Лазански: Дуго, топло лето

  • 0 Odgovora
  • 1353 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Tekila Gerila

  • *
  • 112
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
Лазански: Дуго, топло лето
« poslato: Jul 07, 2012, 23:54:36 »


Сви сада нападоше сиротог министра Вука Јеремића због неке сиће од платице и станчића на Менхетну. Па неће ваљда председник Генералне скупштине УН да станује у Харлему или у Бронксу, у неком малом апартману? Где да прима амбасадоре и осталу дипломатску свиту, где да се направи пријем? А то је врло важно за имиџ Србије, за опстанак Косова као наше јужне покрајине. Зато ја свесрдно подржавам све трошкове нашег председниковања Генералном скупштином УН, имаћемо од тога велике користи, „бићемо у центру пажње целога света годину дана, сва врата планете биће нам отворена“. Неки би циник можда рекао да је то увреда за сиромашне? А не, то је политичка, а још више економска корист.

Истина, нешто се не сећам да смо од те функције председника Генералне скупштине УН 1976. године, када ју је обављао Лазар Мојсов, имали неке користи. Наиме, две године раније имали смо велику војну кризу око Трста када смо на границу с Италијом морали да пошаљемо три дивизије ЈНА и скоро целокупну Ратну морнарицу, а маршал Тито је отишао на истурено командно место у Виницу у Белој Крајини у Словенији. Годину дана после те кризе, у време које су нас Американци молили да војно не нападнемо Италију, са Римом смо потписали Осимски споразум чиме је разграничење између СФРЈ и Италије било трајно решено. Италијани су повукли своју 190. оклопну бригаду из Старе Горице, а ми смо нашу ратну флоту вратили из Тршћанског залива. УН се у тој кризи нису ни чуле, Савет безбедности УН се тим поводом није ни огласио, а већина амбасадора у Генералној скупштини УН мислим да није ни знала где је Трст и какве ми то проблеме тамо имамо с Италијом.

Но, како сада читам да ће уз кабинет председника Генералне скупштине УН у Њујорку у Београду бити и Канцеларија за праћење рада нашег председавања Генералној скупштини УН, па се још оснива и Високи савет председника Генералне скупштине УН у којем ће бити најугледнија имена светске дипломатије, све бивши министри спољних послова који ће, наравно, све то радити бесплатно из велике љубави према земљи Србији, мислим да то наше председниковање морамо и војно, а још више логистички ојачати. Наиме, предлажем да се у њујоршкој луци укотви командни брод наше Речне флотиле „Козара“ и два брза глисера. „Козара“ треба ускоро да изађе из ремонта у бродоградилишту у Апатину, ако већ није изашла, то је одличан брод за дипломатске пријеме и коктеле. „Козара“ са нашом заставом у њујоршкој луци могла би да одигра улогу некадашњег „Галеба“, а министар Јеремић улогу маршала Тита. Два брза глисера служила би, у случају избијања неке светске кризе, за експресно пребацивања дипломата са „Козаре“ до зграде УН на Ист Риверу. Јер, ратови у Ираку 2003, у Авганистану 2001. и НАТО агресија на Југославију 1999. године – све је започето и без дозволе УН. Више тако неће моћи, наш човек је сада председник Генералне скупштине УН. О томе ће морати да размишљају у Пентагону и у Стејт департменту. Мислим да су упутства о томе добили и у команди НАТО-а и у штабу америчке Шесте флоте.

Кад смо већ код Стејт департмента, из САД нам је прво стигао заменик помоћника државног секретара Филип Рикер, а ускоро стиже и сам помоћник државног секретара Филип Гордон. Два Филипа у Београду у само неколико дана? Како смо одједном важна земља? И, као, два Филипа уопште не интересује ко ће саставити нову Владу Србије? А састају се са челницима скоро свих странака. Да разговарају о летњим врућинама. Када је амерички амбасадор у Словенији уочи и после прошлих парламентарних избора у тој држави имао састанке са првацима неких странака и дао неколико изјава словеначки медији су га прозвали, министарство спољних послова Словеније упутило је протестну ноту Стејт департменту, а председник Словеније осудио је јавно потез америчког амбасадора.

Треба само анализирати призоре са најновије прославе америчког националног празника у резиденцији амбасадорке Мери Ворлик. То грљење, поверљиво шапутање, држање под руку оних који су такорећи до јуче једни о другима говорили све најгоре, то је слика политичког Београда и политичке Србије данас. Некадашњи комунисти и на Брионском пленуму имали су више политичког достојанства.

Да, доминација се спроводи утолико лакше што је они који су јој изложени нису свесни. Или можда јесу, али им то и није важно. Јер, колонизовани народи и њихови угњетачи знају да однос доминације није заснован искључиво на супремацији силе. Прошло је време стриктно територијалних освајања, дошао је тренутак контроле духова. Управо због тога, дугорочно гледано, свака империја која жели да потраје мора да успе да потчини душе.

У Зрењанину је наводно отета одборница ЛСВ-а да би се „насилним путем прекројила изборна воља грађана“. Дуго, топло лето у Србији...

Извор: Политика

[Reklama]