Zašto u San Francisku protestuju protiv "Gugla"

  • 0 Odgovora
  • 816 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Zašto u San Francisku protestuju protiv "Gugla"
« poslato: April 08, 2014, 22:46:54 »

Zašto u San Francisku protestuju protiv "Gugla"



    SAN FRANCISKO – San Francisko ima najviši rast zaposlenosti među američkim okruzima i radnu snagu od 250.000 ljudi, informacioni sektor beleži rast od 11 odsto, nezaposlenost je pala na 5,6 odsto…grad je procvetao otkad je 2011. smanjenjem poreza ugostio popularne IT kompanije. Statistički podaci, međutim, ne znače ništa “starosedeocima” grada, koji već skoro godinu dana protestuju baš zbog IT kompanija. Proteklog vikenda, okupili su se ispred kuće jednog od direktora “Gugla” Kevina Rouza. Razvili su banere na kojima traže da “Gugl” počne da finansira i “antikapitalističke zajednice”. Kako je preneo Si-En-En (CNN), demonstranti – koji su se predstavili kao radnici komunalnih službi – delili su po Rouzovom komšiluku flajere na kojima ga nazivaju “parazitom” i optužuju da je doprineo razvoju posla “koji se pretvorio u veliki mehur koji uništava San Francisko”. Protest ispred Rouzove kuće samo je poslednji u talasu protiv IT industrije u San Francisku. Demonstranti se žale da priliv visoko plaćenih radnika IT sektora utiče na povećanje renti u gradu, zbog kojeg se ostali stanovnici masovno iseljavaju, a da grad ostaje bez svog čuvenog ekscentrično-boemskog imidža. U centru pažnje su velike kompanije poput “Gugla” i “Tvitera”, ali su “na tapetu” i privatni autobuski prevoznici, koji su uveli linije koje prevoze zaposlene u sedišta različitih korporacija u Silikonskoj dolini. Na meti su im retko pojedinci, ali 37-godišnjeg “parazita” Rouza nisu slučajno izabrali: on je koosnivač sajta Digg agregatora vesti koji je pokrenut 2004. godine, a pošto je “Gugl” kupio taj sajt, postao je jedan od direktora u toj kompaniji – gde je zadužen za izbor novih poslovnih projekata u koje će “Gugl” ulagati. Demonstranti primećuju da baš to finansiranje podstiče mnogo mladih i imućnih preduzetnika da se presele u San Francisko. Rouz je odgovorio na provokacije postavivši flajer na Instagram i Tviter, a u komentaru primećuje da je “neobično” što protestanti koriste “Guglove” proizvode, android telefone i “Jutjub”, da bi promovisali svoja okupljanja. Ali, Rouz dodaje i da se delimično slaže sa njihovim primedbama. “Moramo da rešimo pitanje poskupljenja kirije, očuvanja kulture San Franciska i da se obračunamo sa gazdama koji izbacuju ljude. San Francisko je sjajno mesto i definitivno moramo da smislimo kako da očuvamo tu raznolikost”, tvitovao je Rouz. Cela priča oko IT kompanija i San Franciska počela je 2011., kad je kompanija “Tviter” saopštila gradonačelniku Edu Liju da će iseliti svoje sedište iz grada pošto gradske takse, zasnovane na veličini kompanije, zaustavljaju njihov razvoj.   Nekoliko meseci kasnije, San Francisko je ukinuo te takse “Tviteru”, ali i drugim kompanijama koje su pristale da se presele u centar grada, u kojem je do tada vladao kriminal. “Tviter” se preselio u renoviranu zgradu iz 1930. godine u junu 2012. Taj “kockarski potez” višestruko se isplatio – podstakao je tehnološke kompanije da izaberu San Francisko za svoju bazu i ojačao lokalnu privredu. Kako navodi “Blumberg”, od aprila 2011., još 15 tehnoloških kompanija se preselilo u taj deo grada. “Tviter” je 2011. imao 400 zaposlenih, a danas 2.000. IT sektor jeste spasio gradski budžet, ali su cene u gradu – naročito nekretnina – astronomski skočile, zbog velike potražnje i ograničenog prostora. Stanovništvo San Franciska, 800.000 ljudi, sad je “spakovano” na sam vrh poluostrva: grad je dugačak samo 11 kilometara – koliko je i širok. Posle Njujorka, to je najgušće naseljen grad u Sjedinjenim Državama. Cena prosečne kuće skočila je za 18 odsto za samo godinu dana – u avgustu 2013. je iznosila 825.000 dolara, a u isto vreme 2012. bila je 700.000. Prosečan stan koštao je 630.000 dolara u avgustu 2010, dok je avgusta 2013. ta cena dostigla 810.000, pokazuju statistički podaci agencije “DataQuick” iz San Dijega.



[Reklama]