PRIRODA MORA PONOVO DA NAPREDUJE!!!
Priroda mora ponovo da napreduje - čak i na račun ljudskih bića. Ako ne preduzmemo mere za zaštitu Prirode, i učinimo je ponovo naprednom i zdravom, onda neće biti nikakve vredne budućnosti za život.
Mi smo izgubili naše poštovanje za Prirodu - izgubili smo taj balans, tu harmoniju sa Prirodom, i to razumevanje Prirode koje obogaćuje naše sopstvene živote. Mi moramo da prihvatimo kao osnovni princip da Priroda često mora da dođe pre profita, pre zapošljavanja, pre izgradnje kuća, pre razvoja i pre nas samih, kao ljudskih bića. Inače ćemo, zbog kratko ročnih ciljeva, uništiti naš sopstveni život - uništavajući baš ono što nam daruje život i što nas održava zdravim i jakim. Mi smo zaboravili, u našem egoizmu, da mi jesmo Priroda - mi smo rođeni da rastemo i zatim da umremo, tako da bi bilo obnove, promene i rasta; mi smo rođeni da širimo i da skupljamo našu životnu snagu, našu energiju života, tako da Priroda i sam kosmos mogu da se šire i rastu.
Zaboravili smo i to - pošto smo i mi Priroda - da smo i mi podložni zakonima Prirode. Zaboravili smo čak i da je najosnovniji zakon Prirode biti zdrav, vitalan i jak; a zatim rasti, širiti se i propagirati našu sopstvenu vrstu, našu sopstvenu rasu. Mi smo zaboravili u našem prenaseljenom, bučnom, materijalističkome svetu na vrednosti i neophodnost prirodne tišine koja se nalazi jedino u Prirodi. Prestali smo da osećamo ili da bar budemo svesni samog duha Prirode; duh koji potrebujemo da osećamo, da ga iskusimo ponovo i ponovo, a da bi bili zdravi i civilizoani.
Mi moramo da prihvatimo - baš kao što su naši preci prihvatali - da nije sav ljudski život vredan postojanja; da ono što je važno jeste vitalnost, odvažnost, genije, trijumf volje nad teškoćama, a ne tek puki ljudski brojevi. Apsolutna većina “ljudskih bića” na ovoj planeti trenutno su sasvim bezvredni - u stvarnosti oni su višak. Ovaj parazitski višak ostećuje zdravlje Prirode, baš kao što štete zdravlju, vitalnosti ljudskog života koji je vredan življenja, i koji uistinu poseduje genije, koji imaju civilizovane vrline časti, idealizma i dužnosti prema narodu. Većina ovih bezvrednih bića neće ni sada, niti pre, niti će ikada, postati, evolucioni korak napred ka višem životu. Oni neće nikada ostvariti trijumf volje nad teškoćama zbog toga što njima, sasvim prosto, nedostaje stvaralački kapacitet; oni su kao vaške koje sisaju krv više naprednih ljudi koji poseduju geniji i jak karakter. Ova bezvredna većina samo uzima; ona ništa ne stvara kao što se njeni članovi ne žrtvuju sami za dobrobit evolucije. Ova bezvredna većina je degenerična i pod-ljudska; nedostaju im one karakteristike koje jednu osobu čine civilizovanom - a to su: čast, idealizam i dužnost. I kao takvi, ti paraziti trebaju biti uklonjeni; oni bi trebali biti istrebljeni, baš kao što se parazitske napasti istrebljuju ili bi trebali da se prepuste nestanku na prirodan način, baš kao što bi zasigurno nestali kada bi naprednije rase delale na zdrav i prirodan način i kada bi povukle svoju pomoć koje sada daju i koju su davali ovim parazitskim pod-ljudima koji se sada razmnožavaju u nenormalno velikom broju.
Poznata je činjenica da narod, rasa, ljudi uopšte zahtevaju određenu količinu “životnog prostora” da bi bili zdravi, da bi napredovali i da bi rasli kao što trebaju da rastu. Kada nemaju dovoljno životnog prostora, onda prirodni balans koji je neophodan jeste izgubljen, i takav narod postaje nezdrav. Kada narod ima dovoljno životnog prostora, on živi u harmoniji, i u ravnoteži sa Prirodom: on je pun vrlina i on je jak, i takav narod može da se razvija ka višem nivou.
Prirodna ravnoteža je ostvarena kada jaka, razumna, inventivna i herojska rasa ili narod koji se povećavaju u svome broju traži nove zemlje, novi životni prostor. Prirodno je i neophodno je za zdrav narod koji se širi da traži novi životni prostor - jer ako oni ne potraže nove zemlje, novi životni prostor, onda je njihova prirodna zdrava vitalnost izgubljena i započinje propast. Oni više ne napreduju kao što bi trebali da evoluiraju - u karakteru, u snazi, u vitalnosti, u inventivnosti, u genijalnosti. Prirodna ravnoteža - imerativ neophodan za buduću evoluciju - je povraćena kada takav jak, karakterni, inventivni i herojski narod trijumfuje nad ostalima, dominira nad njima i kolonizuje njihovu zemlju. Prirodna ravnoteža je ostvarena kada višak, manje napredne i tako pod-ljudske populacije umire ili je poubijana preko zaraza, gladovanja, rata i prirodnih uzroka kao što su poplave ili zemljotresi. Gorka je istina današnjice da se napredni narodi ovog sveta - i same Prirode - polagano uništavaju od strane ovih neproduktivnih pod-ljudskih masa. Umesto evolucije ovih naprednih ljudi, imamo de-evoluciju, i to zbog nedostatka životnog prostora, zbog nedostatka zemalja u kojima se napredni ljudi mogu sami naseliti, razvijati i rasti još više napred. Naša planeta prosto nemože da izdrži povećanje ljudske populacije koja se dešavala i još uvek se dešava. Pod-ljudska većina pljačka i rastura našu planetu Zemlju: oni uzimaju životni prostor i resurse koji su potrebni naprednim rasama.
Ono što treba da se desi je da kreativni, jaki, napredni ljudi bezobzirno osvoje i kolonizuju ostale zemlje, brišući bezvredne gde god stignu. Oni koji trijumfuju mogu imati životni prostor koji im je preko potreban.
Ako za trenutak pogledamo zemlju kao što je to naprimer Britanija, lako je razumeti šta se tu dogodilo i šta se događa. Za zemlju veličine Britanije (a to su: Engleska, Vels, Škotska i Alster) maksimalno održiva zdrava ljudska populacija je oko 10 miliona stanovnika. Onda je tu dovoljno prostora za Prirodu da se rasprostire, i da se narod raširi u ravnoteži sa Prirodom. Da bi bili zdravi, svaka osoba iz naroda potrebuje svoju sopstvenu teritoriju, svoju ličnu zemlju - bar najmanje jedan hektar - baš kao što treba da bude puno neobrađene zemlje, prirodnih oblasti sa šumama, močvarama i dolinama. Kada se populacija zemlje proširi na maksimalni nivo, onda novi životni prostor mora da se pronađe.
Sadašnja populacija Velike Britanije je narasla na preko 55 miliona ljudi. Svakoga dana desi se nešto novo, negde, sa sve više i više uništene Prirode. Za zdrav narod, za razvijajući narod, odgovor nije rasno samoubistvo sa “kontrolom rađanja”. Takva “kontrola populacije” kod napredne rase je protiv same Prirode. Napredna rasa - tvorac i držilac civilizacije kao što je to Arijevska Rasa - treba i mora da raste u svome broju, jer to je upravo ono što Priroda želi i namerava; to je imperativ evolucije, promena ka višem postojanju. Za naprednu, civilizovanu rasu prirodni i zdrav odgovor za takvu populacionu ekspanziju, za takav nacionalni rast, jeste odvažna i zdrava ekspanzija u nove zemlje - zadobijanje novog životnog prostora, i tako obnavljanje ravnoteže u “Domovini”, u Otađbini. Ono što treba da se razume je da rastuća Imperija, zasnovana na civilizaciji, je Prirodno sredstvo za unapređenje naše ljudske evolucije; ona je ljudska evolucija u dejstvu.
Trenutna svetska situacija je užasna. Napredni narodi su preplavljeni nakotom inferiornih naroda. Čak i same otadzbine naprednih naroda su napadnute od ovih bezvrednih pod-ljudi. Superiorni narodi ovoga sveta prestali su da se šire po novim zemljama: prestali su da žude za Imperijom. Umesto toga tragaju za veličinom i slavom, ovi uzvišeni narodi su postali jadni, sebični i materijalistički.
Činjenica je da su napredne rase sada postale meke, slabe i da gledaju samo unutar sebe. One su postale pokvarene napadnim, neprirodnim, anti-evolucionim materijalizmom ovih naših sadašnjih kapitalističkih i konzumerskih rasno-mešajućih-socijalističkih društava (kapitalizam i socijalizam-rasnog-mešanja, a to je Marksizam/egalitarni socijalizam, su samo dva tipa jedne te iste neprirodne zaraze koja sada napada napredne narode sveta). Napredni narodi su izgubili, ili gube, svoj civilizovani karakter, njihovu civilizovanu narav. Oni su izgubili, ili gube, svoju rasnu vitalnost, svoju rasnu svesnost, svoj herojizam, svoju čast.
Napredni narodi su postali bolesni i slabi od zaraza kao što su Judeizam , pacifizam, liberalizam, humanitarizam i socijalizam-rasnog-mešanja. Sve ove dogme su anti-evolucione i suprotne zakonima Prirode. One sve pomažu inferiornima da napreduju i trijumfuju nad superiornima; baš kao što sve štete i slabe superiorne rase koje ih usvoje i koje su infecirane njima.
Stvari su sada toliko loše, da ako uskoro superiorni narodi ne povrate svoje zdravlje - tako što će odbaciti ove zaraze i povrate svoju bezobzirnu, predatorsku, civilizacisko-graditeljsku prirodu - onda će oni nestati. Same ove zaraze će ih zasigurno pobiti. Sada samo može biti bezobziran i neophodan povratak na ono što je potrebno za superiornije da prežive i procvetaju - ili uništenje i nestanak superiornih kao posledica trijumfa inferiornih pod-ljudi.
Mi koji pripadamo superiornoj i civilizovanoj Arijevskoj Rasi moramo da očvrsnemo sami sebe. Mi moramo da prestanemo biti sentimentalni u vezi nas samih i ostalih rasa, baš kao što moramo prestati da budemo motivisani sebičnim i materijalističkim brigama. Moramo postati što čvršći; moramo ponovo postati prirodni - ispunjeni samim duhom Prirode. Moramo gledati da idemo napred, da napredujemo, da se širimo; mi moramo tražiti slavu - i to ne samo za sebe, već za naš narod. Moramo postati prirodna sila - prirodni zastupnik Prirode i da sami odradimo posao Prirode. Ovo jednostavno znači da bezobzirno nametnemo sebe, naš sopstveni napredni narod na račun ostalih naroda!
Ako mi ne uradimo ove stvari - ako mi ne postanemo okrutni ratnici Imperije, kao što bi trebali da budemo - onda naš sopstveni narod neće imati budućnost; i viši život, civilizacija za koju se Priroda borila milenijumima kroz nas da bi ga stvorila, umreće zauvek, uništen trijumfom pod-ljudi!