facebook samo-opusteno.info

Sponsored Links

Autor Tema: Price sa poukom  (Pročitano 7150 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Looodacha

  • Zagreva se
  • **
  • Poruke: 149
  • Ugled: +6/-0
  • U mrznji je strah!
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 2.0.0.20 Firefox 2.0.0.20
    • Pogledaj profil
Price sa poukom
« poslato: Januar 11, 2009, 22:31:47 »

1.
Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa.
Sjela je u VIP cekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!
Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sjela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvijek netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos i osjecaji.

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!


2.
 “Devojka i ja smo se zabavljali više od godinu dana kada smo odlučili da se uzmemo. Moji roditelji su nam pomagali u svakom smislu, prijatelji su nas ohrabrivali, a moja devojka je bila devojka iz snova.

Ali, jedna stvar - osoba me mučila: mlađa sestra moje devojke. Imala je 20 godina, nosila mini suknje, uske topove ... Kada god bi bila blizu mene, saginjala bi se, a ja sam jasno mogao videti njen veš.

Bilo je očigledno da to radi namerno - nikada to ne bi radila kada bi neko bio u blizini.

Jednog dana, zvala je i pitala da dođe kako bi proverili pozivnice za venčanje. Došla je sama.

Šaputala mi je da ću se uskoro venčati, a da ona gaji izvesna osećanja prema meni- da to ne može i ne želi da preboli.

Želela je da vodimo ljubav samo jednom, pre nego što se obavežem na život sa njenom sestrom.

Bio sam u šoku, bez reči. Krenula je uz stepenice - "Gore sam, ako se odlučiš na taj korak". Nepomičan sam stajao i gledao je kako se penje.

Kada se popela na vrh stepenica, skinula je pantalone.

Stajao sam, okrenuo se ka ulaznim vratima i krenuo ka kolima.

Moj budući tast je stajao napolju. Sa suzama u očima me je zagrlio i rekao: "Tako smo srećni da si prošao naš mali test. Ne mogu ni da zamsilim boljeg čoveka za svoju ćerku. Dobrodošao u porodicu!"

Pouka: Uvek držite kondome u kolima.”


3.
Prica o vrapcu

Jednog strahovito hladnog zimskog dana,vrabac je osetio da nece uspeti da prezivi. Pokusao je pronadje neki zaklon ,ali dok je leteo, bivalo mu je hladnije, pa su mu se krila najzad smrzla i on je pao na drum.
Lezao je, osecao kako se koci od mraza i znao da je smrt blizu. Odjednom je osetio kako je preko njega palo nesto toplo i meko .Bila je to kravlja balega .Vrabac se zagrejao, raskravio i najzad zacvrkutao. Jedna macka u prolazu cula je cvrkutanje, raskopala balegu i pojela vrapca.
Ova mala prica daje nam tri pouke:
-Ako se neko po*ere na tebe,to jos ne znaci da ti je neprijatelj.
-Ako te neko izvadi iz go*ana ne znaci da ti je prijatelj.
-Ako si,vec zapao u go*na bolje cuti.


4.
Nekada davno,zivela jedna tuzna devojka...
-A zasto je bila tuzna?
-Polako, nemoj me odmah prekidati, sve cu da ti ispricam po redu.Zato sto je bila usamljena i bez ikoga na svetu...
-Jel ni mamu nije imala?
-Nije imala nikog, sama samcita. Sedela jednog dana ta tuzna devojka na obali sinjeg mora.
-A zasto sinjeg,kad je more plavo?
-Dobro-plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.Kako se ona igrala sa kamencicima, on resi da jedan pretvori u kamen srece. Iznenada, kamencic koji je ona uzela, snazno je zasijao na njenom dlanu, lepse od bilo kog dragulja.
-A ona?
-Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: moza ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi, pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugo.
-I onda?
-Isla tako,isla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini,i pravljen samo za nju, pa brze potrci nazad, ali vise nije mogla da ga nadje.
-A sutra ,kada je bio dan,je l' ga onda nasla?
-Nije, more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju(bajka treba srecno da se zavrsi,sta je sad ovo)
-A zasto ga je more odnelo?
-Zato sto nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio srecu u ruke, a ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htela jos. Ali tu nije kraj bajke. More cuva taj kamencic srece i izbacice ga pred neku drugu devojku koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga sacuva.
-A meni je,ipak, zao i one devojke sto ga je izgubila-kaze pospani glasic.
( I meni je.)
-Sta je sa njom dalje bilo?
-Ne znam. Nije ni vazno; samo ti lepo sanjaj.
(Znam, ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen).

5.
Dobro drvo

Bilo jednom jedno drvo…
Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog dečaka. Dečak je dolazio svakoga dana i vredno sakupljao opalo lišće. I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj. Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama. Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i dečačić bi se ponekad igrali žmurke i kad bi se umorio, dečačić bi zaspao u senci drveta. Mali dečak je veoma voleo drvo. Zaista, voleo ga je i srcem i dušom. I Dobro drvo bilo je sretno. Ali, vreme je neumitno prolazilo…

I dečak je odrastao. Dobro drvo je sada često ostajalo samo. A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče: „Hajde, dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci. I budi sretan.“ „Ali, suviše sam veliki da bih se peo na tebe i igrao se s tobom“, odgovori dečak Dobrom drvetu. „Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znaš, potreban mi je novac. Možeš li mi dati malo para?“ „Žao mi je“, ogovori Dobro drvo „ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke... Ipak, dečače, mogao bi da ubereš moje jabuke i prodaš ih u gradu... Tako ćeš doći do para i biti sretan.“ I dečak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom ih odnese sa sobom. I Dobro drvo se opet oseti sretnim. Dugo je vremena opet prošlo, a dečak nije navraćao...

I Dobro drvo je bilo veoma tužno. A onda, jednoga dana, dečak ponovo stiže i drvo radosno zašumori. „Hajde, dečače“, reče ono. „Uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim granama... I uživaj!“ „Nemam vremena za to, imam previše posla“, odgovori dečak. „Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo“, objasni on. „Želim da imam ženu i decu i zato mi je potrebna kuća... Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?“ „Ni ja nemam kuću“, odgovori drvo. „U stvari, čitava šuma je moja kuća... Ali, evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi napraviti kuću. I tako ćeš biti srećan.“ I tako dečak poseče grane Dobrog drveta, odnese ih i od njih sebi sagradi kuću. I dobro drvo se ponovo osećalo veoma srećnim.

Još podosta vremena prođe, ali dečak nije navraćao. I kada se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko sretno da je jedva bilo u stanju reč da izusti. „Hajde, dečače“, pozva ga drvo šapatom. „Dođi i poigraj se.“ „Odveć sam star i tužan da bih se igrao“, odgovori dečak. „Ali, želeo bih jedan čamac, koji bi me odvezao daleko odavde... Možeš li mi naći neki čamac?“ „Pa, poseci moje stablo i načini sebi čamac“, odgovori Dobro drvo. „Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde i da budeš srećan.“ I tako dečak poseče stablo Dobrog drveta... i načini sebi čamac... i odjedri daleko, daleko. I drvo je bilo srećno, ali ne i presrećno.

Podosta vremena je minulo i dečak se najzad ponovo pojavi. „Žao mi je, dečače“, dočeka ga Drvo. „Ali, zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati... Znaš, ne rađam više jabuke...“ „Zubi su mi se istrošili i više ne mogu da jedem jabuke“, odvrati dečak. „Nemam više ni grana“, nastavi Dobro drvo „na kojima bi se mogao ljuljati.“ „Odveć sam star za takve stvari... mislim, za ljuljanje na granama“, primeti dečak. „Nemam više ni deblo“, reče Dobro drvo „na koje bi se mogao uzverati.“ „Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću“, zaklima glavom dečak. „Žao mi je“, uzdahnu Dobro drvo. „Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam... ali mi ništa više nije ostalo. Sada sam samo jedan stari panj. Žao mi je, zaista...“ „Pa, više mi mnogo ni ne treba“, uzdahnu i dečak. „Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti. Znaš, veoma sam umoran.“ „U redu onda“, odvrati Dobro drvo, istežući se koliko god može. „Stari panj baš jeste pravo mesto da se na njemu sedi i odmara. Dođi, dečače, i sedi. Sedi i odmori se.“ Dečak postupi kako mu je rečeno. I Dobro drvo se oseti beskrajno sretnim.

6.

Jednom bese jedan mali decak koji je imao losu narav.Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom,zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvog dana decak je zakucao 37 eksera u ogradu.
Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio da kontrolise svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao.Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav,nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je dosao dan,da tokom celog dana nije pobesneo.On je rekao to svom ocu,a otac mu odgovori da svakog dana kada bude uspeo da kontrolise svoje ponasanje,iz ograde iscupa jedan ekser.
Dani su prolazili....decko je odjednom bio u stanju da kaze ocu da je pocupao sve eksere iz ograde.Otac je uzeo sina za ruku i poveo ga do ograde.
Otac je rekao- *Dobro si to uradio, sine moj,ali pogledaj sve te rupe u ogradi.Ograda vise nikad nece biti ista.Kada u besu kazes neke stvari,one ostavljaju oziljak,kao sto su ove rupe u ogradi.Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao,rane ostaju*
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka.
Prijatelji su zaista vrlo retki dragulji,oni cine da se smejes,ohrabruju ne da uspes u necemu,spremni su da te saslusaju,da podele tvoj bol,imaju lepe reci za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.Zato pazite na te eksere,gde ih zakucavate i kome ostavljate bolne tragove....


7.
. Ova prica je o vojniku koji se nakon nekoliko godina provedenih u ratu konacno vraca kuci svojoj porodici. Odmah nakon sto je saznao tu vest javio se svojim roditeljima.
- Mama, tata, vracam se kuci! Ali pre toga moram da vas zamolim za jednu uslugu. Imam prijatelja koga bih doveo sa sobom.
- Naravno, odgovorili su roditelji odusevljeni sto ce konacno nakon toliko godina videti svog sina. - Slobodno dovedi svog prijatelja, bili bismo srecni da ga upznamo.
- Postoji samo jedna stvar na koju moram da vas upozorim pre nego sto dodjemo. On je dosta tesko povredjen u ratu. Zgazio je na nagaznu minu i izgubi jednu ruku i jednu nogu. Medjutim, on nema gde drugde da ode, a ja zelim da dodje da zivi sa nama.
- Zao nam je sto to cujemo. Mozda bismo mogli da mu pomognemo da nadje gde ce ziveti.
- Ne, mama, tata, ja zelim da on zivi sa nama!
- Sine, ti ne razumes sta trazis od nas. Osoba sa takvim hendikepom bi bila ogromna obaveza za sve nas. Mi imamo nase zivote i sopstvene probleme i ne mozemo dozvoliti da takva stvar pocne da nas sputava. Mislimo da bi se ipak trebao vratiti kuci sam i zaboraviti na svog prijatelja. Snaci ce se on vec nekako.
U tom trenutku sin je prekinuo vezu. Roditelji ga vise nisu culi. Nekoliko dana kasnije, primili su poziv iz policije. Njihov sin je poginuo prilikom pada sa zgrade. Policija veruje da je samoubistvo u pitanju. Roditelji su otisli da identifikuju telo. Prepoznali su ga, ali na njihov uzas takodje su otkrili i nesto sto nisu znali. Njihov sin je imao samo jednu ruku i jednu nogu.


8.
Cetiri svece

Cetiri svece su polagano gorele. Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.
Prva je sveca rekla: "Ja sam Mir. Nazalost, ljudi me ne uspevaju sacuvati, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.
Druga je sveca rekla: "Ja sam Vera. Nazalost, mnogi ljudi imaju povrsnu veru, i ja ih ne zanimam. Nema smisla da i dalje gorim." Tek sto je to izgovorila, puhnuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treca je sveca zalosno progovorila: "Ja sam Ljubav. Nemam vise snage. Ljudi zaboravljaju na mene, i na to koliko sam im potrebna. Oni ne ljube ni svoje najblize." I bez oklevanja se ugasila.
Odjednom je uslo jedno dete i ugledalo tri ugasene svece. "Sta je to?" upitalo je dete. "Vi ste trebale svetliti do kraja." I rekavsi to, pocelo je plakati.
Tad je progovorila cetvrta sveca: "Ne boj se, dok ja gorim moci cemo upaliti ugasene svece. Ja sam Nada."
Detetu su zablistale oci od radosti dok je s upaljenom svecom vracalo svetlo ugasenim svecama.


9.
~Profesor Filozofije stoji ispred svog razreda i ispred sebe ima nekoliko predmeta. Kada je cas poceo, bez reci uzima veliki prazan stakleni sud i pocinje ga puniti povecim kamenjem. Onda je upitao studente:
"Da li je ovaj sud pun?"
Oni su se slozili da jeste. Profesor onda uzima kutiju sa shljunkom i nasipa ga odozgo. Malo je protresao sud, i naravno shljunak je popunio prostor izmedju kamenja. Onda je ponovo upitao isto. Uz smeh, slozili su se da jeste. Profesor sada uzima kutijicu peska i nasipa ga preko, u sud sa kemenjem i shljunkom. Naravno, pesak je popunio sve ostale supljine.
"A sada, Hocu da zamislite da je ovo vas zivot!"-rece profesor.
-"Kamenje predstavlja vazne stvari - vasu porodicu, vaseg partnera, vase zdravlje, vasu decu... - sve ono sto bi vas zivot cinilo punim i onda kada bi sve druge stvari nestale. Shljunak su sve druge stvari koje su vazne, kao sto je posao, kuca, auto... Pesak je sve ostalo. Sitnice. Ako u posudu prvo stavite pesak, za kamenje i shljunak nece imati mesta. Isto vazi i u zivotu. Ako svo vreme trosite na sitnice, na nevazne stvari, necete imati prostora za ono sto vam je vazno. Obratite paznju na one stvari koje su vam kljucne za vasu srecu. Igrajte se sa decom, nadjite vremena da odete do lekara na kontrolne preglede, iznenadite dragu osobu... Uvek ce biti vremena za posao, da se pocisti kuca, pozovu prijatelji na veceru... Pobrinite se prvo za kamenje, za ono sto je zaista vazno. Postavite svoje prioritete. Sve ostalo je samo pesak!"
A onda, jedan student uze sud za koji su se i profesor i studenti slozili da je pun, i naspe limenku piva unutra!
Naravno, pivo je popunilo sve ostale supljine u posudi. Sada je ona ZAISTA bila puna!

10.
..Konj se razboleo.
Dosao veterinar i prepisao seljaku lek za konja.
Tri dana da mu daje, ako konju ne bude bolje moraju da ga ubiju.
To cula svinja.
Prvi dan , konju nije bolje, drugi dan takodje. Pridje mu svinja i
kaze: "Molim te ustani, moras da ozdravis" ali konj ne ustaje.
Treci dan - konj ne ustaje.
Svinja ga opet moli, kaze mu da ce da ga ubiju ako ne ustane.
Odjednom konj ustaje i polako izlazi iz stale.
Svi se raduju i seljak kaze veterinaru:
"Ovo moramo da proslavimo,
veceras cu da zakoljem svinju".

Poenta price: Ne mesaj se u tudja posla!


11.
Jednom davno, devojka zvana Li–Li se udala i otišla da živi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vreme Li-Li je shvatila da nikako neće uspeti da se složi sa svojom svekrvom.

Njihovo ponašanje je bilo toliko različito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na šta je svekrva pak odgovarala kritikom.
Prolazili su dani, prolazile su nedelje…

Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svađaju. Uostalom, činjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, dužna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohteve, dodatno je otežavala situaciju.
Zbog svih tih svađa i nesreća u kući, muž je jako patio.

Na kraju Li-Li više nije imala snage da izdrži lošu narav i ponašanje svoje svekrve, pa je odlučila da što pre nešto preduzme.

Otišla je kod očevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje čajeve. Ispričala mu je o celoj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rešiti problem.
Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: ¨Li-Li , pomoći ću ti da rešiš svoj problem, ali moraš me dobro poslušati i ispuniti ono što ti budem rekao.¨ Li-Li reče : ¨Da, gospodine Huang, učiniću šta god mi kažete¨.

Gospodin Huang ode u stražnju sobicu i vrati se nakon par minuta sa paketom čajeva.

Rekao je: ¨Možeš koristiti otrov koji brzo deluje da bi se oslobodila svoje svekrve, međutim, to može izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta čaja koji će polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moraš paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moraš biti veoma oprezna i promeniti ponašanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svađati, poštuj ono što kaže i odnosi se prema njoj kao da je kraljica¨.


Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i požurila kući da što pre započne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su nedelje, prolazili su meseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno začinjeno jelo svojoj svekrvi. Sećala se šta joj je gospodin Huang rekao kako da izbegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslušna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.

Nakon šest meseci cela kućna atmosfera je bila izmenjena.

Li-Li je naučila kako da kontroliše svoju narav toliko dobro, da se čak nikad više nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala čak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih šest meseci. Svekrva je delovala puno nežnije, pa se obostrano slaganje zaista primećivalo. Njeno ponašanje prema Li-Li se promenilo, počela je da voli svoju snahu kao svoju rođenu ćerku.
Bez prestanka je pričala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad poželela.

Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, baš kao majka i ćerka.

Muž joj je bio jako sretan videvši šta se događa u poslednje vreme.

Jednoga dana, Li-Li je ponovo otišla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoć : ¨Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprečim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna žena i volim je kao svoju majku. Ne želim da umre od otrova koji sam joj davala!¨

Gospodin Huang se nasmeši i zavrte glavom ¨Li-Li , nemoj ništa brinuti. Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Čajevi su bili puni vitamina da poboljšaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponašanju prema njoj, ali ni toga više nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmenila.¨

U Kini kažu: Osoba koja voli druge, je osoba koju drugi vole.

12.

Ljubav

Covek umire i odlazi na nebo.
Andjeli mu kazu:"Odvescemo te u raj, ali prvo da ti pokazemo pakao."
Odvode ga na mesto sa velikom sredisnjom posudom punom kasaste hrane. Oko posude su jadne i gladne osobe. Svaka od njih ima kasiku dugacku po tri metra. Hranu mogu dobaviti, ali je, zbog duzine, ne mogu prineti ustima. I tako, ove pateticne osobe gladuju pored izobilja hrane.

Zatim ga andjeli odvode u raj.
Na njegovo iznenadjenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom, ponovo ljudi sa kasikama od tri metra. Samo ovi su zadovoljni, srecni, nasmejani i zdravi.
"Zasto? U cemu je razlika da su ovi ljudi srecni i siti?", upitao je andjele.
"Pa zar ne vidis?", upitali su ga.
Kada je pazljivo pogledao primetio je da svaka osoba hrani kasikom susednu.

"Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su naucili put ljubavi."


13.
Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovomu je ime Uspjeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
na pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sjedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga 2 starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspjeh, druga 2 bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas 2 je slijedimo !"
Tamo gdje ima Ljubavi, tamo uvijek dolaze Bogatstvo i Uspjeh.


14.
Verovatno ste culi za indisjku legendu o malom zutom cvetu koji se rascvetao u jednoj basti. On cveta samo jednu sezonu i tada uvene.
Kada je jedan posetilac usao u ovu bastu , citamo u prici, sa svih strana slusao je samo zalbe. Mango je rekao da bi radije bio kokosova palma. Zasto? Zato sto je sve drvo palme korisno - plod, lisce, grane i deblo.
Medjutim kokosova palma zavidela je mangu, zato sto se njegov plod za skupe novce izvozio iz Indije. Sve biljke su ljubomorne jedna na drugu, svaka od njih mislila je da je druga biljka dala veci doprinos i dobila vise.
Oko posetioca koji je slusao samo zalbe zaustavilo se na jednom malom zutom cvetu koji je radosno cvetao u svom uglu. Sagnuo se i upitao ga: " Zasto se i ti ne zalis kao ostali?"
Cvet je odgovrio: " Posmatrao sam kokosovu palmu i zavideo joj na liscu koje se lelujalo na vetru. Pozeleo sam da donosim divne, socne plodove kao mango. Ali tada sam pomislio da ako je Bog zeleo da budem kao kokosova palma ili mango, On bi mogao to da ucini. Zeleo je da budem mali zuti cvet pa zato zelim da budem najbolji mali zuti cvet koji je ikad postojao.


15.
Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru, a da se nijednom nisu posvadjali.
Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne?! Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.

16.
MONETA BEZ VREDNOSTI
Jedan stari sufu prodavao je sve i svasta da bi zaradio za zivot. Ostavljao je utisak priglupog coveka, jer su mu ljudi cesto placali laznim novcem, ili su mu govorili da su vec platili, iako to nije bila istina, ali on je uvek verovao ljudima na rec.
Kada mu je kucnuo sudnji cas, pogledao je ka nebu i rekao: "Gospode, toliko sam laznih para primio od ljudi, ali ih nikada nisam osudio zbog toga; ogranicio sam se na misao da ne znaju sta cine. I ja sam moneta bez vrednosti, zato, molim te, nemoj me osudjivati"
Tada je zacuo glas: "Kako je moguce osuditi nekog ko nije osudjivao druge?"

Lako je naci nekog ko dela s ljubavlju;
teze je pronaci onog ko misli s ljubavlju

17.

Prolece
Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

Za sve osobe čiji je osmeh
taj koji cini boljim ovaj svet.


18.
Neki siromašni seljak trčeći dođe svetom čovjeku koji se odmarao pod drvetom.

- Kamen! Kamen! Daj mi dragi kamen!
- Kakav kamen? - upita sveti čovjek.
- Noćas sam sanjao da ću pronaći čovjeka koji će mi dati dragi kamen
koji će me učiniti bogatim zauvijek - odgovori seljak.
Sveti čovjek posegne za svojom torbom, poče kopati po njoj
te nakon nekog vremena izvadi kamen. - Misliš ovaj?
-Pronašao sam ga na putu prije par godina.
-Naravno da ću ti ga dati - reče on i dade ga seljaku.
Seljak pogleda kamen u čudu.
Bio je to dijamant, vjerojatno najveći na svijetu, uze ga i ode.
Tu ju noć seljak probdjeo u krevetu ne mogavši zaspati.
Sljedećeg dana oko podneva otiđe on ponovno svetom čovjeku i reče mu:

- Daj mi to što ti je omogućilo da se odrekneš dijamanta tako lako!



19.
Reci ranije . . .

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bejaše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njezin muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Od toga dana ženi je pošlo nabolje. Danas se vrlo dobro oseća. Lekari se i dalje pitaju od koje je to bolesti bolovala i koji su je lekovi tako brzo izlečili.

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna. No, bi li se ti ikad umorio slušajući voljenu osobu koja ti to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«. Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.


20.
Jedan stariji čovjek, u bolnici, je bio na umoru. Bili su to njegovi posljednji sati.U hednom trenutku je otvorio oči i uspio vidjeti nekoliko prilika koje su se
skupile oko njegovog kreveta. Nije ih uspio prepoznati.

Zatvorivši oči upitao ih je:
- Prijatelji, tko ste vi?
Jedna od prilika reče:
- Mi smo tvoji zanemareni snovi, zaboravljene želje i neostvarene
vizije. Mi smo sve ono što si mogao uraditi za života, ali si to
propustio učiniti.
- Žao mi je zbog toga - reče starac - ali ipak cijenim što ste se
unatoč mojoj nemarnosti i lošem odnosu prema vama došli oprostiti od
mene na kraju mog života.
Jedna od prilika se nagnula i mirnim mu glasom odgovorila:
- Ne, mi se nismo došli oprostiti od tebe - došli smo umrijeti s tobom…

21.
Tragovi u pesku

Sanjah jedne noci, kako šetasmo morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja.
Pred mojim ocima pojavi se brzinom filma moj život. Za svaki odsek mog života, kako mi se cinilo, otkrih tragove stopala u pesku. Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodinu.
Kad i poslednja slika pred mojim je ocima preletela, osvrnuh se natrag i videh, kako je u pesku cesto ostao samo jedan par tragova,a drugi je išceznuo.
Ti tragovi oznacavahu odseke mog života, meni ponajteže. To me zbunilo.
Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:
"Kad sam ti onomad sve što imah predao, da te mogu slediti, tada si mi rekao da ceš uvek biti uza me. A sad vidim da najdublje krize mog života prati samo jedan par tragova u pesku. Zašto si me ostavio upravo tada, kad sam te, sav ocajan, najviše trebao?"
Gospodin me uze za ruku i rece: "Drago dete, nikad te nisam ostavio samog, a pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih patnji i boli. Tamo gde vidiš samo jedan par tragova u pesku, Tamo sam te na svojim rukama nosio."

22.
Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita. Veoma je verovatno da ume i da razmišlja.


23.
Mladi kralj Artur je bio iznenadjen i uhvaćen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim šumama. Kralj ga je mogao ubiti na licu mjesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladošću i simpatičnošću, i ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno teško pitanje.
Šta ustvari žele žene?
Ovakvo bi pitanje ostavilo bez riječi i najstarije mudrace i mladom
Arturu se činilo da je prosto nemoguće odgovoriti na njega.
Kako god bilo, bolje je i pitanje nego umreti obješen, tako da se vratio u svoje kraljevstvo i počeo ispitivati svoje podanike.
Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, časnim sestrama, mudracima, pa cak i sa dvorskom ludom .jednom riječju, sa svima. Ali, niko mu nije dao zadovoljavajući odgovor. Medjutim, svi su mu savetovali da potrazi odgovor kod stare vještice, jer ga je ona jedina i znala.
Cijena bi bila visoka, jer je stara vještica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama.
Došao je najzad i zadnji dan godine i Artur nije imao drugog rješenja već
da razgovara sa vješticom.
Ona je pristala dati odgovor, ali u zamjenu za sledeću cijenu:
željela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola i Arturovog najboljeg prijatelja.
Mladi Artur je prestravljeno gledao;bila je grbava i užasno ružna, imala je jedan jedini zub, širila je oko sebe takav smrad koji ga je tjerao na povraćanje i ispuštala je neobične krike i zvukove.
Nikad Artur nije u svom životu vidio odvratnijeg stvorenja.
Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da oženi ovo storenje, uplašio se i posustao.
Ali Sir Gawain je saznao šta se dogodilo i odlučno rekao da je žrtvovanje za život svog prijatelja i za očuvanje Okruglog stola vrijedno toga.
Najavljeno je vjenčanje, nakon čega je stara vještica u svojoj paklenoj mudrosti rekla:
"Svaka žena želi da bude vlasnica svog života!"
Čim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu.
Isto tako, da je i mladi Artur spašen.
Tako je i bilo.
Čim je čuo odgovor, monarh susjednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na život.
Vjenčanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko više od Artura nije osjećao i olakšanje i težinu u isto vrijeme.
Sir Gawain je bio nasmešen svo vrijeme, ljubazan i pun poštovanja, po svom starom običaju.
Stara vještica je napravila pravi skandal svojim najgorijim načinom ponašanja: ždrala je kao zvijer, bez korišćenja pribora za jelo-rukama i uz to proizvodila zastrašujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnošljivi smrad.
Konačno je došlo i vrijeme prve bračne noći i dok je čekao svoju novovjenčanu mladu da mu dodje u krevet...
Gawain je ugledao kako mu prilazi najljepše žensko stvorenje koje je ikad u životu mogao zamisliti. Sav očaran je upitao šta se dogodilo, na šta mu je mlada djevojka odgovorila da je to ona, vještica, ali da će pola vremena provesti s njim kao vještica, a pola kao mlada djevojka i to sve zato što je on bio dobar prema njoj svo vrijeme. Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt želi preko dana, a koji preko noći.
Koje okrutno pitanje!
Gawain je požurio sa razmišljanjem.
Da li da preko dana ima divnu djevojku koju će moći svima pokazivati bez straha i srama, a noću u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu vješticu? Ili pokazivati prijateljima preko dana vješticu, a trenutke bračnog sladostrašća provoditi sa divnom djevojkom?
Sta biste vi izabrali?
Gawain-ov odgovor se nalazi malo niže, ali pre čitanja, donesite svoju odluku.
Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pušta na volju da sama odluči.
Čim je to čula, vještica je rekla da ce uvijek biti u obliku mlade djevojke, i danju i noću, jer ju je on poštovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog života.
Koje je naravoucenije ove priče?
Nije bitno da li je žena lijepa ili ružna.
U suštini...........uvijek je vještica!


24.
Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sjediti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.
Brzo su se upoznali i razgovarali po cijele dane. Pričali su o svojim obiteljima, svojim domovima, poslu, gdje su bili u vojsci, i gdje na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sjedio uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je vidio vani.
Muškarac na drugom krevetu je počeo živjeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sjedio i pričao o događanjima i bojama vanjskoga svijeta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su djeca spuštali svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cvijeće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je uljepšavalo pokrajinu, a u daljini su se vidjela svjetla grada. Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i tjedni.
Jednoga jutra je jutranja sestra donijela vodu za umivanje i uz prozor pronašla tijelo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je tijelo odnijelo van.
Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namjestio te ga ostavila samog. Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao vanjski svijet.
Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid. Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lijepo opisivao stvari u vanjskom svijetu. Sestra mu je rekla da je bio slijep i da nije mogao vidjeti zid koji je stajao ispred prozora.


25.
Žabice

Bila je jedna grupa žabica koje su se želele takmičiti. Želele su izaći na veoma visoku kulu pa je došlo mnogo gledaoca da daju podršku žabicama.

Utakmica je počela...
Ali...
Niko od prisutnih gledaoca nije verovao da će neka žabica uspeti doći do vrha kule.
Klimali su glavama i govorili:
”Joj, to je veoma naporno, nikada neće uspeti!”
ili:
”Ma neće uspeti, kula je veoma visoka!”
Žabice su počele da zaostaju...
...osim jedne, koja je brzo puzila, sve više i više...

Gledaoci su vikali:
”To je veoma naporno! Nemoguće je tako visoko dospeti!”
Jedna po jedna, žabice su odustajale i okretale se natrag...
osim jedne koja je istrajno išla napred... i uopšte se nije htela predati!
Na kraju je svaka odustala, osim ove jedne žabice koja se sama i s velikim ambicijama popela na vrh kule!
Ostale žabice, kao i gledaoci, su želeli saznati kako je uspela baš ona uraditi ono što su ostali smatrali nemogućim.
Jedan gledaoc je pristupio žabici i zapitao je kako je uspela skupiti toliko snage I volje da izađe do samog vrha .
Tada se ispostavilo, da je... pobednička žabica gluva!
Naravoučenije?
Nikad nemoj slušati one ljude koji su negativni i pesimisti . . . jer ti uzimaju najbolje čežnje i snove koje imaš u svojoj duši!
Uvek misli na snagu reči jer sve što čuješ ili čitaš utiče na tvoja dela!
Dakle:
Budi UVEK OPTIMISTA!
i šta više…
jednostavno budi “gluv” kada ti neko kaže da ne znaš i ne možeš ostvariti svoje snove!
Pomisli:
U svemu možeš uspeti kad to stvarno želiš!
Ja sam vasar. Eto sta! Ja sam trista cuda. Muzika sam. Guzva. Smeh. Vrteska. I luda...

[Reklame]


Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • Vlasnik
  • *
  • Poruke: 5,339
  • Ugled: +146/-13
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Opera 9.27 Opera 9.27
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Re: Price sa poukom
« Odgovor #1 poslato: Januar 12, 2009, 19:08:26 »
Neke su mi bile poznate, neke ne, ali su u svakom slucaju zanimljive...
:)
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]

Van mreže Looodacha

  • Zagreva se
  • **
  • Poruke: 149
  • Ugled: +6/-0
  • U mrznji je strah!
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 2.0.0.20 Firefox 2.0.0.20
    • Pogledaj profil
Re: Price sa poukom
« Odgovor #2 poslato: Januar 12, 2009, 20:09:19 »
Hvala... :)
Ja sam vasar. Eto sta! Ja sam trista cuda. Muzika sam. Guzva. Smeh. Vrteska. I luda...

Van mreže Stefanpn

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 82
  • Ugled: +6/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.0.5 Firefox 3.0.5
    • Pogledaj profil
Re: Price sa poukom
« Odgovor #3 poslato: Februar 03, 2009, 12:32:44 »
svaka cast za stivo,genijalno je,kao i za trud

Van mreže MarkoKg

  • Global Moderator
  • *
  • Poruke: 5,042
  • Ugled: +43/-3
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Opera 9.27 Opera 9.27
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Re: Price sa poukom
« Odgovor #4 poslato: Februar 07, 2009, 13:57:55 »
Svaka cast za text...
Evo da i ja doprinesem...



Ugledao sam ga jednog dana kako pretrcava preko poda kuhinje. Mali, brz, odvratan, kao i svaki miš. Pojurio sam za njim, ali se on munjevito negde izgubio. Od tada je poceo naš mali rat.

Prvo sam mu pronašao rupu i pažljivo je zapušio. Nije pomoglo.
Onda sam postavio lepak za miševe. Uzalud.
Zatim sam postavio mišolovku. Izbegao je zamku.
Poturio sam i mišomor. Ni da okusi.
Na kraju sam doneo komšijsku macku. Bez rezultata.

Tada, vec u ocajan, odlucio sam da ga penzionišem. Na moju radost, posle prve primljene penzije uginuo je od gladi.



Pored kontejnera je stajao covek u starom poderanom odelu. Pogled mu je bio uprt u neku tacku, samo njemu znanu. Luksuzna limuzina zaustavi se uz škripu guma iz koje izjuri feminizirani mladi covek u lepom novom odelu sa legitimacijom državnog anketara okacene o rever sakoa. Otvorio je kožnu fasciklu, izvadio olovku i pitao coveka pored kontejnera:

-Jeste li za republiku ili monarhiju
Ne dižuci glavu slabašnim glasom odgovori:
-Nemam posla, a tako ni novca. Dugo vec ništa nisam jeo!
-Da, da vidim da ste bledi i iscrpljeni. Nego, da li vas neko progoni u  vašoj sredini?
-Ja nemam sredinu- odgovori covek pored kontejnera.
-Dakle, vi niste odavde?
-Jesam, ali sam dezorjentisan ovakvim životom.
-Znaci, vi ste estremno orjentisani. Da li ste za demokratiju ili diktaturu?
-Uglavnom sam apstinent, uvek sam za neku lepinju sa necim,
ili burek. A ne bi ništa falilo ni parcetu suvog hleba.
-Razumem. Vi smatrate da bi referendum bio pravo rešenje?
-Za mene je rešenje jedino hleb, nedavno sam ostao bez igde icega.
-Da, naravno. Nego, da niste vi slucajno izbeglica ili pripadnik  nacionalne manjine?
-Ne, ništa od toga. Ja sam nacionalna vecina-, podiže glavu covek  pored kontejnera gledajuci u oci anketara.




Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • Vlasnik
  • *
  • Poruke: 5,339
  • Ugled: +146/-13
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.6 Firefox 3.0.6
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Re: Price sa poukom
« Odgovor #5 poslato: Februar 24, 2009, 17:05:17 »
SNAGA VOLJE



Malu seosku školu grijala je starinska, trbušasta željezna peć na ugalj. Jednog su dječaka zadužili da rano svakog jutra dođe u školu naložiti vatru kako bi se učionica zagrijala prije dolaska učitelja i ostalih učenika.
Jednoga su jutra našli školu u plamenu. Onesviještenog su dječaka izvukli iz vatre više mrtvog nego živog. Na donjem dijelu tijela imao je teške opekotine pa su ga odvezli u obližnju bolnicu.
Napola pri svijesti ležeći na postelji, dječak je jedva mogao čuti šta su govorili doktor i njegova majka. Doktor je majci rekao da će joj sin sigurno umrijeti što je zapravo najbolje za njega jer je u vatri gotovo potpuno nestao donji dio njegovog tijela.

No, hrabri dječak nije želio umrijeti. Odlučio je da da preživi.

I zaista, na zaprepaštenje doktora, preživio je. Kad je prošla smrtna opasnost, ponovo je čuo razgovor majke i doktora. Majci je rečeno da bi možda bilo bolje da je dječak umro, jer kako mu je vatra gotovo sasvim uništila mišićno tkivo na donjem dijelu tijela, biće osuđen na život bogalja, koji se više nikada neće moći služiti nogama.

Opet je hrabri dječak odlučio. On neće biti bogalj.
On će prohodati. No, na nesreću, od struka naniže nije ništa osjećao. Njegove su tanke nožice samo beživotno visile.

Konačno je otpušten iz bolnice. Majka mu je svakog dana masirala noge, ali on ih uopšte nije osjećao niti je mogao njima upravljati. Ipak, njegova odlučnost da prohoda nije slabila.
Kad nije ležao, bio je u invalidskim kolicima.
Jednog sunčanog dana majka ga je odvezla u vrt na svjež vazduh. Ovaj put, umjesto da kao i obično samo sjedi, bacio se iz kolica. Počeo je puzati po travi, vukući noge za sobom.

Uspio se dovući do bijele ograde koja je uokvirivala imanje. Uz velike napore uspio se uspraviti uz ogradu. Malo-pomalo počeo se vući duž ograde, odlučan da prohoda. Otada je to činio svaki dan, pa se vremenom uz ivicu ograde napravila staza. Najviše od svega želio je u svojim nogama probuditi život.

Konačno je zahvaljujući redovnoj masaži, snažnoj volji i upornosti uspio najprije stati na noge, a potom oprezno hodati, a onda i trčati.

Počeo je hodati u školu, potom trčati u školu, trčati iz čistog zadovoljstva. Poslije se na fakultetu uspio pridružiti atletskom timu.

A onda je taj mladić, koji nije trebao preživjeti, koji nikada nije trebao prohodati, koji se nije smio nadati da će ikad trčati, od koga su i doktori digli ruke – taj je isti hrabri mladić, dr. Glenn Cunningham, u Madison Square Gardenu  oborio svjetski rekord u trci na 1500 metara.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]

Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • Vlasnik
  • *
  • Poruke: 5,339
  • Ugled: +146/-13
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
  • OS:
  • Windows 2000 Windows 2000
  • Browser:
  • Firefox 3.0.6 Firefox 3.0.6
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Re: Price sa poukom
« Odgovor #6 poslato: Februar 24, 2009, 17:09:49 »
KOKOŠ U ORLU

Jednog dana neki čovjek nađe orlovsko jaje i stavi ga pod kokoš.
Nakon izvjesnog vremena orlić se je izlegao istovremeno kad i pilići.Počeo je da živi i ponaša se kao ostali pilići. Odrástao je sa njima.

Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se po koji pedalj iznad tla.

Prošle su godine međutim i orao je ostario.
Jednog dana

ugledao je u visini, na vedrom nebu,
čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vjetru.
Stari orao gledao je zadivljeno uvis.

«Šta je to?» - pitao je.

«To je orao, kralj ptica», rekla mu je jedna kokoš.

«On pripada nebu, dok mi kokoši pripadamo zemlji.»

I tako je orao umro među kokošima
cijeloga života ne znajući ko je.
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]

Van mreže TanjicA

  • be optimist
  • Moderator
  • *
  • Poruke: 2,870
  • Ugled: +38/-1
  • OS:
  • Linux Linux
  • Browser:
  • Firefox 3.0.8 Firefox 3.0.8
    • Pogledaj profil
Re: Price sa poukom
« Odgovor #7 poslato: April 17, 2009, 21:45:03 »
Каменорезац

Један је каменорезац заиста тешко радио. У каменолому би остајао по цео дан, све до сумрака. Руке су му биле натекле и препуне жуљева, леђа стално повијена а лице суморно. Био је веома несрећан, па је једнога дана узвикнуо:
- Ех, ово није живот. Тешка је моја судбина. Ох, зашто нисам богат?! Када бих био богат, стварно бих био срећан.
Одмах након тога јави му се анђео и упита га:
- Шта треба да се догоди у твом животу па да осетиш да си богат и срећан?
- Ништа посебно. Када бих био богат, живео бих у граду, и то у прелепом стану на највишем спрату. Тако бих могао да се дивим небу. У стану би постојао огроман кревет у којем бих по цео дан спавао. Е тада бих стварно био срећан.
- Од сада си богат, – рече анђео и нестаде.
И човек је заиста постао богаташ. Живео је у граду, у прелепом стану, и то на последњем спрату. По цео дан је спавао у свом великом кревету. И био је срећан.
Но то је трајало само дотле док га једнога дана, раном зором, није узнемирила бука која је допирала са улице. Брзо је скочио с кревета и пришао прозору. На улици је видео златне кочије иза којих су ишли војници. У кочијама је седео лично краљ. Улице су биле препуне људи који су га дочекали с повицима одушевљења, поздрављали га и до земље му се клањали.
Тог истог трена богаташ је осетио да је веома несрећан.
- Ех, тако сам несрећан. Краљ је неупоредиво моћнији од мене. Када бих само могао да будем краљ, тада би моја срећа била потпуна!
- Поново се појавио анђео и рекао му:
- Од данас си краљ.
- И човек је заиста постао краљ. Био је веома срећан. Осетио је колико је велика његова власт и његова моћ. Пријало му је поштовање које су му људи указивали. Посебно му се свиђало то што су сви баш њему служили и што је могао да одлучује о томе да ли неко треба да живи или да умре. И заиста је био срећан.
Но, једном је обратио пажњу на Сунце и видео је да оно може да чини такве ствари о којима он није могао ни да сања. Видео је како Сунце с лакоћом чини да поља озелене и како их потом претвара у жута, па у смеђа поља. Видео је и то како Сунце исушује и најшире реке, лишавајући тако живота и свм извор живота.
У том тренутку схватио је да је веома несрећан.
- Ех, како сам несрећан! Сунце је много моћније од мене. Када бих само могао да будем Сунце, био бих заиста срећан.
Поново му се јави анђео и рече му:
- Од сада си Сунце.
И он постаде Сунце. Био је срећан. Осећао је своју снагу и своју моћ.
Веома му се допадало што је ливаде зелене и препуне цвећа могао да претвара у пожутеле, да исушује реке и мења свет. Био је уистину срећан. Тако је управљао светом, стојећи у зениту и радујући се својој моћи.
Но, то је трајало само дотле док није приметио огроман црни Облак. Видео је какву снагу поседује Облак, који је исушене и пожутеле ледине претварао у тепихе што цветају, и реке које је Облак пунио снагом а оне се изливале и свету враћале живот.
Видећи то, запао је у депресију.
- Ех, тако сам несрећан! Тај Облак је неупоредиво моћнији од мене. Када бих само могао постати Облак, заувек бих био срећан.
И јави му се анђео и рече му:
- Од сада си Облак.
И он постаде Облак. Био је бескрајно срећан. Уживао је у осећању своје силе и своје моћи. Веома му се допадало што може, онако како он то жели, да исправља оно што је Сунце урадило и да враћа живот тамо где, како се чинило, није остало ништа живо. У почетку је био стварно срећан.
Но, његова срећа потрајала је само дотле док пред собом није угледао Стену. Мрка, моћна, стамена и непроменљива стајала је тачно испред њега. Приметио је како за њу нема никаквог значаја колико дуго лије киша. Стену ништа није могло ни најмање изменити нити је разрушити. Без обзира на све, остајала је усправна и стамена.
Поново је осетио сву горчину своје несреће и гласно узвикнуо:
- Ех, како сам несрећан! Када бих могао бити Стена, тада бих уистинуо пронашао своју праву срећу.
- И поново се појави анђео и рече му:
- Од сада си Стена.
- И постао је Стена. Уживао је у својој снази и моћи и био веома срећан. Радовао се својој непобедивости и својој надмоћи. Веома му се допадао тај осећај да може да се супротстави и да одоли свему што би му Природа приредила. Подсмевао се Сунцу и изазивао црни кишни Облак.
И то је трајало све дотле док једнога дана није дошао каменорезац.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Van mreže sisko2009

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 6
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows Vista Windows Vista
  • Browser:
  • Microsoft Internet Explorer 8.0 Microsoft Internet Explorer 8.0
    • Pogledaj profil
Re: Price sa poukom
« Odgovor #8 poslato: Avgust 17, 2009, 00:57:46 »
Svaka cast...

Van mreže NiKooLaa

  • Dont fear the reaper!
  • Vlasnik
  • *
  • Poruke: 5,339
  • Ugled: +146/-13
    • dzontra.nikola
    • lastfm
    • opusteniforum
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.2 Firefox 3.5.2
    • Pogledaj profil
    • KUD Abrasevic Valjevo
Re: Price sa poukom
« Odgovor #9 poslato: Septembar 10, 2009, 18:15:19 »
Prijatelji.

Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.
Odjednom, uz put su poceli da se raspravljaju i jedan je udario drugog.
Udareni se osetio povredjen, ali je bez reci napisao ovo na pesku...
"DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG DRUGA."
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da se
okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci
se,
ali zivot mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se
zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu:
"DANAS MI JE NAJBOLJI DRUG SPASIO ZIVOT!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:"Kad sam te
udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen. Zasto?"
Drugar mu je odgovorio: "Kad neko uradi nesto lose, to treba da
zapisemo
na pesku da bi vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi nesto dobro, to
treba
da izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!"
NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PESKU, A "SRECU" UGRAVIRAJ NA KAMEN.
...Kazu da je potreban jedan minut da upoznas posebnu licnost. Jedan
cas
da naucis da je cenis. Jedan dan da je zavolis. i jedan CELI zivot
da je zaboravis.....
Posalji ovo pismo svima koje nikada neces zaboraviti i zapamti da
treba da je posaljes i onome od koga si dobio ovo. Ovo je kratka
poruka za njih, da znaju da ih nikada neces zaboraviti. Ako ne
posaljes ovu poruku nikome, to znaci da si mnogo zauzet u zivotu i da
si na putu da zaboravis svoje prijatelje.
NADJI VREME ZA ZIVLJENJE.

--
M.Ciric
::Za webmastere :: Pravilnik foruma ::Baneri

>> Registrujte se kako bi videli sadrzaj celog foruma! Neki delovi foruma nisu vidljivi za goste!<<
[Kako da vidim linkove na forumu??]

Van mreže Starshine

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 5
  • Ugled: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.6 Firefox 3.6
    • Pogledaj profil
Re: Price sa poukom
« Odgovor #10 poslato: Februar 17, 2010, 01:34:04 »
Zovem se Ljubav

 

Postojala sam pre nego sto je bilo sta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam pre nego sto je postojao covek. Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.

 

Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.

 

Volim da dodjem iznenada, kada se ne nadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.

Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate nesuvisle recenice.

Volim da zbog mene radite nepromisljene stvari, da se smejete kao deca, volim da setate livadama i berete retko cvece.

Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pisete, da zbog mene price izmisljate kojima nijedna bajka ravna nije.

 

Ali sam tuzna kada me se bojite.

 

Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste Sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim. Niste verovali u mene, izmisljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.

 

Ali sve sam zbog vas izdrzala.

 

Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, nepriemetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.

 

Ne bojte se.

 

Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove. Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem. Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja cu biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite. Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojim cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.

 

Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.

 

Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu.
"Nasmesite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorcine. Oprostite zivotu i svetu sto nisu savrseni."

 

filmske radosti

Forum info - Pravilnik ; Kontakt ; Arhiva ; Sitemap ; Politika Privatnosti ; O nama ; RSS ; Baneri ; Za webmastere ; Vesti ; Marketing

Prijatelji - Vicevi dana :: Slobodni.net :: Humor Video :: Sve za podstanare! :: InternetFazoni :: Venerin San

Izvori - Blic ; Krstarica ; Novosti ; Kurir-info ; Wikipedia ; Mondo ; Politika

All content on this website is property of "Samo-opusteno.info" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

SMF 2.0.6 | SMF © 2013, Simple Machines :: Copyright 2008 - 2013 "Samo-opusteno", all rights reserved :: Anecdota by Crip :: RSS ::

Performance: 0.188 sec za 21 q. | wap ; wap2 ; imode | [Powered by ProdHosting.net]