facebook samo-opusteno.info

Sponsored Links

Autor Tema: Franc Kafka - Proces  (Pročitano 39995 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže DaRkOoO

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 2,705
  • Ugled: +22/-2
  • :D
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.7 Firefox 3.5.7
    • Pogledaj profil
Franc Kafka - Proces
« poslato: Januar 31, 2010, 21:10:54 »
Proces, roman Franz Kafke

U romanu Proces češkog pisca njemačkog književnog izražaja Franca Kafke, protiv Jozefa K., običnog bankarskog službenika, pokrenut je sudski proces od strane nevidljivog suda, bezimene sudske mašinerije isprogramirane do krajnjih tančina. Sam Jozef K. zatečen je u rano jutro, u krevetu u svojoj sobi, zbunjen i bijesan na takvo ponašanje ljudi koji su ga „uhapsili“, a on ne zna „ko su, o čemu govore, niti kojoj vlasti pripadaju“.

Jozef K. ne zna što točno stoji u toj „samozvanoj„ optužnici koja je realno apsolutno nedokaziva, ali je činjenički jasno da je on kriv. Ako ćuti, priznao je krivicu, ako se brani, on ju je pravno i dokazao.

Na samom početku romana može se primijetiti o kakvoj je mašineriji riječ, sa kim Jozef K. ima posla i kao da se već od samog početka naslućuje da će sve što uradi biti samo novi koraci njegove sopstvene propasti, još dublje iskopana njegova sopstvena raka. Sve što radi Jozef K. jeste potraga za nevidljivim demonima koji ga gone iz njemu nepoznatih razloga, neprekidno preispitivanje po njemu sasvim ispravnih sopstvenih odluka, „gubljenje u lavirintu stepeništa, zagušljivih tavana i mračnih hodnika“.

U romanu se otkriva priroda sudske organizacije, u razgovorima sa advokatom, Leni, trgovcem Blokom, soboslikarem Titorelijem..., saznaje se koliko su nedostupna i zapečaćena vrata zakona, koliko su ona teško zabravljena za one koji žele prodrijeti unutra. Dok Jozef K. traži sobu za saslušanje, stiče se utisak kao da ta soba i ne postoji u realnom svijetu, već samo za one koji je traže, nju vide samo oni „čija krivica privuče zakon“. Kao što u Geteovom „Faustu“ i drugim romanima koji obrađuju temu trgovine s đavolom, Mefista vidi samo onaj koji je dušu svoju predao kandžama njegovim, tako i sobu za saslušanje vidi samo onaj na čijim se leđima i ramenima nalaze kandže zakona. Zakon je nevidljiv dok ga ne dodirnemo, Mefisto je nevidljiv dok ga ne pozovemo. Kao da je riječ o nekim pararalnim svjetovima - svijetu običnih ljudi sa logičnim uzročno-posljedičnim vezama i jednom drugom - nelogičnom svijetu sa sjenkama nad glavama običnih ljudi. Suština je nedokučiva, kud god se Jozef K. okrenuo, koga god je pogledao ili sa kim god da je razgovarao, od običnog građanina, preko stražara do advokata i nadriadvokata, viših i nižih činovnika, nad svima je bila nagnuta ta nevidljiva sjenka, koja u svakom trenutku može bilo koga od njih, sasvim slučajno izabranog, progutati, tj. primiti u sebe, izbrisati pravno ili biološki sa lica zemlje, a ona ista sve je jača od novih sudskih slučajeva, novi procesi njena su hrana - ona živi od žrtava „pravne“ države. Odbrana je nemoguća u istoj mjeri koliko je i moguća, K.-ov proces stoji dobro isto toliko koliko istovremeno i stoji loše.

Sve je nedostupno i nedostižno, pa čak i advokatove pribilješke o K.-ovom sopstvenom procesu. Nekoliko puta u romanu je Jozefu K. pokazana fioka u kojoj se nalazi nešto što bi trebalo opravdati tvrdnje njegovih sagovornika, ali njihova unutrašnjost za njega je morala ostati tajna. K.-u ostaje samo da vjeruje tim riječima. Sve su, dakle, tajne, čak i ono što je na njegovoj strani, ono što treba da mu posluži u svrhu njegove odbrane, ono sa čim bi morao da se do tančina upozna, da bi se adekvatno i kvalitetno mogao braniti. Kao iz Titorelijeve priče: „Sudski predmeti su tajna za niže činovnike. Često se pojavljuju u njihovom vidokrugu, a da ovi ne znaju odakle su došli, idu dalje, a da ovi ne znaju kuda“. Sve tajna do tajne - jedan advokat do drugog, jedan stražar uza drugog, jedan sudija iznad drugog - kako li se samo bespomoćno osjeća seljak iz priče zatvorskog kapelana pred vratima zakona u jednoj takvoj tajanstvenoj mašineriji?!?

Ova priča iz pretposljednjeg poglavlja romana, puna je simbola koji govore o nedokučivosti zakonskih pravila i normi. Ulaz nije nemoguć, ali se ne može ući, jer iza jednog stražara uvijek je drugi, iza drugog treći i tako sve u nedogled, bez imalo praznine. „Hijerarhija ne podnosi prazninu,...to je metafizička piramida kojoj nedostaje najgornji kamen,...ona seže u onostranost, u svijet po sebi“. Kako je stražar drugih vrata došao do svog radnog mjesta, ako ne kroz prva ili treća vrata? Stiče se utisak da stražar sa drugih vrata nikada nije prošao kroz prva, treći stražar kroz prva i druga, stražar ovih prvih svakako ne zna za ona iza njegovih. Jer stražari su srasli sa tim vratima, vrata i stražar su mrtva cjelina, nastaju i nestaju u istom trenu. Mrtva cjelina je bila i figura koju su obrazovali K. i dvojica egzekutora njegove presude. K. je od trenutka presude postao objekat sistema, države, običan predmet - postao je nešto slično vratima na ulazu u zakon. U priči se saznaje da je seljak ogromni niz godina čekao pred vratima, pokušavajući da uđe na razne načine, da je pred tim vratima ostario, na koncu i izdahnuo. A stražar je ostao isto tako mlad kao i kada je seljak došao, sa istom životnom energijom, istom predanošću da služi i brani.

Anegdota o stražaru i seljaku, nalazi se, prema riječima zatvorskog kapelana, u uvodnom slovu zakona K.-ove države. Pravno gledano najsavršenija, svakako najčešće imitirana savremena američka demokratija, isto tako u ustavnoj preambuli ističe da je „za svakog radnog amerikanca zagarantovana srećna budućnost“. Ali, sa svih strana nailazimo na iste pravničke nedoumice. Kakav treba biti neko ko je radan, kako treba da izgleda srećna budućnost i ko postavlja standarde marljivosti i srećne budućnosti?

Kad bi stražar prvih vrata znao šta seljaka očekuje kod drugih vrata ili pak samo to koliko vrata ukupno ima, onda on ne bi bio dobar stražar. Znanje je škodljivo. „Znanje, otvorenost, ili ma koji oblik javnog mišljenja i djelovanja demistikuje birokratiju i ona u tome vidi akt tuđosti, neprijateljstva“. Oni koji žele da saznaju, koji su otvoreni uticajima, na lošem su glasu. Jer, birokratiji je potrebna samo jedna glava, svako zna po malo, niko ne zna sve, djelimično znanje je prava blaženost. Takva filozofija imala je kroz istoriju svojih hiljadu lica i naličja. Gotovo da ni dan danas nema političke partije u kojoj stranački portparol, kao čovjek koji je zadužen da se stavi na raspolaganje javnom mnjenju za sva moguća pitanja, zna deseti dio odgovora na ta pitanja. Njegov je posao da bude mlad, lijep i da ne zna, ili da djelimično zna.

Kafka je u romanu pokazao kako je državna hijerarhija samo naizgled raznobojna i razgranata, dok je u suštini zapečaćeno istovjetna. Na početku romana Jozef K. je osokoljen što u sobi za saslušanja postoje izvjesne pristalice njegove borbe za nezavisnu individuu i on, ne oskrnavljen slutnjama i strahovima koje tek u poodmaklom dijelu romana počinje osjećati, sa velikim žarom govori o svojoj stvari, nokautira bez izuzetka sve stavke koje mu se stavljaju kao teret krivice. Nije tražio aplauz, bilo mu je dovoljno da bilo koga svojim govorom pridobije, da javnost postaje svjesna njegovih riječi. No, saznaje se da je, u stvari, riječ o velikoj podvali: „Ispod brada prividnih suprostavljenih stranaka svjetlucale su na kragnama kaputa značke različite boje i veličine. Dokle je pogled dopirao, svi su imali iste značke. Svi su bili istomišljenici, te prividne stranke s desna i s lijeva, i, kad se K. naglo okrenuo, ugledao je istu značku i na kragni istražnog sudije...“. Sve je prividno, ništa nije onako kao izgleda. Kao u komičnom pozorištu, ljudi se dijele na lijeve i desne, konzervativne i napredne, a svi su u službi iste organizacije, govore i misle istim jezikom, čak i primaju novac iz zajedničke kase.

Podjela dužnosti je jasna do tančina. Svako u K-ovoj državi ima svoje zaduženje. Običan čovjek je dužan da ne bude kriv ili, ako već jeste, ne pita za razloge krivice već da se pomiri sa stanjem stvari, svaki od gospode iz sobe za saslušanja ima dužnost da aplaudira ili zviždi, čuvari da čuvaju, batinaš da bičuje...Zanati i dužnosti su apsurdni, ali „pravni sistem“ savršeno funkcioniše. Ginter Anders daje definiciju ove apsurdne podjele uloga: „Batinašev odgovor istovjetan je sa onima koje su na saslušanju davali namještenici njemačkih logora smrti. To je odgovor obezvlašćenog koji je neodgovoran zato što mu se ne ostavlja odgovornost - odgovor onoga koji ne živi, nego je življen“.

Ipak, „stvarnu vrijednost dobrog toka jednog procesa mogu imati poštene ljudske veze“, kaže Jozefu K. slikar Titorijeli, dok ga uvodi u lavirint sudske mašinerije. Stiče se utisak kao da državom vladaju demoni koji se ne vide i ne čuju. Koliko god bila velika „poštena ljudska veza“, ona je samo put do neke još „poštenije“. Kancelarijski direktor, prijatelj advokata Hulda, pravi je kapitalac kada je riječ o stvaranju visokih prijateljstava, u cilju poboljšanja K.-ovog procesa, ali on može biti samo jedan od bradate gospode iz prividno suprostavljenih stranaka sale za saslušanja. Svi oni, sa istim značkama su, naime, sitne ribe za istražnog sudiju, a koliko je ovaj sitan, dokazuje i K.-ova reakcija u trenutku kada mu Leni pokazuje portret u stanu advokata Hulda: „Opet samo istražni sudija?!?“ Dobrim vezama se, pritom, moraju tretirati veze sa „visokim činovnicima nižeg stepena“. Kontakt sa konkretnim ljudima je nužan, mora se čekati danima u hodnicima suda, ako nema tih kontakata, nema ni traga od poboljšanja procesa, dakle, nema vas više, providni ste, ne postojite. Upravo kako je K. u očaju opisao: „Jedan dželat mogao bi zamijeniti čitav sistem“.

Iako je u romanu nedvosmisleno ukazano na nedostupnost, nepravednost i krajnju nehumanost sudske organizacije, ipak postoje dijelovi koji otkrivaju i izvjesne suprotnosti ovakvoj tvrdnji.

Nepobitna je tvrdnja da je imaginarna država i njena „pravičnost“ predstavljena krajnje negativno. Sud i sve što ima veze sa njim ima gotovo demonske crte - naslov sudijine knjige ne vidi se od prašine, sudski službenici se guše na svježem vazduhu jer su navikli na zaguđljivi kancelarijski vazduh, stražari su krajnje neljubazni prema K.-u... S druge strane, država se pridržava pravnih i pravednih normi do najsitnijih detalja - stražari koji su bili neljubazni prema K-u se bičuju, K. može izabrati dan za saslušanja s obzirom na zauzetost u firmi, određuje mu se gospoda za pratnju do preduzeća da bi njegov dolazak bio što manje upadljiv...

U trenutku kada u „sobi za stare stvari“ ugleda kako se, na njegovu žalbu, bičuju stražari koju su loše pospupali prema njemu, K. ne pokazuje milost - on želi da te ljude otkupi! Pomalo apsurdna situacija - istim sredstvima i doktrinama se služi i država u procesu protiv njega. Pa, nije li sam tražio da se ti ljudi kazne?!? Kada jedan od stražara, na smrt preplašen od onoga što ga očekuje, molbom za oprost i poštedu zapišti od straha, K. ga odgurne, uz krajnje nehumano obraćanje: „ne deri se“. Vapaj čovjeka kome prijeti stravična kazna za Jozefa K. mogao bi značiti pogoršanje njegove situacije. Neko iz banke može čuti taj vrisak, upitati šta se dešava, a odgovor bi glasio: bičuju se stražari koji su uhapsili prokuristu Jozefa K. Ne, on to ne smije dozvoliti, radije će se poistovjetiti sa batinašem. Još apsurdnija je njegova mirna savjest zbog takve odluke i vjerovanje u ispravnost iste kada je, nakon što je izašao na ulicu saznao da ga je prestravljeni stražar slagao da ga ispred čeka zabrinuta vjerenica. Nije li laž čovjeka koji se hvata za slamku logična? Nije li reakcija Jozefa K., dok su egzekutori sudske presude oštrili noževe nad njegovim oborenim tijelom, bila ista? Nakon što je na prozoru kuće u daljini ugledao posljednji put čovjeka, on. se, u očaju, pita. „Ko je to? Prijatelj? Dobar čovjek? Neko ko učestvuje? Neko ko hoće da pomogne?“.

Jozef K. je uhapšen na pravdi Boga, njemu je krivica neosnovano pripisana, a mogućnost odbrane gotovo onemogućena. Ipak, izvjesna logičnost hapšenja da se primijetiti u početnim stranama romana . Prije svega, na to ukazuje sam pripovjedač kada tvrdi da „mora da je Jozefa K. neko oklevetao, jer je jednog jutra bio uhapšen iako nije učinio nikakvo zlo“.

Na tu logičnost ukazuje i razgovor Jozefa K. sa gospođicom Birstner, kada kaže da je on „nevin ili da bar nije kriv kao što se pretpostavljalo“. Dakle, on otkriva svjesnost o svojoj krivici kakva god ona bila, a njegov subjektivni sud da „nije kriv kao što se pretpostavljalo“ svakako (naslućuje čitalac) neće i ne može biti konačan, svakako ne presudan. Prirodno je i to da stražari pred njegovim vratima tvrde da su oni samo najniži službenici koji ne znaju ništa o njegovom hapšenju, ali se krivica, kako kaže jedan od njih, podrazumijeva već samim njihovim prisustvom. Nikada država, već je rečeno, ne traži krivicu u stanovništvu - krivica nju privuče.

Pitanje krivice obrađeno je u romanu sa posebnim akcentom. Iako Jozef K. nije ništa skrivio, njegova krivica se sama razvija tokom romana. Sve što K. može da uradi jeste da prevlada svoju situaciju, ali ne postaje ništa mudriji. Velika je njegova greška (gledano sa stanovišta odnosa u sistemu kojem pripada) to što u samom startu nije posvetio maksimalnu pozornost svojoj stvari. Ovaj negativan početak svog sudskog procesa dodatno je pogoršao kad se pojavio na prvom saslušanju rasterećen i nesputan, bez dlake na jeziku, sa kritikama koja se odnosi na kompletnu državnu hijerarhiju, dok se, nakon ignorisanja moguće pomoći jednog uticajnog gospodina kakav je kancelarijski direktor, gotovo zakopao do guše u teško i ljepljivo blato krivice. Dakle, krivica ne postoji, ona evoluira. Za krivični postupak nijesu potrebni dokazi, oni mogu nastati u samom postupku, krivica nije datost - ona nastaje.

Kleveta je, po definiciji, prosuto perje, a demanti su sakupljanje tog perja. Pritom se podrazumijeva da demanti budu savršeno sročeni, da se perje skuplja sa velikom revnošću, dok se kleveta jednostavno prospe, bez ikakve strategije i pripreme. Sami demanti podrazumijevaju ponavljanje navoda iz krivice, pa tek onda odbranu, jer, ukoliko se branimo, moramo najprije istaći od čega se branimo ili ograđujemo. Samo ponavljanje riječi koje su nam stavljene na teret, izaziva, u izvjesnom (prije svega, psihološkom) smislu negativan stav trećeg, nepristrasnog subjekta - slučajnog sudionika. Jozef K. je samom odlukom da se brani (što je jedina logična i očekivana odluka) upao u ovaj lavirint, dao se sakupljanju prosutog perja. Odbrana sopstvenim snagama ravna je samoubistvu - treba, dakle, tražiti pomoć. No, „čovjek koji se oslanja na tuđu pomoć, djelimično priznaje krivicu, tražeći tuđu zaštitu on upada u zamku tajnog prava bez ikakvog oslonca...tu je početak stvarne odgovornosti i konačna propast osumnjičenog lica“. Jozef K. se hvata za slamku, privata pomoć od sasvim sporednih ljudi, po uticaju daleko manjih od sebe. Kada sa Leni u svom krilu pomisli: „ja vrbujem pomagačice“ , K. samo za trenutak postaje svjestan koliki je put prešao od nesputanog mladog čovjeka iz sale za saslušanje do situacije u kojoj odlazi sa običnom slikaru-prosjaku sa preporukom, od njega kupuje onoliko slika koliko mu ovaj nudi, da bi, zauzvrat, saznao koja od tri nužna zla želi izabrati za sebe - potpuno oslobođenje (slučaj sa ovim ishodom se, pritom, ne pamti, „ali ga je moralo biti“), djelimično oslobođenje ili odugovlačenje.

Greška Jozefa K. je u tome što uporno ostaje pri svojoj ljudskoj logici, umesto da se preda bez pogovora. To nije ljudska logika iz prizme humanosti, zasnovana na ljubavi prema bližnjem. Kod K. nema ljubavi, ali nema ni mržnje. On je individua koja očekuje od svijeta oko sebe onoliko koliko on njemu daje, ne koliko on traži od njega. U najtežim trenucima, K. nema prijatelja, on ih i ne traži, ne trebaju mu, čak su mu i suvišni. Osoba koja bi, po logici, trebala biti rame za plakanje je njegova djevojka Elza, ali se ona pojavljuje samo jednom u K.-ovim mislima, sasvim slučajno, kao pomisao na odmor od napornog dana, i kao zabava nakon razgovora sa gospođicom Birstner. No, ova čežnja za susretom sa Elzom traje do trenutka kada K. napastvuje gospođicu Birstner. Ujak koji mu se nudi za pomoć i koji njegovu odbranu smatra neodložnom nužnošću, za K.-a je samo „avet sa sela“. „Ljubavne veze započinju u „Procesu“ i drugim Kafkinim djelima većinom polnim aktom. Slučajno, nasilno, neodoljivo. Sve ostalo spada u epilog. Nešto brutalno, proračunato krije se u erotičnim situacijama. Nedostaje duševna veza“.

U romanu Proces, po mnogim kritičarima, kao nikada do tada u književnosti je prikazan čovjek u džungli univerzuma, gdje važe pravila potpuno suprotna od bilo kakve logike. Praški jevrej i čovjek „bez književnih preteča i učitelja, ali sa nastavljačima i učenicima“ pokazao je jedan učmali i zamrznuti svijet u kome sve što je živo ne daje znake života, dok ono što je mrtvo može svakog trena da oživi. Poslovi i zanimanja su krajnje apsurdni, sankcije za loše obavljeni posao ne postoje, postoji samo egzekucija. Niko ne saznaje više od onoga što treba da zna - znanje je na vrhu ljestvice smtrnih grijehova države iz „Procesa“. „Sve je zaposjednuto organizacijama, u vertikalnom i horizontalnom pravcu i ničeg pod nebom neba osim organizacija“.

U svojim bilješkama o Kafki T. V. Adorno tvrdi da građa Kafkinih djela, poput skrivenog Božijeg djelanja nagovještava nacionalsocijalizam:

„Ispunilo se ne samo Kafkino proročanstvo o teroru i mučenju. ’Država i stranka’, tako one zasijedaju po tavanima, prebivaju po gostionicama, poput Hitlera i Gebelsa u ’Kajzerhofu’, zavjerenička banda instalirana kao policija. Hapšenje je prepad - sud je nasilje...Neobuzdanu vlast vrše subalterne figure, tipovipoput podoficira, kapitulanata i vratara“.
...so close, no matter how far..

[Reklame]


Van mreže HappyUpHere ^^

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 5
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 4.0.249.78 Chrome 4.0.249.78
    • Pogledaj profil
Re: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #1 poslato: Februar 02, 2010, 20:29:22 »
;)

Van mreže Alle

  • Član Družine
  • *****
  • Poruke: 2,250
  • Ugled: +17/-3
  • Every little thing is gonna be alright.. :)
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Chrome 5.0.375.99 Chrome 5.0.375.99
    • Pogledaj profil
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #2 poslato: Jul 17, 2010, 16:47:46 »
dobra knjiga..citala sam je sa zadovoljstvom.. veoma mi je interesantno sto je on Jozef K. analiza njegovog imena jeste ta da je sve to moglo da se dogodi bilo kome,a ne samo odredjenom coveku.Zato je on Jozef K.Zivi u pansionu jer se stalno seli.Nema odredjeno mesto zivljenja.I sudjenje se odvija u nekoj obicnoj sobi,jer je on obican covek,koji nista nije uradio,a to se danas cesto dogadja.Da osude nekog bez ikakvog razloga..Prelepa knjiga..!
Kosmos nije mozda uvek fer, ali bar ima sjajan smisao za humor!
Carrie Bradshaw

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,036
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Opera 9.10 Opera 9.10
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #3 poslato: Jul 17, 2010, 16:54:04 »
Evo par citata iz ovog dela (inače i meni se svidelo kada smo ga radili kao lektiru)  ::flowers::

-Bit će da je Josefa K. netko oklevetao jer su ga jednog jutra uhitili, iako nije učinio nikakvo zlo.
-Zakon, naime, zapravo i ne dopušta obranu nego je samo trpi, a sporno je čak i to treba li to mjesto u zakonu protumačiti tako da se obrana uopće trpi. Stoga, strogo uzevši, taj sud uopće ne priznaje odvjetnike, i svi oni koji pred tim sudom nastupaju kao odvjetnici, zapravo su samo nadriodvjetnici. To je, naravno, sramota za cijeli odvjetnički stalež.
-Sud želi što više isključiti obranu, sve treba da bude usredotočeno na samog optuženika. To nije u biti loše stajalište, ali bi bilo potpuno pogrešno kad bi se odatle izveo zaključak da pred tim sudom optuženiku odvjetnici nisu ni potrebni. Naprotiv, ni pred kojim drugim sudom nisu toliko potrebni koliko pred ovim.
-Pravu vrijednost imaju samo čestite osobne veze, i to s višim službenicima, pod kojima se, naravno, podrazumijevaju samo viši službenici nižeg ranga.

Van mreže Alle

  • Član Družine
  • *****
  • Poruke: 2,250
  • Ugled: +17/-3
  • Every little thing is gonna be alright.. :)
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 5.0.375.99 Chrome 5.0.375.99
    • Pogledaj profil
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #4 poslato: Jul 18, 2010, 01:36:17 »
Hihihiih..da,ja sam imala tu srecu da nadjem Proces sa srpskim prevodom..tako da je citanje islo ko od sale.. ^^ :)
Kosmos nije mozda uvek fer, ali bar ima sjajan smisao za humor!
Carrie Bradshaw

Van mreže Baglama

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.6.13 Firefox 3.6.13
    • Pogledaj profil
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #5 poslato: Decembar 13, 2010, 15:39:06 »
 :huh

Van mreže sju

  • PočetniK
  • *
  • Poruke: 1
  • Ugled: +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Chrome 10.0.648.204 Chrome 10.0.648.204
    • Pogledaj profil
Odg: Re: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #6 poslato: April 05, 2011, 19:19:28 »
opiiiiiis likova, ima nas sto ne volimo da citamooo

Van mreže Anđeo Čudnog

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 6
  • Ugled: +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Firefox 3.6.2 Firefox 3.6.2
    • Pogledaj profil
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #7 poslato: Maj 03, 2011, 20:31:22 »
Poprilično sam se iznervirala čitajući ovu knjigu,jer sam negde usput shvatila da je,zapravo,sve jedan veliki proces.Hteli mi to,ili ne,svako od nas vodi tu neku svoju,ličnu borbu,krajnje nepravednu,doduše.Ne zna se koja je optužba,ne zna se ko je sudija.Suda zapravo ni nema,kao ni advokata.Samo je dželat pravi.

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • Moderator
  • *
  • Poruke: 2,870
  • Ugled: +38/-1
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • Opera 12.12 Opera 12.12
    • Pogledaj profil
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #8 poslato: Decembar 28, 2012, 12:04:13 »
Franc Kafka, PROCES, nedovršeni roman

Zamislite da Strašni sud funkcioniše na ovom svetu kao paralelna institucija. I dalje je lociran negde gore, samo što je to "gore" sa nebeskih visina spušteno na prašnjave, zagušljive tavane. Ne tvrdim (mada pretpostavljam) da je Kafka nužno imao tako nešto na umu kad je pisao "Proces" - to tumačenje je problematično kao i bilo koje drugo - pre svega zato što "Proces" bez sumnje jeste i kritika habzburške birokratije. Svaki element ove fantastične pripovesti može se tumačiti na bar dva načina koja bi se, prema zakonima logike, morala međusobno isključivati, ali ovde ipak egzistiraju u neponovljivom skladu. Dvosmislenost je simbolično prikazana u nožu sa dvostrukim sečivom, kojim je K. ubijen. Neki drugi simboli - kao što je boginja pravde koja, na Titorelijevoj slici, liči na boginju lova - nisu do kraja razrađeni, što nas podseća (i to stalno moramo imati na umu) da Kafka nije imao vremena da dovrši svoje remek-delo - a ko zna da li bi i tada pred tumačima bio lakši zadatak. Tačno shvatanje jedne stvari i nerazumevanje iste stvari ne isključuje potpuno jedno i drugo, kaže sveštenik u IX glavi Procesa. Pokušajmo da se ne zadržimo na tačnom shvatanju.


Mladog, ambicioznog i perspektivnog bankarskog službenika po imenu Jozef K. jednog lepog jutra hapse dvojica stažara, iako nije učinio ništa loše. K. je ogorčen i uvređen. Tog dana je njegov trideseti rođendan. Godinu dana kasnije, veče pred njegov trideset prvi rođendan, ponovo dolaze dva čuvara, odvode ga do kamenoloma izvan grada i ubijaju ga u ime Zakona; K. im dopušta.

Proces je hronika K.-ovog suđenja, njegove borbe (ako se to može nazvati borbom) sa nespoznatljivim Zakonom i nedodirljivim Sudom. Ovaj roman može da se čita kao opis diktiranog (od strane države?) psihološkog samouništenja. Ipak, kao što je slučaj sa svim Kafkinim delima, značenje je daleko od jasnog. Kao što parabola o vrataru koju izlaže sveštenik u IX poglavlju izaziva bezbroj komentara i različitih tumačenja, tako i Kafkin Proces predstavlja kamen spoticanja dvadesetovekovne kritičke interpretacije.


Na samom početku se susrećemo sa nečim što bismo, s određenom rezervom, mogli nazvati tipičnom kafkijanskom situacijom: uz obaveštenje o, u najmanju ruku, neobičnom (uistinu alogičnom) događaju ide naivno, savršeno zdravorazumsko objašnjenje od kog se do kraja ne odustaje, iako događaji o kojima se pripoveda nemaju veze sa zdravim razumom. Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen. Junak "Preobražaja", Gregor Samsa, pretvorio se u bubu jer je suviše naporno radio - to je jedini artikulisan pokušaj objašnjenja fenomena Samsine nesreće u celoj pripovetki. Jozef K. je uhapšen jer ga je neko oklevetao, jer on - razume se - nije kriv. Drugo objašnjenje je da su mu kolege s posla priredile rođendansku šalu.

Čitava problematika u tumačenju Procesa sadržana je u traženju odgovora na dva pitanja:

1. U čemu se sastoji K.-ova krivica?
2. Kakav je to uopšte sud?

U romanu ne dobijamo definitivne odgovore (nigde nisu jasno izrečeni), jer svet vidimo kroz perspektivu Jozefa K., a on se tim pitanjima nije bavio, sve do samog kraja. Uostalom, ko bi to očekivao od njega. Podsetimo se kakav je bio njegov položaj pre "hapšenja" - visoko pozicionirani birokrata, savršeno uklopljen u sistem koji, po njemu, besprekorno funkcioniše.

    Ali K. živi u državi u kojoj postoji pravo, svuda vlada mir, svi zakoni su na snazi, ko se dakle usuđuje da u njegovom stanu izvrši prepad na njega?


Zar bi se od čoveka koji tako razmišlja moglo očekivati da (1) preispituje sebe i (2) preispituje svet?


Lik Jozefa K.

Tumači se slažu u tome da za likove u romanu Proces ne možemo upotrebiti pojam "ličnosti", budući da im nedostaje psihološka komponenta. Sporedni likovi (tj. svi osim Jozefa K.) do krajnosti su instrumentalizovani i predstavljaju samo opredmećenja svojih funkcija u romanu. Sa K.-om stvari stoje malo drugačije, on se ipak nalazi u centru, kroz njegovu tačku gledišta posmatramo svet. Pa opet, ni njegov lik nije psihološki razrađen (znamo da je to bilo namerno, Kafka je povodom toga zapisao "poslednji put psihologija").

Čak ni to što Jozef K. na početku romana odbacuje i suđenje, i mogućnost krivice, a na kraju postaje saučesnik u sopstvenom smaknuću, ne može se objasniti ni psihološkim razvojem, ni psihološkim slomom. U pitanju je određeno saznanje, a ne razvoj ličnosti: u poslednjoj glavi romana vidimo da K. poseduje znanje (gotovo da sam u iskušenju da napišem - informaciju) koje na početku nije imao. U tom smislu, bitno je primetiti preokret koji se dogodio prilikom K.-ovog razgovora sa sveštenikom u IX glavi Procesa. Tu stoji i jedna rečenica za koju bi psiholozi mogli da se uhvate: K. se osetio napuštenim.


Sud

Famozni Sud iz Kafkinog Procesa možda predstavlja Strašni sud, ali je svakako oblikovan prema ovosvetskim uzorima - sudu, crkvi, državi. Možemo, naravno, govoriti i o Kafki-proroku i upoređivati svet Procesa sa svetom nakon Kafkine smrti, ali moramo paziti da, idući u tom smeru, ne zaobiđemo u širokom luku mogućnost poređenja ovog suda sa institucijom crkve. U samom tekstu ima mnogo osnova za takvo poređenje, štaviše - posmatrane iz tog ugla, mnoge situacije i objašnjenja u romanu prestaju da deluju apsurdno.

Najočigledniji primer je kazivanje Titorelija (koji je, moramo naglasiti, prva ličnost koja Jozefu K. govori o sudu, ne pokušavajući pri tom da ga obmane) - on govori o mogućim ishodima svakog procesa. Čovek, dakako, može biti osuđen; postoji i mogućnost oslobađanja, ali postoje tri vrste oslobađanja: pravo oslobađanje (koje je jako teško, gotovo nemoguće postići, koje samo retkima polazi za rukom, o čemu se u stvari i nema saznanja, jer svaki trag o procesu u tom slučaju biva izbrisan), prividno oslobađanje (koje proglašava niži sud i koje ne podrazumeva brisanje procesa, tako da čovek jednog dana ponovo može da bude uhapšen) i odugovlačenje (veštačko zadržavanje procesa u određenom stadijumu kako do presude uopšte ne bi došlo).

Ako reč "oslobađanje" zamenimo rečju "spasenje", stvari postaju mnogo jasnije, a ishode procesa možemo nazvati tradicionalnim imenima: pakao (osuda=prokletstvo), čistilište (prividno oslobađanje i odugovlačenje) i raj (stvarno oslobađanje=spasenje). Sa druge strane, reč "oslobađanje" je sugestivna, jer upućuje na čovekovu slobodnu volju i ideju da čovek jedino sam sebe može da oslobodi. Ovo postaje još očiglednije u IX glavi romana.

Zadržimo se još časak na Titoreliju. On je sudski slikar. Svoje znanje i zvanje nasledio je od oca. Pošto učestvuje u procesu mistifikacije Suda, zna ponešto i o njegovom pravom licu. Zna, na primer, da sudije koje slika, mada ih nije video lično, nisu ni tako moćne, ni tako strašne, kao što na slikama izgledaju - izgledaju tako jer gospoda su sujetna, a dozvoljeno im je da se tako slikaju. Precizno je propisano kako svako, u skladu sa svojim položajem, može da bude predstavljen, pa tako čak i niže rangirane sudije smeju da se sede na predsedničkoj stolici (tronu?), okruženi simbolima moći koji ne moraju biti ovozemaljske prirode - npr. boginje pravde i pobede (oreol?). Ovo zaista podseća na hrišćansku ikonografiju i načine na koje se konvencionalno prikazuju sveci.

Jedan od Klijenata K.-ovog advokata Hulda, trgovac Blok, govori o raznim vrstama advokata koje je usput krišom angažovao. Zar to ne bi mogli biti sveštenici drugih religija koji, svaki na svoj način, obećavaju vernicima spasenje?


Parabola Pred Zakonom

Najvažnije mesto za razumevanje suštinske poruke romana nalazi se u IX glavi. U katedrali sveštenik, koji se predstavlja kao tamnički kapelan, iznosi K.-u sledeću priču o Zakonu.





Ova parabola (koju je, uzgred budi rečeno, Kafka za života objavio samostalno, kao kratku priču) predstavlja zagonetku koja nužno svakog čitaoca prvo navodi na pogrešno tumačenje, koje zatim treba da bude ispravljeno, ali na taj način da onaj koji pokušava da je odgonetne mora da uvidi da jedinstveno rešenje ne postoji. Da li? Sasvim je izvesno da je Kafka, kroz razgovor između sveštenika i Jozefa K., hteo ponešto da kaže i o značenju romana u celini, pa nam to može poslužiti kao vodič. Ipak, moramo biti oprezni sa takvim vodičima - oni i vode i zavode. Većina vodiča koje Jozef K. sreće na svom putu imaju za cilj da ga obeshrabre. Na isti način, vratar pred Zakonom obeshrabruje čoveka koji je hteo da u Zakon uđe. K. je, prirodno (kao i mi koji smo se, prilikom prvog čitanja, uživeli u njegov lik, uprkos svom onom anti-psihologizmu), odreagovao tvrdnjom na je čovek prevaren. Dobro, on jeste prevaren, ali ko ga je prevario? Ta on je slobodan čovek koji se sam odrekao svoje slobode. Ko onda može da oslobodi Jozefa K.?

I priča o vratima zakona ima zgodnu analogiju u stvarnom svetu. Uzmimo da je Zakon neki viši, transcendentni poredak, koji obično zovemo Božijim zakonom. Postoje dokumenti, sveti spisi raznih konfesija - sve je dostupno običnom čoveku, ali ovaj se retko kad usudi da čita, još ređe da tumači, a tek poneki pojedinac taj zakon traži u sebi. U isto vreme, postoji nebrojeno mnogo posrednika, sveštenstvo pozvano da tumači zakone, tako da slobodan čovek često zaboravlja da je slobodan, da čitava organizacija postoji da bi mu ulila pobožni strah i da često članovi te organizacije (a to su upravo oni niže rangirani sveštenici sa kojima narod dolazi u neposredan kontakt) o zakonu znaju taman toliko koliko ovaj vratar ili neki od stražara koji su uhapsili Jozefa K.

Sve ovo ne mora striktno da se primeni na crkvu - u moderno doba ateizam je veoma rasprostranjen i među nemislećim svetom - zato postoje razne spiritualne vođe, ulogu sveštenika preuzima svako ko ima ambiciju da posreduje između čoveka i njegove duše. Ma koliko ovo paradoksalno zvučalo, većina ljudi traži mir van sebe, umesto u sebi, i ne samo da prihvata, nego čak traži posrednike na tom putu.


Krivica Jozefa K.

Najsloženije pitanje u romanu Proces tiče se K.-ove krivice. Pouzdano možemo zaključiti da je ta krivica u najtešnjoj vezi sa, sa jedne strane, K.-ovim nepoznavanjem Zakona, i sa druge strane, sa odsustvom samokritike i preispitivanja svoje prošlosti (ne u krivično-pravnom, nego u jednom suštinskijem vidu).

Jozef K. sve do razgovora sa sveštenikom pokazuje težnju da sve dovede u red, tj. da učini da sve bude baš onako kako je bilo pre hapšenja. Ne samo to, nego i taj incident dovodi u vezu sa tim što se tog jutra nije ponašao na uobičajen način, tj. razumno. Usput priznaje stražarima da ne poznaje zakon.

K.-ova krivica se može dovesti u vezu sa Kafkinim razmišljanjima o prvobitnom grehu. S tim u vezi, u IX poglavlju Jozef K. kaže svešteniku: Ali ja nisam kriv. (...) To je zabluda. Kako čovek može uopšte da bude kriv? Ta mi smo svi ljudi, i svi smo jednaki. Zatim kaže da će još potražiti pomoć, a sveštenik mu odgovara: Ti isuviše tražiš tuđu pomoć, naročito kod žena. Istina, K. se previše oslanjao na žene, kao da je planirao da se domogne spasenja putem seksa. On liže Fraulajn Birstner kao žedna životinja, upušta se u erotske odnose sa Leni, bolničarkom advokata Hulda, i sa ženom sudskog poslužitelja, pretpostavljajući da su poslednje dve veoma uticajne i da će mu pomoći u procesu.

Dok ga vode na pogubljenje, K. shvata: Uvek sam hteo da sa dvadeset šaka zgrabim svet, i to još za cilj koji nije za odobravanje. To je bilo pogrešno. Video je gospođicu Birstner, koja za njega znači opomenu. Kakva je to opomena? Šta je to tako posebno kod gospođice Birstner? Jednostavno je - ona je slobodna! Ona je jedina ličnost sa kojom K. dolazi u kontakt koja ne pripada sudu. Istovremeno, protiv nje se ne vodi nikakav proces. Za Jozefa K. ona predstavlja opomenu, za nas - izraz Kafkine nade da je spasenje ipak moguće. Ni božanstvena, ni ljudska - Proces je egzistencijalistička komedija koja, uprkos porazu koji doživljava protagonista, ne poriče mogućnost spasenja.


________________________

Nakon Kafkine prerane smrti (1924. godine, u 41. godini života, podlegao je tuberkulozi), suprotno njegovim željama, objavljeno je sve što je ikad napisao; u isto vreme su mnogi košmari o kojima je pisao dobili svoje konkretizacije u novim evropskim totalitarnim režimima. Njegovi romani Amerika, Proces i Zamak ostali su nedovršeni, ali ipak je imao poštovaoce za života. Zbirke pripovedaka koje je objavio bile su malo prodavane, ali veoma cenjene u akademskim krugovima. Šira publika je počela da obraća pažnju na Kafku kada je svet počeo da liči na njegova dela, kada je postao "kafkijanski". Proglašavali su ga prorokom, naglašavajući da su neke osobe koje su Francu Kafki bile izuzetno bliske nestale u koncentracionim logorima, mnogo godina nakon njegove smrti. Za veliki broj čitalaca, situacije prikazane u Procesu predstavljaju sablasnu anticipaciju psihološkog oružja kakvo se koristi u mnogo podmuklijim režimima od onog iz Kafkinog vremena.

Ne znam da li je bio prorok. Bio je genije.

Valentina Đorđević
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže cenzura

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 5
  • Ugled: +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
  • OS:
  • Windows 7 Windows 7
  • Browser:
  • MS Internet Explorer 9.0 MS Internet Explorer 9.0
    • Pogledaj profil
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #9 poslato: Februar 07, 2013, 14:56:31 »
odlican forum

Van mreže Iwchabre

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 6
  • Ugled: +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 20.0 Firefox 20.0
    • Pogledaj profil
Odg: Franc Kafka - Proces
« Odgovor #10 poslato: Maj 10, 2013, 11:46:01 »
Hvala!! :ok

 

banner
filmske radosti

Forum info - Pravilnik ; Kontakt ; Arhiva ; Sitemap ; Politika Privatnosti ; O nama ; RSS ; Baneri ; Za webmastere ; Vesti ; Marketing

Prijatelji - Vicevi dana :: Slobodni.net :: Filmovi Online sa Titlom :: Odgovorum :: Humor Video :: Sve za podstanare! :: Facebook statusi ::
:: Vezbe za stomak :: SEO Optimizacija :: InternetFazoni :: Horoskop :: Najzdravlje :: Venerin San :: Online zarada :: Sanovnikonline.com

Izvori - Blic ; Krstarica ; Novosti ; Kurir-info ; Wikipedia ; Mondo ; Politika

All content on this website is property of "Samo-opusteno.info" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

SMF 2.0.6 | SMF © 2013, Simple Machines :: Copyright 2008 - 2013 "Samo-opusteno", all rights reserved :: Anecdota by Crip :: RSS ::

Performance: 0.176 sec za 21 q. | wap ; wap2 ; imode | [Powered by ProdHosting.net]