H.Marija Borhes

  • 5 Odgovora
  • 6179 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

tacabane

  • *
  • 12
  • +0/-0
    • Pogledaj profil
H.Marija Borhes
« poslato: Maj 26, 2010, 14:10:22 »
Ljudi,dajte bilo sta od H.Marije Borhesa!!!
« Poslednja izmena: Maj 26, 2010, 22:50:17 od strane DaRkOoO »

[Reklama]


NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Odg: cekam i dalje...
« Odgovor #1 poslato: Maj 26, 2010, 18:46:18 »
Trenuci

horhe luis borhes

Kad bih svoj život mogao
Pokušao bih u sledećem da proživim.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista vrlo malo stvari
Bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao,na više planina popeo, više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
Jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i časaka radosti.
Al' kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo
I nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera
Termofora, kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
S proleća bih počeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
Sa više dece igrao, kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite imam osamdeset i pet godina i znam da umirem.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Odg: cekam i dalje...
« Odgovor #2 poslato: Maj 26, 2010, 18:46:52 »
Pretnja

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Odg: cekam i dalje...
« Odgovor #3 poslato: Maj 26, 2010, 18:47:08 »
Gvozdeni novchic

Evo gvozdenog novchica.
Pitajmo oba suprotna lika
i ona ce biti odgovor na uporno pitanje
koje niko sebi nije postavio:
Zashto je choveku potrebno
da ga neka zhena voli? Da vidimo.
U vishim sferama se preplicu
chetvorostruki svod koji drzhi potop
i nepromenljive zvezde planetarijuma.
Adam, mladi otac, i mladi Raj.
Veche i jutro. Bog u svakom biccu.
U tome chistom lavirintu je tvoj odraz.
Opet bacimo gvozdeni novchic
koji je i charobno ogledalo.
Njegovo nalichje je niko nishta i tama i slepilo.
To si ti. Oba gvozdena lika daju samo jedan odjek.
Tvoje ruke i tvoj jezik svedoci su neverni.
Bog je neuhvatljivi centar prstena.
On ne hvali niti kudi.
Najbolje delo: zaborav.
Zashto te nisu hteli voleti?
U senci drugog trazhimo svoju senku;
u ogledalu drugog svoje sopstveno ogledalo.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Odg: cekam i dalje...
« Odgovor #4 poslato: Maj 26, 2010, 18:48:01 »
East lansing

U dane i noci su utkani (interwoven) seccanje i strepnja,
strepnja koja je oblik nade, seccanje, ime koje dajemo
pukotinama upornog zaborava. Moje vreme je uvek bilo
dvoliki Janus
koji gleda i zalazak i zoru,
danas zhelim da te slavim,
o bliska buducnosti.
Predele Pisanja i sekire,
drvece koje cu gledati, a necu videti,
vetar sa neznanim pticama,
prijatne svezhe noci koje ce uroniti
u san i mozhda u otadzhbinu,
elektrichne prekidache i obrtna vrata shto ce s vremenom
postati navike,
budjenja kad cu reci Danas je danas,
knjige koje ce upoznati moja ruka,
prijatelji i prijateljice koji ce biti glasovi,
zhuti pesak zalaska,
jedina boja koja mi preostaje,
pevam o svemu tome i o nepodnoshljivom seccanju
na neka mesta Buenos Ajresa,
ona gde nisam bio srecan i ona
na kojima necu moci da budem srecan.
Pevam u predvecherje o tvom sutonu,
Ist Lensing. Znam da su rechi koje diktiram mozhda tachne,
ali ce biti lukavo lazhne,
zato shto je stvarnost neuhvatljiva
i zato shto je jezik red strogih znakova.
Michigen, Indijana, Viskonsin, Ajova, Teksas, Kolorado,
Arizona, doci ce dan kad
cu pokushati da ih opevam.



Sreća

Onaj što grli ženu je Adam.
Žena je Eva. Sve se dešava prvi put. Video sam nešto belo na nebu.
Kažu mi da je to Mesec, ali šta mogu uciniti sa jednom reci i jednom
mitologijom. Pribojavam se drveca.
Tako je lepo.
Mirne životinje se približavaju
da im kaže njihova imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova.
Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas,
ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali šibicu u mraku
pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj što posmatra more vidi Englesku.
Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam mac i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav
u kojoj nema onoga koji poseduje ni one koja je posedovana,
vec se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ružan san
koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao.
Onaj što side na reku sišao je na Gang.
Onaj što gleda pešcani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj što se igra bodežom sluti Cezarevu smrt. Onaj što spava je svi ljudi. U pustinji sam video mladu Sfingu
koju tek što su isklesali. Nema niceg starog pod suncem.
Sve se dogada prvi put,
ali na vecni nacin.
Onaj što cita moje reci izmišlja ih.


San

Noc nam namece svoju volšebnu rabotu. Razatkati svet, beskrajna racvanja posledica i uzroka što se gube u toj vrtoglavici bez dna, vremenu. Noc želi da nocas zaboraviš svoje ime, pretke i poreklo, svaku rec ljudsku i svaku suzu, ono cemu te je mogla nauciti java, varljivu tacku geometara, liniju, ravan, kocku, piramidu, valjak, loptu, more, talase, svoj obraz na uzglavlju, svežinu nove posteljine... carstva, Cezare, Šekspira i ono što je najteže, ono što voliš. Zacudo, jedna tableta može izbrisati kosmos i uspostaviti haos.

Saučesnik

Razapinju me, a ja moram biti krst i cavli.
Pružaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.
Obmanjuju me, a ja moram biti laž.
Peku me, a ja moram biti pakao.
Moram da velicam svaki trenutak vremena i da mu budem zahvalan. Moja hrana su sve stvari. Tacan zbir vasione, poniženje, radost. Moram opravdati onoga koji mi zadaje ranu. Moja sreca ili nesreca su beznacajni. Ja sam pesnik.


Drugi Tigar

Mislim na jednog tigra. Polutama slavi
prostranu marljivu Biblioteku
i, chini se, police udaljava,
snazhan, neduzhan, krvav i nov,
procci ce svojom shumom i jutrom
i ostavicce svoj beleg na muljevitoj
obali reke kojoj imena ne zna
(u njegovom svetu nema ni imena, ni proshlosti
ni buduccnosti, samo je trenutak izvestan)
i precci ce varvarske razdaljine
i njushicce u lavirintu mirisa
shto se prepliccu miris zore
i opojni miris jelena.
Medju prugama bambusa otkrivam
njegove pruge i slutim rebra
pod divnim krznom shto podrhtava.
Uzalud put mi preprechuju ispupchena
mora i pustinje Zemljinog shara;
iz ove kucce u dalekoj luci
Juzhne Amerike, pratim te i sanjam,
o tigre sa obale Ganga.
Veche se shiri u mojoj dushi; razmishljam:
tigar kome se obraccam u svom stihu
tigar je simbola i senki,
niz knjizhevnih figura
i seccanja iz enciklopedije,
a ne kobni tigar, zlosutni dragulj
koji, obasjan suncem ili promenljivim mesecom,
izvodi na Sumatri ili Bengalu
igru ljubavi, lenjosti i smrti.
Tigru simbola suprotstavio sam
pravoga, vrele krvi,
onoga shto desetkuje krdo bivola
i danas, 3. avgusta 1959.
baca na livadi sporu
senku, ali vec chinjenica shto ga imenujem
i pretpostavljam njegovo postojanje
chini ga proizvodom mashte a ne zhivim
biccem, od onih shto po zemlji gaze.
Potrazhicemo treceg tigra. I taj ce
biti, kao i ostali, oblak
moga sna, sistem ljudskih
rechi, a ne tigar sa kichmom
koji, dalje od mitologija,
gazi zemlju. Za to dobro znam, ali me neshto
nagoni na tu beskrajnu pustolovinu,
nerazumnu i drevnu i ja uporno
nastavljam da chitave vecheri tragam
za drugim tigrom, onim shto nije u stihu.


Istorija noći

Tokom pokolenja
ljudi izgradiše noc.
U pocetku beše slepilo
i san i trnje što se zabadaše
u bosu nogu i strah od vukova.
Nikada necemo saznati
ko je skovao rec za vreme
koje deli sumrak i osvit;
Nikada necemo saznati
u kome je veku ona postala
znamen zvezdanog prostora.
Druga ce stvoriti mit.
Naciniše od nje majku mirnih
Parki što sudbinu pletu i žrtvovahu
joj crne ovce i petla što predvidaše njen kraj.
Dvanaest kuca joj dadoše Haldejci;
beskrajne svetove, Galeriju sa stubovima.
Heksametri latinski je uobliciše i
Paskalova strepnja.
Luis de Leon vide u njoj otadžbinu
svoje ucveljene duše.
Sada osecamo da je neiscrpna
kao staro vino
i niko je ne može gledati bez vrtoglavice,
a vreme ju je opteretilo vecnošcu.
I kad pomislimo da ne bi postojala
bez tog nežnog oruda, ociju.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

tacabane

  • *
  • 12
  • +0/-0
    • Pogledaj profil
Odg: H.Marija Borhes
« Odgovor #5 poslato: Maj 27, 2010, 00:25:14 »
Hvala!
Jos 'samo' Dejms Dzojs- Dablinci (ili Mrtvi) i Ginter Gras- Limeni dobos...  :)
« Poslednja izmena: Maj 31, 2010, 12:49:36 od strane tacabane »