Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje

  • 21 Odgovora
  • 14778 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje
« Odgovor #15 poslato: Septembar 29, 2009, 11:10:39 »
Svetu preti rast temperature veći od očekivanog
Autor: Tanjug | Foto:Ilustracija | 28.09.2009. - 20:38



Globalna temperatura bi mogla da poraste za četiri stepena Celzijusa do sredine pedesetih godina ovog veka ukoliko se nastavi sadašnji trend emisija gasova s efektom staklene bašte, navedeno je u danas objavljenoj studiji britanskog centra "Met Ofis Hadli".

Ove nepovoljne prognoze su u skladu s prošlonedeljnim izveštajem Ujedinjenih nacija, u kojem je upozoreno da klimatske promene nadmašuju najgore scenarije koje je 2007. prognozirao Međuvladin panel UN za klimatske promene (IPCC).
Lideri najvećih emitera gasova s efektom staklene bašte prihvatili su u junu stavove naučnika da temperature ne bi smele da porastu više od dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa da bi se izbegle opasne promene klime na našoj planeti. IPCC, koji je 2007. podelio Nobelovu nagladu za mir, ranije je prognozirao da bi globalna temperatura mogla porasti četiri stepena do kraja 50-ih godina, a najnoviji izveštaj potvrđuje da bi do takvog zagrevanja moglo doći i ranije, do sredine pedesetih godina ovog veka.
Oko 190 zemalja će na sastanku u Kopenhagenu u decembru pokušati da postigne sporazum o načinima na koje bi se moglo usporiti globalno zagrevanje.
Naučnici su predočili da je temperatura na našoj planeti porasla 0,7 stepeni Celzijusa tokom prošlog veka. Globalno otopljavanje za prosečno četiri stepena maskira još veća regionalna povećanja, uključujući rast veći od 15 stepeni u delovima Arktika i od deset stepeni u zapadnoj i južnoj Africi. Tako veliki porast temperatura na Arktiku bi, sem otapanja zaleđenog mora, mogao da dovede i do otapanja večito zaleđenog tla koje je do sada zadržavalo u sebi metan, gas s jakim efektom staklene bašte, što bi podstaklo dalje zagrevanje.
Naučnici ukazuju da postoje potencijalno prilično negativne posledice jer bi, između ostalog, kišne padavine u ovom veku mogle opasti za petinu ili još više u delovima Afrike, Centralne Amerike, Mediterana, priobalne Australije, što je "potencijalno ekstremnije" nego što je 2007. prognozirao IPCC.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

[Reklama]


NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje
« Odgovor #16 poslato: Oktobar 16, 2009, 11:10:30 »
Naučnici upozorili
Arktik bez leda za deset godina
Autor: Blic online | Foto:AP | 15.10.2009. - 10:19

Severni pol će ostati bez leda ranije nego što se mislilo, upozorio je naučni tim koji istražuje arktičku oblast, prenosi "Dejli telegraf". Prema najnovijim podacima, arktički led će nestati već za deset godina.



Naučno-istraživački tim, na čelu sa Penom Hadouom sakupio je podatke koji ukazuju na to da će u narednoj dekadi, tokom letnjih perioda najveći deo Arktika ostati bez leda.
Istraživači su prešli više od 430 kilometara u arktičkom krugu, gde su merili dubinu leda u zimskom periodu. Prosečna debljina je bila 1.8 metara, što je ukazalo na to da je ledeni prekrivač sačinjen u najvećem delu od ovogodišnjeg leda, a ne od višegodišnjih naslaga.
"Našim istraživanjem smo želeli da pomognemo ostalim naučnicima da bolje razumeju ovaj krhki ekosistem", izjavio je Pen Hadou i dodao da veruje da će se trud njegovog tima isplatiti.
Naučnici sa Kembridža su, zahvaljujući analizama, došli do zaključka da se Arktik u poslednje vreme topi sa takvim intenzitetom da će najverovatnije već za desetak godina najveći deo njegove površine ostati bez leda, pa će čak i brodovi moći tuda da plove bez problema.
Dalje analize "Svetskog fonda za prirodu" upozoravaju na "nepovratni trend" koji će izazvati opasne posledice, jer voda apsorbuje više sunčeve toplote od leda, pa će se tako ubrzati proces globalnog zagrevanja.
Topljenje leda bi takođe moglo da pokrene ekstremne klimatske promene, jer će se i morske struje promeniti i pustiti više gasova koji su zahvaljujući efektu staklene bašte bili uskladišteni ispod leda.
Rezultati istraživanja će biti predstavljeni na sastanku Ujedinjenih nacija u Kopenhagenu u decembru, kako bi se svetu pokazalo da je neophodno dalje smanjenje emisija gasova, i sprečilo da se led na Arktiku još više i brže istopi.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje
« Odgovor #17 poslato: Novembar 08, 2009, 11:00:10 »
Nestaju glečeri u Centralnoj Aziji
Autor: Beta | Foto:AFP | 08.11.2009. - 10:05



Naučnici u Kirgiziji su zabrinuti da bi, ako se ne zaustavi globalno zagrevanje, svih 2.200 glečera u toj zemlji moglo da nestane za samo 100 godina.

"Pod uobičajenim okolnostima, glečeri se leti tope, ali zimi ponovo dostižu svoju punu veličinu", kaže geolog kirgijske hidrogeološke agencije Bakutbek Jermenbajev za Bi-bi-si. Međutim, glečeri su se sada smanjili u proseku za 20 odsto.
Glečeri u planinskim zemljama Kirgiziji i Tadžikistanu, koje leže na planinama Tjen Šan i Pamir, ključni su za vodosnabdevanje Centralne Azije. Susednom Uzbekistanu su, na primer, potrebne velike količine vode za intenzivnu proizvodnju pamuka.
Hidrogeološka agencija Kirgizije prati topljenje glečera u poslednjih 50 godina, a za poslednjih 20 se, kaže Jermenbajev, tope mnogo brže nego ranije, dok su neki već sasvim nestali.
Jermenbajev dodaje i da je veličina okolnih planinskih jezera još jedna pokazatelj dejstva globalnog zagrevanja. "Kada glečer počne da se topi, stvaraju se mala jezera, a ona su svake godine sve veća", objašnjava Jermenbajev.
Kada jezero postane preveliko, dodaje ovaj geolog, voda počne da plavi i teče kroz doline i klance ugrožavajući sela koja joj se nađu na putu.
On kaže da su bujice krajem devedesetih godina odnele mnoge kuće u klancu Ala-Arča koji se nalazi na preko 2.000 metara nadmorske visine, oko sat vremena od prestonice Biškeka.
Dok je Kirgizija bila deo Sovjetskog Saveza u ugroženim oblastima je bila zabranjena izgradnja trajnih naselja, a Jermenbajev smatra da bi ta ograničenja trebalo ponovo uvesti.
On kaže da njihov rad na praćenju stanja glečera otežava i činjenica da više ne mogu da pristupe zemljištu koje je privatizovano posle raspada Sovjetskog Saveza.
Jermenbajev navodi da topljenje glečera možda zvuči kao dobra vest u zemljama na nižoj nadmorskoj visini jer im obezbeđuje veće zalihe vode, ali na duže staze će dovesti do nestašica.
Pristup izvorima vode je inače već izazvao napetosti u ovom delu sveta.
Glečeri predstavljaju rezerve zaleđene vode koja se ranije postepeno oslobađala topljenjem leda, ali kada se u nižim predelima ona čuva u rezervoarima, isparava mnogo brže nego na većim nadmorskim visinama gde je hladnije.
"Za te zemlje nije dobro da u rezervoarima čuvaju velike zalihe vode jer ona može da ispari, a od toga neće imati nikakve koristi", kaže Jermenbajev.
On smatra da bi izgradnja brana na planinskim jezerima predstavljala kratkoročno rešenje jer bi voda mogla duže da se čuva, a i njen tok ka nižim predelima bi se bolje regulisao.
Takvi predlozi na žalost nisu popularni kod suseda na nižoj nadmorskoj visini koji ne žele nikakva ograničenja u vodosnabdevanju.
Jermenbajev naglašava da bi jedino dugoročno rešenje bilo zaustavljanje globalnog zagrevanja, a ako se to ne dogodi, izgled planina će se zauvek promeniti.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje
« Odgovor #18 poslato: Novembar 25, 2009, 21:59:04 »
Mrtvom moru preti sušenje
Autor: Beta | Foto:AP | 25.11.2009. - 08:59 izmena 09:25

Mrtvom moru, najslanijem vodenom prostranstvu na svetu koje sadrži blagotvorne minerale, preti da uskoro postane obična močvara, pre nego što potpuno nestane.



Nivo mora smajuje se godišnje za jedan metar a obala se na nekim mestima smanjila za više od jednog kilometra, saopštili su stručnjaci.
Mrtvom moru, posećenom turističkom mestu, preti potpuno sušenje do 2050. godine, a glavni krivac je ljudska nebriga.
"To je veoma ozbiljno i niko ništa ne čini da spasi more" zbog
nedostatka saradnje i izraelsko-palestinskog sukoba, izjavio je
hidrolog Dureid Mahasneh.



Zemlja sve manje podnosi posledice ljudskih aktivnosti

Naša planeta sve manje može da podnosni posledice ljudskih aktivnosti i potrebno joj je najmanje 18 meseci da obnovi izvore koje godišnje potroši
čovek, saopštili su međunarodni stručnjaci.
Udruženje za zaštitu životne sredine "Global futprint netvork" saopštilo je da čovečanstvo koristi izvore i proizvodi ugljen-dioksid, glavni gas za stvaranje efekta staklene bašte, 44 odsto više nego što to priroda na Zemlji može
da podnese. U izveštaju udruženja se navodi da su "alarmantni simptomi" ugroženosti planete klimatske promene i zagrevanje.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,391
  • +148/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje
« Odgovor #19 poslato: Decembar 09, 2009, 09:51:18 »
Svet koji tone


Upozoravajuća podvodna sednica vlade Maldiva

 NIVO mora na planeti mogao bi do kraja veka da poraste za gotovo dva metra - ranije nego što se očekivalo - čime bi apokaliptički scenario velikog potopa postao realnost.
Nemačko-finski par naučnika, Martin Vermer sa Helsinškog univerziteta za tehnologiju, i Štefan Ramštorf iz Potsdamskog instituta za istraživanje klime, došli su do ovog zaključka na osnovu merenja nivoa i temperature mora u poslednjih 130 godina.
Od 1990. godine nivo mora se povećavao za 3,4 milimetra godišnje, dva puta brže nego tokom 20. veka. Aktuelnim globalnim zagrevanjem, taj proces će, tvrde oni, da dobije na ubrzanju, i do kraja stoleća se poveća za 1,9 metara, preteći priobalnim metropolama i celim ostrvima.
- Da bi se ovaj proces preokrenuo emisija gasova koji izazivaju globalno zagrevanje morao bi pod hitno da se prekine - upozorili su naučnici.
Dok predstavnici 192 zemlje, okupljeni do 18. decembra na najvećem ikad organizovanom skupu UN o klimi u Kopenhagenu, ukrštaju koplja utvrđujući ko je najodgovorniji za globalno otopljavanje, i ko kome treba da plati da bi se, eventualno, proces zaustavio, nivo mora neumitno raste.
-
Posetite Maldive - dok još možete! - poručuju oni željni zarade, dok stanovnici ostrva vape za pomoć.
Otkrića dvojice naučnika, nedelju dana pošto je još jedan međunarodni tim naučnika ustanovio da su ranija predviđanja o rastu mora od 59 santimetara u ovom veku preterano optimistična, alarmirala su ne samo stanovnike ostrva “izgubljenih” u okeanima, već i one u moćnim zemljama.
Na udaru neumoljive vodene stihije mogli bi se, upozoravaju naučnici, naći istočni delovi Engleske. Povećavaju se šanse da olujni nanosi izazovu poplave i u velikim priobalnim gradovima, poput Njujorka i Londona. Nju Orleans je već iskusio svu tragiku nepripremljenosti za suočenje sa poplavama.
Delovi Bangladeša mogli bi, predviđa se, da budu poplavljeni i opustošeni. Sa lica zemlje nestala bi mnoga ostrva, poput Maldiva ili Tuvalu, koji su i mesta sa najvišim stepenom rizika od nestanka sa lica zemlje.
Holandija dobrim delom leži ispod nivoa mora, najpomnije meri porast nivoa vode još od 1700. godine, beležeći stalni rast od oko milimetar i po godišnje. Rame uz rame po revnosti je i Australija, koja beleži podizanje nivoa mora od milimetar godišnje.
- Samo 20 santimetara viši nivo mora ostavio bi 740 hiljada ljudi bez doma u Nigeriji - upozorava se, uz procenu da će čak petina stanovništva, odnosno dve milijarde ljudi živeti u predelima povećanog rizika od poplava.

OBAMA MOŽE BEZ SENATA
VLADA SAD preduzela je odlučujući korak - proglasila je da gasovi koji izazivaju efekat “staklene bašte” ugrožavaju zdravlje američkih građana i da moraju potpasti pod zakonsku regulativu. To znači da predsednik Barak Obama sada može da naredi smanjenje emisije štetnih gasova bez potrebe da za to dobije i podršku Senata, u kojem je trenutno blokiran predlog zakona o klimatskim promenama. EU i UN pozdravili su odluku SAD.

KANIBALIZAM BELIH MEDVEDA
TOPLjENjE arktičkog leda uništava lovišta belih medveda, pretvarajući ih u kanibale. Mužjak belog medveda zatečen je sa ostacima mladunčeta u čeljustima, 300 kilometara severno od kanadskog grada Čerčila.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

MarkoKg

  • *
  • 5,137
  • +47/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Odg: Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje
« Odgovor #20 poslato: Maj 31, 2010, 11:54:20 »
Mesožderi polako izumiru
E. B. | 30. 05. 2010. - 00:02h |

Na zemlji se odvija šesto po redu masovno izumiranje, kojim je obuhvaćena približno jedna četvrtina svih vrsta sisara, kaže Ana Dejvidson, međunarodni istraživač u oblasti konzervacije životinjskih vrsta i saradnica Univerziteta države Nju Meksiko i Univerziteta Meksika u Meksiko Sitiju.



Kaže da opasnost po sisare proističe iz nekoliko činilaca, kao što su klimatske promene, uništavanje šuma i ilegalan lov.

Dejvidson i nekoliko drugih naučnika koji se bave pitanjima konzervacije razvili su kompjuterski model za projektovanje mogućih trendova izumiranja ugroženih sisara, koje je identifikovao Međunarodni savez za konzervaciju prirode, IUCN.
Ona dodaje da je model dizajniran tako da pokaže koje će vrste sisara biti ugrožene u budućnosti, uzimajući u obzir nekoliko ekoloških faktora, kao što je ukupna površina zemlje na kojoj se kreću.


Spisak obuhvata više od 1.100 ugroženih životinja, od kojih su neke svrstane u kategoriju kritično ugroženih, kao što je iberijski puh. Druge, kao mačka ribolovac, iz jugoistočne Azije, smatraju se za ugrožene vrste zbog gubitka prirodnih staništa.


– Uzimamo u obzir da li neka životinja živi na zemlji, na drveću, u okeanu ili drugde. Takođe unosimo veličinu grupa, što je mera društvenosti pojedinih vrsta. Koristimo istorijske podatke koji nam pokazuju koliko brzo se neke životinje razmnožavaju i tome slično – kaže ona.


Ana Dejvidson kaže da su vrste krupnijih životinja ugroženije od manjih jer se često nadmeću sa drugim mesožderima za prostor i hranu, pa ne rađaju mnogo mladunaca.


Ovaj kompjuterski model predstavlja pokušaj da se pomogne konzervatorima da precizno usmeravaju svoje resurse.

MarkoKg

  • *
  • 5,137
  • +47/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Odg: Priroda mora da napreduje - Ugrozene vrste, globalno zagrevanje
« Odgovor #21 poslato: Jul 21, 2010, 11:18:23 »
Ubrzano topljenje glečera na Mont Everestu
Tanjug | 21. 07. 2010. - 10:14h | Foto: AFP

Novi snimci sa Mont Everesta, najvišeg planinskog vrha na Zemlji (8,848 metara), pokazuju da se tamošnji glečeri u poslednjih osam decenija tope alarmantnom brzinom.


Severna strana Mont Everesta, glečer Rongbuk 1921. (levo) i 2007. godine

Najnovije fotografije, čiji je autor američki alpinista Dejvid Briširs, ukazuju na značajno topljenje leda.

Fotografije su snimljena na zahtev udruženja "Asia Society" sa istog mesta na glečeru Rongbuk na severnom delu Mont Everesta u Tibetu, prenosi britanski list Telegraf.

"Fotografije razotkrivaju zapanjujuću istinu, a to je da led na Himalajima nestaje. U pitanju su alarmantni gubici ledene mase", izjavio je Briširs.

Pitanje topljenja glečera na Himalajima postalo je kontroverzno nakon što je naučno telo Ujedinjenjih nacija moralo da se izvini javnosti, jer je greškom saopštilo da će glečeri na Himalajima nestati do 2035. godine.