samo-opusteno Muški Kutak
Pages: 1
Muške knjige koje TREBA da pročitate By: MarkoKg Date: April 26, 2016, 14:09:08
Muške knjige koje TREBA da pročitate

Mnoge od najduhovitijih, najšašavijih, najiskrenijih i najboljih knjiga koje sam čitala, napisali su muškarci, sa svojom specifičnom percepecijom, smislom za pripovedanje i doživljajem stvarnosti. Da li ste čitali:


“Čudo u Poskokovoj Dragi”
Napisao Ante Tomić hrvatski pisac (Splićanin). Urnebesno zabavna knjiga, o muškarcima u porodici Poskok, koji u zabačenom selu negde u brdima, odolevaju civilizaciji i njenim zahtevima i izazovima. Poslednje muško uporište, do zuba naoružana tvrđava koju osvaja – ljubav, šta bi drugo. Svaka situacija sa kojom se sreću Poskoci je sumanuta i nadrealna, a Tomićev humor je potpuno neodoljiv. Upoznajte divljaka u sebi – svi ste vi pomalo Poskok.


“Dolazim po tebe i vodim te sa sobom”
Nikolo Amaniti, italijanski savremeni pisac, čije je pripovedanje tako upečatljivo i uzbudljivo, predodređeno da se po njegovim romanima snimaju filmovi. Topla, ironična, apsurdna, bolna i tragična priča o iluzijama za koje želimo da verujemo da će nas spasti iz naših malih, ograničenih života. Nikolo se podsmeva ljudskim slabostima, sa toliko istinskog razumevanja, da ga morate poštovati.


“Čovek i dečak”
Toni Parsons, engleski savremeni pisac, džentlmen i frajer, lik koga žene obožavaju. U svim njegovim knjigama (ova mu je prva i do sada neprevaziđena) naći ćete bezbroj lekcija o tome kako biti muškarac u ovom zahtevnom svetu, kako se boriti sa svojim slabostima i suočavati sa njihovim posledicama. Parsons bi trebalo da se uvrsti u osnovno obrazovanje za muškarce.


“Majstor i Margarita”
Mihail Bulgakov, ruski pisac. Ovaj roman pisao je od 1928. do svoje smrti 1940. godine. Osporavan, cenzurisan i prvi put objavljen u celosti u Frankfurtu 1969. godine. Komunizam, satana, hrišćanstvo, moć ljubavi i neizbežnost stradanja – rusko i ljudsko ludilo, bolest i putevi isceljenja čine ovu priču klasičnim, neprevaziđenim delom i obaveznom literaturom svakoga kome je stalo do takozvane opšte kulture. Tripozno, rekli bismo danas. Nemojte se čuditi čudnim snovima.


“Grimus”
Salman Rušdi, angloindijski pisac, poznat po Satanskim stihovima, zbog kojih ga je proganjala muslimanska zajednica i koga je Homeini osudio na smrt zbog vređanja proroka Muhameda. Grimus je njegov prvi roman, objavljen daleke 1975. godine, koji je prošao nezapaženo i kod kritičara i kod publike. Ne mogu da shvatim zašto, jer je savršen, na način na koji je savršen Markesov roman “Sto godina samoće” i Fuentesov “Terra Nostra”. Možda zato što podseća na najčuvenije latinoamerikance nije detektovan kao autentičan, a možda je napravljen ogroman kulturološki propust u dodeli Nobela (i kod Fuentesa i kod Rušdija).


“Limeni Doboš”
Ginter Gras, nemački pisac. Javnost se podelila kada je otrkivena činjenica da je Gras bio član nacističke omladine, deo režima koji je kritikovao, ali ko nema leševe u bunaru prošlosti, neka ide među svece, mi ostali živimo među ljudima i dajemo sve od sebe. Po romanu “Limeni doboš”, snimljen je istoimeni film, jedan od retkih u istoriji filma koji nije odstupio od knjige, osim po obimu događaja i koji je verno preslikao atmosferu i likove Grasove uvrnute priče o Oskaru dobošaru, koji je odbio da poraste.


“Autostoperski vodič kroz galaksiju”
Daglas Adams, jedan od kraljeva britanskog humora, uz čuveni Leteći cirkus Monti Pajtona (napisao neke skečeve za Cirkus). Vodič je prvobitno bio serijal radio-drama, a postoje bar dve verzije filma – ni jedna nije loša, ali je daleko od knjige. Ako mislite da mu nije mesto među velikim književnim imenima, onda verovatno ne volite ni Teri Pračeta, ni Nila Gejmena, a to je šteta, stvarno.

Ne ograničavajte svoj književni ukus na žanr, istražite i pronađite ono najbolje što nude pisci različitih žanrova, senzibiliteta, kulture i percepcije. Možete jednako voleti Dostojevskog i Bukovskog, a ako mnogo i svašta čitate, znaćete zašto je sve na svetu povezano i šta je zajedničko Džordž R.R. Martinu, tvorcu megapopularnog serijala “Pesme leda i vatre”, po kome se snima ultramegapopularna serija “Igra prestola” i Luisu Bromfildu koji je isto napisao jedno metar knjiga (30 komada) do polovine prošlog veka i nikada nije bio toliko popularan među savremenicima, iako je osvojio Pulicerovu nagradu.