Desanka Maksimović

  • 32 Odgovora
  • 27593 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #15 poslato: Februar 18, 2013, 22:34:59 »
Jedno uverenje

Moram ti lepe večeri neke
zenice tople zgledati do dna,
pa ti na kapke providne, meke,
lagano kao milovanje sna
spustiti usne.

Moram ti jednom u dana jatu
od mrskog dana učiniti drag,
pa ti na srce, blago kao bratu
kad bih da bola otklonim trag,
spustiti ruku.

Moram, kad jednom opazim da me
s radošću sretaš poslednji put,
uz tihu pesmu na tvoje rame,
taj tako čudno primamljiv kut,
spustiti glavu.

Tako ćeš lepih jutara nekih
pružajuć drugoj zenica dna
reći: "O, gde su oni meki,
slični milošti lakoga sna
poljupci njeni?"

Tako ćeš često u noći jatu,
kada ti život ne bude drag,
reći: "O, gde je ona kao bratu
da mi sa srca zbriše bola trag
dodirom ruke?"

Tako ćeš, posle lutanja razna
osamljen kad se vidiš prvi put,
reći: "O, gde je ona mazna
ramena moga na osamljen kut
da spusti glavu?"

[Reklama]


Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #16 poslato: Februar 18, 2013, 22:35:20 »
Po rastanku

I

Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća, -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #17 poslato: Februar 18, 2013, 22:35:32 »
II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mogo
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi reko,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mogo
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada reko,
bila je laž.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #18 poslato: Februar 18, 2013, 22:35:43 »
III

O, kad bi znao ti kako je meni
što neću više smeti
ni u proleće, kad trava zeleni,
ni kada cveta leti,
doći ti sutonom, dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je duši
kad zadnje drveće mre
i zadnje lišće žalosno pevuši,
što neće moći kao pre
reći ti svoje jesenje plašnje.

O, kad bi znao ti šta srce skriva
kad oko zalud traži.
O, kad bi znao ti kako jednolik biva,
bez boje i bez draži,
svaki dan kada te videla nisam.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #19 poslato: Februar 18, 2013, 22:35:52 »
IV

Zavolela sam ga. Večerom svakim odlazila sam u livade i u svaku cvetnu krunu spuštala nežnim šapatom njegovo ime, i potom ga ujutru, namirisano i rosno, redom poljupcima vadila.

Volela sam ga. Večerom svakim ostavljala sam u njegovoj duši jata nežnih, tek rođenih šapata; i zatim ih svako jutro, pune njegove duše, sa njegovih usana primala.

On je otišao. Večerom svakim lutam po poljima i zovem ga, vešam svoje reči, otežale od suza, na krila vetrova i zovem ga; mešam svoje postarele šapate u šušanj lišća i zovem ga. Ali uzalud: ujutru čujem samo umoran odjek svojih reči. On je daleko otišao.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #20 poslato: Februar 18, 2013, 22:36:04 »
V

Zavole bela mirisna ruža crni bodljikavi trn. Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da je ruža zavolela trn?

I kada mu ona u jednu bisernu zoru reče kako ga voli, on se grohotom i prezrivo nasmeja. Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da se je trn prezrivo nasmejao?

A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ružu, trn mu izbode ruke. Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da mu je trn izbo ruke?

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #21 poslato: Februar 18, 2013, 22:36:34 »
Ozdravljenje

Dugo sam bolovala od ljubavi
i činilo mi se važno vrlo
da li ima negde ili ne
nečega čega nema.

A od jutros sve
razumem čudesno,
i mislim da je umesno
udesila priroda ili slučaj naneo
te nisam uvek draga bivala
čoveku koji bi mi čežnje zaneo
za nečim čega nema.

U zamišljene sreće maženju
istrošilo bi mi se srca pola,
utopila bi mi se duša u traženju
nečega čega nema.

Sad jedino kao nad srećom strepim:
da li će ovaj dan svanuti
oblačnim ili lepim,
jer znam, ništa mi ne može doneti
nečega čega nema.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #22 poslato: Februar 18, 2013, 22:37:21 »
Šumska zvezda

Ispleo pauk u granja
zelenom gnezdu
nežnu zvezdu.

Pesma je zatalasa,
miris zaleluja,
svetlost je niha:
može svakoga časa
nestati nežna i tiha
šumska zvezda.

Može je na trn i kamen
oboriti rose grumen;
može je zgoreti u noć
svica biserna rumen;
može joj srce razneti
leptira koga krilo.

Ali svejedno, prolazi sve
kao da nije ni bilo:
nestaje zvezda
koje sam plela nad životom,
nestaće zvezda što lepotom
večnom vrh šuma sijaju.

Svejedno kad:
da li dogodine ili sad,
ili posle hiljadu hiljada vekova;
svejedno zbog čega:
da li od zmije, rđavih lekova,
ili tajnog uzroka kog,

znam samo, nestaćemo
i šumski pauk, i ja, i Bog.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #23 poslato: Februar 18, 2013, 22:37:38 »
Lov

Ja neću nikad više
šetati onom gorom
što na obližnjem vidi se bregu;
bar ne zorom,
bar ne po snegu.

Jutros smo se rano sreli,
dok je spavao moj grad
i njegovo selo, tamo gde sja
onaj hrast mlad,
jedan zec i ja.

Čudesno čisto bilo je svud:
po snegu ni ptičiji trag;
svežinom mirisao šume krov
i vazduh blag,
pogodan za lov.

U šumi čas tu, čas tamo
oštro je kevtao pas,
a poljane bleštale za bokom.
Jedan me čas
zgroženim okom

gonjeni pogledao zec
i ponovo ga nesta;
negde u šumi pucanj se rasu,
pa sve presta.
Osetih da su,

po bolu što me prožma,
po tišini što se bi
trenutno provukla kroz beli vrt,
ljudi i psi
doneli mu smrt.

Ja neću nikad više
šetati onom gorom
što na obližnjem vidi se bregu:
bar ne zorom,
bar ne po snegu.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #24 poslato: Februar 18, 2013, 22:37:58 »
Pozdrav reci

Nestašna reko, u dnu moga sela,
da li još pamtiš stare naše igre?
Ko sad zmajeve šarenoga čela
kraj tebe pušta, i nemirne čigre
goni, te vezu?

Da l' još po tebi od hartije lađe
sa nevidljivim putnicima plove?
Ko imenima što u knjizi nađe
dalekih reka naivno te zove,
novim i novim?

Obale tvoje da l' su puste ili
kakva majušna i bosa princeza
kraj tebe šeta ko po sjajnoj vili -
u rukama joj od lista lepeza -
i čeka princa?

Da li i sada od vrbova pruća
raskošni dvorci kraj tebe se grade,
i ograđuju dvorišta bez kuća,
da li mesto drva po njima se sade
suncokret i krlja?

Često na tebe mislim sad kraj vode
po kojoj pravi brodovi i lađe
sa putnicima ponosito brode;
u kojoj samo poneka se nađe
kapljica tvoja.

Kraj koje uvek, dokle suton pada,
procveta bezbroj ukrasa, sitnica
na ženskoj ruci. Mnoga sjajna zgrada
u čijoj vodi oholost svog lica
stookog ogleda.

Al' tek sad mi se, reko, život čini
nastavak naše u detinjstvu igre,
za nečim, možda, čega nema trka,
il' kao što svet bi oku naše čigre
učinio se: samo jedna zbrka
šarena i čudna.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #25 poslato: Februar 18, 2013, 22:38:10 »
Seoski potok

Mili seoski potok
u zelene žabljake spleten.
Sparušen vrbov otok;
i celom miriše dolinom
u vodu potopljen ćeten.

U suhe obalske zukve
šumor se utkiva tužni.
Žir se odroni s bukve
i šareni šljunak vira
zakloni talas kružni.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #26 poslato: Februar 18, 2013, 22:38:24 »
Oblaci

Upeli se ogromni oblaci neki
da zauvek odvuku
nežnu luku
neba preda mnom.

Uzalud već veče svako
kroz prozor gledam:
Vlašića Sedam
ne spleću više svoj venac rosan
nad usamljenom topolom;
niti zvezda ona sa rumenim žarom
rascvetava se nad starom
ogolelom šumom.

Rastale se zauvek, bez nade,
i pogubile bez traga
one tri zvezde, sestre mlade,
a bledolika, draga
mati njina,
ko zna u koje more,
kao suza je kanula.

Iscepao negde svoj tanki veo
Mlečni Put;
a mesec žut
iskopneo, i nikad više
zagledati se neće u jasno beo
susedova doma zid.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #27 poslato: Februar 18, 2013, 22:38:44 »
Pođimo u šume

Pođimo u šume,
noćas sam rada
da gledam kako jesen bela
cveta i pada
na ravni put.
Pođimo u šume,
iz sviju vrela
gleda po jedan mesec žut.

Pođimo u stare
iskusne šume;
noćas se hrašća umorne grane
spokojno slomile.
Pođimo u šume,
na sve strane
tužno mirišu
proleća uvelih gomile.

Pođimo kroz bolni
osmeh česta;
noćas su bukve vitke i bele,
i senke bresta
tiho se plave.
Pođimo u šume,
uz put će jele
držati nebo vrh naše glave.

Pođimo u šume,
noćas će trakom
sviju se reka srebro osuti.
Pođimo u šume,
pod zvezdom svakom
sanjaju mirno listovi žuti
stazom i mostom, brdom i dolom.
Pođimo u šume,
noćas bih htela
da me se uvek setiš s bolom.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #28 poslato: Februar 18, 2013, 22:38:55 »
Krug

Usamljena livada, kao jezero gorsko,
zeleni se jutros u šumarku
i niše bele zvezde aprila.
Gori nečija krv u cvetovima na jarku.
Ko zna, nekada je možda bila
livada ova gorska dno morsko.

Stena se možda dizala na mestu grma,
gde od jutros tica gnezdo gradi
suvim listom, mrtve tice rebrom.
Stazom je možda nekad tekao potok mladi
i prelivao se mutnim srebrom
belih oblaka i zorinih srma.

Možda je sklizio njome prvi glečer
kao začarani beli splav,
promilila zmija kroz palmi hlad.
Možda je prašumom davnom po njoj hodio lav;
ili zapevao na njoj čovek mlad
u prvu života večer.

Oasis

  • *
  • 1,766
  • +11/-0
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
Odg: Desanka Maksimović
« Odgovor #29 poslato: Februar 18, 2013, 22:39:17 »
Zeleni sumrak
Desanka Maksimović

Oko mene nekad je morao
zeleni sumrak biti
i mirisati smreka.
I kao da je jastreb ili orao
spuštao se u moju blizinu
kad zvezde u vodu kanu.
I možda je golubica meka
jedno jutro mrtva osvanula
na mom zelenom dlanu.

Zvezde su gledale u moj dom
i mesečinu pio
s vodenog cveća jelen.
A jednom, kad minu oluj ili grom,
breza se u mojoj blizini
zagrli granje i prosu.
I čini mi se da potok zelen
proleća jednoga ostavi
na mome krilu rosu.

I kao da je još onda,
svoj večni pevajući smer,
zastao začuđen kraj mene
čovek ili zmaj,
šumski bog ili zver,
a oči kao proleće zelene
i gorke kao pelen
žeđ kobna beše obojila.
I kao da i to se zbilo
u suton zelen,
kad šume slaze na pojila.