facebook samo-opusteno.info

Sponsored Links

Autor Tema: Potražnja  (Pročitano 180223 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže mimibora

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 2
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Microsoft Internet Explorer 6.0 Microsoft Internet Explorer 6.0
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #315 poslato: Septembar 16, 2010, 02:22:23 »
treba mi prepricana pesma boj na cokesini...help pleasee

Postovi spojeni: [time]Septembar 16, 2010, 02:28:50 am[/time]
treba mi prepricana pesma boj na cokesini...pls...

Postovi spojeni: Septembar 16, 2010, 02:29:21
treba mi prepricana pesma boj na cokesini...pls
« Poslednja izmena: Septembar 16, 2010, 02:29:21 mimibora »

[Reklame]


Van mreže Suza6

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 5
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Microsoft Internet Explorer 6.0 Microsoft Internet Explorer 6.0
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #316 poslato: Septembar 16, 2010, 17:55:49 »
Trazim lektiru "Bela Griva" ukratko prepricanu.

Van mreže milos96vb

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 2
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.6.10 Firefox 3.6.10
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #317 poslato: Septembar 23, 2010, 16:54:07 »
TREBA MI SMRT OMERA I MERIME  PREPRICANO,HITNOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO,HVALA U NAPREd

Van mreže nikola197

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 3
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Firefox 3.6.10 Firefox 3.6.10
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #318 poslato: Septembar 23, 2010, 16:59:09 »
cao

Postovi spojeni: [time]Septembar 23, 2010, 04:59:19 pm[/time]
treba mi

Postovi spojeni: [time]Septembar 23, 2010, 04:59:28 pm[/time]
analiza pesme

Postovi spojeni: [time]Septembar 23, 2010, 04:59:38 pm[/time]
boj na misaru

Postovi spojeni: Septembar 23, 2010, 16:59:47
i boj na deligradu
« Poslednja izmena: Septembar 23, 2010, 16:59:48 nikola197 »

Van mreže milos96vb

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 2
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.6.10 Firefox 3.6.10
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #319 poslato: Septembar 23, 2010, 18:27:22 »
ljudi trebami Hitno analiza pesme SMRT OMERA I MERIME Hitno,hvala u naped

Van mreže MEDVJED

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.6 Firefox 3.6
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #320 poslato: Septembar 23, 2010, 20:48:05 »
MOOLIM HITNO LEKTIRA PREPRICANA:SAMO JOS KOSOVI ZVIZDUCU.     UNAPRED HVALA

Postovi spojeni: Septembar 23, 2010, 20:54:36
MOOLIM HITNO LEKTIRA PREPRICANA:SAMO JOS KOSOVI ZVIZDUCU.     UNAPRED HVALA
:x
« Poslednja izmena: Septembar 23, 2010, 20:54:36 MEDVJED »

Van mreže biljadg

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Chrome 6.0.472.62 Chrome 6.0.472.62
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #321 poslato: Septembar 24, 2010, 11:19:50 »
Molim vas potrebna mi je detaljno prepricana lektira U registraturi[ Anta Kovacica. Unapred hvala!

Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • Vlasnik
  • *
  • Poruke: 5,339
  • Ugled: +146/-13
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Firefox 3.6.10 Firefox 3.6.10
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Odg: Potražnja
« Odgovor #322 poslato: Septembar 24, 2010, 12:15:19 »
Molim vas potrebna mi je detaljno prepricana lektira U registraturi[ Anta Kovacica. Unapred hvala!
A da koristiš pretragu?
http://www.samo-opusteno.info/forum/lektire-knjige/kova269i263-u-registraturi/
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]

Van mreže orchid993

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 10
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.6.10 Firefox 3.6.10
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #323 poslato: Septembar 26, 2010, 13:00:25 »
Nisam primetila starac i more-ernest hemingvej, treba mi celo delo a moze i analiza

Van mreže DaRkOoO

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 2,705
  • Ugled: +22/-2
  • :D
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Firefox 3.6.10 Firefox 3.6.10
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #324 poslato: Septembar 26, 2010, 19:07:54 »
Nisam primetila starac i more-ernest hemingvej, treba mi celo delo a moze i analiza
http://www.samo-opusteno.info/forum/lektire-knjige/starac-i-more-hemingvej/
...so close, no matter how far..

Van mreže vislavski

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 2
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 6.0.472.63 Chrome 6.0.472.63
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #325 poslato: Septembar 27, 2010, 18:36:13 »
Jel ima negde prepričana lektira od Branislava Nušića Autobiografija.HITNOooo

Van mreže Milenitza123

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 6.0.472.63 Chrome 6.0.472.63
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #326 poslato: Septembar 27, 2010, 19:17:15 »
Zasto svi kazete da koristimo pretragu ,kad npr. lektiru koju ja trazim nema tamo.

P.S. Hitno mi treba prepricana lektira Zil Verna- Petnaestogodisnji kapetan.Unaprijed ,HVALA.

Van mreže nadalina

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.6.10 Firefox 3.6.10
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #327 poslato: Oktobar 05, 2010, 19:05:17 »
drugari, može li mi neko dati ukratko prepričana tri sužnja od perovića batrića?? našla sam na wikipediji nešto malo, ali ima li neko nešto malo ozbiljnije
hvala, unapred

Postovi spojeni: Oktobar 05, 2010, 22:32:29
snašla sam se otprilike

Pesme o oslobođenju Crne Gore i Srbije

U pesme „novijih vremena o vojevanju za slobodu" spadaju ciklusi oslobođenja Crne Gore i oslobođenja Srbije.

„Oslobodilačka borba u Crnoj Gori" – kaže B. Pavićević – „započeta crnogorskim ustankom u toku morejskog rata (1684 –1699) ušla je na početku XVIII vijeka u fazu borbe za političku emancipaciju od turske vlasti i za nezavisnost Crne Gore. Spremnost seljačkih masa da se bore protivu feudalizma udvostručavala je činjenica što je taj feudalizam bio „inovjerni". Drukčije rečeno, ova tipična seljačka buna imala je formu oslobodilačkog rata. Na čelu te borbe stajali su knezovi, vojvode, serdari... Ta čudna podudarnost interesa siromašnih i ugnjetenih seljačkih masa i interesa ostataka nekadašnje domaće vlastele može se objasniti nizom unutrašnjih društveno-ekonomskih činilaca i osobitim međunarodnim okolnostima u kojima se tada našla Crna Gora (napad na samoupravu Crne Gore ispoljen sredinom XVII stoleća, pojačane feudalne dažbine nad stanovništvom, tj. težnja mnogih, upravo svih, okolnih sandžakbegova da uzimaju danak od Crne Gore, uticaj Mletaka, kasnije uticaj Rusije itd.). Ulazeći u XVIII vijeku u fazu borbe za nezavisnost, oslobodilački pokret Crnogoraca morao je pojačati nužnost stvaranja jačeg jedinstva Crne Gore, rušenja plemenske izolovanosti i svih onih manifestacija koje su poticale iz takve izolovanosti (krvna osveta, opšta pravna nesigurnost itd.), da bi se uspješno mogla voditi borba protiv Turaka. Tada oživljava i tradicija o staroj državnoj nezavisnosti itd. Ta će borba da traje čitavo jedno stoleće, da bi početkom XIX vijeka ušla u fazu rušenja plemenske samostalnosti i stvaranja državnih i javnih institucija u Crnoj Gori."

O ovoj borbi govori ciklus oslobođenja Crne Gore. On – prema Pavlu Popoviću – obuhvata pesme „o poznatoj istrazi poturica (1707) koju je Njegoš proslavio u Gorskom vijencu, kao i o junacima toga događaja i vremena. Tu se peva o vladici Danilu (umro 1735), i braći Martinovićima, koji su glavni učinioci događaja od 1707; peva se baš događaj, od trenutka kad vladika bude zarobljen pa sve dok ne „pogiboše crnogorski Turci". Zatim se iznosi boj na Carevu lazu (1712); junaci njegovi jesu po pesmi: Vuk Mićunović, koji je predstavljen kao najveći junak toga vremena (ima pesama koje i njegovu smrt opisuju); Janko Đurašinović, koji je u tom boju poginuo, tada. Najposle se iznose sitni bojevi, upadi turski u sela crnogorska, „udari na ovce", smrt i osveta junaka; tu se peva o Vuku Tomanoviću, koji je „slavni junak crnogorski", o Lazaru Pecirepu, Batriću Peroviću (Osveta Batrića Perovića je izvor sceni pokajnica u Gorskom vijencu) i drugim junacima i četovođama crnogorskim. Zanimljivo je da mnoge pesme pevaju i o Vuku Mandušiću, koji nam je poznat iz ranijeg ciklusa; ovde ga pesme smatraju kao Crnogorca i eto kao i druge. – Ovaj ciklus različan je umnogom od ranijih. „U crnogorskim pjesmama više je istorije nego poezije", rekao je još Vuk i ovaj je ciklus odista takav. Pesme su u njemu umnogom istinite. Kratke i proste, uglavnom bez poetičnih opisa, bez dugih beseda, skoro sasvim bez motiva o vilama i gavranima, one realno pevaju bojeve crnogorske s Turcima, slave samo realne ličnosti i kad najmanje ličnosti pominju, održavaju topografiju radnje uvek tačno i dosledno... U njima žene i ljubav ne igraju nikakvu ulogu... One su često ispevane u slavu jednog junaka. U njima nema mašte, kao što nema ni humora; u njima je samo izvestan trezven realizam u opisu. Izlaganje je njihovo prosto i zbijeno; jezik je u njih prost i krepak, nimalo retorski. – Možemo smatrati da se ovaj ciklus proširuje pesmama koje pevaju doba posle vladike Danila. Ima pesama o događajima za vladike Save i Vasilija (1735 –1767). Obično su sitni bojevi tu opisani; najveći junak toga vremena je po pesmi sin Vuka Tomanovića Nikac od Rovina, koji je, kao „sin Obilića", ubio bosanskog pašu pod šatorom. Ima pesama i o Šćepanu Malom (1767 –1774); njihov su predmet srećni bojevi Crnogoraca kad su Turci i Mlečići na njih napali. Više je pesama o velikim događajima pod vladikom Petrom (1782 –1830), o mnogim i srećnim bojevima protiv Mahmut-paše Bušatlije i inače. Ne izostaju ni pesme iz vremena vladike Rada (1830-1851), kneza Danila (1851 –1860), i sve do današnjih dana. Sve ove pesme su po karakteru iste kao i one o vremenu vladike Danila. U nekim od njih ima naročite živopisne boje, plastičnosti slikanja. To važi za one u kojima se iznosi specijalni pastirski život, po negdašnjoj granici Crne Gore, na Rudinama, na Grahovu i drugde, gde su bila mnoga stada, sve torina do torine; gde su ta stada jednako bila otimana, sa strane turske kao i s crnogorske; gde su vlasti turske (spuški kapetan, nikšićki čuveni kapetan Hamza) imale vazda posla, organizovale celu policiju, gradile kule i stražare zbog toga. Pesme koje opisuju taj život idiličan i krvav, gde se lila i krv i mleko u isto doba, imaju katkad slike tog života sasvim realne, intimne, detaljne, Primeri: Ovce Nikca od Rovina, Udar na ovce kneza Vujadina".

Borba za oslobođenje Srbije vođena je protiv istog neprijatelja i sa istim ciljem: da se stvori nezavisna domaća država. Ta borba je u stvari, kao što smo to već rekli, nastavak vekovnog hajdučkog vojevanja i niza većih i manjih ustanaka. Da se ona rasplamti u pobedonosni ustanak, doprineli su, nesumnjivo mnogo, revolucionarni događaji u Evropi krajem XVIII i početkom XIX veka (posle francuske revolucije) i slabljenje turske imperije (zbog ratova s Rusijom i inače). Neposredno su je izazvala janičarska nasilja na početku XIX veka. Ubivši 1801. godine dobrog Hadži-Mustaj-pašu, janičari sa četvoricom dahija na čelu zaveli su nesnošljiv režim u bergradskom pašaluku. „Sad već" – kaže Vuk Karadžić – „ni sudija drugijeh nije bilo u zemlji osim dahija i njihovijeh kabadahija i subaša: knezovi su poslije Hadži-Mustajpašine smrti odmah izgubili vlast u narodu, a i kadija, gdje se koji nalazio, nije smio od njih ni pomoliti svoga ćitapa. Oni su ljud'ma sudili i presuđivali po svojoj volji, ljude bili i ubijali, globljavali, otimali (ili uzimali kao svoje) konje i oružje, i drugo što im se god dopalo, najposlije stanu silovati žene i djevojke: izgonili su ih u kolo, da igraju pred njihovijem hanovima i čardacima, ili pred čadorima, pa koje su im se dopadale, one su uzimali k sebi; tako danas jednu, a sjutra drugu; kad-što po jednu, a kadšto i po dvije i po tri ujedanput." Zato se u Srbiji pohajdučila „desetina naroda; malo u kojoj knežini nije bio po jedan harambaša najmanje s desetak druga, a osim toga bilo je pet puta po toliko ljudi koji se nijesu bili sasvijem odvrgli u hajduke, nego su samo zazirali od Turaka i krili se po šumi i po drugijem selima kod svojijeh prijatelja i poznanika". U takvoj situaciji sasvim prirodno javila se misao o buni, naročito kod ljudi koji su se i ranije – uz austrijsku vojsku – dizali na Turke. Aleksa Nenadović, najviđeniji Srbin toga vremena, uputio je početkom 1803. godine jedno pismo u Zemun tražeći džebanu za ustanak protiv dahija. Uhvativši Aleksino pismo i dobivši od sultana ferman koji im je naređivao da prestanu sa zulumima, dahije – da bi onemogućile ustanak i uklonile svedoke svojih nasilja – odluče da poseku knezove i da na njihovo mesto postave svoje ljude. Ovu odluku Turci su ostvarili početkom 1804. godine. Ali, umesto da umire raju, podstakli su je na bunu. Knezovi koji su izbegli seču i hajduci odmah su počeli dizati narod na ustanak. Pokušaj dahija za izmirenje morao je propasti. Ubrzo je za vođu ustanka izabran Karađorđe, koji, – kako je Vuk rekao – „počevši odmah gospodarski suditi i zapovijedati, i umjesto prijetnje iz pištolja gađati, oglasi starješinstvo svoje po Srbiji". Ubrzo raja se pretvorila u vojsku kadru da se meri sa carskom vojskom. To su u prvom ustanku, od 1804. do 1813, pokazale mnoge bitke. To su pokazali i bojevi u drugom ustanku (1815).

Skoro sve pesme o ovom vremenu ispevali su borci, učesnici u ratnim događajima ili očevici tih događaja. Od samoga Filipa Višnjića, koji je jedan od najdarovitijih narodnih pesnika, potiče čitav niz pesama: Početak bune protiv dahija, Boj na Čokešini, Knez Ivan Knežević, Boj na Salašu, Boj na Mišaru, Miloš Stojićević i Meho Orugdžić, Hvala Čupićeva, Boj na Loznici, Luko Lazarević i Pejzo, Bjelić Ignjatije, Lazar Mutap i Arapin, Stanić Stanojlo. A Filip Višnjić, od 1809. do 1813. godine, „jednako je živeo po srpskim logorima oko Drine". Starac Raško, drugi veoma darovit narodni pesnik, – po svoj prilici – ispevao je pesmu Boj na Deligradu, „jer je ja" – kaže Vuk Karadžić – „ni od koga tako po redu nisam mogao čuti kao od njega, a i oni od kojih sam je slušao – svi su mi kazivali da su je na Deligradu čuli od njega i da ju je on onde često pevao Petru Dobrnjcu". Sem toga, u Loznici 1807. godine – kaže opet Vuk Karadžić – „slabo se kad ručalo ili večeralo bez pevača (i budući da je i g. prota Nenadović rado slušao junačke pesme, tako su nam kapetani izbirali i dovodili najbolje pevače iz njihovih kumpanija); a u Kladovu i Brzoj Palanci imao sam gusle u kući, i, osim različnih vojnika koji su mi pevali, jedno momče iz nahije šabačke najviše smo zato držali u službi (kao kuvara) što je vrlo lepo znalo uz gusle pevati".

Nastale neposredno posle događaja o kojima govore, mahom beležene na prvom izvoru, bez promena koje unose drugi pevači, nedoterane i katkad nedovršene, pesme „novijih vremena o vojevanju za slobodu" dragoceni su dokumenat i – kadšto – znatno umetničko dostignuće. U suštini, po svome duhu, po glavnoj temi, one se ne razlikuju od pesama srednjih i starijih vremena. I u jednima i u drugima osnovni motiv je borba za oslobođenje od turskih nasilnika. I jedne i druge ispunjene su junačkim podvizima i herojskom ljubavlju prema otadžbini. Postoje, naravno, razlike u situacijama, uslovima i načinu borbe, ali glavna je razlika u emocijama i izrazu; u pesmama srednjih i starijih vremena ima raznorodnijih, razvijenijih, lepših poetskih slika, svestranijeg i podrobnijeg opisivanja unutrašnjeg života pojedinih ličnosti; u pesmama novijih vremena sva pažnja je usredsređena na viteške poduhvate i u njih je sabijena čitava fizička i duhovna aktivnost opisivanih ljudi. To je borba bez odmora, bez predaha, i u njoj ljudi mogu osećati samo gnev zbog nasilja, žudnju za osvetom, težnju za pobedom, radost pobednika, mržnju prema kukavičluku i izdajstvu. Drugim osećanjima nema mesta. Klonuća su retka, optimizam dublji, nežna raspoloženja ugušena ili veoma oskudno, u dve-tri reči nagoveštena.

Idealan čovek bio jesamo onaj „koji može stići i uteći, na tijesnu mjestu pričekati, za ranjena prihvatiti druga, i na oštru udariti đordu, kome nije žao poginuti". Takvog čoveka predstavljaju – između ostalih – Vuksan od Rovaca, Mrčarić Pejo, Ilija Birčanin, Petar Dobrnjac, Miloš Pocerac.

Vuksan od Rovaca, junak pesme Tri sužnja, odlikuje se ne samo junaštvom nego i retkom pameću. U trenutku kad treba da pogine on ne žali ni majku, ni sestru, ni ljubu, ni imanje, nego žali što će umreti „bez zamene". On ume da doskoči podmuklom Turčinu i da izbegne smrt. On izgovara one reči koje imaju dubok smisao:

Ako tamo kud naprijed nemam,
ni natrag se nemam kud vratiti.

Natrag se nije moglo, jer je tamo bila tamnica, mučenje, smrt. Život je zvao napred i Vuksana od Rovaca i čitav narod.

Mrčarić Pejo je budna savest narodna. U trenutku opšte malodušnosti i popuštanja neprijatelju odjeknuo je prekorno i čestito njegov muški glas:

Bolje nam je svima izginuti
no u Turke davati đevojke.

On poznaje granicu na kojoj se gubi čast i opravdanje života. Birati se ne može, bolji je grob od sramote. I Pejo zove u borbu za odbranu ljudskog dostojanstva, zove u „planine i krševe ljute" i u „pećine, kuće zazidane, što su njini stari zazidali od velika straha i zuluma". Svojom gvozdenom voljom on opštu malodušnost preobraća u opšti prkos koji se sliva u drsku poruku paši: „Ne damo ti ništa do kamena, da s njim biješ u oba ramena".

Ilija Birčanin ima u sebi nešto od čega se diže kosa na glavi, kao da je saliven od vekovnog gneva i tuge celog naroda. Iz njega bije mrak nezadovoljstva, u njegovim rečima oseća se potmuli tutanj velike bune. Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta Fočića Memed-age:

Kud gođ ide, sve kr'ata jaše,
a drugoga u povodu vodi;
on buzdovan o unkašu nosi,
a brkove pod kalpakom drži;
on Turčinu ne da u knežinu:
kad Turčina u knežini nađe,
topuzom mu rebra isprebija;
a kad Turčin stane umirati,
a on viče na svoje hajduke:
„More, sluge, tamo pašče bac'te
će mu gavran kosti naći neće!"
A kad nama porezu donese,
pod oružjem na divan iziđe,
desnu ruku na jatagan metne,
a lijevom porezu dodaje:
„Memed-aga, eto ti poreze,
sirotinja te je pozdravila:
više tebi davati ne može".
Ja porezu započnem brojiti,
a on na me očima strijelja:
„Memed-aga, zar ćeš je brojiti?
Ta ja sam je jednom izbrojio!"
A ja više brojiti ne smijem,
već porezu ukraj sebe bacim, –
jedva čekam da se skine b'jeda,
jer ne mogu da gledam u njega.

Petar Dobrnjac ima neustrašivo srce, mudru pamet i nesalomljivu volju velikog vojskovođe. Njegova vojska je teško izginula, njegovim vojnicima je „lice potamnelo od prokleta topa i kumbare, od brzoga praha i olova". Ali on je kadar da na tamna lica baci svetlost borbenog zanosa. On često šeta „po bedemu i po meterizu i slobodi svu družinu redom", ispunjava srca ratnika pouzdanjem u sopstvene snage. Pogođen nepršateljskim zrnom, klonule ruke niz čohanu dolamu, on se drži tako kao da se ništa nije dogodilo – „da ne tura strave u družinu", jer zna da će Turci, ako osvoje Deligrad, osvojiti „svu našu Srbiju". Više nego rana peku ga stradanja Srbije.

Miloš Pocerac je junačka pesma za sebe. Njegova ruka je rada da se igra s Turcima, a sablja mu je žedna turske krvi. Na đogatu on izleće na gornju kapiju lozničku i seče Turke oko grada. „A kad đogat pod njime sustane, on se onda ev' u grad povrati, ćđoga sjaše, dorata uzjaše, pa izgoni dora na kapiju, sve jednako Miloš s'ječe Turke." Zato i njega, i zemlju koja ga je dala, i majku koja ga je rodila, prati vatreni narodni blagoslov:

Veseli se, pod Cerom Pocerje,
kojeno si gn'jezdo sokolovo!
Kad Srbinu bude za nevolju,
u tebe se po soko izleže,
te Srbinu bude u pomoći.
Veseli se, Miloševa majko,
ti koja si Miloša rodila!
Veseli se, Pocerac-Milošu!
Desna ti se posvetila ruka
koja znade pogubiti Meha,
svim Turcima hrabrog poglavara,
a Srbima svima dušmanina!
Veseli se, Pocerac-Milošu!
Dugo ti se ime spominjalo,
dokle teklo sunca i mjeseca!

Očigledno, ovi likovi imaju mnogo zajedničkog sa junacima iz srednjih i starijih vremena. Da nadmaši junake iz pesme, naprezala se celokupna raja. Ona je bila rada kavzi, ona je znala da je „krvca iz zemlje provrela", ona je osećala da je „zeman došo" kad „valja vojevati", ona je htela „svaki svoje da pokaje stare". Iz tame vekovnog robovanja ona se pomolila kao sunce iz mutne noći i plaho zaiskala svoje pravo na život čoveka. Ona je hrabrošću na smrt rešenih sjajno dokazala da boj ne bije svetlo oružje, nego junačko srce.

S tim moralom raja je išla iz pobede u pobedu. Naša zemlja postala je za Turke nenasita grobnica. Gospođa Turkinja u strašnom snu gledala je pod svojim grlom ustaničku ruku koja joj kida đerdan, slušala kobne zvuke i opažala nesrećne boje. Gavrani su sletali na turske kule i donosili zle glase. Zalud su Turci u vojsku uzimali „sve bekriju goreg od gorega", u duše nasilnika useljavao se samrtni strah. Turčin se jadao:

Robe, pale i sijeku Turke,
razbijaju po drumu trgovce,
odjaviše iz planine ovce,
odagnaše konje i volove,
poharaše gospodske dvorove,
raskopaše kule i čardake.

Turske kuće ostajale su puste. Na munare je padala paučina. Gde su bili turski drumovi i kaldrme, „i kuda su Turci prolazili i konjskijem pločam' zadirali", iz klina je pronicala trava. Ostvarivalo se zlo proročanstvo turskih mudraca: „Drumovi će poželjet Turaka, a Turaka nigde biti neće". Bilo je došlo vreme da prestane tursko gospodstvo i da „druga postane sudija".
« Poslednja izmena: Oktobar 05, 2010, 22:32:29 nadalina »

Van mreže DZON

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 6.0.472.63 Chrome 6.0.472.63
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #328 poslato: Oktobar 17, 2010, 11:43:13 »
de moze li mi ko dati kratak sadrzaj istiniti zulum simeuna djaka i grob slatke duse....please

Van mreže pupeti

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 6.0.472.63 Chrome 6.0.472.63
    • Pogledaj profil
Odg: Potražnja
« Odgovor #329 poslato: Oktobar 18, 2010, 14:26:24 »
treba mi prepricana lektira "guliverova putovanja"....

Postovi spojeni: Oktobar 18, 2010, 22:29:20
« Poslednja izmena: Oktobar 18, 2010, 22:29:20 pupeti »

 

filmske radosti

Forum info - Pravilnik ; Kontakt ; Arhiva ; Sitemap ; Politika Privatnosti ; O nama ; RSS ; Baneri ; Za webmastere ; Vesti ; Marketing

Prijatelji - Vicevi dana :: Slobodni.net :: Humor Video :: Sve za podstanare! :: InternetFazoni :: Venerin San

Izvori - Blic ; Krstarica ; Novosti ; Kurir-info ; Wikipedia ; Mondo ; Politika

All content on this website is property of "Samo-opusteno.info" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

SMF 2.0.6 | SMF © 2013, Simple Machines :: Copyright 2008 - 2013 "Samo-opusteno", all rights reserved :: Anecdota by Crip :: RSS ::

Performance: 0.142 sec za 21 q. | wap ; wap2 ; imode | [Powered by ProdHosting.net]