facebook samo-opusteno.info

Sponsored Links

Autor Tema: Pesme pretkosovskog ciklusa  (Pročitano 2515 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Đagi

  • Živi i pusti druge da žive
  • Opuštenjak
  • ****
  • Poruke: 1,690
  • Ugled: +24/-3
  • Opustite se i uživajte!
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Chrome 17.0.963.56 Chrome 17.0.963.56
    • Pogledaj profil
    • www.samo-opusteno.info
Pesme pretkosovskog ciklusa
« poslato: Mart 31, 2012, 12:08:10 »
Pesme pretkosovskog ciklusa




Uvodni deo:


Naša narodna (usmena) književnost nastala je veoma davno. Uz rad, uz kolektivne poslove, na bojištu, na obredima, pri veselju, u kolu, na prelima - pripovedalo se i pevalo. Priče i pesme stvarali su daroviti pojedinci. Pošto pismenost nije bila razvijena, ovako nastale priče i pesme prenosile su se usmenim putem: sa kolena na koleno - od usta do usta. Ka kažemo s kolena na koleno, to znači s jedne generacije na drugu. Stariji članovi porodice pevali su i pričali svojim mlađim. Kad kažemo od usta do usta, to se misli na činjenicu da bi na nekom skupu neko uz gusle "otpevao" pesmu, a drugi daroviti pojedinac bi je upamtio i reprodukovao drugom prilikom. Danas vic i šala još žive kao jedini vid narodne književnosti. I kao nekad tako i danas; darovit pojedinac može da dodavanjem svojih pojedinosti loš vic pretvori u dobar, i obrnuto. Slično je i sa narodnom pričom i pesmom; nevešt pripovedač mogao je da i najbolju priču upropasti, i obrnuto. Upravo zbog toga je Vuk Karadžić ulagao mnogo truda da nađe najbolju verziju, da je zapiše kako bismo mi danas mogli da je u raznim zbirkama narodne poezije i proze pročitamo.

Osnovne karakteristike narodne poezije i proze su: nepoznat autor, ustaljeni počeci i završeci, epska ponavljanja, ustaljeni brojevi i epiteti.

Nepoznat autor je zbog toga što je pesma ili priča stalno dograđivana, a ne u pisanoj (umetničkoj književnosti) čim neko napiše nešto on se i potpiše, pa nam ostavlja mogućnost da ga hvalimo ili kudimo.

Ustaljeni počeci i završeci, epska ponavljanja, ustaljeni epiteti i brojevi neophodni su radi lakše reprodukcije, ali i stvaranja novih pesama i priča. Sve priče i pesme imaju zajednički "kostur", a "meso" su novi događaji. Tako priče obično počinju: "Bio jednom jedan car (kralj), pa imao tri sina (tri kćeri)." Ovde već imamo primer za ustaljene brojeve: jedan, tri, šest, sedam, devet, dvanaest. Tu je narodni stvaralac dosledan čak i kad se to kosi sa zdravim razumom: "Puče koplje na tri polovine"!? Kad je reč ustaljenim epitetima, sablja je britka, ljuba je vjerna (čak i onda kad vara kao u pesmi "Banović Strahinja"), grlo je bijelo (čak i onda kad je crnog Arapina) i td.

Podela narodne književnosti:

Po obliku (formi) narodna književnost se deli na poeziju u prozu.
Poezija se deli na lirske, epske i lirsko-epske pesme. Lirske pesme pevaju o osećanjima i kraće su po sadržaju. Vuk Karadžić ih zove "ženske" pesme. Epske pesme pevaju o nekom događaju i Vuk ih svrstava u "junačke, ili muške" pesme. Treću skupinu (lirsko-epske) čine pesme koje pevaju o nekom događaju, ali su prožete jakim osećanjima. Tu razlikujemo dve vrste: balade i romanse.
Balade u centru imaju neki događaj sa tragičnim završetkom, i obično počinju imenicom "smrt" - "Smrt Omera i Merime", "Smrt majke Jugovića", "Smrt vojvode Prijezede" i td.
Romanse pevaju o zabranjenoj ljubavi kad devojku protiv njene volje udaju za nedragog, ali nema tragičnih posledica.
U prozu ubrajamo: pripovetke, novele, bajke, basne, priče o životinjama, anegdote, poslovice, pitalice i šaljive priče.

Pesme pretkosovskog ciklusa:

Ove pesme pevaju o ličnostima i događajima u Srbiji od kraja 12-og veka do Kosovske bitke (1389.) U njima vrlo malo ima istorijskih činjenica. Najviše ih je o ličnostima iz vladajuće loze Nemanjića, pre svega, o caru Dušanu koji je, uglavnom, slikan kao negativna ličnost, uprkos činjenici da je Srbija za vreme njegove vladavine bila najveća i najsnažnija država na Balkanskom poluostrvu. Najpoznatija je pesma Ženidba Dušanova. (U Čitanci za peti razred toliko je skraćena da se na temelju osakaćenog odlomka ne može doneti iole normalan zaključak o čemu je zapravo reč). Ima nekoliko pesama o Savi Nemanjiću, u kojim ga narodni pevač glorifikuje kao i njegove roditelje.
Iz porodice Mrnjavčevića pesme najviše opevaju kralja Vukašina (kao negativnu ličnost što se najbolje vidi iz pesme Ženidba kralja Vukašina), zatim dolaze pesme Uroš i Mrnjavčevići, Zidanje Skadra i druge. U ovim pesmama pominju se i dva Vukašinova brata Uglješa i (istoriji nepoznat) Gojko.
Uroš i Mrnjavčevići
Tema pesme: Marko Kraljević presuđuje "ni po babu ni po stričevima".
Ideja (poruka): Ideal pravde za Marka Kraljevića je iznad ličnih interesa. Treba da se ugledamo na Marka i da u životu postupamo kao on u ovoj pesmi.

Kompozicija pesme po slikama:

- Velikaši se otimaju o Dušanovo carstvo.
- Čauši dolaze kod protopop Nedeljka da on kaže na kome je carstvo. Neljudski se ophode prema njemu, šibaju ga kamdžijom.
- Čauši dolaze i na dvore Kraljevića Marka tražeći da on kaže na kome je carstvo. Ovde imamo sasvim drukčije ophođenje: klanjaju se jer se boje Marka.
- Majka Jevrosima savetuje sina Marka da govori "ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga".
Kol´ko Marko težio na pravdu,
tol´ko moli Jevrosima majka:
"Marko sine, jedini u majke,
ne bila ti moja rana kleta,
nemoj, sine, govoriti krivo:
ni po babu ni po stričevima,
već po pravdi boga istinoga;
nemoj, sine, izgubiti duše;
bolje ti je izgubiti glavu
nego svoju ogr´ješiti dušu".
- Marko dolazi na Kosovo i presuđuje na kome je carstvo.
- Vukašin hoće da ubije svoga sina Marka.
- Kralj Vukašin kune, a car Uroš blagosilja Marka (kontrastna slika): Što su rekli, tako mu se steklo.
Primer za gradaciju:
Evo kako se slike po jačini ređaju od najslabijeg do najjačeg:
Vukašin:
"Blago mene do boga miloga,
eto mene moga sina Marka,
on će kazat na mene je carstvo:
od oca će ostanuti sinu".
Uglješa:
"Blago mene, eto mi sinovca,
on će kazat na mene je carstvo;
kaži, Marko, na mene je carstvo,
oba ćemo bratski carovati".
Gojko:
"Blago mene, eto mi sinovca,
on će kazat na mene je carstvo.
Kad je Marko još nejačak bio,
ja sam Marka vrlo milovao,
u svilena njedra uvijao
kano krasnu od zlata jabuku:
kud sam gođe na konju hodio,
sve sam Marka sa sobom vodio;
kaži, Marko, na mene je carstvo,
ti ćeš, Marko, prvi carovati,
a ja ću ti biti do koljena".

Razgovor o pesmi:

- Koji je od braće bio najuporniji da se dočepa tuđeg carstva?- Kralj Vukašin!
- Zašto se Vukašin obradovao kad je video da dolazi Marko da presudi "na kome je carstvo"?
Nadao se da je sin gramziv kao otac i da neće postupiti pravedno, već u korist svoga oca.

Likovi:

Mrnjavčevići: Vukašin, Uglješa i Gojko su negativci, jer žele tuđe, a Marko, majka Jevrosima i Uroš su pozitivne ličnosti. Sva tri Mrnjavčevića kad ugledaju Marka, kažu:"On će kazat′ na mene je carstvo", a Uroš, iako je zakoniti nasledni, kaže: "On će kazat′ na kome je carstvo".





Ženidba kralja Vukašina

Tema pesme: Kako je kralj Vukašin na prevaru ubio junaka i vojvodu Momčila.
Kompozicija pesme po slikama:
- Tajni dogovori kralja Vukašina i Vidosave, Momčilove žene.
- Vukašin podiže "mlogu silnu vojsku" i dovodi je "na Jezera ravna".
- Vidosava spaljuje krila konju Jabučilu, a Momčilovu sablju "slanom krvlju zatopila".
- San vojvode Momčila - predosećanje tragedije.
- Opis neravnopravne bitke. (Kad su bili nadomak Jezera, opteče ih ona silna vojska.)
- Vojvoda Momčilo beži ka gradu, ali gradu vrata zatvorena, zatvorena i zamndaljena.
- Sestra Jevrosima kida pletenice da bi pomogla bratu; baca platno niz zidine grada, ali neverna Vidosava sabljom preseca platno i Momčilo pada.
- Momčilova pogibija.
- Na samrti Momčilo savetuje Vukašina da ne uzima Vidosavu jer će sutra izdati i njega, već da uzme Jevrosimu.
- Obrt u pesmi: Vidosavu vežu konjima za repove.
- Vukašin za ženu uzima Jevrosimu, Momčilovu sestru.

Likovi:

Narodni pevač je sa simpatijama izgradio dva izrazito pozitivna lika: brata i sestru, Momčila i Jevrosimu. Kralj Vukašin je i u ovoj pesmi opevan kao negativna ličnost, a pridružuje mu se i Vidosava, Momčilova žena koja na kraju životom plaća izdaju.
Pesma je zanimljiva i po tome što su sve slike u njoj date postupkom upoređivanja po suprotnosti: Momčilo - Vukašin (suprotnost u fizičkom i moralnom pogledu):
Al' da vidiš čuda velikoga!
Što Momčilu bilo do koljena,
Vukašinu po zemlji se vuče!
što Momčilu taman kalpak bio,
Vukašinu na ramena pada!
što Momčilu taman čizma bila,
tu Vukašin obje noge meće!
što Momčilu zlatan prsten bio,
tu Vukašin tri prsta zavlači!
što Momčilu taman sablja bila,
Vukašinu s' aršin zemljom vuče!
što Momčilu taman džeba bila,
kralj se pod njom ni dignut ne može!
Pitomina Skadra - surovi pejzaž Durmitora. Inače, u epskoj narodnoj poeziji veoma su retki opisi prirode.
„Vidosava, Momčilova ljubo,
šta ćeš u tom ledu i snijegu ?
Kad pogledaš s grada iznad sebe,
ništa nemaš lijepo viđeti,
već bijelo brdo Durmitora,
okićeno ledom i snijegom
usred ljeta, kao usred zime;
kad pogledaš strmo ispod grada:
mutna teče Tara valovita,
ona valja drvlje i kamenje,
na njoj nema broda ni ćuprije,
a oko nje borje i mramorje;
već ti otruj vojvodu Momčila,
il' ga otruj, ili mi ga izdaj,
hodi k meni u primorje ravno
bijelome Skadru na Bojanu,
uzeću te za vjernu ljubovcu,
pa ćeš biti gospođa kraljica,
presti svilu na zlatno vreteno,
svilu presti, na svili sjediti,
a nositi divu i kadivu
i još ono sve žeženo zlato;
a kakav je Skadar na Bojani!
Kad pogledaš brdu iznad grada,
sve porasle smokve i masline
i još oni grozni vinogradi;
kad pogledaš strmo ispod grada,
al' uzrasla šenica bjelica,
a oko nje zelena livada,
kroz nju teče zelena Bojana,
po njoj pliva riba svakojaka,
kad gođ hoćeš, da je taze jedeš.



Zidanje Skadra

Tema pesme: Kako su braća Mrnjavčevići gradili Skadar na Bojani.
Ideja (poruka): Ovde je dato narodno verovanje da se nijedna veća građevina ne može podići bez žrtava. Taj običaj nešto redukovan aktuelan je i danas, pa se na temelju obično kolje prase ili jagnje.
Kompozicija pesme po slikama:
1- Tri brata Mrnjavčevića Vukašin, Uglješa i Gojko počinju zidati Skadar.
2- Što trista majstora za dan ozidaju, to vila preko noći sruši, i tako za tri godine ne mogaše ni temelj podignuti, a kamoli grada sazidati.
3- Četvrte godine javi im se vila i poruči da grad ne mogu podići dok u njegove temelje ne ugrade brata i sestricu po imenu Stoju i Stojana.
4- Kralj Vukašin šalje slugu Desimira da nađe brata i sestricu - Stoju i Stojana.
5- Desimir se vraća i Vukašinu saopštava da nije uspeo izvršiti zadatak.
5- Kralj zapovedi Radu neimaru da nastavi gradnju. Međutim, opet se ponavlja: oni zidaju, vila ruši.
6- Vila se ponovo javlja i sad traži da u grad braća uzidaju jednu od njihovih žena koja prva sutra majstorima donese ručak.
"No jel', braćo, Božja vjera tvrda,
"Da ni jedan ljubi ne dokaže,
"Već na sreću da im ostavimo,
"Koja sjutra na Bojanu dođe?"
I tu Božju vjeru zadadoše,
Da ni jedan ljubi ne dokaže.
7- Međutim, Vukašin i Uglješa prekrše zakletvu i svojim ženama kažu da nikako ne dolaze na Bojanu, jedino (naivni) Gojko ne reče svojoj ljubi.
8- Sutradan red je bio da ručak donese kraljica, Vukašinova žena, ali znala je šta je čeka, pa se obrati Uglješinoj ženi, žaleći se da je boli glava.
9- Uglješinica, dobro obaveštena, reče da bi rado otišla, ali je boli ruka, pa kraljicu uputi najmlađoj jetrvi.
10- Gojkovica se u početku pravdala da nije okupala dete, ni veš oprala, ali kad one dve "bolesnice" prihvate da to umesto nje urade, nije imala kud nego pođe na Bojanu.
U nastavku sledi deo pesme sa najlepšom alegorijom u našoj književnosti.
Kad je bila na vodu Bojanu,
Ugleda je Mrnjavčević Gojko,
Junaku se srce ražalilo,
Žao mu je ljube vijernice,
Žao mu je čeda u kol'jevci,
Đe ostade od mjeseca dana,
Pa od lica suze prosipaše;
Ugleda ga tanana nevjesta,
Krotko hodi, dok do njega priđe,
Krotko hodi, tiho besjeđaše:
"Što je tebe, dobri gospodaru!
"Te ti roniš suze od obraza?"
Al' govori Mrnjavčević Gojko:
"Zlo je, moja vijernice ljubo!
"Imao sam od zlata jabuku,
"Pa mi danas pade u Bojanu,
"Te je žalim, pregoret' ne mogu."
Ne sjeća se tanana nevjesta,
No besjedi svome gospodaru:
"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,
"A salićeš i bolju jabuku."
Tad' junaku grđe žao bilo,
Pa na stranu odvratio glavu,
Ne šće više ni gledati ljubu;
11- Dolaze dva devera i odvode je da je zazidaju, a ona se smeši, misleći da je šale radi.
12- Kad je videla da nije šala, moli devere da je mladu ne zazidaju, ali oni ćute.
13- Iako se u ta vremena smatralo za sramotu obraćanje mužu, ona to čini, ali pomoći nema.
14- Na kraju, moli Rada neimara da joj ostavi otvor na grudima kako bi mogla čedo podojiti, te otvor na očima kako bi mogla videti kad joj dovode i odvode sina Jovu.
"Bogom brate, Rade neimare!
"Ostavi mi prozor na očima,
"Da ja gledam ka bijelu dvoru,
"Kad će mene Jova donositi
"I ka dvoru opet odnositi."
I to Rade za bratstvo primio,
Ostavi joj prozor na očima,
Te da gleda ka bijelu dvoru,
Kada će joj Jova donositi
I ka dvoru opet odnositi.
I tako je u grad ugradiše,
Pa donose čedo u kol'jevci,
Te ga doji za neđelju dana,
Po neđelji izgubila glasa;
Al' đetetu onđe ide rana,
Dojiše ga za godinu dana.
Kako tade, tako i ostade,
Da i danas onđe ide rana
Zarad' čuda, i zarad' lijeka,
Koja žena ne ima mlijeka.

Likovi:

I u ovoj pesmi narodni pevač likove slika u crno-beloj tehnici. Negativci su kralj Vukašin i vojvoda Uglješa, te njihove supruge. Nasuprot tome sa simpatijama gradi likove mlade Gojkovice i njenog muža; ovaj mlad bračni par krase vrline kao što su poštenje i krotkost, ali i lakovernost. Zašto je narodni pevač na strani Gojka postaje jasnije ako se zna da je ovaj lik stvoren u mašti, odnosno, istoriji je potpuno nepoznata ličnost.

[Reklame]


 

banner
filmske radosti

Forum info - Pravilnik ; Kontakt ; Arhiva ; Sitemap ; Politika Privatnosti ; O nama ; RSS ; Baneri ; Za webmastere ; Vesti ; Marketing

Prijatelji - Vicevi dana :: Slobodni.net :: Filmovi Online sa Titlom :: Odgovorum :: Humor Video :: Sve za podstanare! :: Facebook statusi ::
:: Vezbe za stomak :: SEO Optimizacija :: InternetFazoni :: Horoskop :: Najzdravlje :: Venerin San :: Online zarada :: Sanovnikonline.com

Izvori - Blic ; Krstarica ; Novosti ; Kurir-info ; Wikipedia ; Mondo ; Politika

All content on this website is property of "Samo-opusteno.info" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

SMF 2.0.6 | SMF © 2013, Simple Machines :: Copyright 2008 - 2013 "Samo-opusteno", all rights reserved :: Anecdota by Crip :: RSS ::

Performance: 0.144 sec za 26 q. | wap ; wap2 ; imode | [Powered by ProdHosting.net]