"Mali princ" , Antoan de Sent Egziperi

  • 0 Odgovora
  • 1780 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Đagi

  • Živi i pusti druge da žive
  • ****
  • 1,690
  • +25/-3
  • Pol: Muškarac
  • Opustite se i uživajte!
    • Pogledaj profil
    • www.samo-opusteno.info
"Mali princ" , Antoan de Sent Egziperi
« poslato: April 20, 2012, 08:50:25 »
U nekoliko redova

Antoan de Sent Egziperi je sebe smatrao pre svega pilotom. Dvadeset godina leteo je i letenje zauzima značajno mesto u njegovim filozofskim esejima i pisanim fantazijama. Tema vazduhoplovstva za Sent Egziperija je često tačka za pokretanje više apstraktne diskusije o pitanjima kao što su potraga za mudrošću i značenjem života. Da piše "Malog princa" počeo je tokom Drugog svetskog rata, posle nemačke invazije na Francusku, koja ga primorava da odustane od vazduhoplovstva i pobegne u Njujork. Crne misli o okrutnostima rata u Evropi, kao i nemogućnost letenja duboko su ga pogađale. U njemu se javlja nostalgija za detinjstvom, te želja da se vrati u Francusku u vreme mira. U svojoj glorifikaciji detinje nevinosti, "Mali princ" je, takođe, optužnica duhovnog propadanja čovečanstva. 1943, on je napisao: "Vekovima je čovečanstvo propadalo neizmernim stepeništem čiji vrh je skriven u oblacima, a čiji najniži koraci se gube u mračnom ponoru. Mogli smo da se penjemo stepenicama, no odlučili smo da se spuštamo. Duhovno propadanje je strašno. . . . Postoji jedan jedini problem u svetu: da u ljudima oživi značaj duhovnog. . . Uprkos sivih ograničenja odraslih, roman pokušava da oživi osećaj duhovnosti u svetu. Za neke priče Malog Princa Egziperi koristi termine preuzete iz sopstvenog života. Iz svojih vazduhoplovnih avantura, on spominje događaj kad je bio prinuđen da sleti u Saharu. U svojim lutanjima preko pustinje, Sent Egziperi je imao niz halucinacija, uključujući i susreta sa vrstom pustinjskog peska, koji nosi lisice što upadljivo liči na lisicu u "Malom princu". Sent Egziperija možemo videti i u njegovim likovima, i naratora i malog princa. Poput svog naratora, Sent Egziperi je bio pilot, srušio se u Saharu, a doživelo je neku vrstu mističnog otkrovenja. Prinčev odnos sa ružom može biti odraz odnosa Sent Egziperija sa suprugom. Princ je takođe istraživač i putnik na nebu. Gledano u toj svetlosti, "Mali princ" se može čitati kao metafora procesa introspekcije samog, gde se dve polovine iste osobe sreću i uče jedna od drugu. Iako je "Mali princ" pisan pod uticajem Drugog svetskog rata, Sent Egziperi ima za cilj opštu, apolitičnu analizu ljudske prirode. Simboli smrti i zla u "Malom princu" se često tumače kao pozivanje na nacističku Nemačku, ali knjiga univerzalno primenljivih bajki gradi se na dugoj tradiciji francuskih fantastičnih priča, Sent Egziperi poziva svoje čitaoce da aktivno učestvuju u procesu čitanja, da koristeći svoju maštu dublje protumače značenje varljivo jednostavne proze i poezije.. Sent Egziperi i njegov roman je, svakako, pod uticajem istorijskih događaja iz tog vremena, ali "Mali princ" teži da bude univerzalna i vanvremenska alegorija o značaju nevinosti i ljubavi. Zaista, pošto je prvi put objavljen, "Mali princ" je postao jedan od najčešće prevođenih knjiga u istoriji francuske književnosti.





Siže

Narator, pilot aviona, pada u Saharu. Tu je sa teško oštećenim avionom, sa vrlo malo hrane i vode. Dok pokušava da opravi kvar, prilazi mu mali princ, mališan plave kose, ozbiljno moli naratora da mu nacrta ovcu. Narator pristaje, i tako postaju prijatelji. Pilot saznaje da mali princ dolazi sa male planete koju mali princ zove asteroid 3251, što su ljudi na Zemlji zvali asteroid B-612. Mali princ brine o ovoj planeti, sprečavajući sve što je loše. Jednog dana, tajanstvena ruža osvanu na planeti i mali princ se zaljubio u nju. Ali, kada je shvatio da nije jedna jedina na svetu, kao što je tvrdila, odlučio je da u nju više nema poverenja. Uprkos tome što se u poslednjem trenutku pomirio sa ružom, krenu da istražuje druge planete i izleči svoju usamljenost.
Putujući, mali princ prolazi susedne asteroida i u susretu sa odraslima čudi se njihovoj uskogrudosti. Na prvih šest planeta mali princ upoznaje: kralja, sujetnog čoveka, pijanac, biznismena, fenjerdžiju i geografa, a svi žive sami, a nipošto ne odstupaju od svojih izabranih zanimanja. On ne razume njihovu potrebu da se dive sami sebi. Sa izuzetkom fenjerdžije, čijoj upornoj vernosti se divi, mali princ uviđa da od odraslih nema naučiti ništa korisno. Međutim, na predlog geografa, mali princ poseti sedmu planetu - Zemlju, ali je stigao u sred pustinje i ne može da nađe ljude. Umesto toga, on upoznaje zmiju koja govori u zagonetkama i mračno savetuje da će ga njen smrtonosni otrov vrati na nebo ako on to želi. Mali princ ignoriše ponudu i nastavlja svoje istraživanje, zaustavlja se da razgovara sa tri cveta i da se popne na najvišu planinu gde ga zbunjuje odjek sopstvenog glasa. Na kraju, mali princ pronađe ružičnjak, iznenađen tolikim brojem ruža, oseti se prevarenim što je njegova ruža govorila da je ona jedna jedina te vrste.
Princ se sprijateljuje sa lisicom, koja ga uči da važne stvari u životu su vidljive samo srcem, da je njegova ruža posebna za njega zbog ljubavi koju oseća prema njoj. Mali princ shvata da, iako postoji mnogo ruža, njegova ljubav prema toj ruže čini nju jedinstvenom i da je stoga odgovoran za nju. Uprkos ovom otkrovenju, on se i dalje oseća veoma usamljeno, jer on je tako daleko od svoje ruže. Princ završava priču opisujući susrete sa dva muškarca, železničkim skretničarem i prodavcem.
Sada je osmi dan naratora u pustinji, a na predlog prinčev, oni krenu da nađu bunar. Dok gase žeđ u trenutku blaženstva slažu se da mnogi ljudi ne vide ono što je zaista važno u životu. Mali princ, međutim, okupiran je mislima o povratku voljenoj ruži, i on počinje izradu planova sa zmijom za povratak. Narator je popravio svoj avion dan pred jednogodišnjicu prinčevog dolaska na Zemlju, i on tužno hoda sa svojim prijateljem na mestu gde je princ sleteo. Zmija ugrize princa, koji bešumno pada na pesak.
Sutradan narator je zadovoljan što ne može da pronađe prinčevo telo i uveren je da se princ vratio svom asteroidu. Teši ga i zvezda, u kojoj sada čuje odjek smeha svog prijatelja. Često, međutim, on postaje tužan i pita se da li je ovca što je nacrtao pojela prinčevu ružu. Na kraju pokazujući svojim čitaocima crtež pustinjskog predela, kaže: "Ako putujete u Afriku i idete preko pustinje, ja vas molim, ne žurite, sačekajte samo malo ispod zvezda. Onda, ako dete dođe k vama, ako se smeje, ima zlatnu kosu, ne pitajte, znate ko je on. Bilo bi lepo! Ne ostavljajte me tužnog, napišite da se vratio."





Kritički osvrt:

Novela "Mali princ" pisana je u prvom licu jednine. U uvodnom delu autor nas informiše kako je kao dečak voleo da crta, ali je imao problema sa odraslim pošto nisu razumeli njegove slike. Na prvom svom crtežu naslikao je zmijskog cara koji je progutao slona, a odrasli su na slici videli šešir. Uzalud je pokušao da objasni slikajući zmijskog cara iznutra. Ovom pričom Antoan nas uvodi u osnovnu ideju dela da treba svet oko sebe posmatrati više srcem nego očima, što bi naš narod rekao "da ne budemo slepi kod očiju". Jer šta je nepismen čovek do slep kad, recimo, ne zna da čita. Ali ne čitaju se samo knjige nego i sve stvari koje nas okružuju, osobito umetnička dela. Tako i ova po broju stranica tanka knjiga traži malo više truda za razumevanje. Baš kao što Antoanov prvi crtež "običnom" čoveku liči na šešir "Mali princ" podseća na bajku punu detinjarija, a ustvari, u sebi skriva važne poruke o smislu našega života.
Pošto se kao dečak zbog reakcije odraslih razočarao svojim slikarskim darom, opredelio se da bude pilot. Kao odrastao čovek zbog kvara na motoru prizemio se u Sahari hiljade kilometara daleko od ljudi i tamo jednog jutra sreo svog glavnog junaka Malog Princa. Iznenadio se kad je dečak od njega zatražio da nacrta ovcu. Pokušao je na papiru, kao svi odrasli ljudi, da što vernije naslika ovcu, ali dečak nije bio zadovoljan. Najzad, skoro ljut, nacrtao je običnu kutiju i rekao Princu da je u njoj ovca. Dečak se oduševio, a pilot se još više iznenadio kad je dečak u njegovom prvom crtežu odmah "prepoznao" zmijskog cara koji je progutao slona, i da skratim priču.
Da li je „Mali princ“ idealno zamišljen svet, ili predstavlja njegovu mračnu stranu? Odgovor je različit za svakog, jer ne postoje dva slična uma. Živimo u svetu koji je pun lepota i razaranja. Mnogi ljudi imaju drugačije mišljenje i ponosni su na ono što je za njih važno. Mali Princ živi na vrlo maloj planeti koja nije veća od kuće. Ima vrlo malo sićušnih stvari, ali to je izuzetno važno za njega. Princ ima tri vulkana i cvet. On veruje da je to jedina ruža u svemiru. Živi jednostavnim životom na svojoj planeti, i malo ima briga.
Sam sa tri vulkana i jednim cvetom hvali se da na njegovoj planeti može gledati zalazak sunca četrdeset četiri puta na dan. Putujući tako, princ naiđe na mnoge stvari koje kvare idealnu sliku njegove i naše planete. Sretne čoveka koji mu kaže da poseduje 501.622. 731 zvezdu. Upoznaje kralja koji veli da vlada univerzumom. Koliko su onda važna tri vulkana u poređenju sa petsto miliona zvezda; koliko je važan princ koji poseduje svoju sopstvenu planetu kad drugi ima ceo univerzum. Sa uverenjem da u svemiru postoji samo jedna, njegova obožavana ruža, kad je boravio na Zemlji, dolazi u baštu punu ruža kao što je njegova, i rastuži se, jer mu je ona govorila da je jedina u svemiru. A sad vidi pet hiljada baš kao njegova voljena. Idealizovana slika o planeti malog princa ruši se iz temelja. On sad shvata da u svemiru nije jedinstven, da postoje neki ljudi koji poseduju mnogo više stvari o kojima bi on samo mogao da sanja. Međutim, princ, takođe, shvata da te stvari nisu važne, jer što je za njega važno – on već ima. Svom prijatelju koji mu je objašnjavao da je njegova planeta utopija, rekao je:
"Svi ljudi imaju zvezde, ali one nisu iste stvari za različite ljude. Za putnike, zvezde su vodiči; za druge ništa više od svetla na nebu; za naučnike – one su problemi.
Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo ćute. A ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema...
-Šta hoćeš da kažeš?
-Kad budeš gledao nebo, noću, pošto ću stanovati na jednoj od njih, to će za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti ćeš imati zvezde koje znaju da se smeju!
On se i dalje smejao."
Ovaj navod pokazuje da princ svoju planetu vidi kao idealnu baš zato što to drugi ne mogu videti. On svoju planetu i imovinu gleda srcem i on je jedini koji ih razume kao dragocenosti. Na kraju, princ shvata da sve što je za njega važno niko neće podeliti sa njim pošto ne razume stvarni značaj toga.
- Ljudi sa tvoje planete, reče mali princ, gaje pet hiljada ruža samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nađu ono što traže...
-Nisu u stanju da nađu, odgovorih...
-A ipak ono što traže, može se naći u jednoj jedinoj ruži ili u malo vode...
-Naravno, odgovorih.
A mali princ dodade:
-Ali oči su slepe. Treba tražiti srcem. Dakle, da biste pronašli svoju suštinsku vrednost postojanja, morate naći i odrediti šta je važno za vas. Pokušajte da odgonetnete zašto ćete gladnog čovek obradovati ako mu pružite veknu hleba, a bogatog i sitog nećete usrećiti da mu poklonite pekaru.

[Reklama]