Beti Dejvis

  • 0 Odgovora
  • 2205 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

MarkoKg

  • *
  • 5,181
  • +48/-3
  • Pol: Muškarac
  • Music is my aeroplane...
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • samo-opusteno
Beti Dejvis
« poslato: Februar 22, 2012, 19:09:24 »
Beti Dejvis

Beti Dejvis (engl. Bette Davis; 5. april 1908 — 6. oktobar 1989) je bila američka filmska, pozorišna i televizijska glumica. Prve uloge na filmu dobila je tridesetih godina, nakon nekoliko uspešnih predstava na Brodveju. Tokom svoje šezdesetogodišnje karijere odigrala je preko sto uloga u filmovima. Bila je tražena i cenjena zbog spremnosti da igra negativne likove, i toliko uspešna u tome da su filmovi u kojima je glumila reklamirani pod sloganom: „Ko je bolji od zle Beti?“. Bila je jedna od malobrojnih holivudskih diva koje su karijeru izgradile jedino zahvaljujući glumačkom talentu. Pored maestralno odigranih uloga, Dejvisova je takođe bila poznata po svojoj plahovitoj i egocentričnoj prirodi. Smatrali su je za ratobornu i naglu osobu zbog čestog suprotstavljanja režiserima i producentima.



Na samom početku karijere, privukla je pažnju filmskih kritičara ulogama u dramama Ljudski okovi, Pobeda nad tamom i Pismo. Već početkom četrdesetih godina 20. veka bila je najtraženija, najplaćenija i najuticajnija američka filmska zvezda, sa bioskopskim i kritičkim hitom Male lisice iza sebe. Scenaristi su prepravljali scenario na njen zahtev, a režiseri joj dozvoljavali da menja njihove odluke, samo da ne bi napustila snimanje. Krajem četrdesetih Betina karijera stagnira, da bi 1950. ponovo počela vrtoglavo da raste zahvaljujući ulozi Margo Čening u kultnom filmu Sve o Evi. Ipak, bio je to vrhunac njene karijere, nakon čega njena popularnost opet opada. Iako je već bila smatrana zvezdom koja se polako gasi, dva puta je opet uspela da privuče pažnju javnosti na sebe: prvi put kada je kao ulogom psihopate u trileru Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? osvojila mlađu publiku, a drugi put kao osamdesetogodišnja glumica u dirljivoj drami Avgustovski kitovi. Dejvisova, koja je bila prva predsednica Američke akademije nauka i umetnosti, dva puta je nagrađena Oskarom za najbolju glavnu glumicu — za uloge u filmovima Opasna iz 1935. i Džezebel iz 1937. godine.

Beti Dejvis je bila najplaćenija i najpopularnija holivudska zvezda od 1940. do sredine pedesetih. Prva je glumica koja je dobila Nagradu za životno delo od Američkog filmskog instituta i prva osoba koja je bila nominovana za deset Oskara. Taj broj nadmašili su samo Meril Strip, Ketrin Hepbern, Lorens Olivije i Džek Nikolson. Pored Hepbernove, Beti Dejvis se smatra najboljom glumicom dvadesetog veka.

Detinjstvo

Rođena je Louelu (Masačusets) kao Rut Elizabet Dejvis, od majke Rut Fejvor i oca Harloua Morela Dejvisa, koji je radio kao advokat. Kada je imala godinu dana dobila je sestru Barbaru (Bobi). Njeni roditelji su bili protestanti engleskog, francuskog i velškog porekla. Pošto su se 1915. razveli, Beti se sa majkom i sestrom preselila u Lejnsboro (Masačusets), gde je pohađala osnovnu školu Crestalban School. Šest godina kasnije, Rut se sa kćerkama preselila u Njujork, gde je počela da radi kao fotograf.[1] Videvši Rudolfa Valentina u filmu Četiri jahača apokalipse Dejvisova je poželela da se bavi glumom i odlučila da će se zvati Beti (kao Balzakova Rođaka Beti)[1] ako ikada bude glumica. Pošto je majka podržala tu ideju, upisala je glumačku akademiju Cushing Academy, a išla je i na časove plesa u Mariarden Artists' Colony. Godine 1927. nije prošla na kastingu škole za glumu Eva LeGallienne's Manhattan Civic Repertory jer je bila „neiskrena i neozbiljna“,[2] ali je primljena u školu Džon Mari Anderson, gde je pored glume učila i ples.


Karijera
Prvi nastupi u pozorištu

Beti se 1929. prijavila za audiciju Džordža Kjukora koji je primio, iako nije bio impresioniran. Dejvisova je potpisala ugovor, dobila prvu platu i ulogu horistkinje. Potom je dobila ulogu Hedvig u predstavi Divlja patka Henrika Ibzena, koju je igrala širom Amerike. Po povratku u Los Anđeles debitovala je na Brodveju, sa predstavama Broken Dishes i Solid South. Agent Studija Juniverzal (Universal Studios) zapazio je njen talenat i pozvao je u Holivud na probu. Dejvisova je 1926. jednom prilikom rekla da je videvši predstavu Divlja patka „bila neverovatno inspirisana i motivisana da postane glumica: želela sam da budem glumica pre nego što sam odgledala tu predstavu. Kada sam je odgledala, morala sam biti glumica... Baš kao Peg Entvisl...“ Tri godine kasnije, dobila je priliku da Divlju patku odglumi na svoj način.


1930—1934: Početak filmske karijere

Dejvisova je sa majkom stigla u Holivud 13. decembra 1930. godine. Niko od agenata nije bio na železničkoj stanici da je dočeka. Zapravo, bio je jedan, ali se vratio u studio rekavši da „nije video nikoga ko liči na glumicu“. Beti nije prošla probu, ali je poslužila za testiranje drugih. Četrdeset godina kasnije, našalila se da je bila „najčasnija devica koja je ikada hodala zemljom“ i objasnila da je na njoj „testirano“ petnaest potencijalnih glumaca za filmove koje je studio tada snimao. „Stavili su me na kauč... Svi ti muškarci morali su da legnu preko mene i da me strastveno poljube. Mislila sam da ću umreti. Jednostavno sam mislila da ću umreti!“[4] Početkom 1931. došla je na audiciju za film A House Divided. Izašla je pred Vilijama Vajlera u kostimu sa veoma niskim dekolteom, koji prethodno nije ni probala, i koji joj očigledno nije lepo stajao. Režiser se iznervirao te glasno upitao prisutne: „Gospodo, šta mislite o ovim gospođicama koje pokažu sise i misle da su dobile posao?“.[5] Direktor Studija Juniverzal je bio već planirao da okonča bezuspešne pokušaje Dejvisove i da je pošalje kući, kada je snimatelj Karl Frojnd prokomentarisao da „devojka ima ljupke oči“ i da bi bila odlična za ulogu u filmu Loša sestra. Reditelj Hobart Henli složio sa sa njim i Beti je dobila glavnu žensku ulogu, sa kojom počinje njena filmska karijera. Film je bio kritički i komercijalni neuspeh, a uloga u drami Seme, koju je snimila odmah potom, bila je isuviše mala da bi iko obratio pažnju na novu mladu glumicu. Ipak, produžili su joj ugovor na još tri meseca, a stigle su i ponude od studija Kolumbija i Kepital filmsa da Beti glumi u njihovim filmovima. Nakon devet meseci rada i šest neuspešnih filmova, Juniverzal je odlučio da je otpusti, a Dejvisova je baš tada dobila glavnu ulogu u skromnom filmu Čovek koji se igrao Boga, Džordža Arlisa za koju je dobila odlične kritike. Nedeljnik The Saturday Evening Post objavio je da „Beti nije samo lepa, već i neverovatno šarmantna“, a Dejvisova je uvek govorila da joj je Arlis pomogao da se probije u Holivudu. Sa zadovoljstvom je prihvatila petogodišnji ugovor koji joj je ponudio studio Vorner braders, i napustila Juniverzal, gde su njene glumačke sposobnosti bile potcenjivane.

„Ljudski okovi“

Beti je 1934. dobila ulogu zlobne i lukave konobarice, Mildred Rodžers, u filmu Ljudski okovi. Partner joj je bio Lesli Hauard, kome je Dejvisova u početku bila odbojna, ali je posle promenio mišljenje. Ostali glumci su kritikovali režisera da treba da bude strožiji prema Dejvisovoj i ne dozvoli joj da utiče na njegove odluke.

Džon Kromvel je kasnije priznao da je bio popustljiv prema glavnoj glumici, i da joj je dao velike slobode zato što je verovao njenim instinktima. Ovaj film joj je doneo najbolje kritike u dotadašnjoj karijeri, kao i brojne kvalitetne ponude, dok je magazin Lajf napisao je da je Beti verovatno „pokazala najbolju glumu koju su kamere ikada zabeležile“. U to vreme glumice su očajnički izbegavale da igraju zle žene; Marlen Ditrih i Greta Garbo su napravile karijeru glumeći žene lakog morala, ali posve dobrih i nesrećnih. Beti je, s druge strane, tu ulogu oberučke prihvatila i od tada je postala cenjena baš zbog neobične volje da igra negativce, a Mildred Rodžers je bila samo prva u nizu. Izostanak nominacije za Oskara veoma je iznenadio kako Betine kolege, tako i javnost. Jedna od nominovanih, Norma Širer, pridružila se kampanji „Beti za Oskara“, nakon čega je komisija za dodelu Oskara promenila odluku i na listu nominovanih dopisala i Dejvisovu, a predsednik Akademije za film odlučio je da kandidate za nagradu od sledeće godine biraju svi članovi Akademije, tajnim glasanjem. Oskar za najbolju glumicu je te godine dobila Klodet Kolber, koja je bila ubeđena da će Beti biti nagrađena, te nije ni došla na ceremoniju dodele. Iako je predvidela da će joj novostečena slava doneti bolje uloge, Beti je bila iznenađena i razočarana kada je direktor Vornera odbio da joj dozvoli da sarađuje sa Kolumbijom koja joj je ponudila glavnu ulogu u ambicioznoj ljubavnoj drami Dogodilo se jedne noći. Nije ni slutio koliko će ova njegova odluka uticati na mentalno zdravlje Dejvisove.


1935—1939: Uspeh kod filmskih kritičara

Dejvisova je 1935. igrala problematičnu glumicu u filmu Opasna i za nju dobila odlične kritike. Kolumnista Pikčer posta (Picture Post) napisao je: „Mislim da bi Beti verovatno bila spaljena na lomači da je živela pre dvesta ili trista godina.“ Zapravo, aludirao je na moć i entuzijazam sa kojima je Beti iznela film. Njujork tajms je objavio da „Dejvisova postaje jedna od najzanimljivijih glumica svog doba“.[13] Beti je za ovu ulogu dobila Oskara za najbolju glavnu glumicu, ali ona je oduvek govorila da je to samo zakasnelo priznanje za film Ljudski okovi i nazivala je utešnom nagradom. Zapravo, Dejvisova je zvanično dobila Nagradu Američke akademije za nauku i film, ali našalivši se jednom da je statua neverovatno podseća na supruga, čije je srednje ime Oskar, nagrada je dobila ovaj naziv, najpre kao nadimak, a potom i kao zvanično ime.


Beti Dejvis u filmu Satan Met a Lady iz 1936. godine.

Sledeće godine glumila je Gabrijelu u trileru Okamenjena šuma, međutim sve pohvale kritičara otišle su Hamfriju Bogartu, kome je ovo bio prvi veliki film. Godine 1937. igrala je u filmovima Kid Galahad i Obeležena, zasnovanom na životu mafijaša Lakija Lučana. Za obe uloge dobila je Volpi pehar na Filmskom festivalu u Veneciji. Nagrada na ovom prestižnom festivalu učvrstila je Beti na poziciji ozbiljne i talentovane glumice, te joj je Vilijam Vajler dodelio glavnu ulogu u filmu Džezebel. Poniženje koje je pre sedam godina pretrpela od njega bilo je zaboravljeno i režiser i glumica su bili u strasnoj ljubavnoj vezi. Film je bio komercijalni i kritički uspeh, a Dejvisova je dobila svog drugog Oskara. Zahvaljujući odličnoj izvedbi zločeste južnjačke lepotice u Džezebelu, Beti je postala favorit javnosti za ulogu Skarlet O'Hare u filmu Prohujalo sa vihorom. I studio i Dejvisova su bili veoma zainteresovani za projekat, no producent Dejvid O. Selznik je jasno stavio do znanja da Beti neće dobiti ulogu. Džezebel je bio film koji je Dejvisovu doveo na listu deset najprofitabilnijih holivudskih zvezda. Godine 1939. snimala je dramu Pobeda nad tamom, gde je igrala aristokratkinju na samrti koja je vodila veoma neumeren i bahat život. Pritisnuta brojnim privatnim problemima, kao i razlazom sa mužem, glumica je često dolazila na snimanje u potpuno bezvoljnom raspoloženju. Kada je režiseru saopštila da će napustiti film i da treba da razmišlja o novoj glumici, on je posavetovao da svoj očaj pretoči u ulogu. Ta ideja je iznenada neverovatno uzdigla Beti i ona je sa novim entuzijazmom završila film. Dobila je još jednu nominaciju za Oskara, a Pobeda nad tamom bio je jedan od komercijalno najuspešnijih filmova 1939. godine. Dejvisova je kasnije priznala da joj je to bila omiljena uloga.[20]

Uprkos tome što su njene interpretacije nailazile na odličan prijem kod filmskih kritičara i publike, Beti još uvek nije bila zvezda blokbastera, te samim tim, ni toliko popularna van granica Sjedinjenih Država, poput Ditrihove ili Garbo. Tri filma koja je snimila na kraju tridesetih bili su: Huarez sa Polom Mjunijem, Usedelica sa Mirijam Hopkins (koju je Beti hvalila i poštovala dok je nije upoznala), i Privatan život Elizabete i Eseksa (njen prvi film u boji). Iako je imala tek trideset godina, prihvatila je ulogu Elizabete I u njenim šezdesetim, mada se kasnije požalila prijatelju Čarlsu Lotonu da je ova odluka bila pomalo ishitrena. U nameri da se u potpunosti uklopi u ulogu, obrijala je obrve i prednji deo temena.


Sukob sa „Vorner bradersom“


Beti je 1936. prekršila ugovor po kom može da snima jedino uz saglasnost Vornera, otišavši u Englesku da snimi dva filma. Znajući da će je studio tužiti i želeći da dobije na vremenu, Dejvisova je iz Engleske otišla u Kanadu, gde je pripremila tužbu protiv studija, koju je iznela pred sudom u Engleskoj, tako da je Vorner braders, pre nego što je stigao da je tuži, bio optužen za uskraćivanje slobode izbora uloga glumcima. Beti je na sudu rekla da će, „ako nastavi da prihvata uloge u mediokritetskim filmovima, napraviti karijeru za koju nije vredno boriti se“. Ser Patrik Hejstings, koji je zastupao studio, optužio ju je da sve to radi samo da bi dobila više novca. Rugao se njenom opisu svog ugovora (Beti ga je nazivala „ropstvom“), lažući da je nedeljno dobijala 1.350 dolara. Njen branilac je prikazao spor u pravoj svetlosti — u slučaju da odbije ulogu, glumica je mogla biti suspendovana na neodređeno i za to vreme ne bi dobijala platu. Mogla je biti pozvana da igra u bilo kom filmu, bilo koji lik, bez obzira na njene sposobnosti ili lična uverenja. Mogla je čak biti pozvana da promoviše političku stranku, čiji je možda neistomišljenik. Morala je da prihvati da će njena ličnost biti korišćena na način koji je najbolji za studio, a ne nju kao pojedinca. Kada je sudija pitao svedoka, Džeka Vornera, da li Dejvisova mora bespogovorno da igra bilo koju ulogu koju joj dodele, bez obzira da li joj se dopada ili ne, on je jednostvano odgovorio: „Da, mora da je igra“. Britanski mediji nisu pružili podršku glumici, tvrdeći da je „preplaćena i nezahvalna“. Iako je Beti ovim postupkom stekla veliku naklonost i poštovanje kolega, izgubila je proces. Vratila se u Ameriku, znajući da će biti suspendovana i da će bukvalno morati da počne sve ispočetka. Međutim, kad je dobila Oskara za najbolju glavnu glumicu u Džezebelu, Beti je povratila svoj uticaj i integritet. Šest godina kasnije, Olivija de Hevilend je pokrenula isti proces, ali je za razliku od Beti, imala više sreće i dobila je parnicu. Među brojnim glumcima koji su je podržali najglasnija je bila Dejvisova.

1951—1960: Nagli pad popularnosti

Nakon brojnih privatnih problema 1951, Beti je otputovala u Englesku, na snimanje kriminalističkog filma Another Man's Poison. On je dobio uglavnom loše ocene filmskih kritičara, a isto tako je prošao i na bioskopskim blagajnama. Bilo je to iznenađujuće s obzirom na ugled koji je tada Dejvisova uživala zahvaljujući ogromnom uspehu koji je godinu dana pre postigao Sve o Evi. Sledeće godine je u drami Zvezda igrala glumicu koja je spremna na sve samo da na kratko produži svoju karijeru i dobije bar još nekoliko dobrih uloga. Iako je za ovaj film deveti put bila nominovana za Oskara, njena popularnost je primetno opadala, a zvanje najpopularnije holivudske glumice ponela je Ketrin Hepbern. Beti je te godine prvi put zaigrala u mjuziklu. Bio je u pitanju Two's Company, koji se izvodio na Brodveju, i gde se videlo da Dejvisovoj nedostaje iskustvo u ovakvim predstavama. Nekoliko filmova koje je snimila pedesetih bili su pohvaljeni od strane kritike, dok je većina dobila izuzetno loše ocene. Oni koji su pored Zvezde dobro prošli, bili su Storm Center i Payment on Demand. Na sve strane su kritkovali njen izbor uloga, kao i veoma mali trud oko njih. The Hollywood Reporter je objavio da se gluma slična onoj koju daje Dejvisova može naći u noćnom klubu, dok je jedan od londonskih kritičara napisao da je Beti propala od egoizma, i da su njoj dobri jedino loši filmovi. Krajem 1960. Beti se razvela, a ubrzo potom njena majka je preminula. Nove filmske ponude nije dobijala i mislila je da je njenoj filmskoj karijeri ponovo došao kraj. Stoga je prihvatila gostujuću ulogu u seriji Wagon Train. Time je okončala najlošiju deceniju u svojoj karijeri, ali i u privatnom životu.



Zanimljivosti


    Na snimanju filma Gospodin Skefington, Beti se ponašala veoma samovoljno i bahato, što je izazivalo bes kod ostalih glumaca. Jedan od njih je krišom sipao kiselinu u Betinu maskaru, zbog čega je glumica posle vikala od bolova. Reditelj Vinsent Šerman, angažovao je detektive da otkriju počinioca, međutim njegovo ime nikada nije obelodanjeno. Beti je kasnije sama priznala da je u to vreme jedino mogla da je podnosi njena majka.[124]
    Nakon planetarnog uspeha filma Sve o Evi, Beti je zamolila Džozefa Mankevica da razmisli o nastavku, koji će se fokusirati na život Margo i Bila (igrao ga Gari Meril, njen novi suprug). Kada su se posle nekoliko godina razveli, ona je prišla Mankevicu na jednoj zabavi i rekla mu: „Džo, možeš da zaboraviš na onaj nastavak. Ja sam ga igrala, ali nije uspeo.“
    Kada je Lindsi Anderson, režiser filma Avgustovski kitovi, pohvalio Lilijan Giš da je bila odlična u bliskim kadrovima, Dejvisova, koja je igrala njenu sestru, podsmešljivo je dobacila: Pa ona ih je i izmislila!
    Oskar koji je Dejvisova dobila za ulogu u Džezebelu, kupio je za 57 hiljada dolara Stiven Spilberg, na aukciji 2001. godine. Odlučio je da ga ne zadrži za sebe, te ga poklonio Američkoj akademiji za film.
    Na snimanju filma Tiho, tiho, Šarlota Džoun Kraford je obično kratko procedila Dobro jutro kada bi dolazila na snimanje. Cela ekipa bi je pozdravila, ali ne i Dejvisova, nego bi je tek nakon sat vremena pogledala i rekla: „O, dobro jutro!“
    Beti je bila u konkurenciji za film Ko se boji Virdžinije Vulf?, ali je ta uloga otišla u ruke Elizabet Tejlor. Trebalo je da dobije i glavne uloge u filmovima Mildred Pirs i Dogodilo se jedne noći, međutim dobile su ih Džoun Kraford i Klodet Kolber. Kažu i da je bila glavni favorit publike za ulogu Skarlet O'Hare u filmu Prohujalo sa vihorom pre nego što je dobila Vivijen Li. Sve četiri glumice su za pomenute uloge nagrađene Oskarom za najbolju glavnu glumicu.
    Merilin Monro je bila veoma uzbuđena što glumi pored Beti Dejvis (Sve o Evi), da joj nikako nije polazilo za rukom da se sabere i uspešno završi svoja snimanja. Scenu u kojoj oči u oči priča sa Beti snimala je jedanaest puta, jer kad god bi Beti pobesnela (tako je zahtevala uloga) i počela da viče na Merilin, ova bi otrčala u ugao da povraća od straha. Ipak, Dejvisova je za tada nepoznatu glumicu imala samo reči hvale i prorokovala joj da će jednog dana biti velika zvezda.


Opširnije:
Prikaži sadržaj

[Reklama]