Socioloshke definicije.

  • 6 Odgovora
  • 12778 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Dzejn

  • *
  • 2,928
  • +18/-3
  • Pol: Žena
  • promenicu svet do kraja pesme !
    • Pogledaj profil
Socioloshke definicije.
« poslato: Septembar 16, 2009, 22:07:40 »
hitno je.
shta je to religijsko, filozofsko i nauchno saznanje ? -_-'
*I kao da je bilo nekad...I kao da je bilo tu...Pod velikim svetlim suncem, pod velikim svetlim svodom...Ruchali smo meso, glodali smo kosti dobrih zhivotinja, mi imamo snage, mi imamo snage za josh dan ! Mi menjamo dan za notj, mi menjamo notj za dan...Prolaze brodovi, trube u chast, zvone na uzbunu...Deca uche da plachu, deca uche da poznaju svoj glas...*

[Reklama]


NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +150/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Socioloshke definicije.
« Odgovor #1 poslato: Septembar 16, 2009, 23:02:17 »
Naučno saznanje je nastajanje znanja o nekom delu stvarnosti uz pomoć naučnih metoda

Najviša ljudska vrednost istina                  
Istina  je saznanje adekvatno objektivnoj stvarnosti.
  • saznajna vrednost istine
  • instrumentalna vrednost istine
Naučna saznanja su istinita saznanja

Naučni principi su osobine naučnog saznanja :
  • Opštost
  • Objektivnost
  • Proverljivost
  • Preciznost
  • Sistematičnost
  • Organizovanost
  • Istinitost  utvrđivanje naučne istine.




::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +150/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Socioloshke definicije.
« Odgovor #2 poslato: Septembar 16, 2009, 23:07:41 »
Epistemologija

Teorija saznanja (takođe epistemologija ili gnoseologija) je oblast filozofije koja istražuje mogućnosti, korene nastanka i krajnje domete ljudskog saznanja. Iako pokušaji razvoja odgovarajuće teorije saznanja potiču još iz Antike i Platonove filozofije, epistemologija je zvanično počela da dominira Zapadnom filozofskom mišlju tek od Dekarta i Loka, kao posledica rasprava između racionalista i empirista o važnosti koncepata »a priori« i »a posteriori« prilikom sticanja saznanja o nečemu. Savremeni postmoderni mislioci, uključujući mnoge feminističke filozofe, su postavili, ili predložili kontekstualizaciju saznanja kao deo intersubjektivnog procesa.

Istorija epistemologije

Epistemologija se oduvjek vrtila oko pitanja koja se tiču prirode, obuhvatnosti, izvora i ispravnosti saznanja. Tokom istorije filozofije, pojedini filozofi su se koncentrisali na jedno ili dva od tih pitanja i isključivali ostala. Rijetko koji filozof je u svom djelu obuhvatio svako od njih. Centralna pitanja epistemologije su:

    * (1) Šta je saznanje - koja je to korektna analiza ili definicija koncepta saznanje?
    * (2) Šta sve obuhvata naše saznanje - od kojih sve stvari potiče naše saznanje?
    * (3) Koji su to izvori saznanja - na koji način je stečeno određeno saznanje?
    * (4) Postoji li iskonsko saznanje?

Prvo pitanje je postalo predmet interesovanja filozofa od polovine dvadesetog vijeka, ali je takođe razmatrano do određene granice u antičko doba. Drugom pitanju je prvi pažnju posvetio Platon. Sa nekoliko prekida drugo pitanje je prisutno kroz istoriju filozofije sve do danas. Treće pitanje je takođe imalo istaknuto mjesto u antičkoj filozofiji, ali je takođe činilo centralnu okosnicu epistemoloških diskusija u srednjovjekovnom i ranom modernom periodu. Četvrto pitanje proizlazi iz skepticizma, i predstavlja temu koja je takođe predmet epistemoloških diskusija počev od antičke filozofije pa sve do danas, iako postoje periodi u kojima su preokupacije skeptika bile ignorisane.

Pokušaji davanja odgovora na ova pitanja kroz istoriju filozofije, neminovno su doveli do pojave dodatnih, više prirodnijih pitanja. Glavno od tih dodatnih pitanja je slijedeće:

    * (5) Šta je to opravdano vjerovanje - pod kojim uslovima se određeno vjerovanje može smatrati opravdanim?

U istoriji filozofije filozofi su se tek sporadično zanimali za ovo posljednje pitanje, ipak ono postaje od krucijalne važnosti za mnoge filozofe dvadesetog vijeka.

Epsitemološki pravci (saznajni) se razlikuju u zavisnosti od izvora saznanja. Tu spadaju

    * racionalizam
    * iracionalizam
    * empirizam
    * senzualizam
    * kriticizam
    * intuicionizam
    * dogmatizam
    * skepticizam


Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +150/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Socioloshke definicije.
« Odgovor #3 poslato: Septembar 16, 2009, 23:10:47 »
OBLICI LJUDSKOG SAZNANJA

    * 1.     Nauka - podrazumeva ljudsko saznanje o prirodi, čoveku i društvu koje relativno odgovara objektivnoj stvarnosti.
    * 
    * 2.     Zdrav razum - sadrži neke osnovne istine o svetu i životu do kojih se dolazi neposrednim životnim iskustvom.

    * 3.     Religija – nastaje iz iskustva i iskušenja ljudske egzistencije, iz osećanja nesigurnosti i nemoći  čoveka pred silom i nasiljem, bolešću i smrću – usled egzistencijalne strepnje. Kao takva, ona predstavlja važan činilac psihičke ravnoteže i izbavljenja, spasa od jednog nesrećnog i neizvesnog života. Njena dva osnovna elementa su: značaj svetog, koje je omeđeno božanskim duhom, tajnovitošću, željom za približavanje savršenstvu, verovnje u nadprirodno poreklo sveta (u tvorca i spasenje) kao univerzalno stanje mira i večnosti.

   

    * 4.     Ideologija - pored lažnih i pristrasnih stavova sadrži i istinite iskaze o društvenoj stvarnosti.
    * 
    * 5.     Umetnost - preko vrednih umetničkih dela otkriva mnogo dublje istine o životu, svetu i nama samima nego što to čini nauka.
       

OBLICI  LJUDSKOG SAZNANJA

    * Naučno mišljenje, odnosno naučna analiza jeste složena aktivnost koja mora da bude zasnovana na principima logike. To znači da se ono mora da temelji na naučnoj teoriji i da uključi postupke empirijske verifikacije – provere. Zbog toga, naučno mišljenje mora da uključi i poveže tri nivoa naučnog mišljenja:
    * 1.     Najopštiji nivo naučnog mišljenja. Svaka nauka jeste traženje logike unutar predmeta koji istražuje na šta nas upozorava i sam naziv nauke. Sociologija traga za logikom društvenih procesa, ekonomija za logikom unutar ekonomskih procesa i td. Zbog toga njihove spoznaje izražene pojmovima, zakonima i teorijama moraju da budu logički sređene. Pojmovi treba da su pravilno definisani, zakoni pravilno klasifikovani, obrazloženi, neprotivurečni i dokazani. Ovi principi vrede za svaku nauku;
    * 2.     Nivo teorijske orijentacije. Ovaj nivo jeste nivo opšte teorijske orijentacije – teorijske paradigme. Na ovom nivou se razrađuju osnovne naučne teorije i njihova upotreba u objašnjavanju predmeta neke nauke. Naučno mišljenje treba da se zasniva na celokupnoj teoriji neke nauke, a ne samo na opštim teorijama, jer je naučna teorija od izuzetnog značaja u procesu dolaženja do novih saznanja. Naučna teorija je i cilj i sredstvo u naučnom istraživanju. Teorija ima presudnu ulogu u procesu otkrića. Međutim, naučna misao ne ostaje samo na ideji otkrića, već ona smera i njenoj verifikaciji. Naučna teorija je specifična za svaku nauku, pa se ovaj nivo naučnog mišljenja razlikuje od nauke do nauke;
    * 3.     Nivo empirijsko-metodoloških postupaka. Izbor i razrada metoda, tehnika i postupaka za prikupljanje podataka direktno zavisi od obeležja pojava, procesa i odnosa koji se istražuju. Zbog toga se naučna misao na ovom nivou zasniva na teorijskom poznavanju predmeta koji se istražuje kao i na poznavanju empirijskih metoda i postupaka.   

 
 

RAZLIKA IZMEĐU NAUKE I DRUGIH SISTEMA IDEJA, VEROVANJA I PRAKSE 

    * U odnosu na druge sisteme ideja, verovanja i prakse – zdrav razum, religiju, ideologiju, umetnost - nauka se razlikuje s obzirom na:
    * 
    * 1.     viziju sveta ( tzv. naučni pogled na svet);
    * 2.     prtpostavke od kojih polazi;
    * 3.     metode koje koristi;
    * 4.     istine do kojih dolazi;
    * 5.     merila koja primenjuje;
    * 6.     jezik kojim govori;
    * 7.     norme kojih se pridržava;
    * 8.     racionalnost koju brani;
    * 9.     funkcije koje vrši;
    * 10. vrednosti koje afirmiše, i
    * 11. kulturu koju stvara.
    * 
    * 
    * Prema tome, naučno saznanje se razlikuje od drugih oblika ljudskog saznanja po svom metodološkom izvođenju.

 
 
 

OSNOVNE KARAKTERISTIKE NAUKE 

    * Iz opšte odredbe nauke – da se pod njom podrazumeva ljudsko saznanje o prirodi, čoveku i društvu koje relativno odgovara objektivnoj stvarnosti – proizlaze njene sledeće tri osnovne karakteristike:
    * 
    * Prvo,  da je ona čovekovo delo, rezultat njegove misaone i praktičke delatnosti;

    * Drugo, da je to saznanje objektivno, jer korespondira s objektivnom stvarnošću, i
    * 
    * Treće, da je naučno saznanje relativno, jer ta korespondencija nikada nije potpuna, već je uvek delimična i aproksimativna.

 
 

TEMELJI NAUČNOG SAZNANJA 

    * Prema nalazima filosofije nauke, odnosno nauke o naučnom saznanju sistem naučnog saznanja o prirodi, čoveku i društvu zasniva se na sledeća četiri osnovna konstitutivna metodološka principa ili postulata:
    * 1.   Objektivnosti,

    * 2.   Pouzdanosti,

    * 3.   Opštosti,

    * 4.   Sistematičnosti.

 

    * NAPOMENA: Ovi konstitutivni principi, odnosno metodološki postulati naučne delatnosti na kojima počiva naučno saznanje nisu univerzalni i opštevažeći kao što su to, na primer, logička pravila koja važe bez obzira na vreme i mesto. Njihov sadržaj i važenje umnogome zavise od specifičnih okolnosti istorijskog razvoja pojedinih nauka. Međutim, oni se isto tako ne mogu proizvoljno menjati, jer propisuju koje je znanje naučno a koje nije. Svaka njihova promena uvek znači i promenu u shvatanju nauke i njenih granica prema drugim oblicima ljudske delatnosti i ljudskog saznanja. 
       

1. OBJEKTIVNOST NAUČNOG SAZNANJA 

    * Svako ono ljudsko saznanje koje pretenduje da bude naučno treba da bude objektivno. A da bi bilo objektivno, da bi zadovoljilo kriterijume objektivnosti, ono mora da bude:
    * 
    * 1.     Nepristrasno – lišeno ličnih sukoba, emocija, predrasuda, pojedinačnih i grupnih interesa;
    * 
    * 2.     Intersubjektivno proverljivo – svih naučnih iskaza, hipoteza i teorija. Drugim rečima, svako ono saznanje koje pretenduje da bude naučno mora pružiti mogućnost da ga provere nezavisni i za to kompetentni pojedinci. A, da bi se ostvarila ova proverljivost neophodno je:
    * a)     da svi naučni iskazi, da svi naučni nalazi, odnosno naučno saznanje bude iskazano jasno i precizno tako da jezički termini i simboli budu razumljivi članovima naučne zajednice;
    * b)    obezbediti javnost saznanja – javnost svih faza istraživanja;
    * c)     da naučno saznanje po svom karakteru bude hipotetičko, relativno. Ovo zbog toga što u nauci nema konačnih rešenja i istina.
    * 
    * Znači: pošto naučno saznanje mora biti intersubjektivno poverljivo, delatnost sticanja takvog saznanja je očito proces kome nema kraja. "Svako naučno otkriće je privremeno, neizvesno i problematično, jer uvek može biti obesnaženo, prevaziđeno i zamenjeno nekim novim rešenjem". Nauka kao posebna vrsta duhovne aktivnosti čoveka, zahvaljujući upravo metodološkom postulatu objektivnosti, stalno sama sebe ispravlja i time se sve potpunije približava istini o stvarnosti.
       
       

2. POUZDANOST NAUČNOG SAZNANJA 

    * Svako ono saznanje koje pretenduje da bude naučno, pored objektivnosti, mora biti pouzdano. To znači da ono u svojoj osnovanosti mora da ima odgovarajuće empirijske dokaze. Međutim, to ne znači da svi naučni iskazi, hipoteze i teorije moraju striktno da se temelje na empirijskim činjenicama. Naučna delatnost ne trpi:

    * a)    nikakvo proizvoljno i neosnovano domišljanje i izmišljanje, i

    * b)    ona ne gaji ni kult slepe privrženosti činjenicama.

 

    * Napomena: prisutni zahtevi striktnih objektivista, koji osporavaju naučnu pouzdanost svakog naučnog iskaza, hipoteze ili teorije koji se ne temelje na izvornim podacima koje ne mogu posmatrati nezavisni posmatrači, kao i na pojmovima čiji se sadržaj ne može čulno opažati, objektivno sputavaju razvoj nauke. Takvi zahtevi onemogućavaju smelost i originalnost u nauci, bez kojih je naučna delatnost isto tako nezamisliva kao i bez pouzdanosti svojih rezultata. Razume se, zalaganje za smelost i originalnost u nauci ne treba shvatiti kao zalaganje da se pouzdanost naučnog saznanja zameni nekakvim intuitivnim osećanjem izvesnosti. Ubeđenje u osnovanost nekog iskaza ili hipoteze, ma koliko bilo intenzivno, nije u stanju da bilo šta dokaže. 
       
       

3. OPŠTOST NAUČNOG SAZNANJA
 

    * Nauka je usmerena na otkrivanje opštih veza i odnosa među pojavama, procesima i predmetima u objektivnoj stvarnosti. Za razliku od zdravorazumskog saznanja koje se svodi na otkrivanje spoljašnjih karakteristika i veza i odnosa među pojavama, nauka teži da dokuči unutrašnju, skrivenu suštinu pojava koje ispituje i da utvrdi opšte i relativno stalne odnose i veze koje se među njima uspostavljaju. Da bi to postigla, ona se služi:

    * a)    apstrakcijom,

 

    * b)    analizom, i

    * c)     sintezom.

    * Znači, nauka bogatu i beskonačno složenu stvarnost najpre rastavlja i raščlanjuje na njene prostije elemente, da bi, potom, proučavajući te elemente odvojeno, došla do onog što je u njima zajedničko, trajno i relativno nepromenljivo.

 
 

STEPEN OPŠTOSTI NAUČNOG SAZNANJA 

    * Stepen opštosti naučnog saznanja različit je kod pojedinih naučnih disciplina. Opštost naučnog saznanja izražava se otkrivanjem:
    * 1.     naučnih zakona,
    * 2.     izgradnjom naučnih modela, i
    * 3.     izgradnjom idealnih tipova.

1.     Naučni zakoni izražavaju relativno konstantne, opšte i nužne odnose među pojavama, procesima i odnosima. Zavisno od karaktera i vrsta, odnosa koje izražavaju, zakoni mogu biti:

    * a)    deskriptivni,
    * b)    kauzalni (uzročni),
    * c)     funkcionalni,
    * d)    strukturalni i
    * e)     zakoni razvoja ili evolucije.
    * Prema stepenu egzaktnosti naučni zakoni se dele na strogo egzaktne, koji postoje uglavnom u prirodnim naukama, i zakone verovatnoće  i tendencijskih pravilnosti.

2.     Naučni modeli predstavljaju idealne znakovne sistema pomoću kojih se matematičkim proračunima, eksperimentom ili logičkom analizom otkrivaju unutrašnji skriveni odnosi pojave koje se istražuju. Kao i naučni zakoni i modeli, zavisno od osobine koja se uzima kao osnov za analizu dele se na:

    * a)    opisne i teorijske,
    * b)    induktivne i deduktivne,
    * c)     determinističke i epohastičke itd.
    * Konstituisanju naučnih modela uglavnom teže prirodne i matematičke nauke, dok društvene nauke to ređe čine.

3. Umesto formalizovanih naučnih modela, društvene i humanističke nauke, koje polaze od istorizma kao metodološke osnove, naučno razumevanje unutrašnje suštine društvenih i kulturnih pojava objašnjavaju pomoću idealnih tipova. To su apstraktni teorijski modeli koji se grade idealizacijom, tj. preuveličavanjem i prenaglašavanjem bitnih konstitutivnih osob
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +150/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Socioloshke definicije.
« Odgovor #4 poslato: Septembar 16, 2009, 23:13:33 »
Dosta?
Nadam se da su ovi textovi pomogli...  :rock on
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP

Dzejn

  • *
  • 2,928
  • +18/-3
  • Pol: Žena
  • promenicu svet do kraja pesme !
    • Pogledaj profil
Re: Socioloshke definicije.
« Odgovor #5 poslato: Septembar 17, 2009, 00:12:01 »
zahvaljujem, ali to sam sve vetj imala.
hahahahahaah xD
ali dobro, sredila sam to (:
« Poslednja izmena: Septembar 17, 2009, 00:12:39 od strane Dzejn »
*I kao da je bilo nekad...I kao da je bilo tu...Pod velikim svetlim suncem, pod velikim svetlim svodom...Ruchali smo meso, glodali smo kosti dobrih zhivotinja, mi imamo snage, mi imamo snage za josh dan ! Mi menjamo dan za notj, mi menjamo notj za dan...Prolaze brodovi, trube u chast, zvone na uzbunu...Deca uche da plachu, deca uche da poznaju svoj glas...*

NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • *
  • 5,405
  • +150/-13
  • Pol: Muškarac
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
    • dzontra_nikola
    • Dzonny
    • Pogledaj profil
    • Valjevski polumaraton
Re: Socioloshke definicije.
« Odgovor #6 poslato: Septembar 17, 2009, 00:13:22 »
zahvaljujem, ali to sam sve vetj imala.
hahahahahaah xD

Priznaj da ovo poslednje barem nisi! :p
Nemoj sad tu kao imala si... :)
A šta će ti ovo, leba ti? x)
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri :: Magija
samo-opusteno userbar5
>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]
VAratonac :: ITcyberCOP