samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Skriveni snimci Josipa Broza: Čistke, zavere i prisluškivanja By: [Glasnik] Date: April 02, 2014, 04:00:52

Skriveni snimci Josipa Broza: Čistke, zavere i prisluškivanja



    CENZURISANI i zabranjeni dokumentarni materijal „Filmskih novosti“, 6.500 kilometara filmske trake koja će iz „Titove tajne sobe“ prvi put izaći u javnost, videćemo uskoro kao kapitalni TV serijal od 29 epizoda, koje montira i radi 29 reditelja sa ovih prostora. Među njima su Đorđe Kadijević, Goran Marković, Dejan Karaklajić, Danis Tanović, Milčo Mančevski, Mila Turajlić, Marko Ristovski… Po rečima Vladimira Tomčića, direktora „Filmskih novosti“, nije bilo teško okupiti takav tim, jer je ovaj projekat i za njih svojevrstan izazov. – O Titu i njegovom vremenu se zna sve i gotovo ništa, zato smo odlučili da sedamnaest epizoda rade reditelji i autori iz starije generacije, oni koji su doživeli epohu Broza i već imaju formirane stavove, a dvanaest epizoda „pripalo“ je mladim rediteljima koji imaju drugu vizuru tog doba, vremensku distancu, i bez emocija mogu da govore o velikoj Jugoslaviji. Najuzbudljiviji, najveći i najintrigantniji deo zaostavštine „Filmskih novosti“ koji će se od jeseni prikazivati na RTS-u predstavljaju cenzurisana dokumenta o Brozovim političkim „čistkama“ i „nerasvetljene“ pogibije funkcionera, ali i mnogi drugi filmski zapisi koji su decenijama bili pohranjeni u „Titovoj tajnoj sobi“. Za serijal, reditelj Goran Marković uradio je izvanrednu epizodu o Koči Popoviću, jednoj od najpoznatijih ličnosti Titove epohe, koga je sticajem okolnosti i lično poznavao. U odnosu na ono što je istorija zabeležila o njemu, Marković smatra da priča o Koči Popoviću nije nikada ispričana do kraja:ŽURNALI- OD onoga što sam pronašao u ovom depou, najveće iznenađenje za mene bili su nemački okupacioni i ustaški žurnali – kaže Goran Marković. – Oni, iz razumljivih razloga, nikada nisu prikazivani. U njima ima veoma mnogo zanimljivih snimaka koji su mi koristili da prikažem period Drugog svetskog rata, ovoga puta, naravno, iz sasvim drugog ugla ugledanja. Takođe, pronašao sam i materijale iz Nedićevog perioda koji, kao i oni prethodni, prikazuju okupaciju kao stanje apsolutne harmonije i sreće u kome svuda teku „med i mleko“. Kontrast tih propagandnih materijala sa onim što se stvarno događalo u toku tog krvavog rata je šokantan, i dobro govori sam za sebe. – Postoje Kočini zapisi, nekoliko vrlo dobrih knjiga sa mnoštvom podataka o njemu, ali ko je, zapravo, taj čovek, mislim da ostaje tajna i dan – danas. Ja sam nastojao da njegovu ličnost osvetlim iz različitih izvora: iz arhivskih snimaka, njegovih ličnih zapisa, iz knjiga o njemu i mojih ličnih utisaka. Poznavao sam ga vrlo površno, bio sam mladić tada, ali se sećam da je na mene ostavio izuzetan utisak. Bio je u isto vreme strog, uman čovek, ali i šeret, neka vrsta klovna. Kada se uzme u obzir da je bio na najvišim državničkim mestima, načelnik Generalštaba, ministar inostranih poslova i potpredsednik Jugoslavije, a da je, u isto vreme, bio i pomalo anarhičan, što mu je diktirala pesnička prošlost i pripadnost dadaističkom pokretu, onda je jasno koliko je njegova ličnost misteriozna. Pored arhivskih dokumenata „Filmskih novosti“, Marković je za ovu priču uradio i sopstveni scenario: – Većina stvari koja će stići do javnosti biće nova. Ja sam se sa Kočom Popovićem upoznao čeprkajući po izvorima informacija o njemu, i na kraju ostao iznenađen. Ni sam nisam mislio da je bio toliko različit od svih tih partizanskih rukovodilaca kojima je pripadao – ističe Goran Marković. Reditelj Dejan Karaklajić radi dve epizode serijala o Titu – njegovu sahranu i priču o Aleksandru Leki Rankoviću, nekadašnjem načelniku Ozne i ministru unutrašnjih poslova, prvom čoveku jugoslovenskog sistema bezbednosti, koji je 1966. isključen iz političkog i javnog života zemlje. – Ne mogu da kažem šta je ono najuzbudljivije što sam pronašao u arhivi „Filmskih novosti“, jer još tragam po ovom filmskom blagu. Tek sam na početku, a veliki je rad preda mnom, i pred mojim glavnim istraživačem, Draganom Kovačevićem. Rankovićeva ličnost je višeslojna i kontraverzna. Mnogi u njemu vide oličenje strahovlade koje je tadašnja Udba donosila, a neki drugi izuzetnog čoveka koji se zalagao za pravdu i red u Jugoslaviji. Aleksandar Ranković i TitoPo moći koju je imao, sigurno je da je dugo vremena bio drugi čovek te države. Upravo i želimo da pokušamo da nađemo njegovu pravu suštinu. Nema, nažalost, mnogo živih svedoka koje možemo da intervjuišemo, ali postoje zapisi, arhive, knjige, istoričari, a i porodice – kako njegova, tako i njegovih saradnika. Najveća zagonetka koju ćemo pokušati da rešimo ovim filmom je ko je, zapravo, stajao iza smene Rankovića, da li je to bio Tito ili neka grupa ljudi iz zemlje ili inostranstva. Za ovakvo pitanje postoje indicije iz nekoliko izvora kojima se sada bavimo.  POLITIČKA “ROK ZVEZDA“ DEJAN Karaklajić radio je film o Jugoslaviji od 4. do 7. maja 1980, a on je emitovan u vreme Titove smrti, 4. maja u 15 sati i pet minuta, kao i sedam dana posle sahrane: – To je bio poduhvat, jer je šezdeset sedam filmskih ekipa radilo za mene po unapred napisanom scenariju, koji sam napravio još 15. januara 1980, kada su počele pripreme za taj film. Epizoda koju sada radim, baviće se širom temom, i pokušaće da pokaže i političke uslove koji su doveli do „sahrane“ Jugoslavije, zajedno sa Titom. On je bio i neka vrsta ikone pop kulture, politička „rok zvezda“. Njegova popularnost bila je i stvarna. Ljudi su iskreno plakali kada je umro, a toliki strani lideri, vlastodršci koji su došli na sahranu nisu to uradili ni po čijem nalogu, već iz poštovanja.(Sutra: Đorđe Kadijević: Titov odnos prema umetnosti)Zabranjeno je preuzimanje teksta bez saglasnosti redakcije.