Momo Kapor

  • 33 Odgovora
  • 17505 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

DaNiLo

  • *****
  • 2,849
  • +8/-7
  • Pol: Muškarac
  • Koljem po kucama
    • Pogledaj profil
Re: Momo Kapor
« Odgovor #15 poslato: Februar 02, 2008, 20:20:35 »
Ако се да приметити, ја нигде нисам написао да је ова књига глупа, покажи ми где сам то написао.

[Reklama]


NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +149/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Momo Kapor
« Odgovor #16 poslato: Februar 02, 2008, 20:50:34 »
pa prouchi shta si owde rekao - Post
Beznachajan... whatewer...
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

DaNiLo

  • *****
  • 2,849
  • +8/-7
  • Pol: Muškarac
  • Koljem po kucama
    • Pogledaj profil
Re: Momo Kapor
« Odgovor #17 poslato: Februar 02, 2008, 20:54:46 »
Да али ту нисам мислио На ,,Мома Капара'', а под безначајним сам подразумевао књиге које нису у интересу подизања морала Србима, и њиховој националној едукацији, проширавањем знања из области историје, и слично...

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +149/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Momo Kapor
« Odgovor #18 poslato: Februar 02, 2008, 21:19:31 »
Knjige služe da te nauče nečemu, da poboljšaš svoj fond reči, da naučiš da živiš...
a ne da truju i da zaluđuju ljude..
« Poslednja izmena: Novembar 23, 2011, 20:00:14 od strane NiKooLaa »
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

DaNiLo

  • *****
  • 2,849
  • +8/-7
  • Pol: Muškarac
  • Koljem po kucama
    • Pogledaj profil
Re: Momo Kapor
« Odgovor #19 poslato: Februar 02, 2008, 22:02:25 »
Ма шта ми наприча.

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +149/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Momo Kapor
« Odgovor #20 poslato: Septembar 21, 2009, 18:55:36 »
Ponovo igram školice



GOST u kući slavnog pisca Mome Kapora brzo shvata da je zapravo došao kod odličnog slikara. Od punih polica sa legendarnim Kaporovim knjigama, više zadivljuju mnogobrojna, slabo poznata platna naslagana duž zidova novog ateljea na spratu njegove kuće.
Dobro izgleda posle operacije tumora u grlu, koju je imao na jednoj klinici u Lozani, u Švajcarskoj, pre dva i po meseca. U prvom intervjuu za novine posle izlaska iz bolnice, Kapor otkriva da je napisao novi roman i da slika pun elana. Vratio se i staroj seriji „Mapa izmišljenih predela“. Skupilo mu se, kaže, mnogo starih osušenih paleta, pun podrum. Onda ih je uzeo i napravio od njih pejzaže - od skorenih boja.
U prepoznatljivoj teksas košulji, glasom koji ga povremeno izdaje, kaže da se još oporavlja, priznaje da se za njegovu vrstu bolesti u 40 odsto slučajeva predviđa smrt, ali...
- Izgleda da sam opet imao sreće. To je ne znam koji moj susret sa blizinom smrti. Od detinjstva, od 1941, pa sve do ovih ratova... Siguran sam što se tiče raka! Ja ću umreti od srca kao svi Kapori, jer jednom sam napisao: „Kapori umiru ili od srca ili od metka, najbolji među nama od metka u srcu“.
*Kažete da ste, uprkos svemu, završili novi roman.
- Nećete mi verovati, ali zakačen za razne aparate, sa desnom rukom iz koje su virile cevi, ja sam pisao u bolnici, jer mi je dosadno ako ne radim ništa. Budući da su televizori u bolničkoj sobi postavljeni visoko, da je program na francuskom, a da ne mogu da čitam - onda sam pisao. To je jedna čudna knjiga koja se zove „Kako postati pisac“. Dobar naslov, a? Možda je još rano da govorim o njoj, jer još nije sasvim završena, ali je na kraju, u toku su poslednje redakcije.
* Recite nam, ipak, o čemu se radi.
- Stari Beograđani pamte jednog akvizitera koji se zvao Žuća. On je prodavao komplete knjiga po preduzećima, vukao je dve preteške torbe - Perl Bak, Golsvordi, Kronin - tu vrstu knjiga koje su kupovale činovnice u kompletima. E, on je napisao knjigu „Kako postati pisac“. Objavio je 1963, a od tada u bezbroj izdanja. On je nažalost iščezao, ne znam šta je sa njim, baš me zanima ako neko zna da mi javi. Ta knjiga nema bibliotekarsku registraciju. On ju je postavljao stidljivo pored Golsvordija, Tolstoja i svi su je kupovali, jer mnogo ljudi želi da budu pisci. I ja sam pokušao da napišem knjigu „Kako postati pisac“, ali ne kao priručnik. Pisac se ne postaje, pisac se rađa.
* Koje odgovore ćemo pronaći u knjizi?
- Šta treba da se dogodi nekome da bi postao pisac. To je u stvari neka vrsta romana o piscu iz provincije koji ima provincijske muke, sivilo, koji dolazi u Beograd i počinje da se probija. Šta mu se sve dešava
- od ljubavi sa ocvalim damama do saradnje sa časopisima, besparice, svega... Tu sam uključio naravno i brojne citate pisaca, na primer Čehov ima „Savete mladom piscu“. Najlepša stvar je kako je Fokner postao pisac i to sam uvrstio. On je rekao u jednom intervjuu posle Nobelove nagrade: „Ja sam za vreme prohibicije istovarao sanduke sa viskijem na pristaništu u Nju Orleansu i viđao sam jednog čoveka kako šeta. Pitao sam ko je to, rekli su mi - Šervud Anderson, čuveni američki pisac. Upoznao sam se sa njim i dopalo mi se to zanimanje - da se ne istovaruju sanduci nego da se šeta...
* Kažete da je pisanje gadan posao i da više volite da slikate.
- Sad sam usred jednog ciklusa koji me je zaokupio posle mnogo vremena, a koji sam radio pre 30 godina. To je slikanje školica. Vratio sam se staroj temi koju sam u Njujorku izlagao 1978. godine. Školice se tamo zovu „hopskoč“.
* Mislite na dečju igru?
- Školica je najdemokratičnija umetnost trotoara. U katalogu te izložbe školica u Njujorku, napisao sam da je prednost te slike - kad vam dosadi, položite je na pod i skačući na jednoj nozi odete u detinjstvo. Školice su jedna vrsta primitivnog krsta, znači u sebi imaju i religiju, jedna vrsta kabale jer imaju i poredak brojeva, od 1 do 7. One su poziv na igru i povratak u detinjstvo i ovaj ciklus je imao prilično uspeha. Postoje dve vrste - normalna i takozvana školica puž. Paralelno sa tim, mada se stilski razlikuje, radio sam seriju porcelanskih tanjira na kojima se nalazi moj crtež. Slične tanjire video sam u Parizu, radio ih je Žan Kokto i ovi crteži možda malo i podsećaju na Koktoovu liniju.
* Napravili ste i velika platna sa grupnim portretima poznatih ličnosti.
- To su slike: „Kafe nostalgija“, tu su meni neka draga lica, „Molitva“ - za sve koje sam voleo. Tu su naslikani Merilin Monro, Zuko Džumhur, Danilo Kiš, Če Gevara... Centralna tema je Leonardov crtež „Bogorodica i sveta Ana“. To je, inače meni, najdraža slika na svetu, čuveni karton, priprema za ulje koje je radio. Zatim i slika „Hotel Kalifornija“, po čuvenoj pesmi „Iglsa“ o hotelu u koji može da se uđe ali ne može da se izađe. Na njoj su takođe moji mrtvi prijatelji, sa jednim anđelom...
* Hoćete li napisati i „Kako postati slikar“?
- Postaje se na akademiji. Sad čitam jednu divnu knjigu koja se zove „Boemi, avanturisti moderne umetnosti 1900-1930“, a napisao je Dan Frank. On piše o Monmartru i Monparnasu, o kući u kojoj sada stanuje Šobajić, a gde je Pikaso napravio „Devojke iz Avinjona“, gde su živeli Modiljani, Sutin... Ispostavlja se da je malo ko od tih velikana završio Akademiju. Niko nije studirao, a bili su genijalni.
* Da li planirate da napravite izložbu slika u Beogradu?
- Ne pravim izložbe, imao sam svega dve u Beogradu. Prvo, ja živim od slikarstva. Niko ne šeta ulicama sa 3.000 evra u džepu pa uđe i kupi sliku. Izložbe prave oni koji vole da se druže, a ja i to izbegavam. Družim se sa nekoliko prijatelja celog života, sedim u obližnjoj kafani sa vlasnikom, kasirkom, taksi šoferom i bivšim bravarom. I to mi je sasvim dovoljno. Družim se sa Matijom Bećkovićem, sa Rajkom Petrovom Nogom, oni me uče o poeziji pošto ja nikad nisam pesmu napisao u životu, čak ni u pubertetu.

GEJ PARADA
* KAKO komentarišete velike dileme oko organizovanja gej parade u Beogradu?
- Vreme je uvek isto. Ja se uvek sećam, sedeli smo sa Mihizom u Klubu književnika, veliko društvo, i neki iz tog društva su napadali homoseksualce, a Mihiz je rekao: Nemojte ljudi da ih napadate, da nije njih kako bismo mi ružni došli do ribe.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +149/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Momo Kapor
« Odgovor #21 poslato: Mart 03, 2010, 22:53:41 »
Neki njegovi odlomci:

"Postoje beznačajna, siva, prljava i sumorna mesta, za koja nas nekim čudnim slučajem veže ljubav.Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, osećamo strašnu tajnu iza odškrinutog prozora na periferijskoj straćari, a neki nasip pokraj želetničke pruge, zarastao u korov, postaje nam očajnički cilj kome se omađijano vraćamo čitavog života.Kakvo je to prokletstvo?
S druge strane, postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao.Koračamo kroz njih zevajući od dosade.
Krivica nije do tih gradova - ona je u nama.
Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju.Sede na trgu na kom su se rodili, i čekaju da svet dođe do njih."

"Ako išta pogodi Beograd, pogodiće ga to što više neće moći da priča sa svetom! U ovom gradu, naime, gotovo da nema porodice koja nema nekog od bližnjih u inostranstvu. I ne postoji grad na planeti gde se više priča preko telefona!
Naravno, više zovemo mi, nego naši nas! Naši u belom svetu su se već navikli da štede novac, impulse i osećanja. Prezaduženi preko guše, s neplaćenim kirijama i telefonskim računima, kada nas uhvati sentimentalno raspoloženje zovemo koga stignemo u Americi, Australiji ili Francuskoj."


"Tu sam gde sam, i ponekad, kad otvorim oči da bih na čas, dva zbrisao iz svog filma, bacim pogled na veliku zastakljenu sliku ulice u čijem se okviru neprestano smenjuju prizori. Stakla knjižare su, inače, malo zatamnjena, tako da svi koji prodju ispred njih ne odolevaju samozaljubljenosti; obično zagledaju lice ili odeću, pažljivo popravljaju neposlušni pramen kose ili čvor na kravati, narcisoidno pilje u svoj lik, procenjujući ga u prolazu, žene ovlaže usne, isprobaju neki novi zavodljivi pogled iskosa, ne znajući da ih posmatram.
Koliko nesigurnosti izmešane sa sujetom! Kako izgledam? Jesam li privlačna?
Dok ih tako gledam skriven bleskom izloga, nevidljiv sve dok ne pridju sasvim blizu stakla, čini mi se da je čitav svet napolju samo jedan ogromni glupi akvarijum, u kome se čudni primerci čovekolikih riba love, preganjaju, progone, proždiru, hrane u hodu, razmnožavaju..."

::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 3,039
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #22 poslato: Februar 07, 2011, 22:03:06 »
Pročitah pre par dana i njegovu autobiografiju, i puno mi se svidja...
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

!mila!

  • *
  • 3,378
  • +13/-1
  • Pol: Žena
  • love you all....<3
    • mila opacic
    • Pogledaj profil
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #23 poslato: April 22, 2011, 21:26:59 »
citala lero kralj leptira i veoma sam se iznenadila,...
veoma lepo pise....
This cat
is cat
a cat
good cat
way cat
to cat
keep cat
an cat
idiot cat
for cat
20 cat
seconds cat.

sad procitaj sve bez ,,cat,,.....:P

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +149/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #24 poslato: Maj 22, 2012, 23:45:29 »
"Mi smo, zaista, genijalan narod!
Zaustavite prvog slučajnog Beograđanina na ulici i pitajte ga hoće li da bude gradonačelnik, upravnik Narodnog pozorišta ili direktor nuklearnog instituta; pristaće istog časa bez razmišljanja, čak će biti pomalo uvređen što ga tek sada zovete da vam bude šef, a tolike godine nije radio ništa, niti se ičim bavio. Na prste bi se mogli izbrojati oni koji ne bi pristali da budu selektori fudbalske reprezentacije, ambasadori ili predsednici Srpske akademije nauka. Čak i oni bez završene srednje škole pristajali su da budu urednici najpoznatijim srpskim piscima i da im popravljaju stil i misli. Pola Beograda je duboko uvređeno što im još niko nije ponudio da srede saobraćaj ili urbanizam. Svako bi napravio bolju kuću u kojoj stanuje od arhitekte; zbog toga ni u jednom gradu na svetu nema toliko zastakljenih terasa, zazidanih vrata ili prometnutih soba u kuhinje. Čuvena beogradska rečenica "Da mi je samo pet minuta da budem na vlasti... " najrečitije govori o njihovoj urođenoj žednji za vladanjem nad drugima.
Svi znaju, bolje od vas, šta je za vas bolje!
Svi bi da vas menjaju i da vam komanduju."

Par Mominih crteža i slika u prilogu.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

Oasis

  • *
  • 1,774
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #25 poslato: Septembar 17, 2012, 23:37:03 »
Obrad Milićević, rodom iz sela Zvjerine u Hercegovini, gde ne uspeva ništa drugo sem Hercegovaca, odluči da se 1922. prijavi za žandara u Bileći. Prođe sve ispite.

Bio je zdrav k'o dren, pametan, pošten i hrabar, pogađao je u metu, trčao brže od ostalih, rukovao sabljom i bajonetom, bacao najdalje kamena s ramena, nije pušio ni pio, a bio je, kao što se zna, iz dobre familije...

Na kraju, pošto ga primiše u žandare, trebalo je da potpiše rešenje, ali on odbi da to učini.

'Zašto nećeš da potpišeš?', upitaše ga.

'Ne umijem', odgovori. 'Nijesam pismen'.

'Kako, jadan, nijesi... pismen? Pa kako ćeš pisati prijave i zapisnike kad se što desi?'

I tako ga i pored svega ne primiše u žandare, te se on iseli u Ameriku, kuda otputova italijanskim šipom 'San Đovani di Mesina' iz luke Kotor, gde je neki Dubrovčanin, po imenu Baltazar Gradi, sakupljao Hercegovce za rad u rudnicima Bjut Montane.

Kao što kaže stara poslovica: 'Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet ne raseli.'

Posle mnogih potucanja, Obrad, kojem su u Nevjorku upisali novo ime O'Brajen, tražeći mesto slično rodnoj Zvjerini, naseli se na severozapadu države Arizone, prema granici Kalifornije, ispod planine Krosman. Živeo je siromašno baveći se onim čim se bavio i na Zvjerini - uzgajao ovce čije je meso prodavao u obližnjem gradu Havasa Sitiju. Država Arizona mu dala sto jutara potpuno neplodne zemlje za simboličnu cenu od pet dolara.

Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi čatrnju, istu onakvu kao što je imao u Hercegovini (u tom kraju nije bilo druge vode sem kišnice), iznenada poteče nafta. Postao je tako bogat preko noći. Sagradio je prostranu kuću u kolonijalnom stilu, a za svoju dušu podigao jednu sasvim malu, kamenu, kao što je bila ona u kojoj se rodio, sa ognjištem, gredama i ovnujskim kožama na kojima je spavao sanjajući Zvjerinu.

I tako, dođe i dan da se njegova kompanija spoji sa Standard ojl kompanijom, koja je iz Feniksa poslala čuvenog advokata da se potpišu ugovori. Ali on odbi da stavi svoj potpis!

'Zbog čega nećete da potpišete ugovor?', upita ga zapanjeni advokat.

'Nijesam pismen', odgovori on.

'Gospodine O'Brajen', reče advokat, 'vi ste jedan od najbogatijih ljudi u Arizoni. Šta biste tek postali da ste znali da pišete!'

'Postao bih žandar u Bileći', odgovori Obrad.

Momo Kapor

Oasis

  • *
  • 1,774
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #26 poslato: Septembar 17, 2012, 23:45:33 »
"Kod onih naših ljudi, koji su postali najveći Evropejci u Evropi, jeo sam najtanje šnicle. Govorim o jednoj posebnoj vrsti naših Evropejaca (ne daj Bože, da su svi takvi!) koji kad dođu kod nas, donose svojim majkama na selu Evropu, a odnose pršute, sireve i starinski nameštaj.
Zovu nas tamo. Ali, kako ćemo bez para? Mi smo starinski narod; ne idemo u posetu bez cveća ili bar flaše rakije. Evropi je mnogo lakše kad dođe kod nas. Ona uvek dolazi praznih ruku. Evropejci, kao da preziru te balkanske običaje. Oni su iznad njih. Što su bogatiji, teži su na parama!"


"Evropa nas nеćе primiti na svoju kartu ako i daljе budеmo srkali čorbu i žvakali čačkalicе poslе jеla; druga stvar, nеma nam odlaska na spavanjе, u Evropi, ako prе toga nе opеrеmo nogе.
Moramo, takođе, i da ostavimo pušеnjе (jеr jе tamo, uglavnom, zabranjеno). Istina, umеsto pušеnja, kojе jе strašno štеtno po zdravljе, moraćеmo, kao i ostali Evropljani, da prеđеmo na šmrkanjе kokaina i fiksanjе hеroinom."

Oasis

  • *
  • 1,774
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #27 poslato: Septembar 17, 2012, 23:46:17 »
"Siluju reči gde stignu. Privode lične zamenice. Književnim obrtima stavljaju lisice. Pozivaju stilske figure na informativne razgovore. Ironiju drže kao taoca. Miniraju literarnu kompoziciju. Pale baterije senzibilitetu u lice. Povezuju poglavlja bodljikavom žicom. Pohapsili pleonazme. Pretukli metafore. Ubili Boga u katarzi! Zapalili naslov... Ko da piše posle toga? Kako, uopšte, pisati danas?"
~Blokada Beograda~

Oasis

  • *
  • 1,774
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #28 poslato: Septembar 17, 2012, 23:47:09 »
"Mnogo kasnije u životu, prolazio sam takodje pokraj svojih nekadašnjih domova u kojima su živeli neki potpuno strani ljudi, ili još gore, neki meni bliski, kod kojih više nisam mogao da udjem. Iza žaluzina i zavesa, ostao je, čini mi se, i
dalje moj nekadašnji život, ali sada bez mene; osećanje slično onom kada nekoga zovete telefonom a njega nema i kada osluškujuci zvuk telefonskog zvona, zamišljate njegovo kolanje preko poznate boje zidova, koje ste toliko puta doticali, preko slika na tim zidovima, divana na kome ste nekada vodili ljubav ili dremali poslepodne, preko sagova kojim su te sobe zastrte, kroz dobro poznate mirise, sve do stočića na kome leži telefon iz koga dopire taj zvuk što sledite poput Ardijadnine niti..." /Čuvar adrese/

Oasis

  • *
  • 1,774
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #29 poslato: Septembar 17, 2012, 23:47:58 »
"Kada je reč o tome kako nas vidi svet, on bi nas najradije video negde daleko, Bogu iza leđa, ali nažalost, mi smo još uvek u samom srcu Evrope, na raskršćima drevnih puteva - mala zemlja među velikim svetovima, i Svet mora na to da se navikne."


"Vi ste, zaista bogata zemlja - kazao je stranac umoran od čuda. I jesmo-odgovorio sam ponosno. Već duže od četrdeset godina, oni koji su na vlasti uporno kradu, a vidite, još dosta toga je ostalo! Bog čuva Srbiju, pandur ćupriju, a budala pare."