Poučne priče

  • 20 Odgovora
  • 9743 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

MarijaMar

  • *
  • 17
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
Odg: Poučne priče
« Odgovor #15 poslato: Mart 28, 2017, 12:18:11 »
Sjajne su priče, hvala!

[Reklama]


MarkoKg

  • *
  • 5,159
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Odg: Poučne priče
« Odgovor #16 poslato: Avgust 13, 2018, 11:54:35 »
Najkraća  priča na svetu, a napisao ju je Ernest Hemingvej:
"Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene"

MarkoKg

  • *
  • 5,159
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Odg: Poučne priče
« Odgovor #17 poslato: Novembar 06, 2018, 12:39:05 »
Jednom kada sam bio tinejdžer, moj otac i ja stajali smo u redu za ulaznice u cirkus. Konačno je, nakon dugoga čekanja, ispred nas ostala samo jedna porodica koja mi se vrlo svidela.
Bilo je osmero dece, verovatno su sva bila mlađa od dvanaest godina. Bilo je očigledno da nisu baš bogati. Njihova odeća nije bila skupocena, ali je bila čista. Deca su bila lepo vaspitana; stajala su u parovima iza roditelja, držeći se za ruke. Uzbuđeno su brbljali o kovnovima, slonovima i drugim učesnicima cirkusa koje će to veče videti. Iz njihovog ponašanja jasno se dalo naslutiti da nikada ranije nisu bili u cirkusu. Ovo je trebao biti vrhunac njihovih mladih života.

Otac i majka ponosno su stajali ispred njih. Mama je držala oca za ruku gledajući ga kao da govori: Ti si moj vitez na belom konju. On se smeškao i ponosno šepurio, gledajući je kao da odgovara: Pa, naravno da jesam.

Prodavačica je upitala oca koliko ulaznica treba. Ponosno je odgovorio: Dajte mi, molim vas, osam dečjih i dve ulaznice za odrasle tako da mogu odvesti moju porodicu u cirkus.

Prodavačica je kazala cenu. Čovek nije imao dovoljno novca. Kako bi se sada mogao okrenuti i reći svojoj deci da nema dovoljno novca za ulaznice u cirkus?

Primetivši šta se događa, moj je otac zavukao ruku u džep, izvukao novčanicu od dvadeset dolara i bacio je na pod. Mi nismo uošte bili bogati. Zatim se sagnuo, pokupio novčanicu, lupnuo muškarca po ramenu i rekao: Oprostite gospodine, ovo vam je ispalo iz džepa.

Čovek je znao šta se događa. On nije tražio milostinju, ali je svakako cenio pomoć u očajnoj, srcu bolnoj i neprijatnoj situaciji. Pogledao je moga oca u oči, uhvatio ga za ruke čvrsto stežući novčanicu od dvadeset dolara. Dok mu se suza kotrljala niz obraz, drhtavim je usnama odgovorio:

- Hvala vam, hvala vam, gospodine. Ovo zaista mnogo znači i meni i mojoj porodici.

Moj otac i ja smo se vratili do auta i odvezli kući. Te večeri nismo otišli u cirkus, ali tamo nismo bili uzalud.

MarkoKg

  • *
  • 5,159
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Odg: Poučne priče
« Odgovor #18 poslato: Novembar 06, 2018, 12:45:22 »
Išao jedan putnik putem, koji je vodio u veliki grad. Jedna je žena sedela pokraj puta, te on zastane da se kod nje raspita o gradu, u koji je namerio.

- Kaži mi, kakvi su ljudi u onom tamo gradu?

Žena ga pogleda.

- Kakve si ljude susretao u mestu odakle dolaziš?

- Odvratne, požali se putnik. Sve gore od gorih. Škrtice, nepouzdane, lažljivce, ljude vredne svakoga prezira.

- Ah, reći će žena, žalim, ali takve ćeš iste zateći u gradu u koji si se uputio.

Čovek uzdahnu, i produži namrštena čela.

Nedugo potom naiđe još jedan putnik. I on zastane da bi se raspitao o gradu. I opet ga žena upita kakvi su bili ljudi, koje je ostavio za sobom u mestu odakle je došao.

- Bili su to dobri ljudi, pošteni, marljivi, istinoljubivi, i velikodušni. Lako su praštali tuđe greške i zablude. Zaista mi je žao što sam se morao od njih rastati.

- Ne brini, reče mu žena. Takve ćeš iste sresti u gradu u koji si se zaputio.

TanjicA

  • be optimist
  • *
  • 2,964
  • +39/-2
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Poučne priče
« Odgovor #19 poslato: Jul 17, 2019, 10:57:58 »
Voleti je ništa, biti voljen je nešto, ali…

Jednom davno živeo je sa svojom ženom, jedan vrlo siromašan čovek. Jadanput, njegova žena, koja je imala vrlo dugačku i lepu  kosu, zatraži od njega češalj kako bi je pravilno održavala. Čovek se osećao vrlo tužno ali je morao da odbije. Objasnio je kako nema dovoljno novca ni za popravak kaiša njegovog sata koji je bio pokidan.

Ona više nije insistirala. Kada je pošao na posao prošao je pored radnje sa satovima, tu je prodao svoj oštećen sat po vrlo niskoj ceni, i otišao da kupi češalj za svoju draganu. Uveče je došao kući sa češaljem u ruci spreman da ga da svojoj ženici. Iznenadio se kada je video svoju ženu sa kratkom kosom, a onda je video da u ruci drži nov kaiš za sat. Ona je prodala svoju kosu i za taj novac kupila kaiš. U isto vreme su im potekle suze, ne zbog uzaludnosti njihovih postupaka, već zbog uzajamne snage njihove ljubavi.

Pouka priče – voleti je ništa, biti voljen je nešto, ali voleti i biti voljen od strane osobe koju voliš je sve.
I optimiste i pesimiste doprinose drustvu.                       
Optimiste su izmislile avion ,a pesimiste padobran. :)
Bistri ostvrt na politicku scenu Srbije *
Zanimljivosti iz zemlje i sveta

Mord

  • *
  • 46
  • +0/-0
  • Pol: Muškarac
  • Theurgija je Put Istina i Život
    • Pogledaj profil
    • teurgiamistica
Odg: Poučne priče
« Odgovor #20 poslato: Septembar 13, 2019, 09:02:11 »
Bio jednom jedan čoek koji je ceo život bio siromašan a uvek radio ko konj. Pitao on stare ljude koga li da pita za savet što je siromašan. Mudri ljudi mu odgovoriše to je USUD. On živi daleko na vrhu visoke planine njega pitaj. I tako čovjek pođe i na putu svojemu svrati u mesto u kome življaše bogataš ali sva stoka mu iđaše u natraške. Bogati seljak ga ugosti i kada ču razloge putnika da i on pita Usud za njegovu muku. Putnik pristade. Put ga nanese na reku. Ali reka ga pita što da ga prenese preko pa kada ču razlog ona pristade ali da pita Usud zašto roda nema i putnik pristade.
Stigavši do planine sretne nekog pustinjaka i pita ga za Usud a ovaj mu odgovara da ćuti i radi sve što radi Usud dok ga ovaj ne priupita zašto je došao u protivnom neće mu biti dovoljna dva oka za plakanje.
Dođe do vrha planine gle palata od zlata, uđe i ćuti i radi što i Usud. A što li radi Usud? Sedi i pije slavi i kada dođe ponoć javi se glas koji veli :"Usude rodilo se toliko i toliko duša šta im daješ?". On otvara sanduk pun zlata i dragulja i kaže:"Kako meni danas tako njima dovjeka." I gle dan drugi i palata malo manja srebrna. Slavi Usud i u ponoć otvara srebrni sanduk i baca srebrnjake i veli:"Kako meni danas tako njima dovjeka." I gle bi dan treći. Kuća bakrena slavi Usud i u ponoć otvara bakreni sanduk i baca bakrenjake i veli:"Kako meni danas tako njima dovjeka." I gle bi dan četvrti. Ujutro koliba i Usud ide u polje da radi i u ponoć Usud baca prah u vazduh i veli:" Kako meni danas tako njima dovjeka. I gle ujutro zlatna palata ponovo tada Usud pozove putnika i pita ga za razloge dolaska a ovaj odgovara što je siromašan. Siromašan si jer si rođen u četvrtoj kući i to se ne može promeniti ali zbog tvog napora imaš sinovicu Maru koja je rođena u prvoj kući i moraš da kažeš da je sve Marino i biti ćeš bogat. Tada pita za reku a ovaj mu odgovara da nije nikoga utopila i da ga prvo prenese pa da joj kaže odgovor inače će ga utopiti. Za bogataša mu reče da stavi Oca na pročelje stola i prvu čašu vina pruži njemu i sve će mu iće napred i bi tako...
Poseja naš putnik žito i ono bi lepo i bujno i neki prolaznik ga upita čije je ovaj pogreši pa kaže moje i žito se upali i poče da gori. Jao meni do boga miloga što učini...."Ej ej prijatelju nije moje već je Mare sinovice moje!" I žito se ugasi.

Naravoučenije dajte sami nemojte da ja dam sve odgovore.
Magija Teorija i Praksa teurgiamistica.blogspot.com