruka slepceva ne bi mogla osloboditi našeg rukovodstva, mi se moramo s vremena na vreme
nalaziti u prisnom opcenju s njim, ako ne licno a ono preko najvernije brace naše. Kad budemo
priznata vlast, mi cemo sa narodom besediti licno na trgovima i ucicemo ga po pitanjima politike onako
kako nama bude trebalo.
Kako cemo proveriti šta mu se predaje u seoskim školama? Pa što rekne poslanik vladin ili sam vladar,
to ne može a da se ne sazna odmah u celoj državi, jer ce glas narodni to brzo razneti na sve strane.
Da ne bismo pre vremena uništavali gojske ustanove, mi smo ih se dotakli veštom rukom i prikupili u
svoje ruke krajeve opruga njihovog mehanizma. Te su opruge bile u strogom ali pravicnom redu, no
mi smo ga zamenili liberalnim narodom i samovoljom. Mi smo dodirnuli i pokrenuli jurisdikciju, izborni
red, štampu, slobodu licnosti, a što je glavno obrazovanje i vaspitanje kao ugaoni kamen-temeljac
slobodnog bica.
Mi smo zavarali, zabunili i razvratili gojsku omladinu putem vaspitanja na lažnim principima i
teorijama, koje smo im mi namerno takve sugerirali.
Pored postojacih zakona, ne menjajuci ih bitno vec kvareci ih samo protivrecnim tumacenjima, mi smo
stvorili nešto grandiozno u smislu rezultata. Ti su se rezultati u pocetku ispoljili u tome što su
tumacenja maskirala zakone, a zatim ih i sasvim zaklonila od vladinih pogleda, jer je nemoguce znati
takvo zamršeno zakonodavstvo.
Otuda je teorija suda savesti.
Vi kažete, da ce se na nas dici s oružjem u rukama ako pre vremena prokljuve u cemu je stvar; ali za
taj slucaj mi na zapadu imamo takav terorizujuci manevar, da ce i najhrabrija srca zadrhtati:
metropolitenovi podzemni hodnici*) bice dotle provedeni u svim prestonicama, odakle ce one biti
bacene u vazduh sa svima svojim organizacijama i zemaljskim dokumentima. *) To ce biti valjda
pomocu podzemnih železnica.
Protokol br. 10
Pokazano u politici. “Genijalnost” podlosti. Šta obecava masonski državni prevrat? Opšte pravo glasa.
Samoznacaj. Lideri masonstva. Genijalni rukovoda masonstva. Ustanove i njihove funkcije. Otrov
liberalizma. Ustav je škola za partijske razdore. Reoublikanska era. Pretsednici su kreature masonstva.
Odgovornost pretsednika. “Panama”. Uloga narodne skupštine i pretsednika. Masonstvo je
zakonodavna sila. Novi republikanski ustav. Prelaz k masonskoj “autokrtatiji”. Moment proglašenja
“cara sveta”. Kalemljenje bolesti i ostale intrige masonstva.
Danas pocinjem ponavljanjem onog što sam vec rekao i molim vas da upamtite da se vlade i narodi
zadovoljavaju onim što im se pokaže. A i kud ce oni da razgledaju nalicje stvari kad je za njihove
pretstavnike veselje najvažnija stvar. Za našu politiku je vrlo važno da se zna ova podrobnost: ona ce
nam pomoci kad predemo na razmatranje podele vlasti, slobode govora, štampe, religije (vere), prava
udruživanja, jednakosti pred zakonom, neprikosnovenosti svojine, stana, poreza (ideja o skrivenom
porezu), povratne sile zakona. Sva su ta pitanja takva da ih direktno i otvoreno pred narodom ne treba
nikad dodirivati. U onim slucajevima kada se moraju dodirnuti ne treba ih nabrajati, nego izjavljivati
bez podrobnog izlaganja da mi priznajemo principe savremenog prava. Znacaj toga precutkivanja
sastoji se u tome što nam neimenovani princip ostavlja slobodu dejstva da ovo ili ono neprimetno
iskljucujemo iz njega; ako ih pak nabrajamo oni svi izgledaju kao vec darovani.
Narod gaji narocitu ljubav i poštovanje prema genijima politiške moci i na sva njihova nasilna dejstva
odgovara: jest da je podlo, ali je vešto!… opsena, ali kako je izvedena, prosto velicanstveno, drsko,
bezobrazno!…
Kada mi izvršimo naš državni prevrat mi cemo tada reci narodima: “Sve je išlo strahovito rdavo, svi
ste se namucili. Mi razbijamo i ništimo uzroke vaših muka: narodnosti, granice, raznolikost moneta.
Naravno, vi ste slobodni da o nama iskažete svoj sud, ali može li on biti pravican ako ga vi donesete
pre nego što oprobate ono što cemo vam mi dati”… Tada ce nas oni uzdici i na rukama nositi u
jednodušnom ushicenju nada i uzdanja. Glasanje, koje smo mi napravili orudem našeg zacarenja
naviknuvši na nj i najsitnije jedinice iz broja clanova covecanstva, sastavljajuci grupne skupove i
sporazume, ucinice svoje usluge i odigrace ovoga **** svoju poslednju ulogu jednoglasnošcu, u želji
da se upoznaju sa nama izbliže pre nego što nas osude.
Toga radi treba nam dovesti na glasanje sve, bez razlike klasa i cenzusa, da bi se ustanovio
apsolutizam vecine do kojega se ne može doci kod inteligentnih cenzusnih klasa. Takvim putem cemo,
naviknuvši sve na misao o znacaju sebe samog, slomiti znacaj gojske porodice i njenu vaspitnu
vrednost, otstranicemo izdvajanje individualnih umova, kojima gomila rukovodena od nas nece dati ni
da se istaknu, pa cak ni da se izjasne: ona je navikla da sluša samo nas koji joj placamo za patnju i
poslušnost. Time cemo stvoriti takvu slepu moc koja nikad nece biti u stanju nikud da se krene bez
rukovodstva naših agenata, koje cemo postaviti na mesta njihovih voda. Narod ce se potciniti tome
režimu, jer ce znati da ce od ovih voda zavisiti zarade pokloni i dobijanje svakojakih dobara.
Plan uprave mora izici gotov iz jedne glave, jer ga ne možeš nikako utvrditi, ako dopustiš da se on
iskida na komadice u mnogobrojnim umovima. Prema tome mi možemo znati plan dejstva, ali ga ne
možemo pretresati da ne bismo narušili njegovu genijalnost, vezu njegovih sastavnih delova, prakticnu
snagu tajnoga smisla svake tacke njihove. Ako se slican posao bude pretresao i menjao mnogobrojnim
glasanjem, onda ce on nositi na sebi otisak svih umnih nesporazuma, koji nisu pronikli u dubinu i vezu
njegovih zamisli. Nama je potrebno da naši planovi budu snažni i celishodno smišljeni. Stoga ne treba
da bacamo genijalni posao našega rukovode pred gomilu da ga ona rastrgne, pa cak ni pred
ograniceno društvo.
Svi planovi za sada nece prevrnuti tumbe savremene ustanove. Oni ce samo zameniti njihovu
ekonomiju, a sledstveno i svu kombinaciju njihovog kretanja koje ce se na taj nacin upraviti putem
obeleženim u našim planovima.
Pod raznimm nazivima u svim zemljama postoji približno jedno isto. Pretstavništvo, Ministarstvo,
Senat, Državni Savet, Zakonodavno i Izvršno Telo. Nije mi potrebno da vam objašnjavam mehanizam
odnosa ovih ustanovaa medu sobom, jer vam je to dobro poznato, obratite samo pažnju na to, da
svaka od pomenutih ustanova odgovara nekoj važnoj državnoj funkciji, pri cemu vas molim da imate u
vidu da rec “važan” ja ne verujem za ustanovu nego za funkciju, sledstveno, nisu ustanove važne nego
su važne njihove funkcije. Ustanove su podelile medu sobom sve funkcije uprave – administrativnu,
zakonodavnu, izvršnu, te su prema tome pocele dejstvovati u državnom organizmu kao organi u
covecjem telu. Ako povredimo jedan deo u državnoj mašini, država ce se poboleti, kao covecije telo, i
…..umrece.
Kad smo ubacili u državni organizam otrov liberalizma, sva se njihova politica kompleksija promenila:
države su se pobolele od smrtonosne bolesti – raspadanja krvi. Ostaje nam da oceku

[Reklama]